Student

Шта је решавао Tpeћи конгрес МССа?

Конгрес јe потврдио да јe још увек трансмисионо полуга државне политике СССР-а

УНИВЕРЗИТЕТИ У ЗЕМЉАМА ИБ НЕМАЈУ АУТОНОМИЈУ. АПОЛИТИЧНОСТ НЕКИХ ДЕЛЕГАЦИЈА ОЛАКШАВА КОМИНФОРМИСТИЧКУ ПРОПАГАНДУ ВИСОКЕ, КОРУМПИРАЈУЋЕ ДНЕВНИЦЕ ЗА ДЕЛЕГАТЕ. МИЛИЈАРДА ЛЕЈА НА „ПОТЕМКИНОВА СЕЛА" У БУКУРЕШТУ.

(Наставак са друте стране) борби за мир а такође и шгеаау арава ва образовање и побољтан>« животних услова студеваха У нмзу зекаља. Haaia ј« познато да се данас у читавом свету буде, развнјају и јачају, Још неорганизовале а често несвеене, сваге социјализма али да нажалост м у свим крајевима света, в на Нетоку и на Западу делуЈу и агресивне генденције, да је у западним земљама а још неупоредиво више у колонијалним и неразвијеним звмљама Азије и Африке, право на образовање условљено материЈалuhm положајем и борбом вародж за националну независвост, да Је економски положај студеката у нм зу зеиаља веома тежак, да су шко ларине високе а стипенднЈе всма итд., али и то, да државно капи»алистичка структура м бирократска иашинернЈа у ииформбировском свету ие даЈе ии осиовиа декократска права етудентжма. да еу уииверзитети укљученм у бирократ скн механизам власти Оез мкакве самоуправе и поврх свега, дж зак животни стандард у меточноевропским земљама оставља Јам печат на живот студеиата те стипендије постоЈе само симболичио као тековина »изградаке социјалмзма“ за завараван>е становништва и рекламе за спољну употребу. у сарадљи нациовалних студент ских уииЈа, коЈе нмеу чланице МССа, постоЈн прилмчко изражена црта аполитмчностм прена овкм стварно виталним проблемима сту|евап u кши само ка студевт-

! скоЈ развпн ж нутовамЈшж н ем* • што оосебно кормств МССу у прнr цобија&у етудевахж у АзнЈн м А. фрмцн. Вмдо бн вемравимво оцеt витм да ее ху увек ради о аволмтнчвостх, Јер ее нжааа ва много прм мера Jaeno покжзало да мза те ваi зови анолмlнчносlн стоЈм Јоште хж i кж подмткка пропиража eaoje npoi паганде, етааова н сд- но о томе i друтои прждмком). Y оваквој еатуацнЈм шт сжатра• wo да бм сважо једностргшо третн■ раке овжх питан»а млм становиште воЈе тежм да пропагира Једну од r , поднтмка ведикмх сила, могдо мво . ro више да шкпди во да користи. ■ Ми ежо се досада кроз све облнке ' међувародне актханосп борили ( за конкретно к веЈедвострало тре . тирам шгг»н.а о коЈмеа Је реч, наглашаваЈуђи да се према њима не мохе бнти аполитжчан м руководнлн сан> ее у томе искреннм жељама за нжхово решавање. А Једностран пропаганднш став iourpeca МССа no овнм цнтаљима, заЈедничка платформа сарадље кж-

ко овн каху зж своЈс ставовс, ннЈе у свакои случаЈу века нова ллатформа, ж сж схватаљнма ССЈ виЈе нм заједничка. Конгрес МССа виЈе уснео да на базм пропагавдлнх парола, окупн стварне претставннке веЈшне студената нз чктавог света мада Је претенцнозно н радн Једиостраиих пропагандних разлога нхзвал Ш светскн студентски конгрес" и да Је ва &ему, по њиховим извепгтајима, учествовало 19*« делегата,- посжатрача и гостжју из Ш (!) земаља. Алн наЈвећи део тих учесника конгреса бнлн су претставници коминформистичких група нз раавнх земаља. Од 34 репрезентатнвме вадионалве студентске уинје, које сарађују преко Коордннадионог секретари Јата тих униЈа коЈе обзгхватаЈу око 2 милиона студената, бжлн су ва ковтресу као посмгтрачн само претставници трн уније (Ен глеске, Канаде и Данске). И самн ЈгвнђајуКн ову чм&еницу, органнзаторн коигреса МССа су поред то га urro у матернЈалима конгреса ни су далн списак н податке свих учесшбка коигреса, прибеглм сво Јој старој праксн: једна мала студентска група претставља студеите ХолавднЈе, Центар студената архитекгуре говорн у нхе свжх егудвната

