Student

ИЗ ДИСКУСИЈЕ СА VIII КОНФЕРЕНЦИЈЕ КОМУНИСТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Актуелни проблеми

За разлику од иајвећег бро јл слкчнлх коаферекцжја на којима се обичво дискутује о мното пробоема, кзрзшкристежа ове коиференције лежи у чињешци да се дискусиза оконцентрисада на неволико основних цроблеиа који су иогаеремено и најхитHifjM задаци који стоје пред ортвнизацЈТјом Беагоадског тниверзигета. IlatTMßn проблеми у шигру ДЖЕусце Уцентру джжусије взлазио с* пробЈвм* каставвих * планова, њихово растерећење од непотребних или неса времеких ствари к метод p»iy» на факултепша. Сви дискутан ти којк су о овом цроблему говорскж бкди су јединсгаени у оцеаи да је за успешније стуДираав и брже а истовременои KTVMirennje оспособљавање кадрова нужно настзавне гвротвеаве појединих предмета осло оодоет* неоопребнор градива и заоокалкх схватан>а. Дискутујући о овом ггро&ле«У. Хфофесор Синиша СтанкоBHfc је истакао да се заосталосвг система наставе код нас »ајчмпће огледа у томе што се г>У нсћини случајева кроз катиу нгасгаву већ утврђене научве жате дају у једној апоД**ги®чsк>ј форми као нешто на чему нема више да се ради, ди скутује или истражује. Студент изађе из школе с одређеном коиичином знаша, а да при то ме није осетио управо оно што је за науку карактеристично, да није осетио научни метод, истрасжнивачки дух и то да је иелокутша научна проблематика у једном сталном и непрекидаом превирању и тражешу новога и бољета од онога што је већ учињено.“ Он је дал»е истакао да сматра да систем наставе треба усмерити тако ,jja студенти могу да уђу унутра у оно што науку чини науком, уђу управо у савремена збиваша и савремено креташе науке”. Говорећи о овом проблему, доцент Драгиша Ивановић је рекао: I „И данас имамо професора »Универзитета који по стручним ггиташжиа имају исте ставове као што су их имали када су студирали ггре тридесет и не- Ј колико година. То је чињени- • ца против кбје се морамо борити нг један сасвим реалан 1 начин.* 3« развоврсније облике универзитетске наставе Нераздвојиво од ово проблема је и питаше метода рада на нашим факултетима који је по мшшвењу не ких дискутаната застарео јер се своди утлавном на тзв. си- ; стематску наставу која се ско- , ро исцрпљује предавањима. f Интересантно је у вези с овим j иишљење професора Станко- ( вића који сматра да се наша } факултетска настава већ данас, под условима какви јесу, може и мора изводити разноврсније, кроз низ нових обли- * ка који се са успехом .приме- Ј шују на неким високим школа 1 ма у иностранству Допушујући ово гштањо, дискусија је ука- е

зала и аа потребу бдижег и не nocjicfpajj&r ковтазсга студеката и насжавног особља, како би наскмшци могли да чују мишлли,с студеаигга о пиггањима Kqja кх ггосебно иатересују. Го ворећи о овом цроблему, друт Лвзвовић је рекао: „Оватрам да наш факултетски савег, нала освоииа ортанизација наставнкка, студеигске организаЦ»је и уопште оргааизације Са веза комуниста као и Удружен>е универзитетских наставника могу да реше задатак коор ( наставе и , скраћења,

Даља дешифапзацаја уншиерзитета једаа од осввважх задатака Друго питање о коме ое такође диокутоваЈ*) бвло је питање дал»е демократизацрије живогса и рада ва Универзитету, а у вези с тим и проблем доношења Закона о универаитеггизиа. У том скжлу констатовано је да ое васпитање налте интелигенције не може правилно одвијати ако се не искорене извесне појаве бирократазма, еснафског схватан>а и затаарања врата контроли . нижег стручног кадра и студе-

