Student

STATUS QUO

Анк*та о факултетскон образовам»у студената међу универзитетским особљеи Воде Ал. Д. Михаиловић и К. Динитријевић

Нужни су и језик 'л књижевност

Стугенти се јављају за дипломске испите са више знања

ДР. МИХАЈЛО СТЕВАНОВИЋ, редовни професор Филозофског фаасултета саопштио.нам је да је на npoфсЈСор-ским састанцима реализоваио стварање двеју груна: групе за књижсјвност и групе за језик, али да ће и надаље остати нит која их везује, циљ да гимназијама пруже ново наставно особље, способно да предаје гра диво српскохрватоког језика. Од почетка семестра биће осетно смањење плана и програма настаее које ће се састојати у промени броја испита и у сажнмању предмета као и у смањењу броја недељних часова стручних предмета. Али је, схватите, нужан и један и други део наставе; и језкк и књижевност. Просветна политика иде у спремању општег типа наставника средњих шко ла. Уз то, спремањем за средњу школу, сви даровитнји студенти могу добити осно-

ве за научни рад уз омогућавање специјализације после завршених студија. Ја сам у уверењу и бојазни да нисмо сувише попустили у привилеговању студената, али смо на овакве кораке били приморани услед њиховог слабог квалитета знања стеченог у средњим школама. Моје је мишљење рекао је професор у поруци пред нови семестар да студенти треба још више да раде, да не уче језичке предмете напамет да посећују поготову сгминарска вежбања, а разуме се и пре давања, како би знали обим градива. У рукама је држао књнгу „Граматика за средње школе“ као илустрацију студентске заблуде која је сва у томе што сматрају да је довољно да науче теорију из ње, а не ићи у продубљчвања. Они су c? ff ® делимично у рплву; то јосте нешто али није све!

др. Видо Латковић, редовни професор народне књижевности и шеф катедре Јужнословенских каижевности на филозофском факултету: ПИТАЊЕ; Које су битне промене уследиле у погледу наставног плана, програма и режима студија на Катедри? ОДГОВОР: Од свих промена наставног плана свакако је најзначајниЈа подела досадашње VIII групе на две иове: групу за историју Јужнословенских књижевности и српскохрватски језик и групу за јужнословеиске језике и историЈу Јужнословенских књижевности. Тиме he се поред осталог постићи всћт копцентрираност студената иа проучавања историје књижевности. И замена досадашњег дипломског рада једним завршним семинарским радом у IV години студија омогућује студентима да вмше времеиа посвсте студмпању главпог предмета ка Ш.-i'OKOj основи.

ПИТАЊЕ: Шта нам можете рећи о студентима као дипломцима, научном и наставном кадру? ОДГОВОР: Не може се порећи да се студентн јављају за дипломске испите са све више знаља и са сређенијим погледима на кљижевност, али тај процес побољшавања иде исувише споро. По моме мишљењу исувише велики број разних испита неминовно Је упућивао студенте на учење испитног материјала и одвлачио их од продубљавања студија. Слободан Ристић, предавач на Хемиском институту Природно-математичког факултета, у почетку изЈаве ограничио се на то да су му видици сужени, гледани из лабораториЈе у коЈој смо га нашли приликом експериме•бј.вн Код нас је наЈвећи проблем рад У експерименталним лабораториЈумима што не постоји у хуманистичким студијама. Сав проблем је у обезбеђиваљу средстава за експерпмситалну наставу. Хемиски завод има много студеичта а релативно мали број радчих места. Вежбе се У* обављаЈу. досада, уместо да у V семг-Tpv заврше вежбе из хемије. студепти их ии у VII не ликвидирају и да гтудчраЈу док са 10 семегтара не дипломира Ју. Нов наппт за програм и план предвиђа да студенти физичке хемије одмах почну са вежбама а будућност he да покаже резултат. Уџбепика има, сем из атомистике али у току Је штампс"-е превода. У циЈћу проширавања лабораториЈа зидаће се нова зграда на терену предратне Главњаче. Планови су изграђени а добрим делом колико сам обавештен и одобрени. У толико Је то значајније што имамо стотину гТшзико-хемичара а У лабораторијумима Физичко хемиског завода од преко 300 сту-

дената пролази по 60 Јер Је толики број радних места, те они раде у сменама. Огледи су отежани апаратима заосталии Још из XIX столећа. Од 66 часова сада имаЈу наши студенти око 40. То због тога што се помишља на општу културу и њихов рад у културно-уметничким друштвима. Имамо око 30 дипломаца али нам Је то ипак мажк Додуше то Је више од предратног броЈа Јер Је од 1909—1939

чистих 6ило троје: С— h, Ја и још један наш колега. Сада, за 5 до 6 година више их Ј« дипломирало но у 3 до 4 деценије од оснивања. Па илак нисмо задовољни јер нам Је кадар преко потребан. А можемо га изградити Једино повећапим средствима, trpe свега за ииструментну наставу. Такође треба омогућити одлазак дипломаца у иностранство и уредити добијаљ* часописа и литературе.

