Student

Против крутости

(Наставак са прве стране) положених испита. Факултетсле власти би одредиле предмете и рокове кад се они морају положити да би се уживала ова праза. Тада ништа не стоји на путу да се уживање ових права услови положеним испитима односне године у току те годлне. што би био најбол>и потстицај за редовно полаган>е. Најзад, овакве одредбе сувише уједначавају положај студената на разним факултетима, а положај разних факултета је различит. Упркос томе што је одређено да факултетски савети уз сагласност Универзитет ског савета одређују предмете који се морају положити, илак остаје извесна крутост. Требало би и то избећи. а избегдо би гттм»ПЛОГОМ чинимо.

се ШЈсдли! j'* " * ДР Рад. д. ЛУКИЋ

Дискусија о наставним плановима и програмима

Оснивање општег Факултета

Шоф клтедре за математкху др. д. Ммтрнновмћ, професор Тех шпи велике шкове у Бевграду радо се одазвао да одговори на иека шггаља у везн са ревизијом програма и планова ваставе математике на факултетима Техшчке велике школе. У вези с тиж донећемо неколико његових одгово ра 7 везн с овнм проблемом. Такође изнећемо н шшае&а неколнко студената. Питање: Изгледа да ее на свим сЈ>акултетима ТВШ предаЈе по нрн лично застарелим нрограмика в

плаловкма настав«. Шта се пред> виl>а на вашој катедри у оквкру P(W3«je ових програма м планова? Одговор: Ревнзнја програма ха-Iе**» т *ке треба да се нзвршн тек после дублег проучаван»а како бм ce °“ вастава коордмнхрала са ваставом осталих предмета. У том цкл>у биће нзраћен јсдан упмтн*к коЈм he бнти доставл>см наставницнма, асистентииа и удружењима Савеза студената ТВШ-а како би се могле добити сугеетмЈе no разним конкретвмм питан>има. Тезе за рсфориу програма су углавном следеће: аналитичка reометрмЈа са уводом у теориЈу матрица сачнњавалж би Јсдан прсдмет, апализа I имала би уводни карактер у днференцмјални м иитегрални рачун, а снстеиатски карактср имала би анализа 11. Ова три курса садржавала би иање гра дква него данашња два. ОВо скраћење програма уз побол>шање наетаве н боље оргамизоване вежбс имали би за цнл> да се стекне маке, али солидније знање, него што Је ro досада био случај. Према карактеру факултета у семестрнма од s—l увели би се изборнн или обавезни Једносеместрадни курсеви као например теориЈа функције, вумеричха анализа, иатематичка обрада експерииенталних података, матрице и тен зорски рачун, парцијалне Једначине иатематике и физике и технике са спецмјалним фупкцијама, основм вероватноће и математичке ста тмстике. Ови курсеви 6и потстакли да се ниво наставе на факултетима Техничке велике школе noвиси м да настава иде у корак са савременим развоЈем техничких наука. КоординацмЈа предмета Је важна у доброЈ настави. Међутим, ведики број предмета који кормсти математички апарат иије координиран са наставом иатематмке (физика, механика, електротехника итд.). У неким стручним предметима обрађуЈу се чак и читави од ломци из вмших математичких дисцмплина или се такви одломци саопштаваЈу слушаоцима без икаквих доказа са циљеи да се при-

меве у каснијнм излагаиииа, Оваквих стручних предмета нма највшп« m Електротехничком н Машкнском факултету. Од оваквих саотптаван>а студентн нмају иало користм н стога се намеће потреба хмтног увођења поменутмх нзборннх нлн обавезних хурсева. Пнтање: Да ли бисте желели да нзЈаннте нешто ван оквнра ових тгталка? Одговор: Хтео бих да ее задржии Још на Једном литан>у коЈе Је од великог значаја за будући развитак ТВШ-а а које би требало што хитније решити. То Је осннвање општег отсека коЈе Је Још у проучавању, или како предлажу неки наставници оснивање општег факултета ТВШ на коме би се добијала: 1. Уверење о положеном припрем ном испиту после две године успешног студирања. 2. Диллома инжењера фнзике или механике за оне који би Још двв или три године студирали на општем факултету. Са овог факултета добијали би ге кадрови за физику, механику и нацртну геометрнју за професоре гредњих техничких школа.

