Student

Каква је улога примењене уметности?

Пред изложбу студената Академије за примењену уметност

ЗАНАТ више или уметност ниже вредности? Уметност вулгарна, профанисана? Без»редна? Беживотна? Краткотрајна? Анонимна? Није редак случаЈ да се и данас чују или прочитају сличне речи засол»енс дозом потцен>иван>а и омаловажавања. Оне потичу од схватања приоритета тзв. чисте уметности и непознавања уметноетн уопште, а нарочито улоге примењене уметности и непознаваша уметности уопште, а нарочито улоre примењене уметности у нашем савременом друштву. , Пре него што размотримо њен данашњи значај, морамо констатоеати познату и непобитну чињеницу да нема уметностн, различитих вредности, него да постоји саМо уметност, а насупрот њој кич. Ако једна орнаментација садржи у себи пластичне вредности, без обзира да Ли се налазила на Зиду, врчу или текстилу, није ништа мање вредности од рецимо једне добре мртве природе уоквирене у рам и потписане познатим именом. И пут модерне уметностл говори о кеминовности Јачања примењених уметности. Вртоглави јуриш од тродимензионалног слкКарства у апстракцију у крајн>ој линији у орнаменталну дводгшензионалну површину јесте почетак примењеиог слпкарства. Преко конкретних ствари из свакидаигњег жнвота које су уметпич ки обрађеме, уметаички декорисане и лепотом оплемењене преко пред?тета за употреву са коЈИма су најшире мтсе у мепрекидном контакту - вршиће се естетско васпитање народних слОјева. И тек кад масе на тај непосредан начшг формирају и нзграде укус за лепо и заинтерссују ee еа њега, моћи ће да уђу у музеје и изложбе

не као у замршене лавиринте, већ у ризнице људског духовног стваралаштва. Овај тежак и веома одговоран посао обављаће кроз свој живот студенти Академије примењених уметности. Прсд њима су јасни задаци: јачање индустрије и приврсде уопште вапије за високостручним уметницима који ће њиховим производима, камењеним народу, давати лепу уметшгчку форму и декорацију. Од сићушног заштитног знака па до монументалног зидног сликарства, од опреме књига па до унутрашње архитектуре зграда, бродова, аутомобила, од барељефног послужавника и витке вазе до витроа и декоративног вајарства, од дезена за хаљине, мараме и штофа до репрезентативне таписерије, од амбалажних етикета па до сценског сликарства и костима, широка су поља по којима студенти Академије треба да засеју семе уметничког образовања људи. Академија примењених уметности је врло млаДа установа свега четири године је Деле од оснивања. За тако кратко вреие није могао да ce нагло осети њсн утицај на уздизању примењених уметности код нас. Због тога се интензивно припремају радови за репрезентативну изложбу која ће се отвориги јуна месеца у Уметничком павиљону на Малом калемегдану, flboj he бити циљ д« својим делима прокрчи пут примењеној уметности у јавност и упозна )е са методом рада и образовања нових младнх уметника на пољима графике. декоративног слнкарства, сценског сликарства, керамике, текстила, костима, дскоративне скулптурс м укутрашњс архигектуре. Живојин ПЛВЛОВИЋ

МОМА МАРКОВИЋ: Цртех

Да ли смо о моралу дискутовали ?

НАСТАВЉАЈУЋИ плодан рад друштвени клуб ТВШ приредио је прошле среде дискусију на тему „Морални квалитети у личном животу“ са уводом професора др Вељка Рибара. Не потцењујЈгћи линну културу стотине слушалаца, професор др Рибар је ипак, место увода одржао предаван>е чији је обим упио све важније филозофскс ставове о моралу од Платона до Ситмунда Фројда. Опширно Јтзлагањс кулминирало је обЈашњењем перспективе развоја стике и љубави у претпостављеном бескласном друштву. Можда баш зато што је прошли пут ова исга тема лутала партером практицизма, решавајући чисто субјективне проблеме, овога пута била је понета сувише високо па испуштена, јер се о њој најмање говорило. После предавања које је протекло једнолично без замарања, неизбежно прибирање храбрости отело је двадесетак минута. Већини је било милије да своје мисли саопшти суседу или парчету хартије на колену. Ипак у бистрој плазми предавања Ђока Ивковић са Грађевинског факултета иашао је мутно зрнце: „Постоји ли опасност од дегенерације бескласног друштва пошто ће без постојања ni>erpaда долазити до полних односа међу сродницима?“ Сталожено и мирно излажући, професор др Рибар: „Не може се претпо ставити да he доћи до таквих односа, јер би то значило да ће човек бити на нижем културном нивоу него што је данас. Посматрајући развитак односа међу људима утзрђујемо да је постојало све веће ограничење полних веза све до модерне мо-

