Student

„Не знам, али ово што ми ммамо Јадио ти Је као прљаво рубм а »ae ниЈе тако топло“. ЈВж тахо хладноГ" м Нж хладно . .. Таман да заголнца!" Beh су прилазили несту откупа к кроз отворсже вратнжце угжадаше повсћу групу мештава и умукоше идућк скакк n својим ижелжма н очекујући сусрет са тим помалв чудним екупвм у квме 6txj скоро све сами „седмпци“, како су их казивали. „Еј Гавро ... ! Кулаче ..., изиесидер ракиЈу, евв гвеаодима встерввара", довикну већ годмнама промуклим гласом стври Ммтар ■аЈугледииЈи газда у одбору и пућкаЈући мепод иоеа димове дукака ■шретски почеша затиљак. Ово.... ово другови прстесдникн евкрстар, а Ја будала... Ех, кад чоаек остари и оћорави жс грсб* нм ва жмви*. настављао Је заЈедљмво уз задожвљан смех всталих, а квд еекретар поздрави присутие. он испруши руку: »чеетитам скжкв!.. ТвоЈ серум Је одиста добар и уверен сам да ми догодиие кећв арћ«» имЈедво.. .* „И да ћемо га дуго памтити", добади нехо из гомилс и док сва емеЈаху један је забодеиа носа у траву упорно понављао: Ух...! Ух ... ! По сред чела“. ,111,. ц еш газда Митре, ликовао Је еекретар сжестан да К пржа мера која Је етарог Митра осетније погодила, нмеаи Ја вржв ■*» имам добро срце. Гледам тс иеки даи а ти само што ие мукаш. на жо кпа ово си једва дочекао*. Старац неодговори, накашља ee и •*мазпту рукои а смех се сткша. ОхаоЈен од осталих наслоњен о стабло трешњс еедео Је лазз онањм здепасти иомак тридесетих година вубуљмчава и румека лмцв веченс бундеве. Жмиркао Је евојим округлим очима и кад му сс поглед ерете са секретаревим развучв усие у бљутав осмех и затрепта к«в да ће рећи: Ја сам увек био за то. Би му некако тешко кад ев ерете са тнм погледои пуиим уиижења и у Јсдном момеиту сагледао Je сву бескарактерност оиих коЈи еу спремни да пузе и каде све Двк мжелс да мм можсш поиоћи нли нлпакостити, а кад Једног дана оеете да еу сжгурни пљуЈу на своје доЈучерашње љубимце као на иајогавпЈу етенжцу н смешкају ее свакои другом само вко нм тв мож* У том стжгоше прва кола и отжуп поче. Гомила Је расла; по»ш еу етнзалж а нмко ншЈе одлазио. Збунили ее људи па иекако плашаам к кеекгурно газе као млжда кад пран пут осетк мали драги лпгвот у сво Јој утроби. Никоме се не иде кући. Седе ту непомични жжж ее вежо вуку од хлада до хлада тупо. безвољво и скоро полуевеежо као да кх иеко гура да пређу мрски праг а они се неодлучно ожжру кајући се што то не чиие одлучннје и што се покоравају тоЈ невждњквој силж. Домаћин у чијем се воћу врши откуп стара шкртнца вемнднце точи ракију као да би тиме хтсо да откупи све