УрутваЈа вли група етудената ■» једне од 49 држава САД претставља студенте читавс земље итд. Из оиакве праксе да се сагледати да Ј* оргакизаторима конгреса стало више до пропагаиде ■ полнтнчког пре стижа него до успеха у Јединству студената света. Чктаву ову пропаганду ■ тсжљу sa престижом бирократског царства вародн Т мсточноевропсклм »емљана скупо су платилн. Тахо Је например утрошено према подацима са којнма мн располажемв око мидијарду н двест* мнлмcma румунских лева, не вм ли Букурешт У данима фестивала м конгреса СФДОа, заменио своЈу евакодиевну слику беде, .Потемкиновхм селима". Слично Је било ■ у Варшааи. И у Букурешту и у Варшави највећи део делегата Двбијалн су од органжзатора високв цневнице. V Вукурешту су створенл специјални магацини за учеснике ■ кииа се продавала ре* ба, недостушга румумским грађанииа ■ то по ЈевтиниЈих ценама м сл. У салж спортског дома у Варшавн у коЈоЈ Је одржаван конгрее МССа бмла Је инсталирана апаратура са одговараЈу!и*м преводиоцм ма, за превођење на 7 Језика одЈедном. Све ово показује н кодико Је МССу (ж то заачн м СССРу)

сталв да задобије утицаЈ м пољуља престиж у студентском свету. Став конгреса МССа према једин ству Светског студентског покрета је да Св« националн« етудентскв оргапизације у свету трева да приступе МССу ■ да се н>нхова међународна сарадња остварује само преко меса. На базм досадаппве полнтике МССа штетко Је в сређом м вемогу!ув да дође до тога а носебно je м питавм колико Је данае целисход но и могуће даг се сарадња нациоиалиих етудентских унија остварм преко оргапизационо чврсте међународне етудентсмо органмзациЈе. Говорећн о Јединству еветског сту дентског покрета Берлингер Је имаи право кад каже: „Лко анадизирамо узроке овмх многобројннх ирепрека због коЈих Је наше једмиство у току последн.их годкна било тако тешко ■ неснгурио, кон статујемв Јака уплитан.а коЈа долазс мз вана н која техе неуспеху епоразума и међународне еарадње студената". Само је Берлингер „погрешио" што нкЈе такоће констатовао да су та „уплитања из вана“ уствари подређивање МССа политмцн Москве. Напади на Координациони секре таријат Надионалних студентских унхсја нмсу кзосхалм мада нхеу 6м-

n опггри. Али зато у джекуецЈи e задацнма, у резолуцкЈи и у апелу вамерно Је пропупггено да се каже im једва реч о т ок виду сарадн>е 34 паджопалне студентске уннје. Критвка и примедбе које еу упућене МССу на коетресу од страве посматрача из Енглеске, ка паде и Данске одбачеке су. Чах je критика епглеског посматрача од страие Берликгера одешеиа као да Јс уперена против једжнстви етудената н да Је неприЈатежска и она је од делегата конгреса нзвиждаиа. У таквој пропагандноЈ и једностравој атиосфсри конгреса и све оно што Је закључево по практичвоЈ међународној активности у оквиру МССа н са оргакизадијаха ваи к.ега, и свс опо nrro Је лепим речима н фразжиа изнесево у ре»олуцији и апелу, одзвоњавало je неубедљнво. ■а овои конгресу Је за 7 дана ro ворено мвого; није недостаЈало У гнм говорима ни лепих рсчи и фра за, алн то само зато што су речи ипак еамо речи. Па ипак нн ова] копгрес ниЈе иогао ии у речима ■ ехватањииа коЈа су их покретала, да отступи од одрсђсних норматива иама познатог МСС-овског типа н укупноЈ сумн тих речи да не изрази одређене н познатв тендеицпје. И када се хоће сагледати даљв перспектмве активности МССа онда Је битво оценити да лп Је она још увек грангмнсица државне политике СССРа. Нзжалост. то Је данас Још уве* случај м конгрес Је то Још Једном потврдио. А док је то тахо, н док Је СССР такав какав Је дзлас, ВвСС може само да ме&а своЈу тактиху али јк н еуип тшу своЈв новитике.