ногамне породице. Јасно је да се ова веза често изневерава са обе стране и да није природна, али ослобођеше људи мора ићи упоредо са развитком материјалних добара другим путем него до сада. Не натраг у груп ни брак у коме људи iaicy ништа знали о генетини, већ у заједницу где ће одлучивати приврежност без обавеза, базирана на етичким принципима. Освежење А онда је дискутант са наочарима отпочео своје интерпланетарно хтутовање, „Господин професор je погрешио кад Је напао Фројда чији се неки ставови морају узети као тачни", скренуо у сазвежђе Бика: „Секс игра веома велику улогу у човековом животу'* и заврши у судару са познавањем филозофије. „Друштвени односи не утичу на духовни живот, а Маркс није написао готово ништа сем политичке економиЈе. Његова гледишта на етику не постоје, њих су друти створили. Мислим још, насупрот предавачу да човек и животиње имају подударна осећања и да су она само човеку у веhoj мери дата. Између осталог ово можемо видети из романа „Тихи Дон“ где Шолохов описује љубав између пастува и ко биле“. АудиториЈум Је био привремено ошамућен. Чим јс сварен оваЈ новитет дигла се Једна рука: „Према једном месту из Фројда целокупна уметкост je сексуална. Како онда требз схватити и „Мртву природу** и у шаргарепи наћи израз секса. Такође верујем да се човек никако не може посматрати изолован од околине и материјалне основе која носи увек одговарајуће духовно обележје. Претходник јс рекао да човек и жи-

вотиња имаЈу слична осећања коЈа су човеку само својствена у већоЈ мери. То је лепо речено, волели би да је тако, али ннје. Док се животиња руководи искључиво саМо кагоHi-ma, човек поседује осећањз и свест која савлађује нагоне. Осећања кису распоређена у гсрвфоди, тако их амебе имају ма јго, мајмуни много, а човек највишс, ФроЈдово гурање tmстиикта у први план, за мене је атгсурдно. Поставља се пита ње, како је дошло до човекове свести. О томе свако може да има своЈе мишљсше и онда је материЈалист или идеалист*’. Потом се скуп претворио у друштво приЈатеља жиаотиња: „слажем се са другом, али верујем да животињс и те како осећају. На пример пси, јарам волова... итд., на шта пада при мсдба; дошли смо да слушамо о моралу од професора који je, како да кажем *иадлежан, а ие ла вежбамо јсзик! Једиа другарица: „Да ли hc љуоомора постојати у бескладаом друштву“. Професор др Рибар: „Мислим да замишљати елободну љубав као тренутну наклоност која се брзо раствара није правилно. Веза између човека и жене опет he бити

трајна. Поглед на неку добро развијену Мицу не би требало да доведе до раскида веК постојеће везе (мало гунђала дубоких гласова). Развитак етике неће допустити да човек буде несталак, али друштвеним о. безбеђењем деце, веза мзмеђу двоје кећс производитн нмкак« ве обавезе.“ Ето, тако је текла дискусиј* у друштвеном клубу технича« ра. Мада ове теме носе пуиу сло боду у изражавању својих схва тан>а оне нпак претпоставАају извесно знање из филовофије. Гледишта која су изаета по* жељна су али само као објект за испитивање правилности ма теријалисгичког става. Постав ља се питање зашто осамдесет техкичара није изнело своје ставове о једном чисто идволистичком становишту. Дл ли је реч о слагашу са тим ставом или о непознавању материје. Гдс су били комукисти да заступају своја идеолошка СХватдња? Д. Ћ* КАВГАН

Песнички мотиви на ТВШ

Вече литерарне секције ТВШ у дому омладине Београда

Ако бисмо хтели Једном речју да уопштимо поезију ова три млада песника (Јован Неижовић, Милутин Трпковић и Mrtлан Митровић), онда бисмо рекли сличност. Међусобне сличност. Сличност у теми, у форми, у изразу. За непотписане песме тешко би се знало чије су. Није то само површна подударност, већ и суштинска. Смисао је код свих исти. Идеја. Схватања. Откуда то? Можда отуда што су заједно. Што за-