ната у раду највиших факултетаснх тела, urro првктично значи усклађен>е жиаота на факултетима са дешжратским развитхом земље. Било је и оигтрих примедби на пракгу појединих факудтетских савета који се нису одазвали ооравдаипм захтевима студентских аргагооација и нкжег наставног кадра. Такав сжучај изнео je друг Гојко Муждека, асистент на Елеклротехиичком фа култету: “У погледу учешћа на ших асистената у раду Савета ки смо морали да се брримо да ■ постигнемо оно што смо раније имали, тј. да присуствујемо неким од седница наших факултетских савета. Ишло се чахдотле дасмо подфирмомда се сачува нека тајност позиванм ua пола седагице, с тим да не присуствујемо читању записника и саошитењима. То пока зује да су наиги одговорни људи који тако раде још увек на оним пооицијама да бране право .тајности тих факултетсних седница, управо оно против че га смо се борили. Нопи задаци захтевају виши мдеолошки и политички ниво чланова СК Истичући озбиљност ових проблема, низ дискутаната истовремено је конста товао успех оргаиизација Савеза комуниста у прошлој години и потребу да организадије, обзиром на нову улогу Савеза комуниста и његовог чланства. у друштвеном животу, мо рају озбиљније и са више упорности прићи подизању свога чланстза на виши идеолошки ниво. Секретар Комитета Прпвног факултета друг Паmih констатује: „Ја мислим да 'се може говсрити о томе да смо били joru јако спори и неод лучни у подтању наше организације на ниши идеолошки и политичаси ниво и на њеном учвршћењу у духу наших одлука и стзтута." Такође је указивано на потребу да се организације обзиром на своје за датке морају ослободити извесног броја својих садашњих чланова који нису у стању да схвате свој. нови положај и улсгу и тиме, одиосно својим ра дом, наносе објективну штету Савезу комуниста и његовом угледу у широким студентским редовима. О овом проблему друг Драгољуб Влаховић са Природно-математичког факултета је рекао: „У борби за изградњу правог лика комунисте на факултету, и учвршћењу партиских организација, као и извр шењу задатака које поставља СК тхред своје чланове, неопходпо је пре свега очистити ор гакизацију од оних људи који лутају и нису се још онашли ичи неће да ое снађу и да нађу право место свога рада, као и од оних људа који сматрају идеолошко-политичко уздизање мање важним и непотребним, а без чега се не може замислити члатг Савеза комуниста у данашљим условима друштвеиог развмтка код нас“. Ж. Л. и Љ. Д.

Шта је са довршењем СТУДЕНТСКОГ ГРАДА?

Наш сарадник обратио се са два цитања државном потсекрекретару за цослове народне при вреде, који руководи ресором хргађевинарства, ' другу Валентинчићу: ПИТЛЊЕ Као што знате иа простору Студентског града постоје Још два велика недовршена павилисжа које време руинира. Можете лм иам реКи јесу ли подузсте вехс мере које ои довеле бар до привременог ошособљава&а ових зграда за стаиовање студената. ОДГОВОР: Наш Државни секретаријат одобрио је пре кратког времена средства за инвестиције Народном одбору Бео-

града које обухватају и ове објекте. Зато се обратите њиховом Комуналном одељењу за ближе информације. ПИТАЊЕ Да лм би Савезн« изврпшо веће могло хктно узети у разиатрање један евентуалки предлог да се одобре инвестициЈе за изград&у монтажних баракаГ сличнкх оиима у Вождовачком насељу за привремеви смештај студсната. ОДГОВОР: Мада ја не могу да Лзворим у име Савезног извршног већа, вматрам да би то било више него половично решење. Грађешв барака је скупо обзиром на њихов привремени карактер. Нашем сараднику заменик на челника Секретаријата за комуналве послове Београда друг Пејчиновић дао је следеће одговоре: ПИТАЊЕ: Шта можете конкретно додати на наше пиtllliniltmiittiii)fitlil!t)tlU{lllliUl!i[iHiniliiiiim)!tlllillilillU!)lltl!Hllllil та&е н ову изјаву друга државног потсекретара? Да ли би можда и Народии одбор Београда могао фннансиски учествовати у изградњи оваквих монтажних зграда? Опет је у питању рдционално искормшћавање расположивкх новчаних средстава. Кије умесно отпочишати истовремено два овако обимна посла. Ми имамо у Студентском' граду започете блокове које како и сами кажете нагриза зуб времена. Њима треба дати приоритет. Тек када у њих уђу први студенти станари, онда можемо разматрати могућност даље изградње било на терену студентског града или на другоме ме-