Неограничен број уписаних студената пореметио је наставу

Iп<?. Милан Злоковић, де- они који нису стигли да кан Архитектонског факулте- ликвидирају испите. та Техпичке велике школе, Студенти су оптерећени на-

примио нас је у своме кабинету и што је уочљиво врло је задовољан садашњим студијама: Уследиле су мале промене и померања наставе на основу сугсстија. Иначе нема трзавица као на осталим факултетима и све тече мнрно и у сагласности. Ситнице се већ споразумно доводе у ред. Најгоре, нисмо у стању да обезбедимо студенту стално радно место. Предузете су колективне мере од управе школе и Универзитета да се та питања реше. Наиме за сада је обезбеђено место студенту само за време рада предвиђеног распоредом. Неограничен број уписаних студената пореметио је наставу. У јуну ће се знати да ли новоуписани људи имају наклоности за струку или не. У јануарском року Је полагало мало студената, махом

ставом иекад и по читав радни дан, али таква је природа струке. Иначе бисмо морали да продужавамо школовање ради разреде часова. Ректор Злоковић дао нам је вредну сугестију: „Поред наставе, на Архитектонском факултету ТВШ постоји слободна катедра на којој се држи општа предавања, нсобухваћена градивом. на којима се за пултом поЈављујс особље из редова наставника и из праксе. такође и културпи радпици. Н>оме рукује студентска организација са Једним младим наставником, кога су предло« жили студенти. На таЈ начиН они редовно прате значајниЈе уметничке мапифестациЈе, поред тога што се баве ето сада зимским спортовима и фискултуром. Грађевински факултет, колико знам има нешто слично нашем.

Најбољи дипломци настављају студије

Др. Јован Ловчевић, декан Правног факултета, између осталог обавестио нас је: „Промена у погледу плана и програма у току прошлог, зимског семестра није било џл Правном факултету. На тим питањима наш деканат ' радио је савесно и дуже времена у прошлоЈ школскоЈ години. Али о режиму студија је дискутовано у секциЈи Удружења наставиика, у Наставној комисиЈи у Савету факултета и Савезу студената. Верујем да ђе то питање, заЈедно са извесним ретушима плана и програма, бити коначно решено у летњем семестру. у међувремену, факултетски савет Је био предвидео одлуку да се свим оиим студентима коЈи положе у Јануару_фебруару 1954 год, све

испите прве године, призна трећи семесгер с тим да се могу уписати у четврти; исто тако свим студентима који у истом испитиом року пологке све испите друге годинс признаје се пети семестер ц могу да уписуЈу шести. Поменута олакшица у режиму студиЈа протегкута Је и на наредни Јунски испитни рок Овом одлуком знатно Је помогнуто студентима коЈи су са испитима заостали, тако да ће моћи стићи своЈе раниЈе другове. Мислим да треба нагласити да се на Правном факултету питања која се односе на наставу решавају споразумно са студентима, коЈи тим питањима прилазе са одмереношћу и пуним разумевањем. Има се утисак да већи броЈ дипломираних правника од-

лази у судове. Раније су их меl>уlим више привлачила места у привредннм предузећима и нарочпто у индустрији. Факултет je омогућио, захваљујући добијеним стипендијама, извесном мањем броЈу својих најбољих дипломаца да у својству „научних стипепдиста" наставе са студијама, усавршавајући će У предмстима које су изабрали по своЈим наклоностима. Они су на том почетном научном стажу провели већ две године и за то време показали резултате са којима су паставници веома задовољни. Ова институција пост-дипломског рада на факултетима наставиће се јер се показала корисном и за сам Факултет. Неки од ових студената већ су изабрани за асистенте на нашем Факултету.

SAVREMENI ARLEKIN

Skice sa II festivala stugenata muzike

Kidajmo okove tradlcija ... Sećam se Đadrova (dirigenta Zagrebačke Akademije sa prošlogodišnjeg festivala) kako gestikulirajućl ironizira programe koncerata u Zagrebe: »Dora Guštć; Bah, Betoven pauza (zamah ruke) Debisi ; Tajčević, Sopen. Maček: Bah, Betoven pauza (zamah rukom) Bavel, Papandopulo, Sopen itd. more koncertnih programa gde su se menjall samo Ravel sa Debisijem i jugoslovenski autorl. A programi mladih kompozltora: intrađa, arija, fugeta, fuga, fuga, fuga, paskalja, finale Tako Je i ove godine izgledao u glavnom program našeg festivala. A izvršitl neke »revolucionarne« izmene? Pa programi 1 jesu ogledalo lz kojeg zrači lik svake klase, škole, profesora. Stoga, ma koliko da smo se trudili da program naše beogradske Akademije obučemo u drugo odelo savremeno, nlsmo dobili ništa bolju sliku nego; pantalone mođerne, k la frangaise, frak iz doba Marije Terezije, »halb-cilinder« i klcoškl štapić sa nacionalno ufitiijenlm brčlćima savremen arlekin. Menjatl? Može! Jer u nama pul sira savremenost Ako prlhvatiti i upiti, onda je moramo upoznatl i proučiti. Najteže je prw mitl novo, nama još oporo, najiakše je živeti on starog ođ tradiclja, koje uvek vuku ka tapkanju, zasto-

