Student

ИЗЛОЖБА САВЕ САНДИЋА

.„у комаду кости, коју је оорадио, угледао је у ссојој имагинациЈ« и оличио Полет. Н>егово „Првенче“ изражава топлообојнну лепоту дугосилазнонаглашене речи Ма Ј к а. Склад облика! „ДевоЈче“ њему наЈдраже као да мами: „Каква сан* таква сам, ево ме!“ „Размишљање" је психа читатељке коЈа субјективно преживљава дело, другачије но писац. „Жена са огледалом" је одраз грациЈе, кокетерије, самозаљубљсности и суЈете; „Косач“ Је сав у динамици откоса, а „Аскета“ у лому, скрушености и скршености пада. и тако редом...“ Из приказа Александра Михајловића на изложбу Саве Сандиha. На слици: Женскп Торзо

СИТНИ ЛИТЕРАРНИ РАЗГОВОРИ

0 ВЕЋ ОВЕШТАЛОЈ ГОСПОЂИ РЕБЕКИ

У обшву правих књижевиих дпсхуспј а и не примећујемо разговоре око себе. Ти се разговори често воде уз помоћ ци тата и привндно тачних чињеница, а једика основа са које ничу, јесте и остаје, лични став условљен друштвеним навикама. Обично се чињешице прилагођавају нашем ставу. То је нормално. Огавови се и мењају под утицајем чишеница. Али постоје људи чије се мишљење креће праволиниски. У разговору са вама понашаће се као локомотива брзог воза на постајама. То настаје отуда што се њихове дру штвеке наиике не мењају. Оке су за њих неприкосновени канон. („Иако сам студент и свестан научких чишекица, попунићу пописку листу православ ски јер, . забога, тако сам крштен“ била је ткхзиата крилатица од пре пола године). Ево розговора у коме су се два студента поштено исвађала, док, уствари. међу њимса уопште није дошло др сударе. Сваки је гокио аа свом колосеку по савршеном возном реду без обзира на речи саговорника. Као за пакост први је круиац, месарских руку, бучног гласа и особеког акцекта, а друти ушилЈвне физиономизе и спутаног геста. Он као д 3 се гкугсмева, али говори са унутрашнЈтм жаром. Први: „Ре6ека“ је очигледко лоша лктералуl>а. Ми ту не ви димо егеаномске услове живота, борбу са тешкоћама: не видимо камо тгролетаријат живи. Друти; Нећеш ваљда рећи да треба писати само о пролетаријату. Зар хоћеш да кажеш да дело не вал>а ако није реч о н»ему. Први: То би ти хтео да се гпише оамо о једнима. Само о грофовима; а овамо мени пришкзујеш једкосгр а ност. Други: Шта причаш. Зар, грофови, виши друштвени кру гови не постоје? Први: Постоје, али оии зу

израбллвачи и њих књижезник не сме хладно да ттосматра. Треба да их жигоше. Други: Хоћеш ли да тврдиш да су они сви црни ђ а волл? Као да међу њима нема изузетака. Први: Маки ти те изузетке. Све је то једна сладуњава уобразиља. Једн а нестварна, нереалка измишл»oФика. Шга: сироту дружбеницу заволи лорд. Други: Ехехеј, бато мој. али Дафне ди Морие је све го доживела, па зато и треба да пише. Није то фикција, није уобразила то је све истина! Колико је оваквих гго садржтт безкачајних разговорз, али који поседују пуку класну важност. И поред разноликих ставова у овим разговорима, и поред праизвољких тврдњи хтрвога о истиксаоој литератури, не м \лслимо да говоримо детаљкије о ниведеном литерарном дијалогу, јер окоментар о комент«ру затрпао би суштину ов">г разровора. Излишно би било питати кругадага младића, да ли је то прани уметнички доживллј ако упознамо све дру штвегае и психожлпке одиосе, а да при томе не осетимо људску реакцију на њих. Или, да ли да полемишемо са ставом Друтог човека који стоји испред две хшваде француских књига у библиотеии свога го-

