Student

Студенти и модерна поезија

УНИЗУ књижевннх вечерк коЈе еу овог пролећа привлачиле студенте треба мвиежитм ■ оно од претпрошлог МШ, У приредби студеиата филозофкје са нешто лужаве звучностн U плакатмма. На њима је било наЈављено: ВЕМЕ МОДЕРНЕ ПОЕЗИЈЕ. Препуии семннар је са радозналошћу чнтаоца и необавезношћу ко иеитатора глслушао доиста модерmj ж накрцану поезију Васка Попе ■ Мжодрага Павловића. Међутим, бм*о Је еаевим на месту што се пре Мјповмх текстова чула Једна, доИТше пвдагошки иитонирана уводКж реч. Пеаиати илади есејист Зорап Ммшић чмтж« Је одломке мз веће це*пм о Полиној збирцк „Кора“. Поввто се потрудио да првкаже комплексне вредности ових песлма, ов Ј« обрваио пажљу на њихову спољлшн»у иедопадљивост. Само фиамегри асогу да промаше говорећи • ММЈ иоезнји закључујс Миmrtu Занимљкво је запажаже да Је »аоезиЈа онсадног стан.а“ триумфочна у збирци м Кора“ у прилог наЈширих човекових жудњи. Такз Је еправдава „усковитлана. разу**ревл певорка скла“. МИмгтиш, Миитаћ Је давао маха Ј—еЈ уотптеноЈ пркљежности за емкву поезију па Је избегавао да ее позабави снагои н целошћу њеeer израза. Тачн« Је да Је Попив песикчки прилог упућен на опсааиж гтањл н везавост модерног чо•***, на електроне који ее окрећу ‘ о*е еићушних или великих брига. 1 Алж залети у изразу, чести настра- 1 ми епоЈеви и спрегови пису увек ( ик путу да обЈаве рациовално чврептау песниковог надахвућа. После пажљиво праћеног излагања Мишићевог, лојавио се Васко Попа, коЈи Је прочитао руковег ј пееама из недавно објављене збир- ј •• „Корд*. Запажено Је да Је зао- ј бжшао цкклус љубавиих стихова. | Сш необјављеним стиховима наету- [ пие је Ммодраг Павловић. Жељии I сензацмЈа у разговору многи сту- I Savra нису се трудили да саслу- | В»Ју доета усложене песме, тако 1 Ва ес касннје о Павловићевим тек- I етовима вије размишљало. нако Је 1 тешко бмло утврдити иа којим се I цутевима налази ова ппезија, сре- I ћеикји слушалац је могао да уочв ■ •еивссну луталачку, и релативну i ваиишљеност. За разлику од начи- [ Ка Васка Попе, у овим покушаЈимз S

све је доведево до апстрекциЈа и заиаглхених граннца. Иа дхекусију се ниЈ« мвого чекало. АуднтормЈ Је жагорио к „разигровао*. Па ипак почело Је са питањмма на цедулжма кзо да су се духови бојали неносреднести. На извесна шггања покушао Је да одговори Зоран Мишић. Вкло Ј« обмчннх, уопштенкх питања: коЈп су песвкцк утицали на Васка Попу? Да ли пмшете за узанн круг људи? Мећутмм, бнло Је и безобзирних, неинтелигентних питањада ди Је Миодраг Павловвћ упропаститељ поезијеТ Следио Je лаконски одговор (Мишмћев): Ја ммслмм да ниЈе. Затии су наитала пнтања кз публике. Бележимо пеколико важниЈих коментара. Миодраг Протнћ Је у доста духовитом излагању рекао:

„Треба наћн корене оној фами о овоЈ поелкЈк као бесмксденоЈ. Започета са прнказом Мнлжна Богдановића, ома „геннЈалнкм* Палжвострмвкж отжрићеи. Да ммслкж да Је за есејнсту лах поеао да докаже да Јс поезкЈа Васка Поne н њему подударнхх нешто врло далеко од песнмнзма. О умору к сломљеностк певаЈу они на изглед здрави песници ткпа Слобе Галогаже н Свете Мандића. Оик су тк коЈм стоЈе иа путу дскаденце“. Један младић Је озбиљно говорио протав модернс поезкје: „Ја волжм поезмју, алн могу да примжм само оно што мк Је савршево јаско. Човеку је прмЈатко само оно што може m разуме*. НаЈзад Једмж другаркца: „Желии да нажем да ме Је цел o вече еражота од оое средатае. Свадам у људе коЈк поезиЈу Васка