сту, евентуално негде у околини појединих факултета, а све то наравно у складу са генеоалним урбанистичким планом Бсограда. Међутим, могу вам изјавити да наше комунално одељењв нема у буџету кити за ову, нити за следећу годину неке инвестиције специјално за довршење студентског града. Средства која су добијена од државног секретаријата за послове народне привреде употребља ваће се глобаЈгао за изградшу целог Новог Београда. У Секретаријату за просвету и културу који је постао пови и дефшштивни инвеститор, сазнали смо да је засада одобрено само 12 милиона да се спречи даље оштећење блокова. Но, ово није последња реч у овом питању, па he ое ускоро тражити нова буџетска средства од републичких и савезних органа државие утграае.

Марипко МРБАНОВ

■> ПАВИЉОН НОВОГ БЕОГРЛДА

Испод Шар-Планине Са екипом медицинара пo Космету

Пролазимо кроз ледену клисуру. Усха изглодана деста усечена у трошно стење кривуда између два планинска масива, а доле узаним каменин коритом пенуши тиха планинка; блага у својој схромности, лепа у мгри својих валова. Бистрица, мутна од потопљених облака, тужна у тихој јесењој тузи. и ето ту Je већ и прво село ... У дворишту сеоске школе чекала су деца за преглед. Малишани и девојчиде, Шиптари у националној ношњи путшх боја, дивни у својоЈ Детшвској безазлености. У Школи се вршио преглед . . • -r Колико мала има година? пита доктор. Шест проводи нам једаи малишан речи једие Туркише, а она стајала Је збуњено сува и уплак*на, бледа и наборана лица, ,дугим мршавим рукама притискала уза себе тело своје кћери. Волује већ пет година. Нисам le викада водила лекару... Ушли смо у мало планинско село ** ОлагоЈ падини. Јединим оеоским сокаком шушти шганински потоСа страна куће збијене. без Дттормшга, зндшге од камена са ДР% ,еч « башгпапшп. усхж прооорима

и гвозденим решетк*ма. У кући затекох старда код зачађала огњишта. Једва сам у углу угледао млЈушно створен.е усађено у дубак заплакано и прљаво. Седимо и разговарамо: Ето мало је захладило, а ипак радимо свакога дана. Сада довршавамо задружни дом. Скоро смо у селу за&ршили са изградн-ом клозета, набавили смо и креч од шумске управе... Сада у селу имамо и амбуланту са хигијеничарем. Знаш, некада се није ишло толико лекару. Умре човек па ништа. Данас чим заболи, одиах код лекара ... Али ипак понегде има остатака прошлости ... Ево: По искрквуданој калдрмисаноЈ улици клопарала Је колска запрега са два окићена зеленка. На дотрајалим колским даскама дизао се црвен шатор застрт свиленом завесом, а у шатору окмћена свилом и хиљадаркама, седела je она невеста веселкх сватова. Ceдела и мислила о њему, човеку коЈи треба да буде њезин муж, кога никада у својих петнаест година није видела. Можда Је сањала о томе, како ће изгледати први сусрет, о ноћи која сс већ нечуЈио спуштала иза распетих Проклети-

ја. Знала Је да he је ои сакривеж сачекати, да he joj у сенци заспале ноћи, тек ноћас ишетати тихо у одаје. Џип се заморен пењао уз сокак села ЈБубижде. На улазу у сеоску амбулаиту, сачекала нас Је докто>рка Мир Јана, Заморена од посла причала Је. Овде смо открили епидемиЈу великог кашља. Рано од Јутрос пристижу иам многи на преглед. Имамо много женских пацијената. Све би оне хтеле чути како треба да се чуваЈу, кахо да одгаЈаЈу своЈу децу ... Промиче краЈ нас заравњена пла нинска падина. Пред нама на домаку видика снежни врхови шарплашшског венца. Село Средска. Пред амбулантом огтет деца, иаЈке са пуним наручјем окупљеие тч>«Д улазом, мужеви у прапни жена, старшЈ стигли на коњима. Св« чека на лекаре. Дивно Је ово планинско село. Средипом протиче Бистрица, краЈ новог задружног дома и туристичког хотела. На брежуљку, обрасла младим шљиваком. новосаграђена осмољетка. Широки сеоеки гтут кривуда између дрзеких тараба. КуНе еветле и прострзне, ограђене чистим двориштем у коме се днжу огољеле воћлсе и у-

