Student

КОНФЕРЕНЦИЈА ДОМА „ЗВЕЗДАРА"

КОРПОРАЦИЈА: Управни одбор и студенти

Дефидит: 1,200.000 динара. РакиЈа на конференцији. Пећи ложене паркетом. Првенство у сансу

Д)садно је слушати извештај о финансиском пословању. Бројке су неумољива писмена. Очајно досадне, дугачке, често и вишецифрене. Али, за нспуних пет месеци пословања студентског дома „Звездара” 1,200.000 дефицита! Ни мање ни вишс! Ето то је биао предмет диасусије прве тачке дневног реда. на домској конференцији одржаној у недељу 28. lIJL о. г. Тражи се нзлаз из настаде снтуације! Кахо? Управни одбор кроз уста друга Максе, на веома пластичан начин налази решење...: „Другови. за опстанак дома морамо добити дотације од 3,500.000 или повисити домску станарину са 600 на 1600 динара. Наравно месечно”. ‘ Једно дугачко ууууу... зачу се У сали и би замењено смехом пригушеним. Летго богами!! Смешка се и Маки, мој друг; »дтнтересантан предлог” рече неко иза мене. Маки доноси из бифеа ракију. Куцамо се са чокањима. Питам се одакле му новац? Овај вр>аголасти Маки као да све разуме; »Дпатна вересија” додао је. „И-мам брате књижицу у коју ми се забележи дуг, а првог паре на сунце.” Лепо богами! Нешто налик на предратни „бакалук”. Прелази се на дискуснју no хфвој тачки. На столу празни или полупразнм чокањи... „Другрви, не бисмо ми били у толиком дефицнту да иаша уцрава не правн толкке кропустс. Мене тштересује, наставља говорник рафалом, шта је било са оннм каитама за огрев које су плаћене, али их ја још не вндех?” ЈНије сада врене за оваква ган тања. Сачекај другу тачку дневвога реда рад управног одбора; тамо ћу ти све објаснити, , узвикује Макс! Једап умерени raac добигја рос У нашем дому има, другови, оао 70*/# комуииста, а аи ми би трсбалн да се каао позабатаиио к да ,< мазто размислтмо о стварима eoje > се дешавају међу нама. Зашто морају да се цепају дрва во ходнишша, пепео да сс баца у те исте ходнике? На нашни ходштдиа недосгаје тгаркет, ваставља умереии глас. Упрахжик дома убацује: кад се њиме ложе пећи! Паркет ко сваки ггзркет! Изптеда да је сачиљен од висококалоричиог дрвета та се употребљава и за гориво. А зима је знма! Нема горива!

Вредносни прибор нашег рссторана већ је десеткован, узвикује неко. Следећи дискутант: ја се сећам другови да сам зимус када сам ушао једно пре подне у наш ресторан, затекао око пећи гомилу беспосличара са „Цветка*! Питам се да ли неко води рачуна о томе, ко улази у наш дом? А интересантно је да cv после таквих седељки нестале завесе из студентског клуба.

И још иуно таквих „ситница”. Смењују се говорници и хтели и ие хтедн терете себе! Тако је и радио ресторана умукнуо, не радн. Шетали су га студенти по својим собзма више но што тре6a. А у дому има 70*/e комуниста. ДРУГА ТАЧКА: УПРАВА ЈЕ НА НИШАНУ! f Мрвчии облак домског дефицнта више вего икада. наднео се над псвупразиом салом. Смењују се товорннци брзином филмске пантљике, Тек је недавно број иерсовала и слузкбеннка сведен иа потребпи митшмум. Чињенида је да је управа ове зиме набаетЈла лош огрев који није mr у ком случају задовољавао иотребе урличе један глас са вкрана и као да јотп подрхтава од зиме иако на прозору већ пуца несташни аттрил. Једаи рачун јс пдаћен два пута!