Техчичка велика школа

Реч је о IV години и апсолвентима књижевности

У потрази за конкретним

Сасвнм лшло пародије n мсувише много исшине Т аули Природио - матемашнмш факултета плаката „У чеиаргак у 19,30 у сади 45 сасшнак комуниста са књижеввосхи. Дневни ред: дискусида о нашем раду.“ На састанак смо дошли сви сојшдно припремљени. Ооо је трећи састана« на чоме диокутујемо „о нашем раду“. Имамо исхуства. Донети су занимљиви романи, укрштегне речи, преписују се белешке са предавања. Цеки ризговарају. Али сасвим тихо, не 'сметају дашма који читају. Дакле, атмосфера је саевим озбиљна, дисциплииа на висини. У узорној тишини чује се глас секретара „треба другови да видимо како смо радили, како смо деловали као комукисти, колико смо се активизирали, какви су нам проблеми итд. итд.“ Тако то иде док се на овом несигурном терену, где нико не зна где, како и на који начин не наиђе на чврст ослонац. Износи ое списак имена оних који не долазе на састанке. Сад ћемо дисхутовати о њима, па ћемо гласати... На несрећу кико их не познаје. И не живе у Београду. Остаје да свкретаријат простудира целу ту ствар. И опет настаје возање „какб да радимо, колико смо радили, како да се активизирамо, колико смо се активизирали“. И опет други чврст ослонац. Чланарина. Чланарииа је врло захвална тема. Увек се нађе понеко ко није три-четири месеца платио члаиарину. Њега ћемо позвати на одтоворност, он ће се правдати... Овда ће се неко дићи и мудро констатовати: „Чланарина игра врло значајну васпитну улогу. То је ствар комунистичке дисциплине, поштовања статута. И онда се заа да се нешто урадило на састанку, а онај који је дискутовао врло је задовољап. Био је активан. Али ни чланарина не успева. У морили су се људи. Целе прошле године дискутовали смо о чланарини, дискутујемо о томе од почетка ове годиие. Доста! Ипак састанак треба једном и да се заврши на неки начин. А да би га завршида треба нешто решити. Најзад се после једног сата неко сетио: „Дајте нешто конкретно. Овако можемо да пливамо до зоре и да не урадимо ништа.“ Конкретно... Конкретно... Идеја! Могли би наггример да дискутујемо о дебатном клубу. Неко се јавлл „О томе нема шта да се дискутује, треба само да се долази на састанке клуба“, Значи и то је пропало. Пада предлог: „Могли би да организујемо предавање о моралу. То људе интересује“. Међутим, такво предавање већ организује факултетски комитет. Ошада. И наједном неко сасвим мирно саогпптава: „Другови, нешто се петља у вези са стручним радом. Вукос је нешто забрљао. Катедра изврдава,“ Као ла js бомба експлодирала. Десет руку се одједном диже. ♦ Да ли је стручно питање једино које је у стању да састаиак учини живим, активним и кррисним. И да ли је ro једини конкретан проблем о коме треба дискутовати. Писмо ЦК је некако прошло поред нас. Продирање малограђанских утицаја је проблем. О њему се може дискутовати и то конкретно аискутовати. Наша годишња конференција истакла је потребу активнијег учешћа комуниста у друштвеном животу. И о томе се може разговарати и то не теоретски. нећ о конкретним облицима те актпвности. Па о«да друтптвени жггвот код нас, па бртпдоши, па низ других питања. И то врло конкретних. Љ. Д.