вито лозово пруће. Скоро у сваком углу дворишта модерпо саграђени пољсхи хлозети. Штале далеко од кућа. А у куђаиа пријатно чисто са еавремеим намештајеи: креаетм, столице итд. Друи м ситнинки срез пролази ередином призренсхог пол>а. Са стране се деле покошене пиринчане парцеле, а тамо у углу поља омладински виноград. 600 000 чокота лозе! Имање! са стране друма нижу се скоро засађене саднице. И ево село Штимл>е, старачки дои, задружни дом и у његовој ам булаити екипа медицинара ради са доктором Влатковићем. Акција је завршена. Hoh у Призрвку. Хотел „Партизан", музика. песма и ввсеље. „Добро дошли! се•дите до нас“. Сели омо и дозна]емо. Културно уметничко друштво турске нациоиалне мањине „Дагри Јол“ (Пра®и пут) пркређуЈе другарско вече у част ослобођења Прн зрена. Свдимо заједно: до iaene Шииттар, Турчкн, Хрват, Македокац. За микрофоном апсолвент Јоле уческик екипе пева махедоскхе песме. „Екипа, екипа, екипа, живела“ ори се са свих страиа. Кличе се братству и Јединству, Титу и Партији ... А сутрадан, топлм потледи пра™ли су нас дуго кад смо се преко зспукле призренске равнице враћали са вслике акције ...