сподика тате. Који се понаш 3 достојанствено и иотцешује своје колеге. Који њих не под i носи, али уиорно мисли да ови њега не трпе само зато што је културан. Желео бих да га опишем као беспрекорног аристократу, али осећам да ми ое отима , испод пера. Нажалост, нуегове све жеље нису остварене. о« још није комплетан. У своје време кије примљен на медицину, то је прво, а Друто, његова госпођица је обична студенткиња масног твна и крупних очију. Рибље еластич на, она симпатише своје колеге и много воли да са њима седи на Калвмегдану. Ето з 3 што је, измсђу осталог, за н»еног младића звачајио да се гошле о усамленом двбрцу Мепдврлеју. О смерној, крогкој жеки, која је покорно и > срећно почела да живи са својим лордом. Зато је важно да ■ је све то истнна. Зато је Дафне ди Морие тако симпатична и права уметго-гца. Навели смо један разговор i за који тврдимо да ое иза шу. пљих речи крије права садржина. Иза тих речи пронашли ■ смо класно оријснтисаиог ма • , лограђанина који пати од несигурности. Његов је став у. век исти до нелогичности и за[ то ни овај текст н>ега неће rro реметити, али he можда помо: ћи друтима.

Рапта ПОПОВ

СУСРЕТИ

Са свога путован>а по земљиној кугли, свратили су у Задар „Крсмановиће ви“ фолклорци, да прикажу ißojy уметност младој европској социјалдемократији- Такви се пријатни часови ретко ложиве. Полетна дружина играла је складно и солидно са осећањем за покрет и дух народног стваралаштва. Спикер на три језика. И поклици одушевљења и аплауз на свим језицима света. И онда питање једне Енглескиње у публици једном Југословену: Употребљавате ли Ви ове лепе девојке у сврлу комунистичке агитације? Југословен се насмешио на питање припросте девојке из енглеске провинције која је таневино испољила поверење, ■ ецимо своме пастору, који јој le саветовао да се пази без|пжних и заводљивих ЈугоРсловена, или је веровала моркда омладинској штампи у сво noj земљи, земљи слободне штампе. Не знам да ли је Југословен климнуо главом. Сутрадан млади Југословени нашли су међу немачким студентима исту духозну атмосферу. Младић из Хамбурга ре као је: Слушајте, ја знам да сте ви добро обучени комунистичкк агитатори. Од десет заших речи, верујем једној, На састанку док je један Ен глез беваниста, излагао сзоje мкшл>ење блиско јутословенском, један мали Немац гун ђао је: Беванизам титоизам социјал-фашизам. И скејао се на сваки виц Петра Штрасера, претседника Интервационале чија је једина метода побијан>а аргумената Јутословена бк ла прављење вицеваА у политичке методе Петрз Штрасера спадале су и летовалчшне обести као што су та sa шалећи се нахзппка гомилу снојих присталица на неког свог противника и да га „у шали“ баци у воду, или му ноћу Демонтира шатор... (порец све шале, ту остаје суштина обрачунавања 50:1. Наравно то оки н е називају социјал-фашизам> -чећ социјал-демократија) уосталом то је било у шали. Свугде се провлачила антико нота. Ипгис су се полако кравили.

Пише: Д. МАКАВЕ/ЕВ

Шетајући по Задру, видели су лепе нове зграде. - Лепе куће, у њима сигурно станују комунистичке всђе. Југословен је кренуо у кућу, зазвонио на првим вратима и питао. Скда их је чудило: раднпци на првом сорату тзкс легих кућа? Полако су се кравилк Нису веровали да v се-тима чмамо школе. Отишли :у у Ди кло и видели: клупе, пСлу Он да су поверовали. И гако ре дг м. Отишли су у цркву. Видели су гомилу затуцаних верника и то их је уверило у слободу савести код нас. И гако редом. Кад претерују и личе на про вокаторе, треба их разумети. Они су врло дезинформисани и тешко им је да поверују и поред све очитледности у сое што смо изградили. Не само материјално —то се види — зсћ и у односима међу људима, тс треба осетити. А долазе и такви који дибидус немају слуха. Неки су се трудили око таквих. Док Марлјан Лах. Словенац, није рекао: нећемо такве убеђивати, ке градкмо ми социјализам из гропагаидних разлога, већ за ссбе. Из једног писма; „Говорили су ,да су клмунлсти рђави људи и да су у вашој земљи људи рђави јср је комунистичка- Нисам мислио да могу тако да лажу. Уместо онога што су говорили открио сам нову земљу, стекао сам пријатеље. Више не верујем чланцима у новинама..."