Неколико запажања са универзитетских конференција у Љубљани и Загребу

Средином твембра, одржане су годишње универзитегскс конференције ССЈ у Љуб љоок к Захребу. О њима треба да пишемо не само да би забележили ове значајне ра,дне договоре нахпих загребачких и љубљажжих друтова него и зало да би мз њих кзвукли нека искусгва. Говорило се већ о потреби, да наше организације ССЈ из свих универзитетопк цеига ра имају што чешће и шире додире по разисшраш** питањим а. Међутим, ти додири су још увек веома ретки. Чак м поред оостодања студептске штампе, студенти са једрног укиверзите та не упознају се са важним догађајима и исхуствима из живота студентсзсих удружења у осталим унивврзитетсхим цент рима. Или један друти пример: на овогодшпњој коиференцији у ЈБубљани, било је много ретк о сарадњи са студекгсааш opra низацијама у иностранству, али се није уогпите говорило о потреби и ввогућтостима сарадње са студентима из наше земље. Овај чла«ак је покушај да се извуху два, три искуства са овогодишње смотре и радног договора заиребачких и љубљанских студената.

На обе поменуте канференције, долшштрала су три питаi*»a, neha политичко - друштвена активност студената ван унивврзитета, борба за реалне наставне планове и ггрограме н за решење неких ооцијално-е-кономских проблема студепгата.. Ако се жели истаћи главна парола конферснције у Љубљани, онда је о«а свакако: повећати друштвено политичку активност студената ва« универзитета. То је домтгаирало м у реферату и у дискусији п у датим тезама за дискусију (објавлени у студентском листу). Љубљански студенп* су у том погледу ггостигли досада лепе резултате. Ангажован.е студената у решавању комуналнпх проблема града, активност ча коифереицијама ССРНЈ, сопствени делегати на републичком конгресу ССРН Словеније, 17 студентских клубова у унутрашњости, доби!ан»е стипеи дија од среских одбора итд. све је то поред осталог учвпстило студентска удружегва у заггњој години. Међутим, мој је утисак, да су они досада ствар донекле ]едностпано поставили: својим пробијањем у јавност они су шкмо више ичносили сво,lе гтро блеме и захтеве него што су се трудили да и сами активно уче ству]у у стварању наше стварЈтости вач универзитета. колико је то могуће нама стулентима. На у Загребу.. та је друштвено политичка активиост студената ван уни-

ћ miumoi ни&олит

ердитета, чкии ми се, потпусије и цравилвије постављена: f€ само упознавати јавност са тудентским гтроблемима и тракити од ње помоћ него бити и ктиван у мењању, у изградњи tanie друштвене средине. Ис■акнут је на конференциЈи у Јагребу, између осталог, и је;ан проблем и два искуства: гитање запошљавања свршегих агронома и економиста у taiuoj привреди и одговарајућа Јскуства удружења студената Iгрономије и економије. Но, мој је утисак и тај, да ■у студенти у Загребу и Њубвани гфеценили улогу и знаiaj друштвено политичке ак■нвизације студената ван униЈврзитета, у општем склопу ва;гжтан>а. Код ших је та акти»изација (судећи бар по конфе >енцији), потиснула сваки дручи облик идеолошко - политичкот рада на факултету. На конђеренцијама у ЈБубљани и у Загребу, није било говора о развијашу идеолошко - политич<ог рада кроз најразноврсније гадржаје и облике, нити је то ггоетављено као задатак. Друтови у Загребу и Љубљани, тежили су да им конференције имају радгаи карактер. Из гог разлога, кошференпија у ЈБмбљани се олвијала, поред пленарних седгаица, и радом три комисије. Универзитетска конфепенгтија у Загребу, гаиЈе била замишљеиа да ради по комисијама. али су на захтев делегата, образоване сошпално економска комисија и комисија за фискултуру, са циљем да фот>мулишу задатке. Ja личlно нисам за комисије. ал и сматрам исто да ово питаше гаије од пресудног значаја. ВаЈсгаије је како се питање третир>ају, било на пленарним седницама или по комисијама. И у Загребу и у Љубљани, било је много речи о школским питашима. Ка оактвристика тих дискусија је била: изношеше конкретних примера свега онога што не ваља у раду школских органа и оштра критика тога. Не мислим да кажем да је то непотребно сматрам да је разоткриваше свих тих негаггивности и одговарајући морални притисак, који на тај начин врше наше конференције, нужно потребан. Али није само то довољно. Потребгао је јаче и конкретније истакнути место наших удру жења у решашању тих питан»а. Не долази ту само бојкот, мада је и он ту често потребага и нужан. Потребна су и стална реаговања студената на коккретна предавања наставника. Више него икада, потреб на је сарадња наших удружен»а са школским оргашима по питању нормалног рада првих година, због великог броја студената на тим годинама. Потребна је сарадша са катедрама и посебно са Удружењем универзитетских наставника, итд. О тим начкнима борбе или сорадње (а свака сарадња је у суштини борба), требало би кон кретније говорити на нашим конференциј ама. Треба да разоткријемо, указујемо, али треба да идемо и дал»е од непосредне критике и да се на годишњим конфервнцијама договоримо о нашем годишњем плану борбе сарадше. На крају још једно питање: У Загребу На конференцији, поднешен је детаљаи извештај надзорног одбора у коме је донекле кротикован и стари универзитетски одбор. Ово је можда на изглед једно неважно питање, али је оно у суштини значајно и шегово изношеше на конференцију не нала жу принципи неког формалног демократизма. Код нас, по мом митљењу, у руковођењу новчаним средствима у одборима удружења и универзитетским одборима, има стварно још остатака бирократизма и по, требао Је на годишњој конфеj ренцији тај рад подврћи диi скусији. Још је боље да се из. вештај надзорног одбора обја. ви пре конференције у студентсЈООј иггамхш.

