Student

KIKO JE ШО РДЊЕН V ПЕТОЈ ОФДНЗИВИ

(Наставак са прве стране) Немачки авиони спустили су се прло ниско. Чак су се могла видети и лица пилота. Пале су лрве бомбе. Тито се налазио крај једне огромне букве коју је некаква олуја оборила још давно. Jlerao је поред самога пања, док је тело испружио порсд оба_ љеног стабла. Иза њега налазио се енглески капетан Хадсон. Мар ко је био три-четири корака даље. Кад је једна бомба, тежине отприлике десет до двадесет кило. грама зафијукала према месту на ксме ее налазио Тито, његов пас Лукс У томе тренутку бацио се на главу друга Тита и закло* нио је својим телом. Бомба је Ударила право у пањ на један метар изнад Титове главе. Експлозија је бацила у ваздух друга Тита и остале који су били поред њега. Када се дим равишао, на земљи је лежало неколико непомичних тела. Међу њима Ђуро Вујовић, пратилаи друга Тита, стари шпански партизан, који је војевао 22 месеца у позадини Франкових трупа У Шпанији, затим енглески капетан Хадсон. , Друг Тито се подигао са земље. Пришао му је друг Марко. Видело се да је Тито рањен, а.ти он ништа није говорио. Пошао је с Марком још неколико стотина метара од места где је бомба пала. Свега неколико минута касније наишао је трећи талас бомбар дера, овог пута „Штука”. Оне су само пикиоале не бацајући бомбе. Ту је Тито рекао Да је рањен. Један гелео ударио га Je ,у леву мишицу. Да му се У последњем тренутку није бацио на главу верни пас Лукс, ко зна шта би

било. Лукс је остао крај пања изрешетан гелерима. Тако су немачки ависни читавог 9 јуна засипали Милинкладе бомбама, док су немачки пешаци вршили јуриш за јуришем према овом, вису. Херцеговачка бригада одбијала Је те налете. Тога дана на Милинкладама пао је велики број наших људи. Међу њима и Вако Ђуровић, командант Четврте црногорске бригаде. Предвече друг Тито' и Марко сишли су у Хрчавку. Пришао сам Титу. Лева рука била му је протурена кроз мараму свезану око врата. Питао ме је; Чуо сам да је данас рањена Олга. Како јој је? Ближио се час покрета. Тито је диктирао радиограм за Москву: „Ми се још налазимо ** у тешком положају. Непријатељ » се поново труди да нас опколи. На путу нашег наступања у прарцу централне и источне Босне непријатељ је заузео и утврдио све висове, где је поставио артиљерију и митраљезе и мање гарнизоне а главнином трупа покушава да нас опколи и непрекидно напада са свих страна. Непријатељ трпи веома велике губитке, а_ и ми такрђе. особито од авијапије... Наш је положај тежак, дли ми ћемо изаћи из тог положаја, мада с тешким жутвама. Непријатељ врши крајње напоре да би нас уништио, али то му неће успети. Молимо за вашу подршку у овом најтежем часу искушбња”, По мрклом мраку, кренули смо V3 стрму Дебелу Раван. Сви смо ћутали. Ја сам придржавао ра* н»ену Олгу да се не оклизне са стазе. У даљини потмулр су од-

јекивале бомбе и рвско цепали митраљези. То је Прва пролетерска пробијала немачки обруч, Тако смо се својим властитим снагама пробили у Петој офанзиви, најтежем часу нашег великог рата.

Први сусрет с Титом

са прве стране) када ј« говорио о појсдннцима крји we схватају ове тешкоће и огромне тековине које смо ствкли у тако краггком в.ремену пРа.те НгЈродне рвволуцнје, и noHOda када је говорио о бсрцнма мо : lи су го'Д|Нlиама боси и гладш* ишлн на б>тниеере и знали да ће погинути, али су ипак ншли jep су вероваии у cWo светло, што ће после доћи. смо ra напрегнуто и осећали како ое ту гцред нама из љеговнх речи уади&ке лик момунисге; бофца смелог и скромног, пуног самоодрнцаља, којн не малакоава ни пред каквим тешкоћама. А када па.м ј« после тога рекао да му се Чlи<гаг као дасмо се мало уморилш, имао сам утисж човека коме je бачена истина у очи. И пред сликом хероја, коју иам је евоцнрао друг Тнто, који су r<WiHiHiaAia гладнш и жедши јирншали на 1 бЈтимере, а да се до ceoje смрги нису уморнли,, пред л.ицвм човвка којн је читав свој жпвот посвстно великом дслу Револуцнје а да се кикада*ниl>е угмирпо, ооећао сам: како се као нз нвког ocehaita кривице код свих нас pahai нака снага и жеља да још баље подметпемо плећа и noHieceiMo овр) део шеменитог терета у излрадн>и шциlЈlа , шl3(ма u боље будућности наших нзрода.

