Student

САОПШТЕЊЕ

Штаба раднnih бригада Београдског уnиверзитета. великих школа и академиjа, о распореду и поласку радних бригада Власииа Медицинсхи факултет <4 брмгаде), Грађевинсжм факултет (2), Рударски и Геолошки факултет (1), Природно-математкчкн (4), Шумарски факултет f 1), филозофски факултет (4), Електротехнинки факултет (2), НДВШ (2), КУД „Бранко Крсмановић* (1), Виша педагошка школа (2), Стоматолошки факултет (X), Гимнастичко друштво „ПартизаЈГ* (1), Спортско друштво „Црвена звезда* (1). Свет озарево Филозофски факултет (2 бригаде), Медицинскн факултет (4), Фармацеутскн факултет (1), Архитектонски факултет (2), Ветеринарски факултет (3), Виша саобраћа Јна школа (1), Економски факулгет (4). Севојно Правни факултет (4 бригаде), Машински факултет (3), Пољопривредни факултет (2), Технолошки факултет (2), грађевински факултет (1), Медидински факултет (4). Поред ових бригада које ће ићи на радилишта Народне Републике Србије следеће бригаде одлазе на радилишта других република: Н. Р. Црна Гора Железара Никшић Једна бригада састављена од студената Правног, Економског и НДВШ-а. Једна бригада састављена од студената Пољопривредног, Шумарског, Ветеринарског м Филозофског факултета. « Н. Р. Босна и Херцеговина Железара Зеница Једна бригада састављена од студената Машинског и Електротехничког факултета. * ХИДРОЦЕНТРАЛА ЈАБЛАНИЦА Једма бригада састављена од студената ТГриродно-математичког факултета. Н. Р. Македонија Хидроцентрала Маврово Једна бригада састављеиа од студената Медицинског факултета. Н. Р. Хрватска Хидроцентрала Винодол Једна бригада састављена од студената Грађевинског факултета. СВЕ БРИГАДЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА, ВЕЛИКИХ ШКОЛА И АКАДЕМИЈА ПОЛАЗЕ НА РАДИЛИШТА ИЗ БЕОГРАДА У ВРЕМЕНУ ОД I—3 ЈУЛА. СВИ СТУДЕНТИ ПРИЈАВЉЕНИ ЗА ОДЛАЗАК НА РАДНУ АКЦИЈУ МОРАЈУ ВИТИ У БЕОГРАДУ НАЈКАСНИЈЕ 36 ЈУНА.

О већима произвођача

Питам e карактеру м организа- с ционом облику веКа произвођача r спада у предмете о којима re код Ј нас највише дискутуЈв. За нжшу зе- f мљу, а у извесном смислу можемо r рећи и зж револуционарни раднич- i ки покрет уоПште, ово питање је од ч посебног зиачаја. Оно Је постало нарочито жктуелно код нжс баш ка- £ да су раднички колективи преузе- 3 ли управљање у предузећииа, ж У 1 оргжннзжцији држжвне власти м У~ њ с праве предузимају се далекосежне £ мере демократизације, чији је циљ 3 даљње развијање учешћа грађана £ у рсшжвању општих питања зајед- > нице. 1 Већ саиим тим што до садж нисмо < имжли искуства о раду и удози веfca произвођача, нарочмто у овом облику како се оно конкретио постжвља код нас, унапред Је Јжсио дж се у овом чланку ие могу джти ' прецизни одговори иж постављеиа питања него само тезе за дмскуеиЈу. С друге стране, можемо с пуним правом pefcH, да су већ првж искуства непосредне револуционар- , ве борбе за победу социЈализмж на- s метнулж социјалистичкоЈ теориЈи и , праксм потребу решавања пробле- , ма, коЈи се код нас поставио као , пмтање већа промзвођача. ; Говорећи о карактеру СовЈетског ( пролетерског демократизма, какав , Је конкретно примењен у РусиЈи, , Лењин нарочито истнче да се Једва од његових битних особнна сжстоЈм *у томе што се ствара наЈбоЉа масовва организациЈа авангарде ' трудбеника, крупног индустриског пролетариЈата, коЈа му омогућује 3 да руководи наЈширим масама екс , плоатнсаним, да их увлачн у саио- , стални политнчки живот, да их по- , жмтнчки васпмтава на њнховои вла , стмтом искуству.“ (Лењин: Наредни , задаци совЈетске властн). ( Дакле, Једаи од битиих услова за f победу пролетарске демократиЈе и , социјализма у прелазном периоду , недостацима старог друштва Јесте s обезбеђење руководеће улоге труд- ( бсника крупне иидустриЈе, јер су , они пре свега ствараоци, произво- , ђачн наЈвећег дела иародног до- с хотка, коЈи служи као матери Јална ( основа изградње новог друштва, С , друге стране, они су по свом класном положају и улози у производ- , њи прелазног пернода наЈнепосред- , ниЈе матери Јално и политички за- с интересовани да се, наЈдоследниЈе е боре против рестаурације капита- t лизма и свих остатака који пока- с зују тежњу повратка на старо. С гога Је управо у интересу заједни- з це радиих људи као целине, у ин- j тересу победе социјализма, да се , пронађу и развију организационе j форме кроз које he се обезбедити руководећа улога трудбеника круп- j не индустрије. i Кад радничка класа освоји власт » и до темеља развиЈе буржоаски > рократски државни апарат, она га замењуЈе своЈим новим државним г апаратом састављеиим првенствено s од наЈбољих револуционара рад- з ника и службеника. Али пролета- н риЈат мора бити свестан да, поред опасности од повратка буржоазиЈе, с за коначну победу социЈализма по- к стоји исто тако озбиљна опасност л да се апарат социјалистичке |ржа- р ве бирократизира, опасност да чак ј и најбољи бивши револуционари, д радиици и мнтелектуалци као др- ч жавни функционери, постану 6ирократи, па према томе и неприја- ч тељи социЈализма. Зато Лењин ка- и тегорички поставља захтев да се n против опасности од бирократизма с у прелазном периоду одмах преду- с зму мере, „коЈе су подробно проана- п лизирали Маркс и Енгелс: 1) не са- у мо изборност него н смењивост у у