Књиговођа је утајио 10.000 динара. Фалсификован рачун на 8000! (Криминални елеменат филмске радње вероватно утицај Холивуда). Напетост достиже кулминацију. Једном приватном занатлији дата је аконтахшја од 20.000 на име поруџбине канти за огрев, међутим оне нису испоручене, те је цела CTBđp предата суду. (Обавезно уплитање негативног карак-

тера и победа правде). То је ујсдно и одговор друга Максе оном другу који се онако непарламентарно залетео са пнташем о кантама. Држим га погледом тек да видим да ли је задовол»ан. Какво изненађење! Тродимензионални део овог неснимљеног филма! Наиме: „за ситни" и остали каиделариски материјал издато је 150.000!? Цифра се правда тиме што је за штампање абонентских књижица за целу годину плаћено 120.000! Карактеристично је да се баш сада ставља у први план питањс опстанка домског ресторана, јер је он сам у овом периоду у дефициту преко 666.000! Докле ће чланови управе да јуре по терену тражећи свиње за ресторан, док им у магацину просају цеви? А када савестан студент, као Јокић, покушавц да спасе намирнице од влаге, и поправи квар други студенти му се смеју. Зашто чланови управног одбора иеозбиљно приступају својој ду-

жности, излазе по жељи, на н»ихово место бивају кооптирани други? Дају се оставке од странс чланова, под образложењем да су презаузети на другој страни. Зашто се онда примати чланства у одбору? Или зашто се примати и других обавеза кад се зна да рад у управном бдбору неког дома значи залужење пред Савезом студената? Управни одбор наилази на неразумевање и противљеше од стране неколицине студената. Ево главних цртица дискусије поводом треће тачкс дневног рсда, наиме обавезно „разно”: студснт ски дом „Звездара” има две зграде. Једну у улици Милана Ракића, а другу у улици 7 јула. Рачун електричне централе за ову другу зграду за прошлу месец износи 75.000. театрално узвикује Макса. Ту је чудна само једна ствар, узима реч другарицд Љиља. У циљу штедње управа дома је баш тог прошлог месеца увела обавезно искључење електричне енер гије од 7—17 часова, а морам при знати да тада више није било хла дно време, да би се струја трошила у термичке сврхе. Међутим, пре два месеца, када су постојали сви услови за то а није још постојало ограничење потрошње рачун је био далеко нижи! Мислило се у прво време да је струјомер покварен, па и данас се са сумњом гледа на његову „објективност”, мада је прегледан од струмњака. Велика је неправда нанешена студентским домовима од странс градског Електричног предузећа. Студентски домови плаћају киловат електричне енергије 20 дииара као индустриска предузећа, д<ж у домаћннствима тај исти кнловат стаје 11 динара. Можда би све то било реално да студенти добијају плате индустриских радника. Овако је то само неправда. Ево још неколико података са ове конференције; чуо сам да се ових дана одржало међупавиљонско такмичење v сансу. Победник се чува у тајности! Изгледа да су се ове „друштвене игре” стал но уселиле у студентске собе. Постале су део неопходног инвентара. Ово ниде крај неснимљеиог филма. Он нема обавезног хепиенда. Вероватно зато што је сним љен у копродукцији студената и управног одбора.

Велибор ЂОРЂЕВИЋ

ПРОЛЕЋЕ ЈЕ ЗАКАСНИЛО Још се учи у собама.

Почињемо дискусију о уџбеницима

СТУДЕНТИ - ИЗДАВАЧИ

Зд мали број предмета лмамо уџбеннке, То много отежава нормално студирање. Проблем је нарочито акутан ва ТВШ-у. Ilpe«a једном прорачуну, студенти треће годиае Грађевшског факултета седмично проведу око тридесет часова у бележењу и пре писиван»у предавања. На истом фа култету студенти пете годние саобраћајног отсека слушају осам предмета, а од тога само за два имају уџбенике. На другим отседима ове годиле стање је још горе: на хидро отсеку слушају девет тгредмета немају ниједан уџбеник; иа конструкторском отсеку слушају седам предмета. а тш из једног такође немају уџбспике. Из чега да уче? Овај факултет је већ познат по врло тешким условима студија. Недостатак ,уџбеника отежава иоиако напорио студирање. Слушаоци су приморани да као средњошколци бележе предавања. Зато niTO морају да их прибележе у це.тинн, не могу да истовремено пра-

те материју коју предавач тумачи и она иако тумачена остане неприступачна за многе, Како решити проблем? Предузећа која се баве издавењем уџбеника не могу, према досадашњем своме раду да, задовоље све веће потребе. Дешава се да рукопнси неопходно потребних у.беника чекај'у на штампање по две и више година. Осим тога постоје огромне материј'алне тешкоће око издавања, нема харTHj'e и друго. Истина, држава је свесрдно помагала предузећа су добила знатне дотације koj'c нису наЈ'ефнкаснкје искоришћене. Највигае j'e било грешака v одабирању књига за штампу. Требало j'e штампати најнеопходније књиге Koj'e ће n-мати, у исто време, и олговарајуће квалнтете. Савети при предузећима чија је функција била