Гостовање Апсолвената француског драмског конзерваторијума

Недовршен разговор са Парижанима

ц А вреле паузе чзмеђу Ш дРУ гог и тре Нег чика Ц „Шуже“ у Народнам Ц псзоришту, ушао сам у глуШ лачку ложу ća разговарал са Ш париским колегала. Тек гито Ш смо започели разговор, завеШ еа се дигла... договорили сло Ш се да интервју наставило ug сте поћи у „Скадарлији“. н .„али у албијенту кафанf? ских певачица и ћевапчића, g питолци париске Талије ниg су баш б или спрелни , за теоv ретисање. | г-.Ово уе прва наша турнеја Ђ У иностранство коју сло пре| дузели у циљу проширења | стручних искустава и пријаZ тељских веза... Иначе, задоl волми сло дочекож, ваши - студенти су сгрло љубазни... I Претставу, наравно, нисло Џ разумели, више сло иаслу' ћиаали. I КОД ЊИХ НЕМА СЕМБЕ СТАРА Џ Сутрадан око подне прожу£ puo сал к роз празне фоајее | Београдског драмског позо| рчшта. | На позоркици је постављаf_ на лмзаисцена, и гледали| штел су одјекивале речи ле| лодичног француског говора. | Д олинирао је глас педантно - га директора Конзерватори| јужа г. Абрала: I Ниже... лустер.~ још ии| are... \ Велику фотељу на среl дину... костиле na фотеље... ...Сарадншс студентског листа... Врло padol Шта eac интересује? Које су специфичне ра- , злике изжеђу систела школовања на вашел Конзерваторијуму и нашој Позори: i иној акаделији? Наставу код eac нажалост још нисал имао прилике да упознам. Можда ће eac ( интересовати да код нас студије нису подељене на године и семестре. Студенти се распоређују у класе код no- ; јединих професора, школова , ње траје три-четири годиие и ceu студирају заједно. Tous melangee. Мало чудно за ea- 1 ше појмове. Зар не? на- ' Ј смеја се г. Абрал. Како је организовано позоригино школство у Фран цуској? У Паризу Национални ? драмски конзерваторијум је г једина висока школа те ep- ( сте, основан је 1794 гсдине. j Уствари, cee до 1946 му- i зичка и драмска настава су биле заједно, када су основа- i на два конзерваторијума, је- i дан за музичку и други i каш за драмску уметност. г Настава обухвата нарочито , часове читања на глас, часо- i ee за дикцију и за дралско i рецитовање. Ксгнзерваторију-

