Student

Мирандолина

ПОСЛХ Петрулвле, Лучмјетв и ЛоренцмЈе пр«ко којих Мирв Ступкц* nee* pacnojac ани глумачки дагпфамб, триумф жени која на сцонн »ку}е још од брачног штрајка Аристофанове Лмзистрвте, после свкх тих жена коЈа је ua сцени оаскрсда са Ренесансом, а коЈа у животу постоЈи у непрекидиом континуитегу Још од „отегог Адамовог ребра*, после сних тих жена чијим животом живи већ пет година, Мира Ступица ee вашли пред новом с.титном улогом венецијанске ЈосагкПеге ЗСУШ столоКл. Та крнмаркца Je кажу они коЈи познају евих Ш конедиЈа il gran Golđort-a наЈлепти лик у наЈболој комсдијк овог наследника нжјвол.ег у commeđH đell’ arte. И у тоЈ жени живи т» вечна жеиа коЈу Је Ренесанса вратила ћозоркмци. Алм не сано вечка. Она Je овде у првом пламу, триумф такве женс Је потка и овнова радље, оиа влада. и сценом и личностимв пред чиЈом женственошћу падају све титуле брже него што су o«e пацале тих дана у друштву и то буЈиом, плебеј ском дрскошћу која пе носи евест о томс да Је ова ближа животу саих тих кових и старих гоша и маркиза, али која Је том животу швармо« ближа и шегов закошгги носилац. • Ато Је фах Miipe Ступидв- То Је жанр у коме је она дала свсју пајбољу креациЈУ Држићеву Петруњелу и која Је чврста тачха њсног глумачког исхуства .улога у квЈоЈ она већ net гоцина нагомилава нове интонације, нове потенЦиЈе, ново богатство покрета к сценске слободе. То Је п.ен основпи фундус, н>ав осноени хритеријум и критериЈ публике. њсн успех скоро Тријумф и н.ена опасност. Та улога Је шта њена вглина опасност Долазе нове улоге истога жанра, али не истоветне. које се могу остварнти истим средствима. али коЈе носв једно мало или веће помераи.е. То помераше Је у свакој новој ситуациЈи, свакој нопој речи. Таква улога свакчм измењеним елемектом мои.а и сам жанр и излази из њега; та дичност ма колико кајопштиЈим Јеста иста, буЈна, слободна, рснесансна ж.ена или њена легална иаследПица, она Је увек нови каракгер коЈи се са позорнице мора осетити да биЈе из глумачке креације, мора имати своју чврстиму, Један ЈедиНствени под-текст коЈим ће ее одааЈатн од свих претходних улога, да не би све то био 'манир, техника, н гола, ап'стракша „вечна“ жена. После Петруњеле следила Је ЛореициЈа, оиа која узраста m ведре девојане у трагичну хвроЈину, и Мира је тај распон својим талентом изнсла; следи Канина у стравичком, бројгеловском „Волпону", и ту је успела; читав лик Је‘ имао кичму Једне уметкичке функције са Јаким карикатуралним бојама, коЈим Је моћко иадиграла ту исту Канину у франдуској филмскоЈ верзиЈи овог Цонсоновог дела, све те три улоге носнле су специфичне боје, један тоиалитег, али су ипак латентно криле опасност у оним бескрајним могућнсстима Мире Ступице да из високог регистра зачас пређе на неку реч у грубом озбиљиом алту, да распоЈасан покрет до необузданости, већ следећег тренутка скамени хладном озбиљношћу, да Плач претвори у кикот, мрзовољу у цвркутање, невиност у лрскост. . Са тим спосооностима н са тим опасностима. нашла се ове године Мира Ступица са Мирандолином међу четири мушкарца које треба да држи у шаху, које треба да лаже сво Јом тгроменљивошћу и свети им се својом мушићавошћу, дакле, свим оним што она уме, воли што уме.и воли да покаже да уме. И тако је Ммра опет*користила свој буЈни талент: ту Је миого виђеног, а много штошта још невиђеног: нови стакато смеха, нови прелази из најлуђег кикота у озбиљно шкргутање. њоЈ не може да се деси да неку рвченицу просто изговори. она је увек боЈи маркаитнии емоциЈама. А у целини шта се добија... Овог пута вече дгшних глумачких бравура коЈима она отскаче од свих пзртнера Али та жеиа re вечери остаје умногоме као лик загонстна, то је једна бујна жена. али не Једма у целини уметнички транспонована личност, Мирандолина схваћена као Једна Јединствека личност у своЈ Својој разнолнкости. сувише јс то глумниа на сцени да 6и се поверовало да Је то Мирандолина. млетачка крчмарица која све шуче за нос истина глумачким способностима, Једне жене из живота, алм нс глумачкмм виртуозитетом професионалне глумице. ИЗа евега тога не оцртава се простонародна крчмарица, све Је то префина фак Тура првакиње једног позоришта коЈа може све сзојим талентом, коЈа мало грубом сликом речено лмчи на прекраеан, раскошан, али апстрактан мозаик.

