Student

Грозница пред јуни

Забелешне висане у предиешке дане

ЗА оне који су већ ~пукоеник“. Волео је да гла- музику, али одједном крај и чули професорско сно запева. Ими смо мислили игла на плочи је почела да

„хвала колега доста* примајући индекс, јунски рок је горак или сладак. али суср ет К °Ј И следи. Али за оне који нису још отварали индекс после врло блаженог професорског „хвала вам колега" то је грозничава увертира или рефрен, али не обична, већ бруцошка увертира за оперету која ће отпочети певање 5 јуна и то без утврђеног програма. Певање почиње бројевима од пет па до десет или обрнуто. Јунски рок по броју пријављених испита надмашује све остале рокове. Још десет дана и изаћи ће више од 10.000 студената на испите. У овом року пријављено је више од 40ЈКК) испита, што просечно износи четири исгшта на сваког студента. Непрестано осветљени дом Иако је пројурила последња Цlестира за депо Булеваром Револуције без иједног путника, дом „Лоле Рибара" био је једина осветљена зграда у овом крају. Горела је свака сијалица, а петоспратна зграда изгледала je као замак у коме се одржава бал, али бал без трубс и бубња. Ту у једној секунди превриуте су хиљаде листова и склиз • нуле црвенс оловке између ре дова различитих књига неколико стотина студената. И тако се то без изузетка већ месец и више догађа до два после поноћи. А после поноћи почиње да се гаси светло и дом постане мрачан. На првом спрату према Булевару Револуције тога дана светлили су ггрозори једнс собе. Ретки пролазнтши мислили су да је јсдитта сијалица која је горела само заборављена. Само стари чика Фрањо на улазу дома знао је да је то соба 38. да ту још учи необријани студент са својим друговима и да је дом веђ месец дана обавила тиншна. тишина каква је владала у со би 38. Типтаиа је ипак нарушеиа На улазу у ходнику изгледало је као и обично. Тишину је нарушавало неколико девојака и младића чекајући своје колеге. Само што коракнете уз степенице, бркати чика Фрања погледа вас у очи и заустави. Ви нисте домац, Чекајте овде назад кога тражите он he доћи. Али молим вас пустите ме до собе 38 ло необријаног студента. До „пуковника а одговорио је чика Фрања. Опет не можете горе. Зваћемо га. Ичаче иза овог прага не можете даље. Не можете док сам ја v овом дому. Овде влада годинама ред и ви га не може те прекршити, а поготову у мају ни за живу главу. Али молим вас, разумите, ја бих до „пуковника" макар и петнаест минута. Још док сам се сттремао да закуцам на „пуковникова" врата изненада ггроломио се глас хармонике. Одједном ови излетеше као да су хтели ла чују хармонику, Ходник је оживео. Ко је то? чула су ое питања и одједновд је почело оштро; доста. доста, ради се. Тада се у соби 38 прекинуло са учењем и необријани младић и његови друтови Витко и Драган почели су разговор. Свакаквих ти овде другова има. Свира, а можда и не мисли на јуни Заказује еастанке. а оне у ходнттку нестрпљиво чекају. А ти тзко не бријеш се. Немаш времена, отказујеш са станак. волиш електротсхнику Па шта. волим је. иако знам да се говори у лому излудеће необритани „пуковник“ и његове цимер колеге. али шта ако положимо испите и престанемо да учимо по лесет часова. видеће они Тикл’ ..пуковника" лепо обријаног Имаће и Тика тада времена за састанке. Три студента левет испита Првипут кад cv се ттггознали У соби 38 Тика, Витко и Драган ннсу мислили да hc у сваком року спремати по три и четири испита. Сумњали су аа ће се тако слагати, али етп ланас је све то лрукчије У соби се спрема левет испита Првипут кад сам упознао Тику каже Витко, ш-fje се звао

