Student

Албуми младих уметника

Вече аоезнје у сали 45 Вечорас у 19 часова одржаће се Вече поезије на Природно-математичком: факултету у сали 45. Учествују: Славко Вукосавл>евић, Лаза Лазић, Пр* вољуб Пејатовић, Бранко Јовановић, Томислав Мијозић, Вера Србиновић, Влада Станковић. Вечерас 28 октобра уl9 часова!

црш аж ссљсисл

Ситни литерарни разговори

Стазице и хоризонти

РЕЧ је о зборшжу ооезвдс „Огазе". Издаје: Клуб младагх писаца Земуна 11 младих људи цроизвело је 73 песме у оквиру рада Клуба ко ји је како се види у цредговору, који се валазм на крају књиге, врло активан. Те људе као љ-уде не пооиајемо, Можда су ови као људи сасвим добри. Говорићемо о аима као о песнициада. Тако ое и прецизкије открива човек. Прво о Bpafm Павловићу (за гвега се каже да у љегоним сти хоеима кма елеменагга. однооио момеиата). Сећам се кахо је једиом на књижевиом вечеру у сали Хероја, пјан од поезије шш вина, пре рецитовања сво је „Шемсе“ гкжупио аплауз студентског аудиторија, декларацијом против тамонеког у Књижевним новинама који је изјавио да се данас не ноое костими из Шантићевог доба: Ја бих био сретан да носим закрпане Алексине шалваре. Кажу да се у Словенији и данас пишу и радо читају такве песме ггуне старинске ромаигике, сете, заиоса и бехара. Остаје сушвичава претпостанка савремеиог читаоца: да ли би искреном песнику било потребно да скрива своју мушкост било каквим димијама? Није ли oeo само трик оиих који немају шта да покажу? О осталима: Не ради се о ношен»у изнонтених одела. Облик и литерарна идеја неодвојиви су. Ради ое о погледу на снет. Песма ниче из унутрашње потребе. Из незадовол>ства светом. Онда се песмом или мен>а свет, стварап>ем новог и изазиваљем бунтовнкх хуманих емоција или се од света бежи, кун>аво, у кругове сво}е самоће, у вијуге успомена тужне споменарс, у

Ноглед на свет aecmsa у з&краљевмм Алексиним димијама

аписивање. егсхистично и наив- Друштвена свест, нула. Ocehaно, своје туте. својих сећања на ња изразито асоцијална. Стинеаге доживљаје, неку девојку, хови умории и тужни. усне, Отаџбииу, шум ветра или Поглед на свег је у питању. нешто томе слтгчио. Мали себични стихоттисац ку Заборавио сам да споменем кумаваса неће никада постати ооало липхће. Сећаше ка њега песник. Прво треба бити чсхзек. игра варочиту улогу код освих Видици нису хпироки из фоЛрутих песиика. Tto су песници тел»е у Клубу младих писаца писци, али не и песиици (некада је младим лисцима оуметници. оновала те клубове бирократиОсгаје нам идејна анализа ја, мислећи да је то добро за песама, ако смо утврдшш, пгго развитак поезије, а млади писе спољне естетике тиче, да су сци су пијанчили и сећам се, махом безобличне или из ста- били жицу да добију Р-1 каррих модли. Мотиви су наизглед те као и прави песници. Из саљудсхи, Ако међутим узевши у мозадовољне фотел>е тгред шл»ив обзир слојевитост људске искре- ком рођеном Навиповом, не моности, уђса#о у н»у, видећемо ко- же да се ниди наше село лико уствари лажу. Село је код Хомоље сифилистичаво, сујемос гире свега пејсаж. Равница, верно и ситносопственичко, кроз Зној. жетва. успомене. Тако које крче путеве у сутра пиодвојица-тројица. Понављамо нироиг социјализма без икажве ради ое о погледу на свет. Ни- фруле Јанкозе над таласавим је ствар у томе да свако село жигима позадружеиим или приика свог партиског оекретара. ватним, свеједно. И кулахе (а има их). Него у Рачунаљка Ђорђа Костића би томе да се поезија у том селу ла би убиствена за ове 73 пеналази у неоткриввној некој сме. Пуне таљиге сусрета и ратрагици и неткривеној некој и- станаха, пун камион сутона и стини, а не на лелујавој повр- усамљености, вагон туге и дешини родиих жита. војачке косе. Момената песничСви су ови песници сетни. ких у овој збирци толико је Сентименталисање усамљениха. мало и такви су да не заслу-

жују ггажњу. Не осуђујем младагћа који xofee да буде листак, ни младића који зна да је далеко звезда његових снова, цц овога што је сањо беле жене, ни оиога који је јутрос ххун свог страдања. Свако има гхраво да неометано од других доживљава свет на свој начин. Али, зашто су издали ту књиху? Д. МАК

...0 „Харлемовом" аутобусу

МАЛИ КОМЕНТАР...