једно жкве, раде, разхч>вара]у. Поверавају се јсдан друтом. Слични су. А ипак ое у нечему разликују. У квалитету Ту су прилично шдифереицирани, мада не тако изразито, У раду сва тројица падају у исту грешку: претерамо комбинозање, готово намерво заплитање, неумешност кристалмзовања мисли. То је нарочито изражено код М. Митровића. Поред импресивних и лирски надахнутих песама „Чекам>е“, „Сећајмо се тога времена“ и других, он не крије ни тако небрижљиво урађене стихове у приличној мери наивне („Јулски триптихон") или насилн\, гражене и конструисане („Стакласте мисли"). Он често идс из крајности у крајност, као и остала двојица. Трпковић и Нсшковић су у изразу дотерааији, углађенији. Знају да нађу синоним за своју мисао. Мсђутим, једностраност, недовољна ширина и ограниченост могива чине и у њиховој поезији озбиљан недостатак. Чинч се да код њих има више емоције, ицтимних, искренијих акцената (Трпкозић: „Кључ“. Нешковић: „Под снегом“, „Мвсеа he изићи из маслина"), али и више екстрема, више неразумљивих опита са разним параванима пред јасноћом стиха. Није толико ћажно шта ваља, а шта тренутно не ваља код ових младих песника. Много је важнија чињеница да ли■гература живи и на „нелитера? ним“ факултетима. Живи ингензивно. И то нас радује.

Б. ЈОВАНОВИЋ

Са Грађевинског факултета

Традиционале изложбе

Миодраг Maртиновић добио је прву награду

ТАЧНО је то да ни у једној згради београдски* факултета нема толико плаката и слика као на ТВШ. Лепо израђени плакати позивају: „Дођите на дискусију дебатног клуба“, „Пре даваше фото клуба“, „Забавно вече“, „Седмодневни излет“, а затим „Посетите нашу пзложбу" излажу мешинпи. „Велика изложба" и опет плакат и на њему стоп! само још данас изложба грађевинаца. Многе стрелмце иа мермерним прилазима показивале су пут до мале собе у којоЈ је смештена jeдна од многих изложби на Твхнич* кој великој школи. Малу, али савршсно у-ређену изложбу не посеђују само студеити Техничке велике школе, већ и студенти осталих

факултета. Ту, на столу стајала је мала кутија. На н»ој Је писало: „ГласаЈте за најбољу фотографиJy“, а изнад кутије три имена чланова жирија. Жири Је доделио три награде и три похвале. Млади фотоаматер Миодраг Мархиновић добио Je прву награду. Његова фотографија испод које Јс писало „Љутња“ технички недотерана, али заиста фотографиЈа коЈа је до врхунца мзразила срџбу младог пса, скретала Је пажњу свима. Суботнички Je такође млади фотоаматер и шегова слика „Пролеће" добила je награду. А они кОЈИ су дошли са других факултета да виде ову нзложбу, кажу дв су ово фотографиЈе коЈе су врхунац што се могло и што Је урађепо у фото

секци}ема Техничке велике школе. Иако је остало још осам часопг цо згвршетка изложбе показивач je пристао да се отвори кутнја са гласачким листићима. Настало Зе Вројање. Било је и других слнка које су оставиле утисак на посматрача али „Љутн.а“ и „Пролеће“ највишв. Ипак је слика на тему „Пролеће" примила више посматрача. У овој соби изложба je затворена, али не и врата. Сутра се отвара друга и тако се непреотано смењују изложбе фотоаматера неколико факултета Техничке велике школе. А после излагачм ових изложбп учествоваће на изложби фого аматера Србије. Ове изложбе одржавају се сваке године и оне су оостале традиционалне. Д. П.

Три купача и бакалин са Јела

Виљем Caројан:

ШЛНЦИ су били суви већ годинама, а.гм кааа нису оили суви, хучали еу. Кад се смег у брднма отопио, шанпи су почињали да хуче, т однекуда, бог би знао откуда, доспсле су жабс и корњаче, водене змије и рибс. СпролеНа вода је појурила, са н.ом и матице, али откако су зелена пол>а потаммела, цветови претворили у плодове, стндл>ива топлота претворила у насртљиву врућину, шанци успорише, а матице се улевкише. Прво су воде са брда биле студене, брзе и страшне. Ирелладме u преирзе да бм намамиде неко голуждраво дечаче. Сам, или у групи, дечак би стајао на обали шамца и посматраО воду чмтаае мииутс и онда, сав обузет искушешен, стресао са .ебе одело, скочмо у воду. загп>урмо се, испливао сав задихан и препливао на другу страну. Лко је тај дсчко први из групе скочно, други би одмлх за њим, да се не би кући враНао осрамоћем. А вода није бнла просто хладна. Нсшто више. Пролећна вода јс била непредугретЈвива како само можс бити. Једког априлског дана упутио сам се ка Томпсоновом каналу са рођаком Мурадом и његовим пријатељима, по имену Uo Бетнкарт, Португалцем који је волео више него ишта слободу и жнвети ван куће. Учноница је npoCTo заглуп.т>ивала IДоа. Спутавала ra Је Чим је ван школс, ваи школског тла, он Је бистар, доброћудан, нвкако мскреи и дру желуиив како се саио може бити. Што рече м чј рођах Мурад, џо није глуп, њему просто није потребно васпитање. Било је ведро суботно јутро. Сваки je имао по два Сендвича са кобаспцама, а осим тога ма нас тројицу десет центи. Решилп смо да отпешачимо до канала, тако да тамо стмгнемо око подне, кал дан отопди. Ишли смо железничком пругож ао Калвеа. Главним друмом до Малаге, а онда на исток кроз винограде до канала. Кад кажем Тоипсон канала ми смо мислили иа одређено место. То le иесто где се пут укршта са дрвеним мостом и рампом. Купали смс се јукно од моста, западно је била вслика забран, на коЈој су паслп коњи ■ краве. Источно од шанца бно је друм. Друм и шанац ишлв

cv зајсдно миље и миљс. Река је хекла ка Југу, а слсдећи мост Је био на две миље на њоЈ. Летљих дана купаље би било непотпуно. свс док се дечко не би пустио кизводно до другога моста, одморио за трсиутак на ливади и онда се вратио против струЈе. А зато Је трсбало, богани, запети. смо дослели до Томпсоновог канала, Јутарља ведрииа оита re претворила у суморно тамнило, несуиљиво зимско, а уствари у почетак непогоде. Вода је хучала, нсбо Је било сиво * постаЈало ирио, ваздух хладан и нслријатан. Природа око нас изгледала је усам.љена, пуста. Џо Ветнкарт је рекао, превалио сам толики nyr да W купа**, а сад падала киша или непадала, Ја hy се купати. Исто К Ја, рекао сам. Е, ти чекај, рекао ми је рођак Мурад. Ја и Џо видећемо каао je. Дко се може и ти ћеш ући. А ти стварно зиаш да пливаШ? Завежи, рекао сам. То сам говорио увек када ми се чинило да ме неко ниЈе наn.taui уврсдпо. Па, рекао Је Џо, пливаш ли? Наравио да пливам, рскао саж. Ако ikCra питаш, рекао јо рођак Мурад, ма он тм Овс ЗВа, Иољо иего ико на свсту. Нико није Знао како сам ја бно неспгуран у то да ли Ја довол.но плпвам да ћу успетн да скочим главачкс н препливам ty хладну. узнемирсиу воду. Бар да знају истмну, уплашио сам се Ја, кад сам видео ону тзмну воду што бучи. Злвежи, рекао сам води. Узео сам ручак и загризао у Један секдвпч. Гођак Мураз «• гресну по руцн да.сам скоро нспустио сендвич у воду. Јешћемо после купања, рекао Је. Хоћеш да ie ухваги грч? Је ли?

Саскнм сам Gno ааборавпо. II све због rora Што сам sио ћз t.inßim мукама, сав iipcrt-iamtti. Од јсдног сспдвича нећу зобмти грч, рекао сам. Прпјаће ти бол.е после купаља, рекло Је IДо. 1»и0 је он врло пријатап дечко. Знао Je да сам био уплашсв к знао је да сам GnO пренсражеи, знао сам да Је он био унлашев. алм сам знао да се он претвара неивто вештнје од мене. Слушај, рекао је. ПлИВДћемо скроз, олморнћемо се, аоплипати иазад, а ако исвреме не прође бура, поћи ћемо кући. Иначе бпсчо fe н дуже купали. Ова б%ра не Намсрлва да Се сткша, рекао Је МурДд. Лко ће»*о се кунати, моралто на Срзину, и опаа кући. Нотом је l,to свзкао оДе.то. Гвукао Се и МураД. свукао сам «« и ia. Гтајали о.чп cb.i тпојицт нагн на чба.тн Шанца и оосматрали ue баш нријатељскн расноложену воду. Није баш била за скака»е*

Страна 4

НАРОЛНИ СТУДЕНТ