Student

САМИ...

У многим, мада још недовршеним фармама у Панчевачком Риту, одгајају се cne врсте домгЉих животиша. Сваким даном повећава се и број модерно уређених станица Па динске Скеле, Глогошског Рита, Бесног Фока. Око оронулог и запуштеног прихватилишта у Ковилову, јединог у Риту пре рата које је тада могло да прими једва неколико десетина грла, никло је мноштво фар ми са капацитетом за око 15 хил>ада грла; уведени модерни електрични и светлосни уређаји, набавл>ени инкубатори и машине. А једног дана непрегледном равницом Панчевачког Рита зачуо се и први писак локомотиве. Младом и у пракси неискусном ветеринару Мирославу Симићу, Панчевачки Рит je прво место службе у које је дошао по завршетку студија. Помоћног особља тада није било. Зато је био принуђен да се сам од првог да«а ухвати у ко са многим тешкоћама.

Пре његовог доласка у Рит, ни је био установљен дневник о ширењу заразе и превентивне заштите грла. Зато се дешавало да су иста грла цепљена по неколико пута, што је изазивало оболења, а неки пут и смртне случајеве. Није био редак случај, каже Мирослав Симић, да сам, очекујући резултат убризганих лекова животињи, морао да будем крај ње, спавам у јаслама. Па ипак, љубав према своме позиву учинила је своје. Многе од тих тешкоћа су савладане, али не све. Мирослав Симић је оспособио неколико стручних помоћника, организовао систематску превентивну заштиту, установио тачну евиденцију о вакцинисаним грлима, и увео сталан надзор правилне неге и исхране животиња. Њему се јуна месеца прошле године придружио и ветеринар Љубиша Цветковић,

ПИСМА РЕДАКЦИЈИ Писмена клаузура умањује значај усмене одбране дипломског рада

На кочференцији апсолвената Архитектонског факултета одржаној 30 маја о. г. расправљано је о неким предлозима Правилника за израду и одбрану дипломских радова. Обзиром да предлог правилника садржи извесне измене у односу на досадашњи начин дипломираша, развила се врло жива дискусија у којој је узело учешћа велики број апсолвената. Нарочиту пажњу привукла је тачка Правилника у којој се говори да се поред усмене одбране предвиђа и писмена клаузура. Ова писмена клаузура, по предлогу Правилника, требало би да има за циљ у првом реду подизање квалитета одбране дипломских радова кандидата, што би послужило као доказ да је кандидат самостално радио свој задатак. И поред оваквог образложења тачке о клаузури, у дискусији је дошло до изражаја мишљење да клаузурни рад у таквом облику не би постигао своју сврху. Кандидат на овакав начин не може бити правилно оцењен обзиром на обимност материјала и краткоhy времена са којим располаже. Зрелост кандидата, може се потпуно оценити на основу усмене одбране, с тим што би се претходно испитна комисија детаљно упознала са самим радом како би била у стању да све његове евентуалне слабости и недостатке на усменој одбрани постави као питање пред кандидата. Увођење клаузуре би могло да доведе до тога да се тежиште оцене пренесе на саму клаузуру, што би уствари умањило значај усмене одбране, која је прави одраз знања једног студента. Намена клаузуре да оцени саЈиосталност рада кандидата.

наишла је на неповол>ан пријем код присутних и због тога што вређа морална осећања студената. Треба имати у виду да студенти у већини изграђују свој морални лик и на основу поштоваша свих позитивних одредаба факултетских власти и да су случајеви у којима би се могао овакав контроле применити веома ретки. • Конференција је усвојила мишљење Одбора Удружеша Савеза студената да се у предлог Правилника за одбрану дипломског рада унесу извесне допуне. Те допуне гласе: 1. За члан 13 Комисија бира свог претседника, упознаје се са радовима и у сагласности са Деканатом одређује теме дипломског испита који се састоји из усмене одбране. Комисија има право да непотпуне и лоше израђене радове као и оне који су предати после одређеног рока предложи да се одбију и без усмене одбране. Дефинитивну 6длуку о овоме доноси Савет факултета. 2. За члан 14 Да се у потпуности изостави. 3. За члан 18 За оцењивање дипломског рада узима се у обзир: сам рад (решење и израда) и усмена одбрана. 4. члан 15 Да се трајање одбране дипломског рада не ограничава већ да одбрана траје онолико колико је потребно да се стекне потпуно мишљење о раду и знању кандидата. Други део овог члана треба да остане непромењен. Закључци конференције упућени су Савету факултета. Секција апсолвената Удружења студената архитектуре