За друга Тита нема ситних ствари', «ема веваокних питан>а, нвма мнчега чиме ое он не бн интед>есов ; ао. Колико тт>”га у току разговора мн је пало у очи како н-еко иа изгЈгед штно питатне настазлг својв место паред крупмнх проблема о којима- је говорио друг Тнто и како у дтијгпектичкој вези коју остварује цуегова! ду)б<жа миcato добија свој шуииг смисао п значај. Имао бих још много штошта да напишем. Али некако ми с>lВишио изгледа да говррим о смромности друпа 1 Тигта, о његовој бриот за људе, jeip као и једноставност са ко;ом прилаон људшма и одлучноот која зрачгг са његовог ми_ саоног лица и сироммост је нешто што проистиче из саме његове лмчиости. Два сата оу брдо прош.та. Разговор је био завршен. При пшрашку оређишли смо утиске. Тек оида нам је пало у очи да му ки трећиМу од онога што смо нмадк намеру, . ниомо рекли. Утисак речи друга Тита био је толихо јак дасмо ш <ве друго потпрто заборавили. Bpaihaain смо се аадовољни као ретко када. I%>овели вмо два сата cia Титом, човеком који у tsimsh саврвмвиих збкватва у Me'frVHiaipojijHOM радНмчмом пакрету стоји пред лицем делог света као доказ да иа путу у јдстииоми социlЈати»ам и Ж'И®lот доотојан човека, нмоу сва оветла угашена. h ■ Jb. М.

У теишад ратштм данпl.ма еигурна Титова рука водииа је наше борце у »гетоlриске побвде над MiHoro6ipojiiKiiM непри!ј|атељнма. Данас са иотом ont. гурношћу он водји наше народе у светлу будућност соадијалнзма. ~ ii

НА СЛАВИСТИЧКОЈ ГРУПИ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

Због конзерватизма Катедре наставни план нереалан

Студенти елавистике почетком ове школске године покренули су дчгскуснју о проблемнма који се олносе на студпрање и дппломирање, а са игме у вези и о постојећем наста.вном плану н програму. v По нашем мпшљењу наставни план не одговара више потребама унпверзитетског образовања, јер ствара уске стручњаке л с&мо делпмlгчно је повезан са стварппм потребама наше средње школе. Тавсав плап бпо је оправдан за ону ситуацпју у којој је понлкао, али данас , друштвени развитак наше земље приморава нас да у њега унесемо извесне пзмене. II кад су студенти уочнли све слабостп тог наставпог плана п предложилн Катедри допуну и измеиу сасвпм разумну п оправдапу, Катедра је предлоге одбпла без икаквог образложења. Мп смо наше захтеве засновали на потребама средње школе, јер се на Филозофсжом _ факултету првеиствепо формнраЈу професори и педегози, док врло незнатаи број дппломираних студепата

одлазн у разне научне установе и ппституте. Због уске специјалцзације (студенти славистике уче рускн, чешкн и пољскн, и у гимназији предају само руски) онп који заврше славпстику бнће прпнуђени да предају предмете који немају ннкакве методоке везе оа њнховом струком. ДОПУНА НАСТАВНОГ ПЛАНА Ми предлажемо да се не славистичкој групп уведе као посебан предмет српско-хрватски једпк u југословенска књнжевноот, који 6и били равноправни у односу на пољски језпк и књижевност, одиосно чешки језик и књпжевност. Према томе, студепт славистике би пмао овакав нзббр: ру* ски језпк ir књижевносг као спедијалност, а по жељи српскохрватскп језик и ј.угословенску књпжевносг, чешки језик ц књпжевноот нли пољски језпк п књпжевност; као допуну те специјалностп. Наши разлози за овакву допуну су следећи; прво, цпљ нпје сужавањб честавног плана, већ само његова допуна. Друго, (Наставак на трећој страш!)

Из историјата студентског покрета

ЧЕТВРТО ХАПШЕЊЕ

(Наставак из прошлог броја)