Члан 6 - уско грло предложеног правилника

„Општа правила о упису, систему студија и полагању испи та“ имају низ крупиијих недостатаха. На првом месту треба указати на члан 6, према коме се уводе баријере после II односно IV семестра, уколико се Не положи одређен број испита I, односно II године. За удовољавање овигм захтевима студентима остају само два исгтитна рока (јунски и септембарски), а то није довољно поготово на факултетима где се на прве две године полажу тежи испити. Ради тога мислим да би баријере требало увести после 111, одиосно V семестра како би се за стицање права уписа IV, односно VI семестра имала по три истштна рока. Ја сам за другу алтернатину члана 9, тј. за неограничеа број полагања истог испита. Ако су I и II година селекционе, онда нема потребе за огракичавањем бркзја полагања испита из једног предмета. Свако ограничавање било би у супротности са чланом 7 по коме се дозвољава студенту да два пута понавл»а годину студија. Међутим, ако три пута падне на истом испиту студенту би требало омогућити, ако то жели, да наредног пута полаже пред комисијом. По мом мишљењу студеат није обавезан, како то предвиђа члан 5, да слуша предавања. Систем усвајања знања треба проширити на писање квалитетних семиларских радова,

пружити ширу литературу за изучавање и слично. Мислим да би огаптим правилима требало омогућити да студенти после првог семестра могу прећи на II семестар другог факултета. Тиме би се средњошколцим'*, који нису успешно одабрали факултет, омогућило нормалио студирање на оном факултету где прелазе, без губљења године дана. Предложена правила уводе слободне ркжове за апсолвенте. Али то није довољИо. Мислим да би свакако требало омогућити полагање и дииломског испита у слободним роковима, а не само у редовним како је то било досада.

Љуба ВЕЉКОВИЋ.

студент Фил. фаж.

На путу ка решењу

(Наставак са првс стране) боднија рјешења у овој oo iaсти која he више одтовортги потребама школе, а неће непрапедно доводити стоти!(е сту дената у положај да напуштају факултет због два или трл неположена испита (од уку-шо 6, колико их има на I годнни студија.) Дахле, поволшо рјешење факултетског савјета о студентским цредлозима на Правном фахултету већ је на — па, где је онда смисао одлуке која би један, гото во једводушно осуђен систем

студирања рехабилитовала тиме што би га не само вратила на Правни, већ „усрећила" њиме р>ецимо, студенте Филозофског или Шумарског фаасултета који данас студирају под далеко повољнијим условима. Мислим да нема ни смисла ни оправдања. Нека универзитетски савјет саслуша мишљен»а и аргумеаате студекгских удоужења са појединих факултета ирије но што одлука падне. А ако она ипах буде засноваиа на овом Нацрту, 6ntve то велики корак назад.