f мол управља уз полоћ једног одбора директор. На Конзерваторијул се npu ■ лају u страни студенти тшi што положс испит предвиђен > конкурсол. Иначе код нас у Францу> ској nocroie скоро у свазсол граду средње лузичке школе које илају и драмске отсетсе... Пардон... Извините.. морал на позорницу... Хало.~ то светлост је npeвећ бела, дајте лало жуте, тако, сад црвени рефлектор... Хвала. У гледалишту је мрак. Где је тај младић из студентског листа? Изволите да наставило. Какав је ваш однос npeма „Француској гсоледији“. Молил вас то да рашчистило одлах. У Београду noстоје неке предрасуде као да сло ли филијала „Француске комедије“. То је апсурд. Ми сло сасвим независни; чак нал ни ceu професори нису чланови тога угледног позоришта. Једино што се после друге године студија десет гшјбољих к андидата проглашавају зо „ученике Француске коледије и и њихове сгудије трају годину дана више. Али то је само традиција. НАСТАВА ЈЕ СТРОГО КЛАСИЧНА Обраћам се младом асистенту режије: Bu сте дошли код нас са једним врло класичним репертоаром... Играте ли ви у Паризу и савремеие коладе. например егзистенцијалисте ? Систем школовања к од нас базира се на строго класичним узорима из прошлости. Пардон, додаје г. Абрам играмо ми и лодерне ствари. Али егзистенцијалисте никако. Не, никагсо егзистенци- : јалисте кааге u асистент ; u eeh су ceu одјгурили горе na ралпу. Опростите, али мораћете \ се за довољити иса пола ии- i тервјуа, м u смо врло заузети... \ Хвала, велико хвала. ФРАНЦУСКО | ПОЗОРИШНО СУЈБНЕРЈЕ ј Али шта је то тало. Читава \ узбуна, једна нагиа сцено- \ графкиња Београдског драм- \ ског позоришта изговорила је \ реч корд а то значи на ; француском когшпац... Морате гглатити два ко- \ њагса или две гиљивовице, \ како хоћете кажу Фран- \ цузи у глас та је реч у на- | тел позоригимол животу \ „табу“ и не сле се ггзговори- \ ти.„ Поготову ке уочи једие \ тагсо важпе претставе. МРЂ.

У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ Преовлађују скрипташи...

РОМАНТИКА У ЧИТАОНИЦИ И КУЛОАРИМА. ВРАТА КОЈА НЕСНОСНО ШКРИПЕ. МИЛИОНИ ДЕВИЗНИХ ДИНАРА НА СТРАНЕ КЊИГЕ И ЧАСОПИСЕ. „ДИСКРИМИНАЦИЈА М ПРЕМА ПРАВНИЦИМА. БЕЛЕТРИСТИКА У ДРУГОМ ПЛАНУ. БРУЦОШИ ТРАЖЕ „ПОЛНО ПИТАЊЕ“ ОД ФОРЕЛА. ОКТОБАР ЈЕ АПСОЛВЕНТСКИ МЕСЕЦ. МЕ ДИЦИНАРКА ЧИТА ЗОЛИНУ „НАНУ“ УМЕСТО АНАТОМИЈЕ. РЕТКЕ КЊИГЕ ЧИТАЈУ СЕ ПОД СТРОГИМ НАДЗОРОМ.

ЈУТРО ј€ прохладно октобарско, застало на прагу Ункверзитетске библиотеке „Светозар Маркошгћ“ и ту остало, јер унутра радијатори су врели! И тишина је-.. и много академске универ зитетске атмосфере у раскошним здањима. Улази се на прстима, са чврсто стегнутим скриптама под мишком; стаје у ред пред гардеробом, и заборавља ое намах, на непријатна расањивања у хладним студентским собама, и чашу јогурта у млекари који је исто тако хладан... Унутра рафони препуни књи га, под нама и изнад нас још хиљаде књига, монографија, научних дела. Али ми седамо на удобне кожне столице и читамо своја скрипта и белешке. Шта ће нама тамо неке студије и монографије, лексикони и енциклопедије... Професор је дао минимум обавезне литературе, па била то Термодинамика, Латинска палеографија или Патофизиологија. „То је чмшеи! цн која забршкава. каже управ кица ©иблиотеке, ии издајемо годмшње милиове, и то често девизних дкнара на набавку књига из цвлога света, а о.д наших посетилаца студевата саио сва ки трећи, ако сс реши да узме кљи гу, и то већипом уџбеник из бибиблиотеке. Остали типичпо лекциЈашки уче из својих свезака и белсжака. Тим е се улога биСлиогеке ванредно умањуЈе и сужава њен значај. То су већином илађи студенти ко>ји на тај начин заузимањем места дирек гно онемогућавају рад старијима. За време разговора ттрилази ЈеДна девојка: „Тражим улравницу, Ја спремам дипломски, да ли бих могла понети књиге кући?“ „Можете, оставите само ваш индекс.“ То Је повластица за дипломде. „У погледу инвентарске политике наставлза управница могу реКи да се оријентишемо углавном на куповину наунких дела општег карактера и стручних књига разних специЈалности, док је наприаер белетристика врло скроашо Јаступљ е на, само утолико, ако мо ке користити например студеитипл књижевности. Окм који желе Јабавну литературу нека Је траже у друтих бнблиотекама, ии смо тревасходно научна установа. „Долазе нам младићи и д е војкс каже секретарсица библнотеке са прве године, например технике мли шумарства и траже често «3>ореда, др. Костића, Ван дер Велдеа,