Јовав ЋИРИЛОВ

МИРА СТУПИИЛ

ЈЕДАН ВЕЛИКИ ДУГ нови љубљански поети

OДАВНО се у љубљапскшл часописима иијв здко разиграно и надахнуто оовола беседа о пеон кчким нараштајима као ове године, поводам збирке четворицв најмлађжх лкричара оа доказанкм и киооазш нагласком. После раткичке иоповесри х панредног кнлжеваог полета КајуховоР, који кије cmrao да напише здра-вицу слобсди, ова младићска колона песника свакако је нови печат на »ооом табаку сло веначког матвршег лиризма. Иако обузети нашим модсрним опитима, радозиали да ли можсмо у десетинама србијамских талената да иађсмо јсдаи довољпо вслијш одјек времепа, мн нс можемо да се понашамо као медужни читаоци пред својтш врнпнацима из Љубл»акв. Огуда сс иашс дужности удвостручују, а грамице језика гсрестају. Коме се тосба ггожалити што сс словсмачка кљижевност, чак и оиа Жупамчићева пумокрвма епоха, ire гтреводи код нас, тсшко је рећи засада. То превођеше јс оДавмо наша велтоса слабост. А то he ипм изгледа сметати да ускоро у ширем кругу читалаца упознамо и „Песме четворице". Ова збирка jc окупила чстири велике каде: Кајетаиа Ковпча, Јанеза Мепарта, Цирила Злобеца и Тоне Павчека. Менартова поезија претежно је мисаона, а свако поновно читаше је само вачин да пречник мислености порасте у читаоцу. Никада малодушан, али студентски ведрог лика и нескривсн, овај пеашк Полази од читкости оссћаша и бујности погледа да би се умквзо у хуморескном претапзшу стварности. Без вшгског ефекта н птичје висине прилази друговима, шетачима, суседЈгма да их предухитри у њиховим радостима и хккхгламса шихову мисао. Са лакоћом летњег пеаача Кајетан Кович доноси прастаре чежше у новим обзорјима, а све што му је нејасно отхрива у стишаном суочавашу са л>удима. М\еђу шеговим песничким проблсмима, који дотичу и стравкчис опомене сна и самопиклост љубичице, заспосТавља се једна субјективна брига за све што расте у шему блиском простору, Многи шегови стихови израсли су из фолклорног искуства и украса, алм је то /гиста прешериовска страст почетка. „Био Је диван месец мај за цуром момче пођс у гај“ Како се у љубави расте, како се оздравља и верује ,рекао је песнички сигурно Цирил Злобец. Једна безгласна мисао, сва од ра г пе очинске бркжности трепери, слИчна јапакском осмеху, у шеговој лирпцИ. Пескик нијанси у очима и домаћег обиља, песник нађене благзсти

и Јлрешшваких немира, мисаон, а бев туробвих прогиоза то је аутор који кас задржава над сгкжојном песмом „Сав»арен»а“ и тематскк новом „За синчићеве болеенн“. Највише свсжкне м гт* сличица доиеО je

Тоне Павчек, Његови стихоВи су к.ратки, али бистри и нујки.. они су кришка која се стално обнавља у нана, која нас прекорева кад смо тужни И која нак помаже кад смо ведри. V његовом рукопису никад« се не искључују сила јаве и метар сна. у .лвој збирци, која израста на СИтним квадратима живота. која се не намсће изразом и која сзмо помало заболи, струји један младински талас, јед-

на скромна поворка мисли, једна пробуђвна страст за блиски свег. Овде се без предрасуда тфотив давно ксдеђених мотива налази једно магичио разгледапжб породичних ликова, удруживаше са цвеггом, увкрашс

у алпсне тајне ноћи. У свему томе ништа није знак скршености и мекуштва као што ни крвава раж још није потонуће за Јесењина и као што суза гаравоР рудара кису опадање вере за Во.пкера. Иза ове књижјјце требало би Да остане сећаље на лепу јесен када смо је читали. Али, једно друго осећаше по стаје неизбежно, а то је бртпа да се мноти всЗови словеиачкЦг слова гтреведу ш*го ггре.