Гледали смо филм „Харлем побеђује и . Снимљен је скоро документарно. Види се да је „чувена ирначка кошаркашка екипа“ пружила пуну асистен цију продуцентима да се оствари филм који ће имати моћно рекламно дејство. И сам менацер екипе мастер Саперштајн (са супругом) се појављује и говори: „Дедер момци покажите му нашу игру и итд... Међу студентима се чује и oeo: Мора да је Саперштајн неки уметник. Јеси ли видео како је сјајно одглумио! Док је оцена глуме још и субјективна ствар, па се не може сасвим анатемисати, дотле смо у вези са харлемовим аутобусом сигурни у једно. Наиме дречећи аутобус који се појављује на филму, бесумње припада Саперштајну. Па ипак један студентски монолог тече овако: А онај аутобус у фшл■чу нека стара крнтија. Узели na снимили некакав аутобус као што су oeu код нас. Бајаги „Харлем и путује таквим аутобусом. Иако има пуне кошеве долара „Харлем“ заиста путује таквим аутобусом ( који, узгред речено, изгледа врло блегитаво и ново). Само што наш београдски колонијалац има далеко „виши“ укус и далеко веће прохтеве. (у raме је неспоразум). Ко ли ће му их задовољити? — рш—

Састанак рудара Друшпвени клуб није довољно коришћен

Изглада да се вегси наши рукозодиоци још нису ослободили једне сувишие кавике, наиме, да у својим годишнлш извештајизиса огроман део irpoстора посзЈећују спољно-политјгпсим проблемима и да самим тим остављају мало простора и времева дискусији о раду сад®е отудептсхе оргавизације. То ве значи д а у годишњим извсштајима не треба сагледпти и политичку ситуацију, али би свакако било корисшгје да кроз извештај више провејава политичзси живот студентсасе оргашгзације, како оргакизација у целини реагује иа разне политичке догађаје. шта је учињено ва идеолошкоттолјгппком уздизању студевата, кроз које је коккретне форме тај рад сггровођен итд. итд. Све ово гагје се могло видети из реферата оргагагзације Савеза студвната Рударског факултета. У анализи рада у протеклој школској годиии истакнут је ииз успеха као што је, поред осталог, отварање друштвеног клуба, који ттружа веома добре услове за друштвеовво-забавни живот студвката. Иггак клуб није довојбно кориштен, јер. место да буде центар друштвенот и политичхог живота постао је стеципгге једгаог дела студената нерадника, који, како је рекао један дискутант, не излазе из њега и проводе време у игрању шаха. Два проблема се нарочиго истичу и захтевају вкше пажње за њихово отклањање у овој години, а то су: борба за изграђивање лзоса новог јшжењера, таквог који неће бити само добар егручњак, нето и добар друштвени рвдник. Кроз

диосусију се јасно исгакло ми шљење да he се ово моћи остварити само кроз свакодкевни гголитички род и актизност, Друти проблем јесте неодговоран однос једог дела студената ститтендиста разких предузећа и деканата фаасултета према учењу. Неки сгудвити ггримају стипендигју у износу од 6000 динара. e веока неозбиљно се односе преме учен-у. Једал од проблема који је споменут на конферегпртји је и окупљање прве године у студентску организацију. Студенти прве године затогаитени стручним радом. заахостављају рад у организаицји и оријентишу ое само на учење. Д.

Међу медицинарима расте револт

На факултету је остао jom известан број наставнкка коЈи својим понашањем вређају достоЈанство Универзитета Међу студеитима медицине, чују се све конкретнија мишљења, да треба повести још одлучнију борбу против неких ггрофесора и доцената, који су већ били оштро критиковани прошле школске године на сту дентским конференцијама, и нису до данас променили свој став. Ка н»ихов«м клиникама влада анархија, жнтриганство, нередовио држе предавања и вежбе, оглушавају се о најосновниЈе принципе нашет социјалистичког друштва и ни у ком случају не могу и неће допринети подизању наших младих лекарских кадрова.