свако доба; 2) плата не вмше од злате радника; 3) неодложан преиаз на то да свн врше функцију контроле м надзорж, да свн буду неко време „бирокрж*н“ и дж с тога ihko не бм могао оостжти „бирокрага“. (Лењнн: Државж н Револуција). После освајањж влжстн, угушењж зружаног отпора експложтжтора ■ завођења друштвене својине над основннм средствима зж производњу, зсновни заджт&к победннчке радничке класе постаје организација управљања и то на првом иесту зрганизација управљања производњом и расподелом, а истовремено м зсталим областима друштвеног живота. Лењин Је оваЈ задатак Јасно

За „Народни студент" написао -

Гојко П ОЛОВИПД

ПОМОЋНИК МИНИСТРА ПРЕТСЕДНИКА САВЕТА ЗА ЗАКОНОДАВСТВО ВЛАДЕ ФНРЈ

поставио: „Наш је циљ стропроценгно привлачен.е сиротиње практичном учешћу у управљаљу и рвзноврски кораци за оствареље тога уколико разноврсвији у толико бољи морају се брижљиво регистровати, систематжзовати, проверавати ва шнрем иекуетву и озакољаватн." (Наредни задади). О КАРАКТЕРУ ВЕЋА ПРОИЗВОЋАЧА КОД НАС Из ових Лељмнових поставкн можемо дати тезу за начелни одгоnop о карактеру већа произвођача у напгим условима: То Је тражеље организационих облика кроз коЈе Ке се, на датом етепену развитка производних снага н на њвма засноваиих друштвених односа, обезоедити руководећа улога трудбеинка индустриских предузећа у решавању општих питаља заједнице, si нарочито оних која се односе на организацију и управљање производ њом н расподелом народног дохотка. Друштвена нужност и корисност обезбеђења руководеће улоге ових трудбеника условљена Је овим разлозима: l) по свом класном положају у прелазном периоду онк су најнедосредниЈе заинтересовани и наЈсве ■нији еу потребе бескомпромистге оорбе против сваког покушаја рестаурациЈе буржоазије и капиталистичког поретка; T) они су исто тако највише позваии и способни да спрече бирократизацију државних функциопера социЈалистичке државе у пре тазном периоду; 3) они пружају наЈвише гарантиЈе ia ће обезбедити борбу против сигно буржоаске стихиЈе, коЈа свакодневно показује реакционарне те жње повратка на старо; 4) као произвођачи највећег дела зародног дохотка логично је да и»ају и највише утицаЈа нз органиЈацију н управљање лроизводњом t расподелом тога дохотка; 5) имају наЈвише искуства, спо;обности и свести о потребама и 4огућностима повећања продуктив(ости рада путем механизациЈе и »азвиЈања крупие производње, па е према томе у интересу друштва ia у тим питањима имају и одлу:уЈућу реч. Разуме се, да с овим Још ниЈе реiCßo све што објашњава нужност i потребу постављања и решавања штања о задацима ■ улози непоредних произвођача крупне инду•трије у изградњи социЈализма уоп пте, а посебно у нашим конкретним •словима у ФИРЈ. Ове тезе ипак казуЈу на основне задатке м улогу