eaoie многогодииш* rp*xe или уиишт* цео мтеглк док Још кма »Р*' нт и док ее сже ииЈе окренуло тЈпебе. А гостн, иезжани али дднас нзузетно дршси, внЈу жедио и зсклапљнно као дк отнидЈу од Навола свакн час н иинут коЈи нм Је још вреостао како вн жшљел.у оетало што маље места. Неколико флаша кружн екуиом жсљно очекиваие од следећих, којих је ужек вило као н ка вочетку туре. н свак Је пно, као да се то чудно бескрајно платно ннтдо ннјв мотло ни смелв прекинути, и иико из љега ннЈе смео невасти. То му Јо постајало сае вшпе десадко н глупо м јтднво Је Johi бнло занмиљиво посматрати иаленв кловучнДв кано поигранаЈу нспод прстију, сустнжу ee и прсжају проднруКи до половине твчвог етуба који се љуљушкао или до диа завиено од иепражн.внветм боца. Надгледао Је откуп н пвсшатрао људе размкшљаЈући о Јутро(пљеи разговору са претседииком. Једни еу таке страшио претнлм н псовалн бирајући што вљутакнЈе речи и страшниЈе претље да се одиах нмдело да идмитпљаЈу и да то чиие из оне наеладе коЈу заоетао чонеи осећа кад новии псовкама распаљује свој бее. Друш еу онет псовалк час себе, час Еласт али некако благо, доброћудио ■ разбормто као дџ ее, своенн да друкчије не може бити, извиљанаЈу евоЈни уеннм жлездажа пгго су их годинама лишавали толихо маеких залогаЈа и o*oj власти, ноЈоЈ у свом Јаду и муци, стају на жуљ. Саме Је Једа« човек. етари Ненмнац. био спокојан, пиЈан и умишљен нао овнчне. 'Висо«, инапе, увек иомало повиЈеи као да нде узбрдо, нздужио ее, змгурио руке ка zeJ>a и жмиркајући ашатмо ее од групе до групе као нека жнва оеиатрачннца раеклиматава " скљвна ваду. Његоне зслене очи »крвављеме од пмћа н несаннце дуго би зуриле у неко лнце илм онако унразно, негде изнад нршава зеленнла шљивика, а девелн, готово затенлн, прстн жућквето масин као и дланови и ишараим огреботишама оструга иесигурио еу држалн д*велу цигарету и ва првм поглед потсвесно Ј« прмносилн влажним усваиа. У Једиаким размацима је повлачм дуге днмове. упорио пљувао и псовао смрдљнвн дуван н, док би масну шубару широкнм захватои руке иагокио на чело к евлачио ва затнљак м трљао мале рмђе брчиће кас да их налепљује, зкачаЈно Је вртео главом и тврдоглаво понављао: jla ... Ово Је дубока полнтнка! ЈГа боме ...! И кад би ово рекао протрљао би руке и зажмирио иа Једио око као да ее радуЈе пазару н настављао: Купиће комуиисти приЈатеље за маст. И нас he ..., само док се испостнмо*. Посматрао је овога човека коме нико нмје могао нипгга и коЈи је подједиако псовао све власти редом н ћутао. Да ли Је неодређену сммпатију према љему побуђнвала љетова епокојност или можда желл ла чуЈе нсшто ново од тога човека кога еу иука и људи учинили равнодушним према свему и нажљукали животним иудростниа.

ifiije зжал. Био Je то смшвтачав бекрија оштра Језкка и твпла затрjwaЈа н и»ему вм крмво мад га от&рм Ммтар назва пмЈаним клипаном. Иевинац ее оевкхму и прихватаЈући флашу добаци Ммтру: „Бог да живи ову м другу коЈа До*>е“. „Чалколизо, дрекну Митар и нажостреши се, тако см и са четницима иио и ждерао ев* док те ииеу узели у шин одбор, а онда еи почео да вичеш жмвелм коиунисти и да мх исиеЈаваш како то чинит Јер нећеш етмћн од »wrx када комуннсти дођу“. „Шта ћу тм газда. Тм коанш да будеш газда па буди, а Ја... БевриЈа ко бекрмЈа нит коне смота имт га ко дирк, а мени сметаЈу сви и нмко а оида пмјано зурећш у Ммтра настави; „Нмсам Ја љихом оумце нм калаЈмеано... Ја ово н.нмж ниадлаку због тебе бог те мазо...“ а вад шу Ммтар рече да м« кид-i разлога orro бм то чимно због вм> обЈаенм иу: ,игм ... 7 да одох у омозмцмЈу а омк магуби, Ја у радккале * они пропадоше. Кад мм досадммк четммми Ја нх натоциљах U мо узму у одбор м за годдину дана их разбуцаше комуммстм а не очешаше добро рогова и просто вндмм да нм овнма м могу нмнггж есм да их проварнм дв ме узму у иеку влает па да пропадиу*, завршм смеЈући се ма сав глае. А енда намкх еве уиучс в погледи ее окретоше вратппцама. Погледао Је. Сгарм СтаиоЈе, званм Чугура, терао Је смоЈу крмачу егромву зелену шумадинку, Бво Је то човек у годпнаиа м не баш тако велмка поседа пржвм срсджак, алм no екоиомскоЈ снази могао се агеритн ек иаЈЈачмм у одбору. Тажо еу бар ммслжлм одборнмци мз н>сгова засеока и н>етове вомввЈ« а ои Јс то одби Јао као најгору лаж н увск ишао у кроамв. N давае Је дошао у старој, евима позкатвЈ, излмљалој шубари ма коЈоЈ Још беше чнтава еамо масна постава м грувица малмх чвормћа снметрнчно воређжних горе на самом врхт што се векада узднзао као мали торм>нћ а сада се кривио ка Једмом уху. Стара кошуља ед дебела плжтнв обклато засутк крпама ме бвш иете боЈе и разаолмких облмка н величмна нрекрмнала му Је широка и сиажна плећа. Раекоочама до нзмад пуика еа Јдсно нзржжевни Р«* довнма потке она Је дмвко прнетаЈала мгевоЈ опаљеквЈ свазк н шв» ровви прсима прекрнвсмни седим маљаиа. Некжко ее и краЈеви окецанв оковратнмка к вкмарно раскопчанн рукавн одавна без норуба преливалм и губили у белвм гуетим мажама acrou телв ла с« човеву просто чннило да би еве то изгубнко од екоЈе лражи кко *к кЈедко дугме бнло иа евоие зисту н закопчаио. Дедном руком Је прндржавао кохопац прмвезан за когу крначе а другом пребадмо подебљв кочић преко рамена м иде нем м мрк. Пажљиво Је држао комооап као страгтан рибар уднцу н чим бм се превмше олабавно иди 3*тегао п крмача скренуда уетрвну етнсшуо бн зуб* н ударко Је w лећнма. А кад ока пдмшпи нмвомв ЉУШ поче тунарати тамввамо он стиспу зубе:

Вечерња идила у Студентском граду

радње: преди«цшг— рок; место: студент *ш» грод; блмже одрећеље: шшшвшж блок; главни јуSk к: Ја заљубљен и млад.

мисли окове, поклоним пролећу своје рокове и дођем твсхо као оен под прозор осветљен. н»ен. А токвих прозора много има. Иза сваког цупка од нервозе по једна Дулчннеја од То-

бозе и мисли: „Да ли ће i ■ечери ове он у шету да позог ве. И тако звиждим ја фићи фићн фуј вмјс ми раван ни кос, ви славуј. АриЈа њој потпупо зиана тако Је дозивам већ годиву дава. Звиждим и чекам да скђе Д* снеее са собои локвице риђе ■ оснех смеран. Док шетах горд, кочоперан одједном нз мрака буљук девојака на меие се сја тм. Свака од н>их друкчнје ме зове од Душка, Марка, до Цавета н Јове. Уз то еваиа (aaaj мени Јао) пита строгмм гласом: „Што пре ниси звао“. Криче гласнћи разни, али нема ове коју тражим зато никико да се осважим и изиђем на светло; свако би ме девојче у топ метло иад сазна да ниеам ии Ду шко, км Марко ни Јова, већ пеко сасвим друкчнЈег кова ко* ји несрећом са н»има само метн дознвни знак има. Шта да учиннм, да ое нзвмнмм свнма? Рћаво hr зроћи в зато под окриљем иоћи кндиух у гушћи мрак. Од сада мељам дозивни знак.

РОМАН У НАСТАВЦИМА

НАЛШС жж зеца за-I—i im фаронтса Ма Јо eam збукеи п ме етрмтш тупрм ходвици«а НраК •риЈеиталистичпм сешшаром. Баш ма-

aenp« Јед»и старији кол*г» упућивао га Је у сгудвЈе. У ЈсдпоЈ дебеMj арапсхоЈ књизи поаазао Је Соћи неколико редова, mapa, кука и некшс врло чудних цртица а затнм ммперативно рекао: ПрочитаЈ. Јадни младнћ коЈн ее пекада сналазио ■ у тако тешким речжма као што Је аджи■жстрадија, сада Је блеву* да не кажем као ко и суза су му иавирале збвг помисли дз ће то ио ратж да учи пуне чстири содиже. СтариЈи студент ■era чак ки болећиви мз раз Соћиног лица аије ганучц рече отсечио: пикад тж нећеш ни прочитати то бруцаже моЈ, за оријенталжетжку треба бити поettao талектован, бољв рећи гениЈалан. Бто ја, нревво еам .Хиљаду и