који се одмах по доласку из рата уписао на факултет. За непуних шест година завршио је студије и дошао на службу у Панчевачки Рит. ★ Мирослава и Љубишу затекао сам на раду у једној фарми крај Падинске Скеле. Кроз облак прашине, који су дизале животиње, они су се једва назирали. Белих мантила на њима није било. На први поглед тешко су се могли разликовати од њихових помоћника. Тога јутра, они су за неколико сати вакцинисали преко 300 грла. Тек када је дошло време за кратак одмор, отпочео је разговор о њиховом животу. Данас, прича Мирослав, у Панчевачком Риту постоји осам дирекција. Само на живинарској фарми гаји се око 10 хиљада перади. Број крупне стоке је много већи. Вршити тачан надзор над толиким бро јем животиња тешко је. Могу ли ја бити сигуран у то, допуњује га Љубиша, да се овога момента, док радим у Падинској Скели, неће појавити неко оболење или зараза у неком друтом насељу. На помоћника се увек не можемо ослонити. Панчевачком Риту потребно је још наших колега. И заиста, у Риту, као и у многим нашим крајевима у унутрашњости, одавно се осећа потреба за већим бројем струч ног кадра ветеринара, а нарочито млађих. Панчевачки Рит се у неколико разликује од осталих колективних газдинстава у земљи. У Риту се одгајају све врсте домаћих животиња. Рекоше ми да се поставља као проблем питање где запослити по завршетку студија жене ветеринаре, каже Љубиша. Свакако да њима више одговара уздизање и лечеље перади, у толико пре што је живинарство недрвољно испитана област наше струке. У тој грани оне би се могле и специјализирати. Знате ли колико имате грла још да шприцате до вечерас, прекиде разговор један радник? Знамо Милане, одговори Мирослав, још четири стотине. Љубиша и Мирослав кренуше да наставе посао... Путем сам размишљао о њиховом положају. По некој асоцијацији мисли, сетих се оних три стотине млађих Мирослављевих и Љубишиних другова, од којих би неки могли већ сутра, само када би хтели да ступе у службу. Пагач Јан има још само 3 испита да положи. Уписан је на Ветеринарски факултет 1933 године, апсолвирао је 1947! Малкин Игор је апсолвирао исте године, а до сада ниједан испит из четврте и пете године није дао. Али зато у улици где станује, стекао је велики углед „стручњака“ за кастрацију. Сличним занимањем баве се и Марко Обрадовић, Милосав Стојковић, Вуковић Божидар, Ћатић Ђорђе и др. Заиста, докле ће Мирослав Симић у Љубиша Цветковић да буду сами?...

Ј. ДИНИЋ

ОДЛУЧНИ ДАНИ БОРБЕ ЗА НЕМАЧКУ

У сенци три совјетске ноте и два одговора западних сила, перспективе за уједињење Немачке, у догледно време, сведене су на минималне изгледе. Очигледно, Западни свет не може да прихзати совјетске понуде, у којима су под глазуром уједињења невешто скривене замке московске дипломатије намера да се читава територија Немачке претвори у просовјетског сателита. Кремљ ће, највероватније, бити непопустљив према захтевима и предлозима Западног света. О мировном уговору са целом Немачком могло би се разборито разговарати само ако се на неки начин зајемчи слобода избора у свим окупационим зонама. Али слободни избори значили би за Москву губитак Источне Немачке, а по старом познатом мудровању „боље је врабац у руци...“, није вероватно да he совјетска дипломатија одвише ризиковати и пропустити ову повољну прилику да Источну Немачку потпуно претвори у своју губернију. То што се овде ради о људима и њиховим жељама, а не о врапцима, то је већ дапно заборављено на некој страници Лењинових дела. Под оваквим околностима још је једино могуће да свака страна остане чврсто на” својим позицијама. Вилхелм Пик he и даље држати ватрене говоре по којима се јединство Немачке и „ратни" генерални уговор узајамно искључују, а канцелар Аденауер he обасипати свет својим изјавама да је удруживање Федералне Републике са западним силама једини пут ка уједињењу. Како разговори за зеленим столом нису у изгледу, свака страна мобилише све своје снаге да у овим одсудним часовима постигне успех. На линији борбе против ратификације Пошто совјетска дипломатија није успела да спречи потписивање бонског и париског уговора, политичка ситуација у Европи у данима који теку и наилазе, биће задахнута оштром атмосфером борбе за или против ратификације недавно потписаних европских споразума. Три совјетске ноте о Немачкој биле су прилично вешто скројене то се мора признати ако се њихова искреност остави по страни јер су приспевале у најкритичнијим тренуцима преговора и погађале најосетљпвија места националних осећања сваког просечног Немца. Али оне нису биле убедљиве за данашње политичаре Западног света, који су у досадашњој пракси стекли довољно искуства о совјетским дипломатским смицалицама у послератном периоду. Уосталом они су пред себе поставили јасне и одређене циљеве и тешко