воли песму и вечито he певати. Али Тика је књигу више заволео него ишта. Заволео је толико, да ради дневно и по десет чаоова. Сад је свима јасно у дому зашто Тика иде не обријан. Никад нисам мислмо да he Тика моћи да откаже састанак. Али ето преварио сам се. Вечерас га девојка не ће чекати. Тика неће доћи. Графички радови морају да се заврше. Доста више, устао је Тика и пуковнички проговорио: „Да се доручкује, изволте!" Доручак из коверте Ви сте ситурно имали нешто боље. Знате колега ова наша „алајбегова слама" је нешто у дефициту, али иттак никад не пресуши. Такав је и наш доручак. На столу се налазила коверта на којој је писало „алајбегова слама“. Ту у коверат већ годину дана ставља се новац. Ту се ставља макар и пола динара и тај се новац троши само за доручак. Некад ое деси да неко узме и за биоскоп, али ггретрпи критику. Сваки од нас је дужан да ставља новац, јер тиме сти че право и да једе. Сад више нема три улагача. Колеге из суседних соба радо су приста ли да буду сарадттици ове коверте. Теоркја је важвија У друштвеном клубу Правног факултета, у осветљеној просторији каква ое ретко виђа у Београду, окретала се плоча на грамофону. Као да су сви слушали тада са задовољством

• шкрипи. Изгледало је као да ; то не смета онима који итра; ју шах, па и он*ма ко jrt су » подвлачили странице Римског права. Али у том тренутку на : вратима клуба десио се јсдан > судар. Несретни Јова, студент * другс године почео је да ое из > втш>ава лепушкастој девојои Опростите колегигоше. Ништа, ништа, Ја сам кри ва. Журила сам се, тражила сам једног колегу који ми је обећао другу књиту Римског права. Н то би be тако заврши ло да Јова није био упоран у доказивању да је он крив. Ви сте на првој години ’ питао је Јова. Да. Ја hy вам позајмити другу књигу. И ето тако, склопљено је познанство. Јова је одмах помислио, сад је дивно. За казаћу састанак и она he доћи да јој предам књигу. А онда he почети увертира, увертира за друти састанак. Угово рено је да Јова донесе књигу у шест часова код главног улаза. Тако се и догодило. Ми ланка, бруцош права захвалила се на књизи и обећала да he вратити књигу ттосле и; сттита. Она је пошла. Јова се у том тренутку тешко сналазио и одједном директно питање. Да се нађемо сутра? Зашто? Хтео бих да вам кажем . на које партије да обратите i пажњу из Теорије државе и i права код др. Лукића. Знате i он коси бруцоше. r Да, чула сам. Али верујr те, баш зато не могу, Плашим

сс теорије, чула сам да често каже, колегинице ви нпшта не зиате. Страх ме је, ако паднем, кажу обара и по три пута. Јесте. оборио је колегини це и менс. Онда довиђења колега и хвола. састанак само после испита.

Д. ПЛВЛОВИЋ

ИЕДАВНО СУ СТУДЕНТИ ВЕОГРАДСКОГ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА БИЛИ У ПОСЕТИ СВОЈИМ КОЛЕГАМА У САРАЈЕВУ. НА СЛИЦИ: ГРУПА ГОСТИЈУ У БАШ-ЧАРШИЈИ

Анкета „Народног студента“

Студенти и књига

Осноано што се може констатовати и после летимичног ггрегледан>а оних 35в лихлчЉа анкете је то да v'X'yденти показују неукиформисан укус, да читазу прве«ствено ноеоизашле књиге и да се не опредељују изразито ни за јодну наиионаошу кшижевност.

Говор бројаш ту првобитну констатацију само псггорђује. Ниједна национална књижевност се вије високо одвојила од осталих, као што су например у филму мексикански мотиви уиедљиво освојили београдску студентску публику. Тако се све бројкс крећу око сто поочитаних књига из једне нг.ционалне кн>ижевности; америчкз 133, јутословенска 134, француска 120. британска 85, немачко 81. Руска кшижевност има 54 прочитане кшиге, већином класика, од којих само Достојевскп и Горки ттретстављају 31 кшигу. Иако се читају кшиге најразличитијих писаца од Хомеропе „Илијаде", па све до непревсдених новоизашлих америчких романа, уочљиве су две тенденцијс у избору кшига (ову констатацију можемо начинити јер су у анкетп навецене по три прочитане кшите). Тако се јсдан знатан број студената опредељује за савремену европску кшижевност коју чита да би упознао ову кшижевност као појаву, пошто се она у последшс време систематскије преподи, а чији су прстставници Ками, Сартр, а затим Цвајг и Хемтшгвеј. Издваја се још једна изразита група студената који, судећи по избору, прила зе кшизи као забавп. У тој групи фигурирају најчешће „Ребека". „Прохујало са вихором“ и други бестселери, као веште комбинације углађеног стила и савременог филистар-