трудбеннка крупне индустриЈе пре иа поставкама Маркса, Енгелса и Лењмка. Из овога се м*ди да је постжвљжње на дискусиЈу и тражења решења за пнтање о кжрактеру и улози већж произвођача у нашем дфуцавиом Смстему уствари само логичжн резултат развитка унутрашњнх снага социЈализма у ФНРЈ. Ово he, додуше, имати и своЈ одређеии спољио - политички значжЈ, Јер he допринети Јачању одбранбене снаге наше земље, али Је суштии ски, основни циљ у решавању ових питања изградња социЈализма У ФНРЈ. Према досадашњим резултатима дискусије, изгледа, да већа произ-

вођача не би посто Јала у општинским народним одборима, него само у вишим органима власти почев од ерескнх н градскмх народннх одбора до Народне скушптнне ФНРЈ. Народне одборнике односно послапике бирали 6и сви грађани по одтоварајућем изборном систему. То бн бмли претставнндн заЈеднкце као целине и поЈединих народиих република односно аутономних Јединица као и до сада. Разуме се, да би у том општем избОру учествовали равноправно м чланови индустриских колектива са активвим и пасивним правом гласа. Али поред учешћа у општем кзбору иародних претставника, члапови радних колектива кндустрнсккх предузећа и сељачких радних задруга бирали би из своје среднне делегате одборнике, већнике, по сланике за већа произвођача. На гај начии у свим органима народне »ласти почев од среских народних одбора ми би имали уствари дводомни систем: Веће претставника зжједнице као целине и веће претставннка произвођача. Оба већа била би равноправна и опште, наЈважније задатке из свих области друштвеног живота решавала 6и заједнички, а веће произвођача имало би у оквиру општих начела још и посебна права решавања питања која се иепосредно односе на организациЈу и управљање производњом и расподелом. КАКО ЋЕ СЕ БИРАТИ ВЕЋА ПРОИЗВОЂАЧА Практично остварење идеЈе о већима произвођача поставлл низ питања од коЈих се нека већ претходно морају решити. То је на првом месТу питање изборних начела за избор делегата у већа произвођача. На први поглед изгледа да би најправеднији принцип био избор по висини вредности удела коЈи радни колективи дају у народном дохотку. Али искључива примена овог принципа довела 6и до неоправданих прквилегиЈа за чланове колектива највећих и технички развијенијих предузећа. Узмимо на пр. два предузећа: предузеће А са 500 радника 500 милиона и Б са 500 радника, али због неразвијене технике даЈе свега 100 милиона дохотка. Ако би усвојили начело да се на сваких 100 милиона дохотка бира један делегат за веће произвођача, онда би 500 радннка из предузећа А бирали 5 делегата, а 500 радника из предузећа В свега Једнога, што би свакако било неправедно, јер ннје никаква заслуга радника из предузећа А, што су случајно запослени у предузећу са развијеном техничком опремом. Овај пример- показуЈе да Је питање изборног система за веће про извођача доста сложено, па је потребна свестрана анализа и дискуснЈа за његово решење. Таквих питања има више. Ha пр., да ли радници и СЈГужбетпи* предузећа која Св баве само Трговином треба na имаЈу право да бирају и па буду бирани у веће произвођача? То Је привредно предузеће и па први поглед изгледа сасвим при родно да имају право. Али, у том елучаЈу може ее поставмти пнтање: ло чему радници и службеницм тргоаинских предузеђа, код коЈих се гако често и лако ЈављаЈу шпекутантске тенденције, да ииају сва трава произвођача, док се то право, тецимо, не би признавало научним тадницима Једног ииститута, који ;е сматра као установа и финанси>а нз буџета, а ради непосредно за готребе производње? По чему Је >ад оних у трговинн ближи непоредноЈ материјалноЈ производњи, »азмени материЈе између природе i човека, него рад ових у институу, млм рецимо него рад наставниtm коЈи предаЈе ученицима у прм|реди? Нико не може тврдити да е, у сваком случаЈу, за народни 10ходак непосредно корисниЈи рад адника и службеника у трговинком предузећу, него рад научника ■ ииституту или наставника у шко и ученика у привреди. Све су то питања на коЈа нас у;yhyje Лењин да их брижљиво реиструјемо, проучавамо. системати-