М. МИРКОВИ Љ

СЕБИ САМОМ

Песниче, ти *ofu си за цветом гуга када га ветар на зелљу сллати и жао ти је, три пута М сваку душу, коју сва жалост прати, О, њу коју без емене љубиш видсо си је где ноћас плаче. песнмче, Њу кајкежкији цвет, ту најискренију душу за себе њу коју љубиш, жену своју видео сн где nohac ■ плаче, хеј. А ти?.. Са тонлим словол ииси јој брисао сузу пољупцел тихим ннсм дао сву утеху срцу њеном. И она трпч, а tuT Гле , њу коју волиш свилс гледаш мирно нако }ој жалост ломи свет. Ти, тако пежпи песниче коле. је тешко кад nadiie цвет.

Цирил ЗЛОБЕЦ (Превео М. М.)

Књижевни четвртак

Без предрасуда разговор са Давичом о реализму

У четв ртак, 26 новембра у свечаној сали Филозофског факул тета Давичо је говорио студентима о нашој саврелеиој књижевности. Нв толико конкретно. колико б њснил општил интепцијама дајући уједно и клрактеристику књижевне атмосфере. Ову годину характерише коначно ослобођење од догматике и ставова који се декларишу кло социјалистички а служе уклањању истине нз литерагуре.

Социхалистички реализам како га je формулисао Гсрки масгавио је Давичо занимљив је, али он не значи ни, по самом Горком неки изграђени систсм. Свака стварност има себи одговарајућу уметкост. Иако је писпо м после Револуције, Горки је ceoje теме и*мотиве исцрпео до 1905 г. Исто је u са Андрићем који је велмтсм у оквиру својих мотива периода до 1914—1918. Што је човек раЈаијениуи, euди šiitue проблсла и Тиме пастају могућна отКривања нових истина. Садржајпо ново има моey форму и фактуру неуобичајену и неприхватљиву за многе. То је оптужујуће само за последње. Човек има главу да схвата. Литература која ие neea у један глас зпачи велнки допринос у односу ма ранију ситуацију када разуђености није било. Појава нових тема показаће да су изввсни изрази застарели и неприлагодљиви новим садржинама. То су биле основне Давичове тезе. Интересантно је đa је говореhu о новим вредностима у naшој поезнји Давччо навео људе о којима лане није желео да говори осећајући тадашњу атмосферу. Поред имена Васка Попе

и Мије Павловића поменуо је и Гордану Тодоровић. Сем једнога, питања из публике потврдила су тезу да смо већ сасвим преболели догматичку затуцаност и страст ка јаловим дискусијама. Питања су пОказивала критички став и искрену радознал ост у односу прела вредностима које нам доноси савремена поезија. Питање миришљаво нс догматику, а шта за масе? добило је леп одговор да песме, какве оне биле, не чита још увек више од 5.000 људи, а да конкреТне сељачке жасе у једндм селу najpaђе читају неки „Индиски Црни бисер и идаје то оно око чега ее треба бринути. Вече је разонодио паступ чов« ка к оји се претставио као студент ug Зсиреба и почво dc »e* лаже светску политичку ситџацнју спомињући „једини марксизам-лењинизам“, Уједињене нације, однос човека и жене и светску револуцију. После ttoновљене и умногостручене u»тервенције, сео је. Једина је кху рмст од таквих људи у дискуст јама, како би рекао колал Мирковић, њихова плодна улоеа фермеита за дискусију. ак —*

Поезија Миодрага Павловића

Естетика поникла као

Миодраг Павловић н н.егова лирнва поствЛИ су већ синоним субјективне осетлнвостм м иотсвесне осећаЈности. „Стуб сећаља", пова н»аго ва збирка, поседуЈе једну високу обЈективност. у н,ој се песиик уздигао до уочаваил »•)»иших односа, у једној одређеној формиИако је то месгимично поезија сПОвиђе»,а, она (шак поседује чврсту спону са ревлпошНу: У њој нема боја (речнички), и мада се напреже да остане у траницама строто рацноналног добијамо и снажне аизуелне претсташе. вЛа са РЕАЛНОШ-ЕУ* као да је најјача у оним раним страховима и бекствима. Овв поезија својим епитетно одећеним апстрактним имемицама, до* звољава читаоцу западање у екстремиост словодних асоциЈација *ли му скривеним детерминаитама свв те асоцијациЈе разрађемо усмерава према стварности. Према осамљеноЈ индивидуи, гладној индивидуи и краЈЉе несигурној личности ових наших, а нзро*иТго Оних (IМ4> дана. Иако сукоб са свим овим чиниоцима Јесте у бити савременог чов£ка, ипак ce no застарелом грађавском становишту сматра да модерни чоаек мора да пати од унутрашл>е сексуалне глади. Павловићсвв поезија руши крхко поетеко здаље песника коЈи певаЈу у томе маниру. (Код љчх нема отвореног изјашшаваља које би потврдило постојаље такве садржине, али Сс она Збирка ,С'IУБ СЕЋАЊА.