скјог сентимеитализма. Интересантно је да међу ове књиге врло често залута „Тријумфална капија" од Ремарка, а која оваквкм положајем као да <жболише и своју вредносг, cse падоое и успоне једног нмст којаи за собом има дело, иао што је „На Заиаду ншта ново“. Хемингвеј је својом шужев ношћу изборио место најчшганијег писца међу студентиша.

Пријатно јс на сваком петом листићу анкете наћи име Давичове ~Песме“, која је продр ла од Филозофског факултета са једног краја Београда до Саобраћајне школе на друкж* крају. Ћосићево „Далеко je сунце“ још увек се чита и ДРУга је кн>ига са ранг листе наше аелетристике. Наши кагасици после гимназиских клуиа остали су у другом плану. Стуленти читају претежно наш XX вск. Поезија само стидл*иво гтровирује ту и тамо, као да се код нас она више пише, него чита. Измсђу белетрттстике честа су имена есејисттртких и публицистичких дела, као Белинскм „Студије о Хамлету**, загребачка ликовна библиотека, „Контики“ и на првом месту Дедије рова књттга о Титовој бжтграгћији. Ј. Ћ.

Без коментара

Од 358 студената који еу вдговорили на анксту, 54 студеета су одговорили да ниеу ироч*тали нитпта у последље вреие, мада су неки од н.тгч иаписалв и то да ии стручни рад дозвољава да читају. Јсдна колсгиница написала Је чистом ћирилицом да Је прочитала „Манон Леско" од Абе ПРКВОСТА. напомин.смо, да сгудира фраицуски Језик на «Ржаозофском факултету. Неки студенти нашли су з* потребно да преко нашег лиета саопште својим колсгама да у литературу укључују »Тајанственог Кјупиа“, „Кенигемарма* „Врата са седам брава“. Они oe, пероватио, шале. Таквих духопитих одговора кма око тридесет. СА НАУЧНЕ ЕКСКУРЗИЈЕ СТУДЕНАТА ШУМАРСТВА

Седам стотина метара од границе...

Када саи прочмтао n огласној таоли објаву у којој се илвештаваш> да ћеио ићи иа лракеу на Бс.ле, sио сам пријатно изневаћен. Бел>е сам позгапо Једино као пољоприврсдно добро по оНИМ чувенгаг бељскви проаавии цама у Београду. Бел>е, као тгеуи еко газлинство, за иепе Је било нешто страпо, непозиато. ..

Умалом ваговчићу бељске железнкае врло Је живо. Ушао Је милиаионер да ваи преглела дозволе за вограничну зону. Најелном, онако службево погледа на вођу пута м рвче; Иза прве окупе вићеио свега ТМ и. од граиице. Mn одмах ггритрчасмо вратмма н олворисмо их. Поред нав су проаазиле наизменично карауле м оематрачницс наше м маћареке. Дуго сио гледзли у том правцу, док пе вндесмо и жицу која одвлја пичиЈу земљу. Мало после сиђосмо из воза n као за довродошлицу поздрави нас кшпа пгго поче да оада све Јаче. БЕЉСКЛ ЛОВИШТА Као што зеил>у пресецаЈу железиичке пруге, тако су и бељске штме испресецане просекама гле ловци очекују д»гвл,ач. К*да смо ишли кроз гиуму увек сам волео па идем у првој групи н да видим нрви све. Место пута вмделм смо на просекама стада Јевена, како иирво пасу. Јеленж около, а кошуте еа иладима у среанни. Увек опрезни. Одмах се ваде погледи к гледамо мм рогове. I'oгови су поное сваког јелеваи баш no њиховој величкпи ценм се и сам Јелон. Убити Једног јелеиа, наравно за време еезоне лова. стаје 30.00« дипара. У шумскоЈ управи Тмквеш одртали су нам предазање баш о npoблемима лова иа Јелене. Саио да није ово савезно и Једно од маЈбел.их ловишта не би онм држалм