да би их неко или нешто могло скинути са пута јачања европске одбране циља за који се у последње време тако свесрдно залажу. У сталној резерви западни државници су имали и још увек имају веома снажан аргуменат за оправдање пред европском јавношћу. Питање слободних избора и гаранрантија које се у том погледу могу пружити у источној окупационој зони, стално се поставља пробни испит искрености СССР-а. Ако се не испуни овај предуслов за отварање дискусије о уједињењу Немачке, Запад сматра да he убедити европске народе, у првом реду Немце, у исправност своје политике у Западној Немачкој. Европска опозиција Потписивање уговора не значи још ни издалека да је битка добијена. У три западне земље потписнице недавних европских уговора, чују се гласови веома јаких опозиционих струја. Лидер Социјал-демократске странке Западне Немачке, др Шумахер, побија готово сваку тачку бонских споразума. А његова странка, мада је у парламенту слабија, по свему судећи, добија све бројнија упоришта међу становницима Федералне Републике. Упоредо са одлучним одбијањем социјал-демократа да признају одредбе Генералног уговора, Лабуристичка партија Велике Британије, под паролом „пустите Немце да сами одлуче", захтева поновно спровођење избора у бонској Немачкој, јер није извесно да немачки народ одобрава спољну политику Аденауерове владе. Осим тога, да би се Федерална Република примила у западно европску одбранбену заједницу, један део лабуриста сматра да је неопходно да се претходно наоружа Француска. Али и овог пута дошло је до размимоилажења деснице и левице у странци. У Паризу као да

већина није убеђена да су гарантије, које је Шуман добио у Бону од Велике Британије и Сједињених Америчких Држава довољне у случају васкрсавања кемачког реваншизма. То ће можда дати нови импулс снагама, у Француској прилично раширеног, неутралистичког покрета. Вероватно ће и сензационални Фектелеров извештај, без обзира на његову аутентичност, имати извесног утицаја на будуће парламентарне дискусије. Совјетска тактика уочава ове супротности и заснива се на пооштравању размимоилажења унутар држава и између држава које су потписале недавно пактове. Осим тога Москва рачуна и са приличном подвојеношћу и немачког и француског народа у односу на европску политику њихових влада. А данас, више него икад, владајући морају да воде рачуна о расположењу оних над којима владају. Совјетска дипломатија скреће са линије борбе против потписивања уговора западних сила са Федералном Републиком на линију борбе против њихове ратификације. Искоришћавајући своје приврженике у Француској и Немачкој Москва жели да у тим земљама ствоРИ отпор против спровођења у дело бонског и париског споразума. Недавне демонстрације, у Француској уперене против атлантске политике, а у Немачкој за уједињење, један су од видова иза којих се крију закулисне акције совјетске дипломатије. Ситуација је толико компликована да се компликованијом тешко може замислити. Нови начин убеђивање Немаца Међутим, начин убеђивања у Немачкој поставл»ен је на веома сумњиве основе. Сви они догађаји које је западна штампа окарактерисала као „спуштање гвоздене завесе са треском" не изгледа да he наићи на одобравање Немаца. Затварање границе Источне Немачке, прекидање телекомуникација и саобраћајних веза, као и очекивана блокада западног Берлина, треба да послуже као нека врста очигледне агитације, да би Немци увидели у какву их ситуацију доводи политика канцелара Аденауера. Мало је вероватно да he пропаганда ове врсте и имати жељени успех. Политика потпуног разједињења Немачке од стране оне силе која си доследно приписује улогу борца за немачко јединство, може да има само негативног утицаја и на најватреније присталице уједињења по сваку пену.