» то очигледно нема баш „много везе“ са тћнховии студијама. и Проблем просторија је врло акутан, н.ове адаптације зграде ' не дозвољава Урбанистички за L вод а број посетихаца је 1 ванредно велики, на 150 места ' дневно продефилује око 600 по сетилада. Зато смо предузели једну меру која је изазвала различите коментаре, забранили смо студентима оближшег Правног факултета рад код нас, зато што они имају читаонице у библиотеци три пута веће од наших- То је учињено из обзира према студентима других факултета који таквих могућности за учење немају. Међутим, као накнаду пону■ дили смо библтготеци Правног факултета да им према потреби позајмљујемо књиге из области права. Него да се вратимо у читаошгцу. Пошто случајно студирам баш право, морао сам убе- , дитк гардероберку претходно ; да ме пусти. Ваљда зато што i сам новинар, дала ми је место баш до врата. с

А та врата, то је проблем за себе. Таман се задубите у читање, она бескрупулозно лупну или шкритшу. Јер флуктуација је такорећи стална, вечито неко излази илм улази.

Каже један стари апсолвент: „Слушам та врата годинама, дође ми да их извадим и бацим кроз_прозор.“ Заиста, зар се не би могла одвојити једна сума из буџета, за једно специјално преуређење врата и браве на безшумно отвараше, са гуменим облогама, као што то постоји у неким страпим великим библиотекама. Давспе, правим једну исправку: тишине нема баш мпото..Али фактор загревања, неоспор но је значајнији и зато сви истрајно трпе „оно мало буке“. И седим тако читам своја скрипта из Међународног при ватног права понео сам их за сваки случај додуше, тра жио бих неку књигу из библиотеке, али раскринкаће се да сам правник, па радије нека овог пута будем лекцијаш. Читам тако дакле, и врата су се мало умирила... Кад, али не лези враже, из једног далеког угла у полу-тмини сукобљавам се како би неки поета распевани рекао: >( са два женска ока, ко мора дубока". Обарам поглед, али знам да ћу

га мало после опет подићтг... Међутим, то ипак не спада сасвим, у оквир ове репорггаже То је само једно обично иало узнемирење које се овде шногима дешава и често употиушава заједнички пооушеним цигаретама или узајамним пресли шавањем, у кулоарима библиотеке.-. Изашао сам у предворје, испред бисте, Светозара Марковића, стоје грутшце, упијају зраке октобарског сунца и раз говарају... Питам: „Имате ли неие примедбе“? „Ех колега, дошли ете ваш за време „морт сезоне", „гужва почнњу када жота на термометру сасвим спадне.“ „Ово је апсолвентски месец, са* да само стари уче, зацвркута један женоки гласић јануарски испмти из перспективе ових млакнх октобарских дана изгледају далеко, као северии пол. Ја сам дошла због другарице и у поверењу да признам читам Золину „Нану“ уместо Анатомије.* „Зашто нам не дозвол.авају приступ у малу салу ггита апсолвенткиња физике, тамо има 36 места, а обично дође свега неколико професора Универзитета и научних радника, остало стоји npaзпо. (То је због тога како смо касније оазнали, што се тамо читају скупоцени уникати кнлга и јгистова из трезог>а, под сгрогом контролом службеника библиотеке). „Персонал Je у односу према студентима врло љубазан. Можда би ипак требало издавати кљиге „и поподне као пре а не само од 9—12. Казал>ке на два велика сата у чктаоници, поклопиле су се. Прошло је још једно радно пре подне. Жагор и смех на излазу оба сјаном сунцем. Столови студентских рестораиа очекују своје абоненте—

Маринко МРЂАНОВ

Ближи се подне и читаокица се празки

. Није ли то само пука формалност, библиотекарка једва и погледа у отворену торбу ..,

Скриита и белешке преовлађују... ва слици се то лепо види

4

Н АРОДНИ С Т У Д Е Н Т

Број