Попе и Павловића одлично разуме Ју. Мвоге нлхове стихове чгитала саи и неукнм људима, » овж еу Је замста осетили". Дннко Дааидов је додао: „Мислим да треба говорита о Једвој заблудн коЈа изазиаа неразумевање Попнне поезије. Мно гн су заллашени љеном бнзармом формож. А то Је богата, миого прнсна поезмја. Сажо жалограђани жоry да уживаЈу у поезвји коЈу пжшу аутори разних Марија нтд. нтд.* Младн књижевннцн свакако нису били задовол.ни хетерогеиом ередином са коЈом ее ннЈе иоглд да пронаће заједннчка отекочница за разговор. Слушаоци еу, међутнж, двоетруко задовољви: еауЈкахн еу жнво гловв модерне поезиЈе и Двбили извесне одтоворе на гласно речека иаж иеречена питања.

М. MHPKOBfTE

КРАТКЕ ВЕСТИ

Прошле педеље 1е директор Ееоградске опере Оскар Данон одржао предавање студентхгма Саобраћајног отсека на tcmv „Како треба слушати музику“ Предавање је било ггропраћено делима озбиљне музике са плоча. ТУРНЕЈА КУД ,МИКд МИТРОВИЋ“ Ансамбл народних v пе сама КУД~а „Мика Митропић налази се на туржЈи по Србнјр У част рођендана маршала Ти та даће концерте за раднике фабрике оружја, ученике и гра ђаиство града Крагујевца. Апсолпенти и студенти треће године Саобраћајног отсека погетили су колективно жељезничжи музеј отворен у згради Главне дирекције жељезница. Нарочиту пажњу студената изазвао је рељеф који огледно претставља савладавање Шарганског масива.

ИЗА БУСИЈЕ ПРИПОВЕТКА НАГРАЂЕНА ПРВОМ НАГРАДОМ

Маринко Сшо/ковић:

Јутро Је вмло поодмавло када се н»егов уморан поглед срео са секретаревим лицем и букетом шиеничног клас Ја. Погледао га Је неодређено и спустмо капкс. Шта he он овде питао се жмурећи неспосовам да погледз у белину дана и проговори. И док се присећао шта ее око њега догава на капке му Је упорно и досадно навал>ивала светлост али некако треперава и румена као запад, кад зађе сунце а сивкасти вео још не почне обавиЈати поља сво Јом чипкастом спаваКицом. Стезао Је капке и ставлло руке преко лица и мировао у подутами. И садж Је, као оне вечерм са Мићаном, хтео заборавитм све и уживвти у усамљености постављајући између себе и спољњег света слабу ограду својих зажарених капака. Ocehao је неко слатко спокоЈство ол тог леног мировања својих удова и тела и оног умора што натапа гваки зглоб м капмлар и оставља човеку Још толико снаге да осетн присуство свога срца и архтаЈе своЈнх бескраЈних вена. Чннило му се да никад није доживео радоснији моменат. Он се, заиста. имао чему радовати. Из Једне подмукле бмтке изашао Је као победник. Туп бол у рамену опомин.ао га дз Је остао без руке, али је више волео бити поносит богаљ но обешчашћен див н био Је срећан. Почело је то оног августокског дана четрдесет и осме када нз среза цоЈури коњаник и донесе наређење за општи откуп свиња. Зајапурени курир и пенушаво ознојсни дорат привукли су пажњу мештана коЈм се одмах окупили испред одбора. У пространом ходнику до претседпикове канцеларије чули се узвици негодовања, на отки. трозор провирлвале су радознале главе, а они наЈнестрпљкаиЈм /.ервозно су насрталм на врата. Оставио је претсгдника да дв *ита лаређење и изашао у лвориште да их разговори. Још при излазу у хвдннку чуо Је једаи храпави глас: »Ама, велим Ја лудом Жнвку, Јок чсвече. Де би сада рат. Ко да Је то што м пљунути илв пљеснути блесаву Тјођу по куковима , .. Е, моЈ брате .... звона би ту лупала .. .• вмдиш чика Бошко, почео је мерећи сваку реч и ловећи свачмјм миг. шгје старина много погрешио“.