више Јелене. Скупо Је, свакг roапв исплате по П иплиона дааара за штету од Јслена. То значм аа сваки Јелен у просеку коптга када 6и се убио, iso.oooo динара. Дуго их гледамо. Петар долази од ких, не осећају кас. Рогове су забацили некако поносно уназлд. ОдЈсдном укрутишс главе и далогое се у трк. Прииетили су нас... Често eseo наилазили на просекажа иесто где се каљухаЈу дивае свгпг.е, нли нз шевара излећу фазани. Све су то за иас били доживљаји, иалс авалтуре. ЛОВ НА ЈАЗАВЦЕ Ових дава сио мното пешачили, мислии, иаЈжаље 20—25 км. дпевпо. Неки су једва вукли ноге. Лугари еу нам рекли да ћемо организовзтн лов иа Јазавце. Много их се пријавило. Али превал>ени километри тога дама учинише своЈе. У лов иас је кренуло највише петнаест. Свако Је узео пушку или кера, специјалну врсту тери Јера за лов ва Јазавце. Лугар Је морао да кас стално опомип.е: -Друговп, узмкте к ове ашове и лопате*. Дуго смо ишли до прве Јаме где су Јазавци. Кад смо дошли до саме ]аме. пустили смо кера Јгнутра. Интересантне су то животиње. Скоро су се побили пред Јаиом који hr прзм да уђе унутра. Кер се ускоро вратио. Јазавада ry нема. Ишли смо на другу Јаму. Но, и ту емо били исте cpehe- Неки всћ предложише да се враћамо, али лугар их предухитри.

Лругови, знам jom за ч«тири Јаме, увсравам вас да ћемп данас сигурио ловити. Мало поткргпљени његовим рсчимл nohocMo лаље, по rpehe Јаме. Ту су били Јазавцн. Чим смо пустили кера унутра, олмах се чуло нско фрктан.е и режаи.е. „Ту су:“ викнуо је лугар. Дохватили смо зшове спремни да копамо. Требало Је још само да дознамо где се то поди борба. Пађосмо и то место ■ копање отпоче. Копали смо брзоПСИ су иаизменично долазили да ге напољу па свсжем ваздЈгху нзаувају. Најепном се све утиша. Јазавци су се доле укопали, рече лугар. Ми померисмо наше копање по правцу и отпочесмо Још брже. Наједном, прокопасмо и Један Јазавац искочи. Другови ra Орзп ракљама ухватише. За њим Још Једаи, па Још Један. Док смо везивали оног првог, други поче да бежи, али револверски иетак из лугаревадг шшггоља, био је бржи. Ои Је остао. Трећег Је Јепан друг чим сс овај појавио из рупе и поново ушао у њу, ухватио за реп и тако држао. Дуго Је трајало док ско их све увезали, отсекли иотке и пошлп назад у дворац гдс смо отсел*. Успут смо препричавалш и наЈситније детаље. Ово Је за нас био специјалаи даи. У дворцу су нас кплеге нестрпљиво очекивале. Када смо се појавили са богатим ловом пастао Је тграви триумф. А када смо ујутро устали Јазаваца више ниЈе било... Можда их Је неко пустио... ТРИУМФ У АПАТИНУ Уморни, искрцавамо се из деретлије, Киша he. Журимо у ваш хотел. Још те вечери онако уиораи

капитени завазуЈу утакнице за сутра, а КУД наше годиие тражи салу за другарско вече са игранком. Чим смо се сутрадан вратмли cs терева, а то Је било око 16 часова, футбалсри су отишли на ручак. Играли су већ у 16,30 и пооедили су онако уморни и неисоапапи. Сви су за нас иавијали. И стоиотениссри су победмли. Па чак и шахисти. А свв су скипе билс еастављене само од студената наше голиие.