зујемо, проверимо на ширем игку« ству и тек онда да се озакоњуЈу« ВЕЋЕ ПРОИЗВОЂАЧА КАО ПРЕТСТАВНИЧКО ТЕЛО Али кад бисмо успели да оиа питања и најуспешније претходно решимо, то још није довољно за остварење задатака већа произвођача: „Наш Је циљ да сваки трудбеник после свршетка осмочасовие „лекције" продуктивног рада бесплатно испуњава државне дужцости: прелаз на то Је нарочито тежак, али само тај прелаз претставља залогу коначног учвршћења социјализма*. (Лењин: Наредни задаци). Већа произвођача треба да буду претставничка радна тела кроз коЈе ће непосреднн произвођачи остваривати своја права општег управљања производњом и расподелом. Основна ћелија радничког управљања производњом, na према тоие и темељ социЈалистичке организације производње у прелазно* периоду, Је непосредно управљањо предузећииа од стране радних колектива. С тим су предузећа у нашој земљи постала матери Јална •снова око којих се изграђуЈе т*мељ будуће заједниде коиуна. Али, да 6и сваки трудбеник поси* осмочасовног рада у производњ« учествовао у пословима управљања, није довољно да му се то право само формално призна. Потребно Је тражити такве организациоко форме н методе рада, да се свакм трудбеник преиа свој”м способностима оспособи за тај велики позив и да му се практично омогући остварење тога права. А то Јв баш оно што, по мом мишљењу, Лењин сматра као нарочито тежа* прелаз. Основно знање и искуство у вршењу друштвених функциЈа управљања сваки трудбеник треба ла стекне у свом радном колективу. То се може постићи само ако у предузећу буде остварена добра организација, добра евиденција и кон трола, ако предузеће буде увек м« мало сређене све потребне податке о раду и проблемима, тако да сваки члан колектива може брзо и лако да се упозна са стањем производње и осталим питањима предузећа. Да би учествовао у управљању сваки члан колектива мора бнти упознат са питањима свога предузећа о којима се решава. Без тога његово право остаће мртво слово на папиру. Дакле, циљ није постигнут, ако само изабепл-*- Иш— ј ке савете и управне оХборе нредузећа, макар они радили најсавесниЈе и најпоштеније. То је само значајан и неопходан корак ка остварењу циља, а потпуни циљ оства-, руЈе се стопроцентним учешћем свих радних људи у обављању општих функција организациЈе и управљања. Сваки члан радног колектива обавезан Је да учи, да се оспособљава за вршење своје дужпости учествввања у организациЈи и управљању, а његов радни колектив преко управног одбора и радничког савета дужан Је да му у том помогне, ХЛ жу то омогући. Раднички савети * управни одбори за то су дужни да среде организациЈу свог предузећа, да о свим питањима упознаЈу чланове радног колектива, да о своИ раду полажу рачун, како. 6и колектив могао да учествуЈе у управљан њу и одлучивању. Оно што Је дужност радничког са вета у предузећу у сушгинц Је ду-t жност и већа произвођача у ©резу, граду, аутономвоЈ јединици, народноЈ републици и читавој фнрј, само проширено и уопштево према проблемима уже односно шире друштвене заједнице. Улога већа nptf извођача иеће бити само у тон да уопштавају искуства и одлучују d важним питањима организације про изводње и расподеле у заједници чије произвођаче претстављају. Н» против, њихова he дужност бити и то да упознају проблеме, потребе и жеље чланова своЈмх колектива, а с друге стране, да те колективе увек на време и тачно обавештаваЈу и упознају са општмм проблемима заједнице као целине, да би сваки члан радног колектива могао дати своЈе мишљење и нзвршнти своју дужност учествовања у општем управљању према своЈим спо собностима. То је онај прелаз, коЈи Је Лењин назначио као врло тежак задатах, али којм претставља залогу за коначно остварење социЈализма. Фор ме остварења овог циља морају Оитм разноврсме и уколико су разновргније утолмко су боље. Beha произвођача у нашим условима треби да буду једна од организациових форми за остварење великог залатка учешћа непосрелних произвођача у организацнЈи и управљањ* производњом и расаоделом.