Док ее Једин емешкали ии сами неаерујућн у помнсао да с* секретар шали други осуше паљбу на старца: м Тн мн знаш дрпино, кажо то данас мде. Звожа! Jom само * оопа да благослови ратннке... и пожеди најпрслтиЈим снашама да наЈпре остану удовице", добаци неки младићски глас и прште у враголастн емех. «Лакше балавче, бранио ео Бошко. Ако сам оматормо ннсак ћакнут... Лванаесте еу злонила н оде Шваба у Саву. А четрес прве... ? насадила му кана кокошку н испратнла ra а он завршио рат н стнгао кућн пре пилића". ОнаЈ мдаднћ Је и даљ« упорно досаћивао са упаднцама и изазивачки се емеЈао и старац осетн да нма мамеру да ra Једн na noгледа у секретара као да 6н да ra он заштнтн. Секретар Је разговарао са иекнм од прмсутннх жао да га ее нн наЈмаље не тнче загточетн разтовор. »Шта сн ее умусио? љутно с* Бошко. Остаано човек претсединка да прочнта нарећеље а он нзашао овзшо ва ес мдатм са саетом: Да вндиш чнка Бошко... Рат... Трт МнлоЈка! И то нгн Је иека власт ... Иародна .. .* Обећао Је да ће разговаратн ваЈозбкљанЈе ■ онда ни саошнтн да Је због заразе нарсћено шприцаље етоке ш да ветернжар уЈутро стнже у одбор. Скуп оживс. .Вала Је и време. Ето, некн дан гледан омом Јадиом Жннку липса до подне петоро иазимчадн екс као Јабуке. Само ra внднш уЈутро како посрне два пута, заиесе ее лево-деено м до вечере готово-, лагано је прнчао један старчнћ чучећи уз плот. маЈку му стару, обЈавтљавао Је Једав други. Проето се na шеледа нлн станс на сред воћа па миелн рек’о би човек да ће проговорнтк .. .* .Густира време, упаде опет онај младић и кришом погледа Бошка. „Алал ги памет, љутито се обрецну оаај na настави. Може ти деда бити а ти га дрндаш ко кљусину. А сутра fce држава од љега да тражи све и маст и месо. Бар да умеш да ћутиш кад ти дао бог голу стражњицу и поштујеш руке пгго хране и хебе и ове твоје што

m ее увукли у ту ваву стравжу па упропатаћуЈете свет-, вжкав Ј* ewpui аугећи се еве више на упорво и безобразно младићевв вошвЈМле: ау .. . у! Ау .. . у! Препирку прекжде изневадви сиех повеКе групе ожупљеие o* e сежретзра. Стари Митар, који је дотле ћутве пратжо сважу Р»т окв севе, морао Је на секретареву лицу уловити неки первозан грч, Jep, *m је овај иаипо ко ће обавестити н задмег одборвика, добалн му: .Саво, Ја бн те молио да моЈе непопнеуЈеш. Знаш, Ја ћу »нма мало кукуреха у ушн и готова посла*. Сава се осиехку н заврте главом као да he рећи да се прођв глуоости н вратн се у одбор. Претседпнка }е затекао налакћена n сто. НнЈе га нн погледао кад Је ушао а он седе са друге странв стода. Претседанк Је ћутао, прекрштао ногу прено ного, прочешљв* вао дугнм прстнма ллаве чекиље на глави и гитним очицама зурно У зелене крошље овлнжље храетове шуме и магличасту прећу спарног августовског даиа. niom само ово, а после ко хоће иека изволн, врошапта и уттчено ваетавн. Ннкако ве разумеи: реклн су иам да сно кулаци, а ми сад главом у знд да покажемо да иисжо“. Био Је спремаи на еваћТ н чекао Је, а кад Сава, гледаЈућн кроз прозор, мирво слеже раменнма н реЧВ да може бнти да н он има права, нал>утн се и умуче. НнЈе проговорно нн на седннцн одбора коЈа Је бнла врло бучна. Содео Је н пушно неспособан нн да ради нн да спава. Целе воћи ћутш* Је лотпнснвао решеља в нараелу камару одтурнвао са стола вемарво н бесвесно као што бн учинно са нспушсном кттијом цнтарета коЈа му давнма ту стоји немета. НиЈе погледавао нн на писара коЈи Ј« етрпл>иво купво решеља по поду н елагао нх, ии на еекретара којн Је за еуседннм етолом потпженвао нсте такве хартиЈе. М сутрадан нх је ћутке уручнвао озлоЈећеннм сел>ацима и. само кад 6н вежо вретерао у безобразлуку, кратко и одлучно наредно би му да потпнше решење н еа горчнном процедио: «Ја само претседникуЈем*! * Он Је очнто бно еломљен ■ ниЈе знао шта да радн и тож на путу за место откупа нежно уквати Саву под ммтку и прошапта: «Је »в нетина да Ј« жевска квшуља наЈтоплнја?« Глас му 1« бно мек као свнла и Сава заетаде и завкри му у очн као да у жим* тражн одговор на то необнчво пнтаље и кад не приметн иншта До мало црвенијнх атрежљача слеже рлменима. „Какве везе то има?" ,Има еа мвом. Са свима нама, јер она тн је као и ова наша приватва кман>а. Нска иде до сто ћавола. Ево, већ целу ноћ размктљаи о гоме ■ некако ие голнцз као дах жене и имркс љоне котуље*. Зачуђено га Је гледао н није знао отта да иу одговори, васмејао се а онда продеджо неодлучво и полугаасно;