В. ВУЛОВИЋ

ПРИЛАДНИДИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА НА ОВУЦИ

Медицински ПОДМЛАДАК

ОВИХ дана изашао Је из штампе први овогодишњи број стручног часоггиса Удружења студената медицине «Медицински подмладак". Технички укусно опремљен, са разиоврсним садржајем и тематиком, као и сггудентским наутаим радовигма на завидноЈ висини, овај број привлачи на себе заслужну пажњу наше медицинске и студентске Јавности. Као први у рубрици „Оритинални радови“ штампан Је рад М. Радети Ка и 3. Тодоровића. „Патолошко анатомске ггримене код умрлих од дифтерије током 1951/52 који Је добио прву награду Ректората Медицинске велике школе, на смотри научних радова маја 1952 годинв. Рад Је интересанта«, не само што третира проблем Једпе од најопаснијих и наЈчешћих заразних болести, већ нарочито зато што је и сама дифтерија постала последњмх година просто наметљива своЈом вктуелиошћу, и нажалост Још увек важи, као тежи социјално медицииски проблем. С друге стране студеити овде обрађују и чисто жаучно-медицинске промене на плу ћима и делом на срцу, које досада иису бнле довољно објашњеие. Обимном документацијом и ттримернма из овдукционих прозокола н ириложенжм, технички одкучним ф <зто микрографиЈаЈва аутори долвзв до неколико евојих, оригипал«сх и смелих закључака као наприиер, да промене на плућмма не треба схватити као комплнкацију дифтеричпог обољења горњих диоајиих путев«, већ да их треба уврсгити у ред општих промена ко]е карактеришу дифтерију. Друти рад су дела К. Била и О. Бокоњић у коме нзиосе своје резултате у одређивању концентрације азота амггнокиселиие и мокраћне киселиие код обољења јетре „Оттшти преглед" доноси рад м. Ракића о терамшдину, једном од најновијмх антибиотичких средстава, хао леку са широким инди-

кацијама за примену у медмцшт. Из области „Преоентише медици* не“ Б. Новаковић гтише један кра* ћи чланак о ноКиом санаторијуму за плућие и туберкулозне болеснике у Лутавцу код Тузле, ттрвој установи ове врсте у наптоЈ земљи. У рубрици „Прихази" п. Пешкир пише о Једном интересантном случају ..Акцесорног панкреаса" оа смртним исходом на ПрвоЈ хирурапсој клиници, а М. ДимитријевЈА износи један случаЈ Mal perforant đu pieđ лустичне етмологиЈе са летње праксе у Пожаревцу. У „Потсетнику**, за који пишу наставници Медииинског факултет о проблемима из области медицине која интересује студенте. оваз пут валазимо три ствари: проф. др. Ј. Богићевић пише „О лекарскоЈ таЈки“, др. Д. Тодоровић „О инсуфициЈенцији периферног крвотока" и др. Ф. Херцог „О ггроливима код одоЈ* чади“, коЈи he студентима медицмne бити од неоцешиве кормсти ■ помоћи у њиховом стручном ралу. Остале рубрике као „Виблиогра фиЈа“, „Часописи", а нарочито ,Вести“ својом кратком репродукциЈом еажете еадржине Tpehe интерниспсчке недеље, употпуњуЈу физиоиомију и стручну разноврсност часопнса. Д. ВОР&ЕВИЂ

ИСПРАВКА

У ЛРОШЛОМ БРОЈУ У ИЗЈАВИ ДР. А. ГАМСА, ДОЦЕНТА ПРДВНОГ ФАКУЛТЕТА ПОТКРАЛА СЕ ГРЕШКА. У ОДГОВОРУ НА ДРУТО ПИТАРВЕ У ПЕТНАЕСТОМ РЕДУ ОДОЗГО СТОЈИ: „КАО РЕЗУЛТАТ СВЕГА ТОГА HZKOPEKTHO УПЕА ТРЕБА: НЕКОНКГЕТНО.

врој 14

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Бр. 1 1953 гад.