Једну ноК“ са орнгииала и нису хтели да »«и штампају еаио зато што су већ изашла из штампе три превода те књиге. другн пак колега коЈи Је Соћи објашњавао да ли

иа пријаву тр«ва да saл*пи прво иарку од двадесет па тек оида од десет дииара наставио Је

да га упућује у ормјенталне науке. Отсемним скоро профееорскмм глжсом иабраЈао Је литвратуру. Били су ту сшн филозофи и песници арапски, коЈе разуие се треба прочитати на аралскои као првтходну припрему за изучашале Језика. Затим еу дошли ка ред и мислкоци и писци из Турскв н тако рсдои набрајао Је искусии ориЈенталмста пред Још збун>еним cohoM. Већ еутрадан почео Је од наброЈане литературе да чита »Персиска писма* од иеког МектескиЈеа за кога баш ниЈе бно сигуран да ли Је персијанац и да кажеио прашо у тоЈ кикмзн нало

Је било ичега о ПерснЈи о свеиу другом, али о ие. и враг зва докл« •* Соћа дотерао да ra глуиаЈ није ианео У сеиииар где приликом пабрајанл лнтератур* ннеу и ' вели ниЈедну од ојшх иљига раииЈе наброЈаних. Једног Јутра кад Је еа дебслви арапско-фраидускии речиикои под иишкои ншао у ееиинар, срете га н»егов кошпнЈа Аца, сада брунош иа гериаиекој групи и сав раздрагаи рече: Где еи ти бре, Соћице, код нае иа групи те стално прознваЈу на aeжбама. Ликовни прилози из Студентског града

ДА СЕ НАЂЕ V JVHV...

КАД ВЕТАР ДУНЕ...

Цртице са Универзитетског првенства

Организација ношаркашког првенства није задовиљила

СРЕТНЕМ прошле недеље Јосипа члана кошаркашхе екипе Саобраћајног отсека. Ове године је универзитетско кошаркашко првенство слабо организовано л»ути се он. Уопште се нису користила искуства из прошле године. Пропусти доживл>еки лане на овом првенству се дословце понављају. Пред утакмицу обич но терен није обележен, нема судије, једиа екипв дође, друта не дође... Прошле недеље је требало да се заврши кошаркашко првенство, раније одложено због кише. На терен је дошла само једна екипа. А требало Је да дођу четири ... Ко Је крив за слабо организовано универзитетско првенство у поЈедииим дисдиплииамаТ И зашто Је фугбалско универзитетско првенство ове године солидно оргвиизованоТ Универзаггетски фискултурни одбор свакако he о сличним поЈединостима оа првенства да поразиисли и да барем резимкра искуетво з* догодиие. Тога дана играна је подуфиналиа футбалска утакиица у Зенуну мзмеђу екипа Пољопривредиог и Шу марског факултвта и СаобраКаЈног отсека. Миоти студенти СаобраћаЈног отсека пошли су у Земун да посматраЈу борбу своЈих првотимаца. Пошао Је и фото аматер Живко. Са рукама у џеповима и ~лаЈ ком“ ггреко рамена. Био Јс уверен да he имати прилике да сн:пто своЈе колеге као победнике. А енимци су му били потребни за фото хронику. Сутрадан га је срео у аули зграде СаобраћаЈног отсека уредник фото хронике. Је си ли развио филм, ЖивкоТ Имаш ли какав моменат ... Пемам нмшта. ЗачЈфен поглед колеге фото-аматера. Живко је слегао рамегтома па изгубили су.