маскира гужжим врбама и привидно сексуалким реквизитима). ПАД У ПОНОР, КАО ОДРАЗ НЕСИГУРНОСТИ, и скриваше, као бдраз усамљене личности то су те области нводређсног <Ји>виђегна. Павловић упркос својој невезаности за тле, илак даје неке левтве човеку да изврши приступ ка животу али то није обрушаваље, спуштаље то је пре једно кретање навише ка реалности међу облацима његоае осетљивости. Његов пад У понор није беспомоћно осамљаничко батргање пут инфернално неизбежне неизвесности. Шегов пад прати mmouitbo људи и људсжизс еквквалвната. за? тајанствени caer пацова (t) нема сличности са ситно-грађаиским саетом? Цичање. пацовчићн, страх од гладп и бокство које често мења смер, вли чији је цчљ увек исти: отвор у зиду. А осамљсничко схривањс доводи код Павловића увек до заустављања на мееу. истина окованих, преплашених, ' али ипа* људи. Не значи да се Павловић бави само основшш ттргКУлсмтгм 0 утцмоос еу|ретврмости ово-

је поезије, скалу својих баука (нашавиИ* храорости) гтриказао je довољно широво. Аж<> човеку, песмику сметају баријере лшогостраног људслог егоизма на путу ка друштвености и сигурности, ако ra спутавају у космичким размерама, јасно је да ће га спутават ■ у порОдичним границама Сваки цитат отргиут из целине не може да објвсни и прегстави ништа од аутентичног песничжог доживљај*. али се овим може гтрмказати одважност с* хојом се Павловић баца у окриље свакоди***’ них збишаља: »Један огроиан човек, са ДР" сешш рукама, умгуан у чаршаве пробиЈа се према мени. У лицу личи мало на моју мај»7» али ипак Је страшан..." Зато није претерано рећи да је ова поезиЈа универзална, а да Ј е став оно што је (константно). ОПШТЕ ИДЕЈЕ И ОСЕТЉИВИ ДЕТАЉИ ЗАХТЕВАЈУ ОБИЛАЗАН ИЗРАЗ Незнатно је у људском тамноваљу ховима) да ли Је црвеио кви ввло. Ово Ј« Јаче или мап»е. Зато ra ШвловА и *•* везУЈ за крући израз*.

Поклон љубљанског професора

Професор др Фрлтче ДеСевец, шеф одељоља за плућиу туберкулозу Опште државне болннце у јБубљани, понлонио је Удружењу ггудената Медицинсног фажултета у Баограду шест примерака свога ■ела »Сплошиа ин диференЦијална диЈагностика зачетне елже злости шгућне". Професор др Дебевец овај поклок иаменио je нај бољим студентима Медицинског фа

култета са жељом да свеје шшђе колеге ш Медицинском факултету у Београду упозна са својим кашгталпим нвучнмм радом. Овим знаком пажње наипг студентн упознаће се са овим стручним делом. Удружеи.е студената Медицикског факултета на овај пачмн изражава дубоку захаалност професору ДР дебевцу Збот бриге за уздпзаље нових медицинских кадрова наше земље. *• В*

ЗО-ИО Портрет

Шта је са ВИДИЦИМА?

Пре годину дана, у оао до6a, изииихо је први број ЈВиднка“ u тада су у уводишку написане отприлике ове Р«ч«: „Дневпици и нотшси иостали су тесни... То )е лождл \ главни разлог нашег изласка nped јавност..." Годину дана после тога исти људи који су покренули »Buдмке“ о сновали су Клуб лладих писаца jep дневници u нотеси и даље су тесни а „Видици а uuiac не излазе. Непотребно је овде анализирати колико су „Видици и успели у сеојој мисији и да ли су огролпе новчане субоенције Савеза студената баченс кроз прсзор, јер „Видиuu“ су пресечени у корену, када су почели да бујају. Млади „критичари *' заленили су младе „ књижевнике“ *) у редакционол одбору u auct }е notuao новим путел (релативно) и об ећавао је нешто. То нешто нисмо имали прилкКе nu да сачекамо јер су „Видици ц дожиосли судбину eeћине књижевних листова код нас. Ulapene peeuje не трпе никакву конкуренцију, или писло у стању да им конкури шемо. „Зидици“ као ни ocraли листови сличне намене не могу да б уду комерцнјални. Њима је потребна новчана помоћ. „Видици • је више немају. Не може се pehu да је разлог укидања помоНи лош коалитет листа, уер т о -делаптују последњи бројев tt. Остаје да о томе кажу неку реч они који су ту полоћ укииули. ВЛ. ФИЛИПОВИЋ

•) Нека ми буду опроштетт obi* наводиици.

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Врој X