Примедба на шести број

Можда је запис о „Видицима", а можда само белешка о једној критици писаној тактиком орахове љуске

Видици" су под уредништвож Петра Џаџића успели да превазиђу своју бившу физиономију прилично провинциску са прилозижа неуједначених квалитета и сла бил преломол. Поред низа сил-

■ патичних прилога у броју ше . стом, треба истаћи „Пролећги записе и Боре Ћосића којгии аутор открива или тек нагове’ штава извесне некултурне до ■ гађаје иза кулиса „Младе културе“ старије сестре „Видика' која је недавно прелипула ceoјим тринаестим бројем и фор■ мално. У неекладу је са osum бројем I „ Видика“ присуство извесних I прилога. Неке песме, тако на! пример уопште нисам могао да разумем (не у ужем смислу већ: ни да осетим осећање, нити да схватим идеју, а то се комплексно прима, што каже Суј пек идеоафективно). Например: „И мај u плаво небо u лишће изгубљено у њему (Избаве мисао из рањених језера). Кроз мало око лептира обрадујемо се свелу. Као несрећни шапат цвијету коме је вјеран“ итд Сретена Перовића. Никакав одјек у мени. Само сам схватио да песник изражава нека млака осећања са сузом на крају. Тако и са још неким песмажа. Ипак је основни повод овоме што пишем једно неразумевање за поезију коме је дато npoстора на последњој страни шестога броја.

„Он хоће да се затворн у пгабицу, да у њој иозга о њој, да у шој буде еам, да иу она буде свет у свету** „Сува „Кора“ Васка Попе“ Милоеав Мирковић. Раскомотивгии се у својој кутији шибица, ако је то могуће он жисли да је тако, критичар је упутио песнику прекорнв речи: бре, скучен си у тој твојој кутији. То је рекао песнику који је не само својим „Препрекама и изразио тежњу да људи (n а зчачи и критичари међу њима) изађу из својих кутија шибица и поставши слободки постаиу људи и проговоре з аједнгсчкиж језикож. Мислил да уе ово перазужевање Попине поезиуе од страпе Мггрковића условио пеихички жехапизаж који је својпча сваког

• човека и спада у онај тактички r део његове личности који се i зове ход линијом најлањег ог■ nopa. Тај механизал зове се пројекција. Можда ће ми Мирковић казати да продајем знање из скрипата, кпзаћу na шта онда и додаћу: тамо nume још да су ти процеси сасвим несвесни, што је несумњиво олакшавајућа околпост за критичаре, али и отежавајућа јер сигнализира неотпор, наклоност према струји којом се плива са најмање труда, легнеш као орахова љуска и пловиш. Кад мислиш да је доста, прекинеш то ceoje психичко стање и завршиш чланак. Задовољан си jep си nanucao nap својих жиели о, не знајући да си уједно испунио пројективнм тест помоћу кога лепо може да се npoeepu искреноет очигледне и врло твоје тежње да будеш несличан и чврстина упориости којом остварујеш ту намеру. У свакој реченици написа о коме је реч, испољава ее, да кажем само толико, неодговорност према чињеницама. Поезију коју је Васко Попа например у патки, том гегавом створу који рекао би човек тапка no сеоској прашини далеко од сваке поезије, открио поетским чињеницама као што су та да „у боковима својим носи немир вода“ и она да никада пеће умети да хода „као што је умела огледала да оре“ Мирковић негира бесмислено називајући те чињенице „ситностручии биологизми!“ Пристао бих да коригујсм горњу тврдњу о неодговорности према чињеницама, тврдњож о неодговорности npeма самоле себи. Можда је овај његов напис плод случајчог noвођења за тренутиим расположењем, у сваком случају треба се чувати неотпора , те npueudno еигурне тактике орахове љуске која је, ако ништа друго, увек знек великог непоттовања самога себе.