Пуна предизборна активност задатак удружења у унутрашњости

Пзаћи ће билтен студентских Скоро у сваком месту Србије постоји студентско удружење. А у већини места у оаим предизборним данима налази се зна ■ тан број студената. Понегде их има и преко педесет. Они тамо делују у оквиру удружења, понегде имају и своје клубове где се окупљају, те је тако могућност за ангажовање студената за политички рад сада далеко већа. За предизборну кампању потребпо је да се студенти активизирају не само на Универзитету, већ свуда где се налазе. На састанку претседника и ' секретара студентских удружен»а, који је одржан 17 овог месеца, о том проблему говорио је и друт Милић Бугарчић. На састанку се дискутовало како да се студенти укључе у предизборну активност. Још у току лета студенти су били активни у објашњавању изборног закона, његове суштине и улоге нове народне скушптине. У томе треба и даље ићи. Али активност треба схватити далеко шире, Делатност треба да развију на различитим облицима студенти свих факултета. Техничари например, могу са цифрама о индустриском и технич.ком развитку земл>е много да допринесу у пбпуларисању наших успеха и друштвених односа, а и сви други могу се активизирати у различитим манифестацијама, jep предизборна активност и треба да потстакне целокупну актинност, да кроз све поре нашег друштвеног и политичког живота проструји јачи пулс активгаости на ших радних људи. Руководиоци удружења који се налазе у Београду писаће својим друговима о изборној кампањи, о демонстрацијама у Београду, дајући им лотстрек за рад. Понеко ће и отпутовати у своје место. Универзитетски одбор Београдског универзитета решио је да изда билтен отудентских удружења у унутрашњости који би био преведен и на неке стра не језике. Билтен треба да изађе наксух месец дана. Потреба за билтен указала се због све веће активности студентских удружења која захтева попула-

удружсња у унутрапш.остиризацију и тимс још већи потстицај. У редакцију билтена ући he и неки руководиоци студентских удружења. Посебна дискусија повела се о удружењима у Црној Гори. Једиио удружење из Иватрада се регистровало код Угошерзитетског одбора, док су остала прспуштена сама себи. Због тога је на опом састанку дата сугестија да сва удружења из Црна Горе одрже заједнички састанак (њихови одбори) на ко јем би изабрали један главни одбор који би ступио у везу са Цвнтралним одбором ССЈ. К.

Ликовни прилог

Осамнаести пут пред публиком

САЛА ЈЕ БИЛА ПУНА

У току протеклих десет дана студвнти чланови Друштва за телесно васттитан»е са успехом су извели три ги.мнастичзсе академије. У Лесковцу приликом прославе Јулшоморавеких бригада пред две хиљаде гледалаца кастурила су 32 члана друштва. Две академијв биле су бурно поздравл»ене од свих ггрисутних. Управа месне организације „Партизана* 4 усрдно је изашла у сусрет гостима. Вежбачи су извели свој комплелан програм од 12 тачака крји се састоји из вежби ва тлу и справама, као и из аасадемских састава (,/хмиц а“, „туроки марш“, итд.). У суботу нанече у дому ЈНА у Ввограду чланови друштва су поновили своју академију. Сзла је била пува. Ређале су се тачке: преакок ca отскочие дасже, вежбе са лоптама и ~r бручима... Аплауз није изостао. У публици су занажени чланови Изиршног одбора „Пар тизана“ Југославије. Они су изјавили да је ово нагЈусттелија гилшастичка академија дата у Београду после ослобођен»а. Осамнаести пут пред пубтшшм у току јвдне године, заисга је сјајан биланс.