Јосцп ПАПИЋ

студент права

ИЗ СТУДЕНТСКОГ ДОМА „М. ЂИЛАС"

Зашто сви студенти плаћају исту станарину?

(Наставак са прве стране) Кревети се не намештају Ако би са стране прг>шетао кроз дом, често не би поверовао да у неким собама станују интелектуалци. Не прет-

ставља никакво изнеиађење да неки студенти такорећи и не намештају своје кревете, не воде довољно рачуна о чистоћи своје собе, купатила, нужни ка ктд. Каде су вечито прљаве, jeip студенти ка н>има чисте ципеле. Нужници су често поолављени, јер студенти краду сијалице из нужника, те је j нлша вечито мрак. По степенмцама се пљује, иако има довољно пљуваоница на сваком месту, а о свему овоме веома се мало дискутује у дому. Ноћне „пткце" Није редак случај да групица загрејаних студената, враћајући се касно уноћ са разних пијаики, безобзирно пева, галами, добацује итд. и тиме пробуди читав блок студената куда прође. Овакви „весељаци“ отишли су чак и даље, наиме почели су приређивати пијанке у својим собама, ваљда сматргуући да им је далеко ићи негде ван и пити. Неко вече једна група студената приреДила је пијанку у соби, па је и милиција морала да умнрује

овакве „весељаке", Јер су нарушили мир грађанима који станују с друге стране Загребачке улице. Честе су појаве пргшљеша пијанке у бифеу дома. Зар оважве појаве не коштромитују читав дом? Један апсурд у дому постоје собе са једким и са шест кревета. Није потребно наглашавати да је у соби са шест кревета много неудобније становати, него у соби са једним или два кревета. Оне се много теже загревају, у њима се тешко може учити итд. Међутим, исту суму новца за становаше уплаћују сви студенти, што је очигледно неттравилно. Сматрам, да би оним студентима, који станују у про лазним собама и собама са шест кревета требало сккнути станарину. Ово су само неаси од проблема дома о којима би требало да решавају сви студеиги и да помогну управу и упраани одбор у отклањању оваквих негтрааилности. м. ДЕРВИШББГОВИТк

Наши предлози наилазе на одобравање

Предлози студентске организације о измени иаставпог плана и програма наишли су на одобравање и данас су у центру пажње свих организација ТВШ. У предлозима Машинског факултета у којима сам учествовао и ја, предвиђају се корените промене. Укидање и спајање појединих предмета као и скраћивање досадашњег рока студирања допринеће да са Машинског факултета излазе стручнији инжењери. Ми смо ових дана иступили са следећим предлозима: предлажемо да студије на Машипском факултету трају девет семестара уместо десет, тј. осам, један семестар за дипломски рад. Да се мехапика слуша у једном кур су уместо више колико се слуша данас. Исто тако желимо да се укине изучавање хемије, јер сматрамо да на нашем факулте-

ту то није потребно с обзиром да је њено изучавање у гнмназији данас довољно за наше потребе. Такође у нашем предлогу предвиђа се у старијим годинама спајање предмета као например мотори, док «е уводи нови курс турбомашине. Сматрам да се досада ишло у дегаље, стварајући од једног пред мета више. Нашим предлогом извршићс се сужавање отсека, тј. укидање појединих. То he допринети бољем изучавању главних предмета на нашем факултету. Опај предлог наишао је ових дана на одобравање и у кругу професора. Иако се о њему још асмо дискутује, сазнаје се да је поздрављен од већине профе-

сора. Ллександар СТАМАТОВИЋ

студент V године Маш. факултота

Врој 25

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3