Дугиан МАКАВЕЈЕВ

Р. МИКЕТИЋ:

Каријатида

Песме награђене другом наградом

Cei CLfsn>& ce (угаупенхг добоши сакупљају мисли у је&чу тачну. Корак елиее односи салоћу « показује пролаз. Салоћа је лехур либеле коју уљуљкује време. Сећајло ее тога врелена. Био сал пратилац ловачке паре. Наследпик је&нол цркцу који се срушио са чоколадол у устила. Његову слику оставио еал изиад кревета. Причали су ми да је волео децу из Пексилеаније. (Избрисали смо његово име отпацима од сучца И натопили писла суиђерол кз Пенсилваније). Сећајмо се тога времепа. Био сал чувар копна на коле ниједну конзерву жжеал испџетио. Слугиао сал лузику богова изна& облаха ч изнад лора. И гледао како се једноставпо нестаје. Сећајло се тога врелена. Мустанга лорно берући наранџе no облацила. , И куповао no излознла неба звезде увијене у стакиол. Сећајло се тога врелена. . . . И будило сваки на своле стајалишту да сежке наше еиђу у мора. У Алтамури сал заершио гиколу за слепо летење. На путањи између звезда и етраха Jlenuo слике девојке да ли буду завеее Куповао карте за циркус у Каиру да би слушао дежре, Пушио из енглеске луле дуван из Херцеговине И записао се у све књиге за ордење и погибије. Сећајло се тога времена. Метални добогим сакупљају мпсли у је&ку тачку. Корак елисе o&nocu самоћу и показује пролаз. Бели кругови силазе у траву.,. Над Алталурол певају песжу Соно акриле, Сочо акриле. Мгишн МИТРОВИЂ Ј~lре десет го&ина био сам еличач птици. Дрвеће, љу&и, лоре и cee ствари Имале су само Десет мојих година. Као прстен хоризонт жи је био близан. Cnajao сам планине и небо. У кевиној сенци Мојих десет го&ина. Од воде и од прстију градио у благу слиеао И uenupao злато. Као парчад срнца На обали у пееку лежало је Десет мојих го&ина. Cec еу девојке илале сало дееет година. Оеећам на њила Како ли прилазе И како се удаљују Десет мојих го&ина. Јован НЕШКОВИЋ

КОНКУРС радова из ликовне уметности

ПРВУ НАГРАДУ ЗА УЉАНЕ РАДОВЕ ДОВИО ЈЕ КРСМАИОВИЋ МАРКО. ДРУГУ НАГРАДУ ЗА УЉАНЕ РАДОВЕ ДОБИЛИ СУ ВКХКОВ IfBAH И МИЛЕНКОВИЋ РАДОСЛАВ. ТРЕЋУ НАГРАДУ ЗА УЉАНЕ РАДОВЕ ДОВИО ЈБ КОРКЕВИК СВЕТОЗАР. ПРВУ НАГРАДУ ЗЖ ВАЈАРСТВО ДОВИЛИ СУ БВРВЕРСКИ АУБВЦА И ПАВЛОВНЋ РАДИВОЈ. ДРУГУ НАГРАДУ ЗА ВАЈАРСТВО ДОБИО ЈЕ ДАМЈАИОВИЂ МИОДРАГ. МИЛЕНКОВМЋ АЛЕКСАНДАР, СТ. АРХ. ФАКУЛТЕТА ТВШ, НАГРАЂЕН ЈЕ ЗА АКВАРЕЛ ПАРК.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број м