Нарочито се помињу имена проф. Др, Смиље Костић, проф Др. Лазе Станојевића, доц. Др. Митра Митровића, проф. Др Мике Милошевића, асистента Др. Слободана Ђорђевића. Иако су студенти већ захтевали својевремено њихово удаљавање са факултета, заједно са првом групом непријател»ски расположених наставника, Републичко изврпгао веће није изашло у сусрет овим студентским захтевима. Зато се сада истиче да he студенти медицине, енергично истрајати у својим настојањима, не презајући ни од бојкота пре давања к вежби поменутих професора и доцената. МР.

ГДЕ СУ ВРАТА КОЈА ТРЕБА ОТВОРИТИ СТУДЕНТИМА ФИЛ. ФАК.-а? Шта је са друштвеним клубом?

не би ишли у МЕНЗУ да чуЈу И_ ва Андрића, уз шкрипаша врата и звеикаше посуђа — него бн ишли да се без трошка и усамљености позабаве у заиста свом клубу. Да пређемо на ствар. Где се тренутио налази клуб? Одговора не_ ма. Зар ће се дозволити да се опет почисте мрвице са столова, уоаце студенти, почисте студенти и изиесу мрвице — као што је то било лане од децембра до маја. Рекосмо да студенти Филозофсхог факултета имају доста времена. Ево шта каже претседник друштвеног клуба Вел>а Шкпетић: — Нанги људи иису пшгко анта_ жовакн лабораторијск«ги м ггражгичним радовгима, а не проводе већн дес времена на настави (као што Је случаЈ са студентжма Медидилске и Техкичхе велихе школе, Природно-математичког х дру ntx факултета). Зато слободно време треба правилно искористкти.

СХУДЕНТИ Филозофског факултета имају довољпо слободног времена и треба да га :*скористе економично. (Време je иовац). Н»ихов ДрЈГштвеии клуб мора што пре отворити своја вра_ та. Али где су та толико потребна врата? Три стотине студената je нагрнуло 21 децембра 1952 године на свечано отвараше клуба. Сутеренски сводови студентске меизе У улици Змаја од Ноћаја били су тесни да приме све под своје окрнље. И све док кису дошла мај ска гугутања и прсдиспитна ат_ мосфера, студенти су ое спуштали лавиринтским с-епепицама да виде и да чују Ћоггића, Давича, Ћосића, Матића... Од 4 сата поподне отимао се по клубу смех пробуђен таленгом дратог студентског госта Д. Дубајића, лоашла су се ксихља у дискусијн о часопису »Видици", а већ у сумрачних 7 сати почињало би тихо вечерње бдење мензашко чекање на обед. А другога дана, таман ое сви

одушеве помишљу да ће разговарати са Лубардом и Челебоновићем, кад оно нека организација из суседства добила просторију од управшжа мензе. Да ли је то био само неспоразум или злонамерно прогањање клуба? То и није ва_ жно главно да је то тешкоћа, препрека на путу остваривања „ванредно успелих вечери". Као urro је гтрепрека и поседовање малог броја гарнитура популарног стоног тениса и шаха (3:10). Сту_ денти, које станбени простор тако мећехински не трпи, чак ни у свом клубу нлсу могли да буду домаћини. А све би текло домаћински лако и без потреса када би се добила просторија ако не у згради факултета а оно бар негде на цео дан. Онда би главии проблем био много ј едноставниј и: набавка радија са грамофоном, укључивање у рад већег броја способних организатора. (Било их је и прошле године, али са једакхм бољком; чланови управе су мењани сваки час). Тада студенти Филозофског факултет*

Р. попов

Приповетка Александра Обреновића награђена другом наградом на књижевном конкурсу

*иве као и многе друге породанге: редовпо епаваЈу, свакодиевно се свађају, трипут годишше су сити, једмом су весели, а срећви никад нису. Имају сијасет теча, тетака, стричева и стрина, кумова и кумица, широк круг познаника, алм пријатеља ниједног. Њихово најстарије, најтрајније и најбоље познанство је са госпођицом Оскудицом ■ господином Алкохолом. Са r-ђицом Оскудицои упозвали су се Петар и Јасна Још пре неких тридесетак година, кад су се, нк самк не знаЈући ви хако ии зашто, вевчали. Петар и Јасиа нису хтеди то познанство. Љутили су се и псовали г-ђицу Оскудмцу свкж пеовкама које су зиалк. Пред носом су ЈоЈ затварали врата, алх Је госпођица била Јача u увек бн улазила у стан. Покушавалк су да Је избаце, алн Је она бнла веома тешка и њнхов труд би оста Јао узалудан. Чвст* ее догађало да се г-ђнца раз(есн и тада би она мзбацнвала Петра ■ Јасну ва улицу Годкне су пролазмле: Петар н Јасва еу ж даље грдмли н псогоспођнцу Оскуджцу, алм вв вктпе овахо оштро као рани Је. Сад Је то внше нзгледало као да пркЈатељ приЈатеља у шалн псуЈе ■ грди. Нису више mt шжушавали да Је избаце. Она Је становала са к>има у свом овом мноштву малмх ■ влажвмх стааова, коЈе мењали чешће од шжтуал.