После два-три дана изгуСих везу са ВвнаћаниHOvM. Нисам се усудио да га тражим у стану. Чинило ми се да ћу га затећи како ложи у шпорет, а жена му на порођају. Дакле, miao сам везу још само са Малим. И то ако га »ађем после подне, јер га пре подне није било на одређепом месту. У подне ме »ађе на ручку Плави друт. Даде ми повећи дењак летака штрајкачких прогласа и рече да се то мора што ире разделити му да сам везу такорећи потпуно изгубио. Он обећа rfa he потражити Малог. Дко н>ега не вуде, онда he ме чекати на углу код послаетичарнице друг, UP«, У грао капуту, нитаће „Јежа" у два и пет. Међутим, ви Малот у пола два, ни ~Јеж‘'-а У два и пет. ИЈта да ради? Летци се морају раздати. Можда од тота зависи успех штрајка. Али. како hy сам? Људе не познајем. Ипак, мора се! Но да не бих био сам вратих се у мнезу да потражим неког студента_ Нађох *Л>убеца.*) мога одличног друта. Седи у тротезарији крај успремл.еног стола, затталио цитару, опружио ноте и клати се ка столици. Вио je иначе, шеф келнера. Е, вала да се одморим мало! Испричах му, али не да сам се ја нашао у нуждЦ већ да Је то његова дужност, ма да дсбровол.нО, да иде са мном. Дођавола! поправот он столицу и устаде. ~А ja мислото да макар ово после подне.. _ А имао сам и вежое. Ra хистолошји сам само једном био од почетка године. Гледа! ме асистент и врти глзвом. Вели: „Ви сте ш саозцм непоонати' 1 . Пођосмо. Није то ништа Блажо ономад заспао крај микроскопа. У коЗој трупи вежбаш? И ja! БСш ја и ти увек у истој грутхи. Загрли ме и опет поче да се смеје. , » •) Љубо Дапчевић, студенг медицине. погинуо у НО борби У Цр. Гори.

Волели смо се звиста. Готово увек 3« Насмејан, зато на први поглед изгледа Али у озбил.ким тренуцима знао је да стегне песницу и жестоко удари, а око уста му се поЈави Једна бора, која га чини етрашним и трагичним. f Јржећи руку око мога врата, готово каслаадЈући се на мене, показиваше на први спрат куће преко пута.

ЗАБЕЛЕШКЕ ЈЕДНОГ СТУДЕНТА ИЗ 1940 ГОДИНЕ

Виђи, Мићашу, виђи како те гледа, и стаде ce из пуних груди смејати. И заиста тамо Је била красна девојка, у собноЈ хал»ини, приличко раскомоћена. Тек што отвори прозор, сложи руке краЈ кеких зелениЈс саксија, на руке наслони груди у чиЈем се деколтеу ЈасНо назираше мала плава икошода обешена о златан ланчић. На Љубецово смејаље упути Један савршено равнодушан поглед готово сажал.евајући, да то пренерази и самог Љубеца. Он се окрете од ше, скиде руку са мог рамена и отпоче сасвим озбилодо: Бре, Мићашу, стварно. _. треба да се жекиш! КоЈу? ... Лако Је теби! Ти шеф келкера, она хелнерица... Те подвоткујеш мало „Овако.

другови! и носиш по две табле... Затим затежеш машну и наЈзад переш са њом зајеано неке шоље за компот, нвравно у истој водн... Хе... мислиш нпсам гледаб". у реду... али шта фали МариЈи? о томе немам појма.. не верујем... И,.„ не допада ми се... Уосталом има „Љубец запуши, па пружајући мени „Ибар” настави:

Не бери бригу.. само дођи у „Дом студенткин>а" сутра после подне жене кроз историју" и... углавном игранка. Све he да буде у р'еду. При том се тсиЈе као обично oiejao кад Је о томе била реч, чак му се и она жалосна црта око уста поЈавила. Нисмо дуго тако разговарали а већ се кађосмо у улици где je требало почети. Извадих мали списак, који сам Јутрос nperoicao, колико ми Је sa данас потребно (да не би носио све спискоае). Њега сам могао у шади отворити и читати на сред улиде, а да се не примети. Уђосмо у прву кућу, не нађосмо кнкоlча. Остависмо Један комад испод У другом стану

такође не нађоето никога. Савијем летак и олако завучем испод врата, у трећоЈ нађосмо штрајкача, прилично обучена и спремног да некуд пође. Он узе три комада да понесе још неким .друговима. Прочитах следеће име и број куће, Уђосмо У двориште. Ка Једној страки неколико малих станова, на другоЈ повећа кућа иа спрат са балконом. Закуцам на вратима малог стана. Изађе човек мршав, у кошуљи. Да ли ту стану Је... Не. Отселио се. И пошто размисли додаде: Ту преко пута Пењући се уз степенице на спрат, помислих у себи: о®ај има добар стан. Изиђе човек, крупан, гојазан, са заврнугпм рукавима ка кошуљи. са ожиљком на челу. Иза шега прпметих неколико млађих људи. Љубец је ста Јао У дворишту. Да. Али сада није ту. Да ли бисте били љубазни... Што год имате да поручите или оставите, а рло радо!... У једној руци држао сам списак већ згужван. Маших се другом у џеп и кзвукох Један летак. Но пре него што сам пружио зграбише ме његове снажне мишице. .. Вас Ја одавно ... поче да кркља људурнна. У том и ош! унутра скочише. Држи га! Тргох се назад и покушах да се исчупам Летак ми испаде из руке и залелујах се са балкона. У том чух Љубеца: Остави га скоте!! И полете за неку метлу. Но веђ изјурнше Још тројица и Љубец се изгуби иза капмје док Је Још била отворена. . Стегнут у шапама 6лј и Једне слободне РУке. оину ми ипак кроз главу да не смем и оаога пута бити ухапшен. прибрах последњу снагу и почех да се рвем са људуцинЈм котрљајући се заједно са њим нмз степенице. (Лвестих се у дворпшту под теретом више људи и од болова по глави и грудима Један ми Јв