Р. ВУКАШ.ИНОВИЋ

Питања за дискусију

Тезе за Скупштину

о6|**љуЈ«*»а деаме из магеријала воЈк су као РСjvjrrar рада поједшшх група другова послати на днскусмЈу декетаткма за ушверзктетеку скупигАну Савеза студената. МатеркЈалк ће окогућитк диекусиЈу 0 поЈединим провлемина, заузжмвље стииовв н пршдрему предлова. СмвтрвЈући дв су стквовн од интереса за еве чланове Савеза студената, редакциЈа шх овЈаал.ује на месту коЈе Је редервисадо за дискуснЈу о раду Савеза студената. КАРАКТЕР САВЕЗА СХУДЕНАТА: Удружење Је основна оргаиизација Савеза студената. Његов задатак Је: да развмЈа полиеичку и идеоловдку активвост, да се бринс о економском положају и здравственој заштити студеиата, да застутаз интересе свога члвнства пред органима школе и друштвене заЈеднице. У том цклу удружеае организуЈе различмте овлике удруживаша студената. Удружење даЈе иницијативу за ствараље разноврсаих друштава и клубова и пружа им помоћ. Друштва и клубови су самостални и одговорни за рад, у првом реду. своме чланству. Створити обиље садржаја и облика идеолошке активности у коме he свако моћи да користи оно што највише одговара његовом узрасту и знању. Не потцењивати значаЈ ширих састанака, али ни значаЈ непосредног, свакодневног утицаја. У читавом раду полазити од одлука коЈе доноси чланство Савеза студената. Све важниЈе одлуке' и ставови доносе се иа састанцима удружења. Појачати друштвену активност чланова ССЈ ван факултета. У складу са овим појачати и идеолошку активност на • проучавању нашс друштвеие стварности. СТРУЧНИ РАД; Наставити са борбом за промену постојеКмх наставних планова и програма (обим и садржај програма, уцбеници, методика рада, практичне всжбе. правилник студија). Предлажу се следећи рокови за апсолвенте; а) за тсхИичке факултете 25 месеци, односно 18 месеци (за оне факултете коЈи трају 9 семестара), 0) за медицинске факултс*ге 7 мессци, в) за ветеринарски 12 месеци. v овим роковима апсолвенти 6и уживали сва права редовних студената. У заЈедници са органима школе борити се за проширење материЈалие основе рада иа Универзитсту (градња нових факултета, лабораториЈа и сл.) и за подизање иаучпог подмлатка. у решавању ових и друг»гх проблема заложити се за iliro шире и ефикаскиЈе учешКе друштвених организациЈа, Јавних и културних радника ван Универзитета. МЕЂУНАРОДНЕ ВЕЗЕ: nocrojehe везе проширивати путем директног повезивања Савеза студената са социЈалистичким студентским организациЈама и организацијама омладине неразвијених земаља. (Блиски Исток, АзиЈа, Африка. Отклонити крупне слабости у пропаганди за иностранство (писање инострапим листовима и часописима, побољшање иашег .Вилтена", издавање гтубликациЈа са поЈединих факултета и читавог Универзитета, лично дописивање и сл.) Редовно обавештавати члакове Савеза студената о стању и проблемима веза са иностраним студентским организациЈама (организовањсдискусија, извештај делегата СС пред чланством, клубови за међународне везе). Приликом одласка у иностраиство, приоритет дати стручној пракси, научним екскурзиЈама, културним и спортским везама. Обезбедити принцип реципроцитета. Даље демократизовати начин одабирања студената који одлазе у' иностранство. СПОРТСКИ живрт: Изградити самосталну спортску организациЈу студсната у склопу Савеза спортова ЈугославиЈе. На факултетима стварати спортска друштва која he обЈсдињавати све гране спортске активиости изузеа оних за коЈс постоЈе самостална друштва, клуОови и дружине. Одлучно отклонити прошлогодишњу праксу постављања руководстава спортских организациЈа од стране факултетских одбора Савеза студената. Сва спортска руководства треба да буду изборна. Изградити систем такмичења од такмичења уиутар и између година, преко факултетских, до универзитетског првенства на крају године. , Матери Јална средства за спорт обезбеђивати преко органа народне власти, деканата и самосталним акциЈаиа спортских организација. . КУЛТУРНИ И УМЕТНИЧКИ РАД; Организација Савеза студената заостајв у напорима на подизању општег културног нивоа и уметничхог интереса студенаха. Последице тога су недовољно познавање књижевиости, музике, ликовне и позоришне уметности. У културним друштвима организовати рад тако да побуђује ua стварање квалитетнијих дела у границама могућности аматерског рада. Стварати *више друштвених клубова са читаоницама и библиотекама. Створити од њих културне центре. Са почети одмах. Организовати низ иступа у Београду и унутрашњости. Завршне иступе би могле да организуЈу и организације на факултетима. УДРУЖЕЊА У УНУТРАШЊОСТИ; • Поред уотаљених облика рада предлаже се: а) организовање ширих културних и фискултурних манифестација у ужоЈ СрбиЈи, ВоЈводини и Космету; б) организовањс медицинске недеље на териториЈи Санџака и Косиета. ✓ ИАРОДНА ТЕХНИКА: Формирати самостални савез за техиичко васпитање студената у саставу организациЈе народне технике. ОрганизациЈу би обједиљавао Координациони савет. Организовати чешће Јавне иступе. Развити друштвени живот у организациЈи. „НАРОДНИ СТУДЕНТ* Продискутовати: а) о квалитету, карактеру и смеру листа у постављању и праКењу проблема организације Савеза студената и свих других. (Међународни односи, унутрашња политичка питања, настава, економски и здравствени проблеми и др.). б) о сарадњи у листу поједираца и поЈединих руководстава Савеза студената. СТУДЕНХСКИ ДОМОВИ: Заложити се за довршетак Студентског града на Новом Бео.раду и за разматрање станбеног питања студената у цслини. При Универзитетском одбору формирати руководеће тело од 6 студената и по једног претставника Народног одборе града Београда, уииверзитетских школскмх власти и одељења за домове и ресторане Народног одборв града Веограда. О новим мерама у здравственој зааггити студената, већ Je писано у листу, тако да те делове из материјала не објављуЈемо.

Број 24

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3