Са господмном Алкохолом упозналм еу се једно пет годкна ка* сннЈе. Одхах векако после смртн првог детета. (После тог детета нзродили су Још два сина). Испочетха Је помевути госнодин ретко иавраћао, а касније скоро иије извијао мз куће, Јер се упозвао са гоепођицом. Одмах су се свмдели Једно другом. Једном, у ваступу необуздане страсти, г. Алхохол Је чак н љубав мзЈавмо r-ђмцн Оскудмцм. Лумповалм су н оргмЈалм су по свнм Петровмм м Јаснинмм ставовмма, нису моглм и не могу Једво вез другог, али се ипак ннсу венчали. Г. Алкохол је врло опрезан. Не желм разочараа>а. Осим тога увсђеим Је нежеља м тако и дан-данас његов однос са г-ђицом Оскудмцом ниЈе званичио регистрован. Г. Алкохол долазн у посету госпођици ваЈмање 300 пута у годмкм н то увек долазн са Петром. Са њми мли у њему. Још једав добар познанмк н доста чест гост Петра н Јасве Је матора уседелмца госпођица глад. (За време окупацмЈе стално Је становала код њих). Матору уседелнцу нн најмање ве воле нм Петар ви Јасна, вм њихов пород. Г-ђица Гзввд ва то ве обрађа нн наЈмању пажњу, већ дрско улазм у став н онда у друштву Оскудице ■ Алкохола за Један дан поједе све што се може поЈестм. Узалуд после в родитељн н синови, у вади да ће наћм хлеба, свакм час отвараЈу орман у «в* бм хребало дв м надатм хлеб. Узалуд. Хлеба таси а»а. ОоЈела

га Је Г.тад са своЈп приЈатешпа, Кад поједу све до последње нрвице онда почну да се дудачкн сне Ју. ТаЈ смех, внсок као љискан-е ждребадн, rpaje веколико даиа. За то време ее врата ормана, у коме треба да ее налази хлеб, узадуд отвара Ју. Узадуд отвара Ју. Кад прођу тн давн матора уседелнда се, сва сузна опростн од своЈих пријатеља, овећаваЈућн ии да ће опет, чим буде могла, доћи. Затим се уседелица угура у неку другу породицу. Кад је Лазар дошао на свет Оскудица и Алкохол су већ били етароседеоцн у дому Петра и Јасне, а н Глад Је већ бнла добро познатк гоет. Прво што Је Лазар схватио било је да оа има иного мање права од оне две госпођнце н оног господиаа. Хо га је мвого болело, али то ииком није причао. Растао је ■ ћутао. Учио је школу и ћутао. КаД се родно Рашко ћутао Је и плакао у потаји. Рашко Је растао ■ ћутао. Учио школу и ћутао. ■ад Је воодраетао Рашко ее придружио жељи осталих укућана. Свн су желели да се упозвају са Једном чедном девојчицом која ее зове Љубав. Хтелв су да Је доведу у евој дом, хтели су да Је пот* своје, али је она врло вешто то нзбегавала н далеко обилазнла њихо« стжи ' Једжио Ј« Лазар успео да два-трипута буде насамо с њом, али бн ra оаа брзо вапуштала, Јер се плашила његовог ћутања. Чак ни љена сестра од тетке по имену Нежност ниЈе хтела да пружи својУ румену, топлу ■ меку руку Петровој породнци. За овнм познанством нарочито су чезнули Лазар и Рашко. До познавства внкад вије дошло. Рођева сестра ове чедне девоЈчмце што се зове Љубав, зрела и ооесна распуштеница Мржња ушуњала се у Петров дом. Наставнда се ту. Сваке ноћн спава е другвм. Чак в са Јасном. Чак ■ са мллим Рашвом. Јасва не волм свог мужа. Јасна не волн евоју децу. Јасна не воли Јасну. Св« ове личностш Јасна не воли зато што због њвх ■ °Д њлх дожнвљава цедог евог века еамо неприЈатности. Иако не воа* своЈ пород, Jacua сматра да мора, кад ra Је већ створила, в да за ама, да га нсхранн ■ нзмеде мв нут. И мм оадн као коњ.

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број №