Сима ББГОВИЋ

ПРОШЛОСТ ОПЕТ САДАШЊОСТ

Ана Паукер, Теохари Георгеску и Васили Лука, нису више чланови Политбироа КП Румуније. Смењени су или упућени на ниже положаје. Они су изгубили поверење Москве Тако су пале три нове али не и последње жртве совјетске политике према сателитским земљама. Симптоме о овој појави треба тражити у унутрашњем расулу. У сателитским земљама Совјети непрекидно појачавају притисак и шиканирање. Људе је обузео страх, у врховима води се борба за власт, ЦЗРУЈУ болесне амбиције и интригирања. И две чињенице данас нарочито падају у очи: нови вид спољне политике Совјетског Савеза и антисемитски карактер последњег „чишћења“. Политика Совјета према Немачкој озбиљно узнемирава и ствара забуну међу земљама источног блока. Опе не могу тако лако да забораве прошлост. Још увек је врло јако сећање на хегемонистичке идеје једне фашистичке Немачке. Могућност да се та хегемонија, можда не у том облику али са сасвим одређеним циљем према источним земљама, може поново да оствари, појачава унутрашњу кризу. Тим пре, што садашња политика Совјетског Савеза и методи, одомаћени у његовом односу према другим државама, оправдано изазивају сумњу да СОСР, у „интсресу“ своје хегемонистичке политике може да понуди Немцима као што је то некад чинио, и националне територије, на пример, Чехословачке, Румуније, Пол»ске! Отуда се и насталој кризи не може да сагледа крај. У чему се огледа антисемитски карактер последњег „чишћења"? Корене изгледа ваља тражити у општој линији Совјетског Савеза према Јеврејима. У Совјетском Савезу данас су укинуте јеврејске школе и не излазе листови на њиховом језику. Совјетски Савез до сада је четири пута мењао став према Израелу, а одлуке Организације Уједињених нација да совјетски Јевреји

по својој жељи могу да напусте СССР није поштовао. Та линија наставља се и у односу на Јевреје у источно- европским земљама, нарочито оне који су на руководећим положајима и чији утицај на масе није мали. На пример, Слански, смењени Георгеску и Ана Паукер, сви оптужени на Рајковом процесу сем њега, Геминдер и Бареш, чија је судбина неизвесна, имају јеврејско порекло. ■ Запотоцки се није либио да у једном од својих последњих говора све Јевреје у-

броји у „непријател»е“. Такав став и политика, која се спроводи очигледно по директивама из Москве, не указује само на то да су се јавиле нове додирне тачке антисемитске совјетскв политике са ставом бивше нацистичке Немачке. Он указује и на то, да су се у Совјетском Савезу распламсала расистичка осећања да се праве двојбе међу народима и да се и по овом питању очигледно и у пракси ревидира марксистичко-лењинистичко схватање. ТЕОРИЈА КОЈА ЛИЧИ

НА ШАЛУ

У иадању Амвричме читасшlице у Београду појавила се публикација под наоловом ~АмеричlШ .ратиичми оиlндИlКвдти,.- њихова У* лога у слобооином овету”, који. по смагграј!ући опоља, треба, да информише нашег чиггаоца о разоо ју америчког рвдничког покрета и НЈвгтвмм успеоима- Мсђушм, чим преЈписггамо нвколико листооа лоспаје нам јасан праон карааоер oee богапо ид-усгров.ане оввшчице ка фином папиs>у, Чему је оиа иамвн>€иа иајбоље говори члакак „Америчко 'раш.«иштво и бесклаоно друигтво”. оа чкјом саlдржином се за«ста вреди ушхзнагш, Његов асутор, неки г- Фредврик Маршн Штерн. застуиа тезу да је AMiepniKia јешииа земља у мојој стеврно поспоји бескласио друшт»о управо oni'afKßO за какво ое бор© ©вронски oouHi јашисгги « с> коме jie своЈввремвнп тшоао Карл Марко. За наоие oeciKea коисгтатавдиlја, које ое yarpt t- Оу* ди речено држе и неки други aiyтари у овој публЈИкзиији, звучи заиста aanaiH>yjyhe, скгфо као добра, успела шаига, Како публикаH!T : ia и поменути чланак имаЈу саовим озбиљан караистер и тон, потребно је да ое у нвкоагипоо речи упознамо са пугем којнм је гШтерн дошао до овог епохално(г открића. Приггом ћвмо се трудити да игто bhiuic простора. дамо писцу члаика, Пре овега- он кас уверава да су ове наше првгставе о Амери-