ju, Cemu sputavati mlađost. To bi se jedino i moglo prigovoriti celom festivalu .. Reći ću makar i malo o poneklma od šezdesetorice izvođača. Otvaram programe devet festivaisklh nastupa i čitam na marginama: Utorak 16-11- Svečanl uvodni koncert Zagreb Veče Baha (To je ono, Bah-a što ne bi bio Lisinski?).. Citam . . Đađrov Kako je sugestivan, pun snage znalac! Kakav napredak od prošle gidine Naročito je uspeo sa klavlrskim trlom Pavice, Marije Gvozđić 1 Zlate Mller. Srijeda, 17-П- Veče studenata Muzičke akađemije, Beograd. ~ . Bio sam u sobi interpretatora .. Marije Pijuković u beloj haljini broji izlaženja na scenu za klanjanje. Fotoreporter je snima razđraganu . Nervoza .• Übistvena trema Nade Vujčić . . Prvi je probio led Perminovljeko Stefanović. . Oduševio je puvom »burgijom« za klarinet Mllenbliku svojim fraziranjem, tehničkim bljeskom ...

Duvači triumfuju: zreli, muzikalni, velikog i plemenitog tona Božidar Tumpej pojavljuje se seđam puta na podiumu. Sličan uspch doživljuje Đorđe Ilić, Marija Pijuković i Ljiljana Zlatanović . .. Cetvrtak, 18-11-. Veče stuđenata Muzlčke akademije, Zagreb. Stllski ujednačeniji, aU i konvencionalniji program. Sonata za klavir As-dur, delo 110 Ludvig van Betovena u izvođenju Mirjane Vukdragović zvuči zrelo, sa izrazltom crtom jake individualnosti. U Bahovoj Partiti (d-moll) za vlolinu solo Edo Pečarić daje svu dubinu suzdržanost i plemenitost Bahovog majstorstva .. Petak, 19-11-. Veče studenata Muzičke akademije, Ljubljana. Tu smo se skoro posvađali oko Darinke Bernetić. Nijeđna Joj strana ne osporava izrazitu muzikalnost, ali jeđni kažu: »To Je ženska muzikalnost«. Drugi; »To je otkrovenje festivala«. Besumnjc su Bernetićeva i Rok Klopfić (vlolina) koje smo imali sreću da Cujemo i na prošlo-

godišnjem festivalu bili najT)olji u svojoj ekipi i među najboljima na festivalu. Subota, 20-11-. Dati ocenu dirigentske večeri? U đva pasusa? Ipak nam je najviše imponovao svojim temperamentom Marko 2igon sa Subertovom »Nedovršenom«, maкаг i malo bržim prvim stavom. Naročito je übedljivo muzikalno i sa pravim osećanjem stlla, Branko Sep čić izveo Frankove arijacije za klavir i orkestar. Nedelja, 21-П-. Matineja kamerne muzike triju akademlja. Po odnosu snaga vrlo ujeđnačen koncert. Ipak je otskakao klavirski trlo-Zagreb u sastavu: Stjepan Radić, klavir, Zlatko Balija, violina i Milan sađ, violončelo. Koncert kompozitora . . . Program je raznovrstan* ođ folklora, pa ргеko »modernizma«, sentimentalizma 1 »nekih linija« sve do fuge. Izđvajaju se ipak naivne. aii inspirisane pesme Alojza Srebotnjaka, kvartet F.ugenn Bu”le"ka Kon stantlna Babića, llnije noći bez ne-

ba »triju musketara atomskog vremena« Radića, Enrika, Markovloa i finale Ruben Radice za кашегni orkestar ... Utorak, 23-11-. Tri stuđenta Citaju svoje referate iz oblasti muzlkologije. Student Dimitrije Stefanović Je izneo vrlo aktuelnu temu »Problem popularizacije muzike među omladinom«. Pa da, to je ono, a čemu riti po nećijoj korespondenciji da bi se ustanovilo da li Je Mokranjac pio crnjak ili belo vino, da II Je imao psa ili ne ... . .. Sve to navire . . . Puno utisaka: probe, fotoreporterl, publlka, drugarske veCeri, radne konferencije, konstituisanje, izvrsna огganizacija, đrugarski, srdačni stiscl ruku, ispraćaj ... Kada sve to sumiramo, možemo reći đa Je nivo ovog festivala većl od prošlogodišnjeg. Organizacija bolja, drugarstvo prisnije bez antagonističkih ispada. Samo . . . Malo domaće muzike. No to Je samo »ono zrno peska 1 niukollko ne umanjuje značaj ovog stvarno stručnog poduhvata i umetničkog ostvarenja.

V. NIKOLOVSKI

6

sludent