Фармацеутски факултет

Неколико запажања о раду удружења

За Удружење студенатв фармацеутске м-едишине м>оже се рећи да се у последње време дрота осамосталило- До ове школоке године скоро све њего©€ акције опровоћетге су у заједнади са остзлим факултетама Медицинске велике шксхлеУ овој годики, после образовања Удружења студената фармацвутске медицине, ооновзно је око десет клубова, секција и друштзва, од којих су неки имали лепе уопехе. После мврта ове ГОДIИIНе почела су се одржавати предавања само за студен-

те Фврмацеуггоког факултета- То је утицвло ,да се нешто побофшзју диокуоије и да сс повећа број посетилаца- Тако је на дредав*њу о знечају завршетка .кључншх објеката дриоуствоваЛlO смно 700 студената од дреко 800, колико их има на Фармацеутоком фа!култету, з на остаЛ'КIМ ггрелЈаваlЊима просечно no 300 студенапга* Када говоримо о Удружењу студената фармацеутске медициие иужјно j'e д« се за>д-ржиlМо wa неким његolвим проблемима. Ту на npiEotM месту мислимо »а масовнн политички рад и на форме рада УдружењаОдбор Удружења и биро ооновне пзртиоке o|рганизаци'је полезе од апlрlИор'ИСТИ'чке поста®ке да међу студентима ФармацеутОког факултета влзда при лична №езаlИ'нтерссован'ОСт за зби вања код нас и у свету и да рад. Савсза студената не. може да буде MtHoro бољи него што ;еПри томе полазе од соста lВ а факултета, а ка» доказе наводе слабе дискгсије, непосећена предавања, 'састанисе итд- Међутим, навешћемо два-три прнмера да покажемо да та поставка није тачна. адрила одржан ie неуопео отворени партиски с,астанак, на који је дсшЛо свега 10—15 ваl»партиЈвца- Уместо да се органдаује још један, па д*. се боље прнпреми, ссетила се нека посустатост и невера да други може успетн, тако да до двнас ниЈе ниједаи више заказањ , Политичко обавештавање и васпlиггање у Удружењу студената фа,рмlаlцеутске медицнне одеија се углавном кроз дредаввња и дебатн,и клуб У овом семестру била су трн-четири предавања са темама: о ДруштвеноlМ плану, о но®ом Зако«у о наршним одборима* о социјалисти)чком прео*бражвју села итд. А дебатни клуб се само једром саотао и дискутовао о ооциЈалистичкој демократији-

На саст,анlцимз није долааило до живлуик диокусиЈв, до рашчишћаЈвања ггоједшшх проблемаЗа иову Уредбу о стииендијама неки су «а са-станцима говори„TaiKo мора Да буде“- Остаје нејризјашњенlo питање зашто тамо Moipa да буде. То је поаршмо залажење у диокуоије, које ваља избећиСем овопа, недостгју предаваНЈ а о питањима која би била интер есантиа за Фармацеутски фзlкултет, како, »а пример, о ре ЛИГНЈIИ, пошто иа факултету има извесиих појава религиозног мистицизмаДобро је да се и извесна предавања за мање групе oiprainnзују (caiMo за једиу или две гоДlине, прупе за вежбе итд.) од Удружења, oCio6hto када се ра•ди о важни|ј'им полиггичким проблем«lма. • Корионо је да се н.а Фармацеутоком развије више и друштвени живот. Могла би се уредити једна просторија где ће студенти проводити д’ео слободних часова или пр'ирећивати чсшће приредбе и игрднке за студенте фармације, што би ојачало колективни живот у Удружењу и још више зближило и v-познало студенте. Чудно је да преко 800 студеиата нема бар неки организовани облик културно-уметничког рада- Не мора да буде квалитетно друштво за велике салс и ширу публику, ели може да бу де мања Кlултурна група која би повремено иступала пред својим колегама. Осим овога, понекад Ce може на излетима, које чешће opnaиизује плаlНи:царско друштво и Деканат, ■нзводити мањи прогрзми, држати краћи реферати по неком питању итдПостоји још доста начнна и облика делатности. Одбор Улру жења и партиска организација дискутовали су о томе- Вероватно ће убулуће од.тих дискуоија прећи и на разноврсније облике рада.

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Б.РОЈЈЈ