СТОЈАН у филму „Циганка“

КАДА сам први пут глвдао нали, нови филмски, испит „Циганка“, иза мене су седеле две старије жене, несносно гунђајући и тврдећи да је улога Стоуана поверена окутокљуном глумцу без ефектне лепоте и великог дара. До тада оне су вероватно гледале разне театарске Стојане, стасите, нарумењене и накићене, који су ижали сјајно спољашње држање али врло мало осећајне снаге. А такву заблуду о балканском љубавнику изазвао је површни рукопис Боре Станковића, чије су драматуршке способности биле сићушне и једностране. Међутим, сценариска обрада Станковићевог дела учинила је прилично за живоверност Стојановог лика. Она га је спасила од оне укочености и реторике, које су га у позоришту чиниле споредним и чак несимпатичним. Из такве обраде извио се вредан глумачки напор Ратислава Јовића, напор да се проникне једна младост, окована и бестрасна. А кад се гледалац, непревладан некритичким старинским заносом, замисли над оним досадним низањем слика, доћи ће до тужног закључка да му Коштана, Митке и хаџија нису донели ништа, баш ништа од свог класног образа, ништа од својих дубљих трусова и промеиа, од својих домаћих заслуга и грехова. Од свега остала је само песма младости за лажну младост стараца и дувански дим м з живота уграбљене личности Миткета. Једино је Стојан у своје ћутање излио силину животних питања, једино је његово ћутање сва акција младости, стварније и брујније од патетичне „жалбе за младос и Миткета и хаџије. Да није било ове личности филмски простор би остао незасићен и полупразан а стварност би бумрљана легендом, севдахом, чочеци.иа, боље рећи, вашарским циклусом једпе источене прошлости. Зар није богатија радња која покреће Стојанову љубав уз прве сударе са светом породице и чаршије? А шта би био Митке да није овог тек пробуђеног младића као npoтивтеже? Нажалост, сјајна драматуршка грађа, коју је носио Стојан и коју би Ратислав Јовић глумачки достојно изнео, унижена је редитељевом равнодушношћу за овај лик. Отуда је онај мучни разговор сујетног хаџије и наивно искреног сина изазвао смех уместо да буде načujeua потресност, А односи Коштане и Стојана снимани су тако бедно, тако безосећајно, без метафоре да je од ове улоге, готово матичне, начињен Пинокио староврањске средине. Филмско дело, дакле, није отигило даље од Боре Станкоaufvc, иако је покушало да донесе једног млађег и вернијег хаџијиног сина. Тако је „игра с певањем а као минус позоришне снлге постао снимљено позориште без филмске целисходности. Једна брујна личност, личност Стојанова, која је jedu.ua била близу сложеног призора, изневерена је троструко. А кривицу сузног приповедача, и нејаког редитеља не треба да сноси на својим младим годинама и ггстраживачко.и дару глумац, студент Ратислав Јовић.

Милосав МИРКОВИЋ

„ОНА ЈЕ ИГРАЛА САМО ЈЕДНО ЛЕТО“

Повзија коју носи овај филм о лепоти и трагици слободне љубави у нвслободном друштву, постигнута је, колико увек лепои скандинавском фотографијом, природом у којој се све дешава и природном глумом Уле Јакобсен, толико и пре свега правом покретљивом филмском камером сниматеља и режисера. Они су показали нешто наизглед једносташш, да умеју да изразе, односно иза зову, осећаша покретом и сликом и тиме постигли оно што артисти трговачки настројеног Холивуда не постижу поред свих и свакаквих кранова и рефлектора основно естетско осе Кање пријатног доживљаја на комв се може даље градити драма. А и драму су изградили са успехом. Реакција се у овом филму Јавља у старој постави: пастор који ратује против љубави уз подршку уседелице симбола стерилности. Не истиче се овде први пут мржња прсиа човеку као основни мотив заговоркика религије, али је сванако добро што ]е могуће чешће и ua што је могуће више примера истаћи то увек поново. Скандинавски филн познат вам Је као борац против обичаја који гуше основну манифестацију људског љубав. И овај фидм је борац за човека љубав, слободу. Против мржше, пакости и страха, чак против класних разлика од којих љубав бива јача иако само Једво лето. Филм придобија гледаоца за љубав, појава свештевика Је природно гадна а прва Је мхсао у вези са теткои ГЈерена да би је здрав однос са мушкардем не само биолошки очовечио већ и несумњиво ослободио страха од бога. Зато Је штета што је принудни крај љубавне радости ГЈврена и Керстин драматуршки усдовљен уместо друштвеинм захтевима несрећним случајем (који ове као да предупрвђује) у коме опет има удела свепггеник који се так« ш-та. сно оличење неког нужног мистичног зла.

Д. МАК

gpoi

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5