ци као о земљи клаоних сулрог* шости, истовремеиог лукоуза и беде. oaiC'BtiiM погрешне- Дотле је чланак опада стара поднагга nipHma о ..прооперигг-ету ' о демокрашсвоаи кашиггалнаму.. 1 који употребљава онаге не да тлачи и експлоагшше маое, већ да прошири производњу. ’да ствара »ове идеје, пова богатства”- Пошто нас jie ->У»ерио” у то, г. Штерн омагпра да је прирремљен терен за, уподааваађв cta oihih'm што HaiM Htacaoe чланката ко велнкодушно обећава, Бво паоу оа моји ra најтаотп>чниЈе објашља* Bia; „Бесжласио друштво ззтачи; да НlИ|ј|е'ДШ грутаа људи ни>је сттро го адељена од. друге и да сваки поједина.ц мора имагги могућжг сти да се уздише према својишв стаособттосткм-а и делима; знада да ниједна клаоа ие може имали специјалник ггрившгегија, да до MHimrpa народом, да доноси зааоо не *и да руководи правгнуђеж; зкачи ла се неће допустити да једна гп' па одузме другтам групалма ШЗШ*, 5 значи ;ош и то да ниједна клаоа не иоже усредсредити v овојим рукзма и вкономоку и- пплптичжу моћ. Ни Maipnc. ии његов« < ледбе ници нису протумачили беоклан OHo друигтво waio таоттауну једва* кост. Зјго, Kojte је оснивач ооцвЈалистичlКе теорцје желео Да уништи иије бииго постојање друштвегаих класа. всћ њихова tcacffна окрутност, њихове привиле> PHije и политичlка превласт”. Не знамо да ли се Маркс после овога тареврнуо у гробу, али Наг ма, ое mihioto што шта превриулв у стомаку читајући ове редшвБесмислеио би бшго циггирапи даље, јср читав чланак е у овом ш снваквом тоиу. Беомиолеио би би ло и комеитариоати га; наиги људи прошли су кроз шжолу једног реlволуциоиарнч>г рагга и револу* циона,рне борбе за ново друштео, aaincTa бескласно друштво. па чак и оиима међу нау, а који оу ПOЛИФИЧIКИ најнетшсмеиији ниге више могуће продавати рог за свећу. На овоме члашу задржали омо се ciaiMO због тога шго он говори да нашој радничкој клаои, којој је публиlкација у првом реду намењена. није могуће отвореио проповедаши катаиггаlЛиотичlко „ВјеРУју”. него се оио мора заодевати у овакве ..ооцијалистичке” одежде сумњтавог квалитета. Баш та чињеница говори нам и о томе на какав he одзив нашћи оваше теоријице.

А, ВЕСЕЛИНОВИЋ.

КОНКУРС

ЗА ПРИЈЕМ СТУДЕНАТА У СТУДЕНТСКЕ ДОМОВЕ У БЕОГРАДУ ЗА ШКОЛСКУ 1952/53 Г. Право учешћа na конкурсу имају сви редовни студенти Београдског упиверзитета, великих школа и академија. За конкурс су потребна следећа документа: Молба таксирана са 30 дин. У молби треба навести: факултет, годину студија и групу, да ли има заосталих испита и колико, да ли је раније становао у коме студентском дому, да ли има неке матери Јалне обавезе према дому, да ли прима стипендију и колико, да ли прима дечЈи додатак. Молбе се подносе управним одборима студентских Домова од данас до 10 Јуна. После овог рока молбе се неће примати. Резултати конкурса обЈавиће се 25 Јуна преко факултета. Домови почињу са радом 1 септембра. Сваки студент коЈи буде примљен у дом обавезан Је да плати станарину за септембар (лично или упутницом) како би му се резервисало место у дому. Рок за уплату станарине ]е 10 септеибар. Матуранти коЈи долазе ради полагања пријемног испита могу се за то време сместити у Студентском насељу на Вождовцу, а иолбе за пријем у дом подносиће када положе приЈемни испит на факултету. Уз молбу иораЈу приложити уверење о имовнои стању. *

БРОЈ 16

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3