Финални део стонотенисКог првен ства игран Је у гимнастичкој оали у ЛазаревићевоЈ бр. 4. Истога дана у истоЈ сали ввжбали су на крутовнма, разбоЈу, ко«,у и струњачаиа чланови и чланице дотичие оргаиизације »Партизаи". Гимнастичари су довољно галамили, тако да је Један од стонотенисера бмо сталио увослен на успостављању реда у оали. Нарочито муке су задавале стоно теииске лоптице коЈе су летеле по сали, па су играчи морали да се гтробијаЈу кроз редове вежбача, вичући при тои да неко не noгази лоптицу да би Је псжово вратили у игру. Атмосфера кахву не би пожелео нико ни на каквои такмичењу! А за то време су у згради СаобраћаЈног охеека, додушс иа Чухарици. лежала у две довољно простране сале два стонотениека стола коЈе не би требало платити. ШТО ЈЕ МНОГО, МНОГО ЈЕ... Скоро све одбоЈкашке утакмице на универзитетском гтрвенству сем 3 —4 судмо Je Вукашин Николић, студент П риродио-математичко r факултета, иначе активни одбоЈкашки судија. Свакако Је за похвалу залагање Николићево, али Је н.етову добру вољу оргакизатор такмичењ* уствари зиоупотребио. НиЈе било лако судити по три одбојкашке угакмице Једну за другом шт пролећном сунцу. А у Београду студира око 30 студената, званичтсх одбојкашких еудиЈа. Д У г И Још нешто о одбоЈци. Ове одбоЈкашке утакмицс умикерзитетеког првеиства одигране су на игралишту ,Трговачког". „Трговачки* 1 Је најмасовнији одбојкашки клуб У иашоЈ земљи. Има Ш региетрованих чланова (толико регистрованих чла иова тешко да нмају сва трн футбал ска клуба Савезне лиге). Такмичи се звалично у свих шест одбоЈкаилсих категориЈа. Прошле годиие Је раднои сиагои своЈих чланова изградио отроиаи одбојкашки тереи

на празном плацу у центру градвМатеријално „Трговачки" стојм крло слабо. Ипак Је омогућио да е» универзитетско одбоЈкашко првенство бвсплатно одвиЈа ка прогп сном тврвну.

М. НИКОЛЕТИТк

ОДБОЈКА ДВЕ ПОВЕДЕ ДТВ „ПАРТИЗАНА ''

У квалифихацијама за жуп ДТВ »Партизан“ за Беогрвд, пр ва и друга егаша ДТВ „Партизана“ Бсоград V, ткзбвдкле су екипе ДТВ Веоград VHI са 3:0 и ДТВ Београд VIT са 2:0. П. Р.

Даница Глумац, члан одбоЈка клуба „Партизан"

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

ВОДОРАВНО: 1. Иемачки државник, оемивач РаЈха, Т. Увутарља врсдвост неког обЈекта, 13. Првз немачка песникивж, 14. Врста зачмка, l«. Узвмк, 11. Једна спортска дисциплииа, U. Светло обојеио (хрв.), М. Лука у Алжиру. 21. Пред лог, 22. Врста песме, 24. Показмвач ветра на аеродроиииа. 2». Гаас (турски), >4. Одвос заштнте између слабиЈе и Јаче државе, М. Део угжж, 31. Грчко слово, 32. Падаље, 33. Јапаиека мера за путеве, 34. Вмвши америнкн амбасадор У ФНРЈ, М. НиЈе високо. 37. Пркое, 3». Једна повишеиа нота, 4*. Кљига, читано градмво, 42. Стара мерз за тежину, 43. Проклетство, 44. Покретии знд. УСПРАВНО: I. Фабула, 2. Иарод но жевеко нме, 3. Рђ«в, лош, 4. Кра тмца ж аутоиомву покраЈмиу, Ј. Трговачки поггуст, 4. Кратица Коиупмстмчке партиЈе ЈугославмЈе, 7. Карта, улазница, >. Орсав Једнос чула, 3. Хеммски енибол за матри-

Јум, 14. Товар, 11. Васмома, зр«к, 12. БоЈа глага, li. Проређемо, I*. Муелиманека света кљига, 2». Врста инеекта (миож.), 28. Спремиште за бродове, 25. Врета nanaraja, 2б. Једиа механичка справа, 27. Врста биљке (ври Јес), 2«. Укуса, што

скупља уста, 29. Дело Теодор* Драјзера, 30. ВеКм ексери, 33. Гров, 34. Речнв острво, 35. Без дара reвора, 3«. Статуа, 39. неупотррб.т,ви. 40. Фравцуски граматнчки члав, 41. Мера за површиву.

Звонимир ШУМАНОВИЂ

Bpedii

НАРОДНИ СТУДЕНТ