СТУДЕНТИ ТЕХНОЛОГИЈЕ НИСУ ЗАДОВОЉНИ НАСТАВОМ ИЗ НЕКИХ ПРЕДМЕТА

(Наставак са прве стране) јама асистената који вежбају са студентима радно време у Заводу према реалним прорачунима може смањити на 15 часова недељно. Али како још ништа није предузето око 30 процената студената друге године неће моћи на време да заврши вежбе из аналитичке хемије. Они се фактички налазе пред дилемом: или Завод или испити? Објективних тешкоћа за рад у Заводу нема много али су оне велике: недостају електричне пећи и сушнице, број асистената не одговара броју студе' ната који вежбају. Међутим, субјективних недостатака је много више: слаба организација рада; у кваптитативном одељењу губе се сати драгоценог радног времена док се прегледају задаци и издаЈу анализе; асистенти споро указују помбћ; велики Gpoj студената долази на вежбе теоретски неспреман. На конференцији Је дат предлог да се уведе тродневни рад од no 15 часова у две групе. Да ли he и овај предлог остати само предлог, студенти сматрају да највише ипак зависи од школских власти.

Друга година у процепу ...Када се посматра припремнЈ део студија у целини, онда с< може рећи да је њсгова општг карактеристика велика оптере ћеност студената. На другој години предавања су званично завршена 24 маја али су трајала до краја меСеца. До пред саме испите обављале су се консултације, испитивало се на колоквијумима, потписивали цртежи... Припремни део студија у коме се стичу основна техничка знања преопширан је и несисте матичан. Извесна сажимања предмета имала су механички карактер (машински елементи на пример, испитују се на колоквијумима у оном обиму како је то уобичајено за друге факултете ТВШ). Кад се овоме дода слаб квалитет наставе неких наставника (доцент Поповић и асистент Николић) и мањкавост практичних радова (техничка механика) није тетежину положаја генерације студената која је сада на другој години. Прикље штени између две крајности једног несавршеног система на ставе преопширности и неорганизованости студенти друге године су принуђени да своје стручно знање стичу по цену великих и непотребних напора. Дванаест сати преда-

вања и вежби само је један део њиховог радног дана. Отсек без наставника ' ...Опште обележје металуршког отсека. његовог рада и извођења наставе може се описати овии речима: привремени план, хонорарни наставник, скраћени курс... За металуршки отсек на коме предају само два стална наставника најкарактеристичнији је случај инж. Спасића. Он је за четири семестра успео да одржи само половину од свих предавања која је требало да студенти слушају у два семестра. Прекидан честим путовањима он је од укупно 55 дуплих часова успео да одржи само 34. Данас, инж. Спасић се налази у САД, а читаво пропуштено градиво, (пример обојене металургије није усамљен) студенти металуршког отсека су принуђени да полажу на крају последње године А Деканат све до данас није нашао за потребно да распише конкурс за пријем нових наставника! Преко триста апсолвената ...Мишљења смо да Је оволики броЈ апсолвената резултат неодговорности. Чињен Ица да преко 300 студената технологије носи назив

апсолвента озбиљно забрињује. На конференцији је предложено *да Савет факултета дефинише случајеве се може продужити рок за пре дају дипломског рада после шест месеци. Истакнут је и захтев, да се техничка служба на факултету преко које се дипломци снабдевају техничким материјалом побољша. Ме ђутим, и Удружење мора са своје стране да се више ангажује на решавању апсолвентско гпитања које из дана у дан постаје све актуелније. Нису препоручљиве само констатације. Примера сличних апсолвенту Тадићу било је више и о њима је на конференцији требало говорити исто тако оштро и принципијелно као и о другим питањима наставе. ★ Конференцији у Свечаној сали присуствовао Је и велики број наставника Технолошког факултета. Са пажњом која обећава разумевање они су пратили излагања студената. Ако* је тежња дискутаната да се ослоббде уског ђачког гледања наишла на одобравање гостију, наша би жеља била да то разумевање буде увод за Још плоднију сарадњу између школе и студената. А. ШТ-

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 15