одабирање н одобравање рукописа за штампу често су радили бирократски и фамилијарно у корист понеког аутора а на штету студената. У последње време чине се напори да се грешке око издавања уџбеника поправе. Студентски претставник у таквом једном савету знатно би допринео у том правцу. И овде би студенти морали узети иницијативу у своје руке. То су урадили грађевинци. Сами су почели да издају уџбенике и скрипта за своје потребе. Пронашли су штампарију; прилозима сакупљепим од студената и неких предузећа и дотациЈ'ама које су добили од школе обезбедили ty средства за штампање. Ол проАесора су затражилн рукописе. Тако ће у њнховом издању ускоро изићи уџбсници: „Фундирање”.

инж. Веселина Костнћа: „Хемија”, доцента Милке Радојичић: „Мелиорације”, инж. Живка Владисављсвића: „Челични мост”, М. Милосављевића и превод познатог уџбеника „Искоришћавање водених снага” од Морозова; све ове књиге биће издане у оДличној литографији са потребним илустрацијама и дијаграмима. Цене ових књига неће бити веће од једног динара по страници што је у ланашњим условима изванредан успех. Иницијаткву грађевинаца требало би прихватити. Уосталом, у томе многи наши факултети имају предратну традицију. Познато је ла студенти на странии факултетима добија.к већ на почеткм годинс отштампана сва предавања која ћс у току голине да слушаЈу: разуме се, у поновљеном и попу-

н>еном виду. Зашто и ми нешто uio не би остварили на нашим . ггтима? томе, несумњиво, треба да помогну школске власти и . , 4,'есори. Ови други у првом реду својим рукописима. Познато је да готово на свим нашим факултетима има професора који пре дају по десст и више годима, а да за то време нису написали ни јелна једина скргата, На Грађевинском факултету, поред примера свестраног залагања доцента Веселина Костића који је за две године припремио два уџбеника својим слушаопима има још увек ве лики број прсдавача који v томс HTicv помогли студентима. Гоађевинци просто вапију за уџбсницима нз ПЈ>едмета; Регулација рска, пловнн путеви, предмети санитарне тсхнике, хидротсхничкс конструкције. дрвене инжењерске конструкције са мостовима итд. Брига о уџбениаима. по иашем схватању. свакако улази у ред на ставничких дужности, којс cv они често занемарипалн. !И. П.

NAJLAKŠI PUT

Ni Puvnom Međanarodno Javne pravo predaje profesor BađoJkovtć. * Studenti н prlpremmnje toga pređmeta imajn đva različita ndibenlka: predratni ndibenlk ртоfesora Novakovića t posleratni profesora BartoSa. Stndentt tvrde, аН umo n međusobnim razgovorima, da Je ndibenik profesora Bartoša daleko bolji 1 naučnijl od ndžbenlka profesora Novakovića. Za te cvoJe tvrdnje imajn dosta dokaza. All, kađa studentl spremajn lapit iz Međunarodnog Javnog prmva, onda nče po Novakovlću, Jer smatrajn možda ne bea razloga da kod profesora Radojkovtća samo na UJ način mogn da polože taj ispit. Da 11 Je isplt rađi tspita? Zar Je to samo fraza da se na faknltetn treba neSto i da naučl, I to korlsno? Zar radi želje Jednog profesora stnđentl treba da prenebregnu taj zahtev? Gde Je tn mora] mladog nančnika? Neki etn dentl prava izabrali sn najlakši pnt.

„ПУСТИТЕ МЕ НОВАЦ МИ ЈЕ УЗЕЛА“

Заиста је права иука учннити лепим и достојанстввним студентске игранке, које се у дому „14 Децембар* одржавају сваке суботе и недеље, Управни одбор је био предузео једну меру у том смислу, али у интересу веће зараде н због тога што је она критикована, та мера је повучена. Ради се о дозволи приступа мушкариима само уз индскс. Сада је на игранкама правн дармар. Могу се ту срести најразличнтије физиономије, и заиста проблематични типови. У суботу, 10 априла, у бифеу, који је одмах до сале за плес, чули су се необични жрици. Један младић, у полупијаном стању (за којег ми један члан управног одбора рече да нпје студент, али да је редовно на игранкама) насрнуо је на неку девојку да је туче, јер му је наводно узела новаи. Ннсам за то да се поново уводи ограничење. алн 6и блр о тим најпознатијим скандализаторима требало повести рачуна. М.

siudent

9