Student

Пратите сценарио „Студента"

МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА

ЖАН-ПОЛ САРТР

Ослободитс мс од овога ђубрета! Браннћу се сам. e ФрДисоа и Даријс измељају поглсд: изглсдају ослобо!>ени. У реду, речс Франсоа. Затпм учини знак Хеленн: Продужите. Хслена се враћа и стаје лицсм пред пороту. O’a нзгледа потрсшена н уморна и говори слабим гласом. —■ После, дошло је до револуције. Жчц ме је узео за секретарицу. Повсрно јс Лнсјену вођеље новина „Светлост“. У почетку, све је добро ишло, алн кроз неколнко .месеци... Сведочење Хелене (Шест година раније) Жанова канцеларија у Палати Поред великог масивног радног стола, један мали сто за којим седи Хелена. Лисјен стоји пред столом. Жан хода уздуж и попреко са гомилом новина под руком. Он говори гласом који се труди да учини пријател>ским, али осећа се да је дубоко незадовољан: Неможе више то да потраје, мали мој. Ти ми досађујеш. Сто пута сам од тебе тражио да више тако не говориш, зашто пишеш те чланке? Зато што мислим да су праведни. Прерано је то! Прерано је то! Никада није сувише рано да би се рекла истина. Жан слеже раменима са досадом. Лисјен* настави; Ја сам у тебе имао поверења, Жане. Сви су имали поверења у тебе. Али данас се ми више не разумемо. Ти ниси национализовао петролеј. Ти ниси одобрио избор конституанте. Штампа није слободна. Због свега тога су они подигли револуцију. Ако изаберу конституанту, рече Жан, први закон који ће изгласати, биће национализација петролеја. То је оно што жели читава земља, рече Лисјен. Зашто ти то не учиниш? Ми бисмо рескирали рат. Сувише је рано! Лисјен учини покрет нестрпљивости: Сувише рано за конституанту? Сувише рано за петролеј. Сувише пано за слободу штампе! Али шта, Жане. Ти нећеш да владаш против читаве земље? Зашто да не, рече Жан свађалачки. У тим условима не рачунај на мене да те подржавам. Лисјен изађе брзо из канцеларије. Жан га посматра како излази, слеже раменима и забринут спушта се у једну фотељу: Зар не би могао да ми помогне? Зап морам све сам да радим? Хелено, ја бих желео да им он објасни... Шта? Да је сувише рано! Ти врло добро знаш да он то неће учинити, рече Хелена. . . Да, ја то знам. Али, богаму! Јесам ли ja шеф, да или не. \ Ротација која ује новине Велики наслови: „Питање петролеја* „Када ће бити избори?* „Још о петролеју* „Петролеј и демократија* Док се новине слажу, чује се Хеленин глас који говори: , . . л Лисјен није попустио. Жан je био бесан на њега, али се није усуђивао да шита предузме. У то време отприлике почео је да пије. Жанова канцеларија упалати Жаи у својој канцеларИЈи чита један број „Светлости“. Изгледа тмуран и бесан. Он даје знак слузи: Виски. Слуга га послужује и Жан nnje. Жан у униформи, стоји. Виски. Слуга га служи, и Жан пије. п -, пми мтим У нстој канцеларији види се Жан У Р »итим одеждама, у различитим приликама, како нар ђуј Виски! Виски!“ и како пије. ” Жан, у парадној униформи, диже £ « 0 » РЈЈ Н Ј стола са чашом у рукама. Хода "J a f ' се . да није у природном стању. Он хода ка Хелени за уставља се поед њом и са треском оставља своју чашу на њен сто. Упорно је гледа. Рекло би се да хоће од ње да тражи помоћ. али он ништане са нелагодношћу окреће главу. Жан на кр ЈУ Хоћеш ли један виски? Не. Зашто ти не пијеш? Хелена, нежно забринута, пита ra тужн . А ти Жане, зашто ти пијсш? Жаи не одговара, он се задовољава једним осме х„м, Ж гооким и лукавим. Затим се напрасно уозби Љ и и С “I Р аГ?б„” Р муж продужи, ставићу r. у фијоку, разумеш ли? i C Лис|е С ,° Гиас П Ги™ : Кала Је >«» лонео уредбс о са пута где je испитивао стање на селу. ин j жестоко против. .. Сведомење Хелене (Три године раније) Коа Хелене и Лисјена Лис Јен пише за гтолом Хелена долази ка њему и чита преко његових рамена.

Лисјен! Ти то не можеш. Зашто? Уредбе су неправедне и тиранске: треба то рећи. Ти ћеш објавити тај чланак? Већ сутра. Тиме ћеш изазвти побуну. То зависи од Жана, рече Лисјен. Не. Аелена одлази од Лисјеновог стола и почиње да хода уздуж и попреко по просторији. Лисјен је посматра нежно и тужно и наставља да пише. Сећаш ли се Бенге? рече изненада Хелена. Да. Зашто? Ми смо сувише брзо деловали. Био је невин. Ја не видим везу. Ти се сувише брзо опредељујеш, рече Хелена. Жан има своје разлоге, можда ти не знаш све. Остави му неку могућност. Лисјен обори очи на хартију, затим погледа Х-е-лену. Најзад, слеже раменима и поцепа листове који су стајали пред њим; Чекаћу. Али ако ствар окрене на зло... Учинићсш оно што будеш хтео, рече Хелена са уморним и безбојним гласом. Две куће су у пламену. Виде се војници како одводе дугачку колону заточених сељака. Истовремено чује се Хеленин глас: „Ствар је на зло пошла, врло врло зло...** Хелена ради за својим столом. Жан за својим. Вратар уводи Лисјена. Хелена га гледа бзнадежним погледом. Жан ни главу не диже. Лисјен прелази преко просторије спорим корацима и стаје пред жана, који га најзад погледа. Знаш зашто сам те позвао? Да . Ти нећеш написати тај чланак, рече Жан. Ти нећеш јавно да осудиш дисциплинске мере које сам морао предузети. Твоје новине су једине Koje не пролазе кроз цензуру. То је доказ поверења према теби. Ти не можеш да напишеш тај чланак у наЈКритичниЈем тренутку. Ја могу да изгубим или да добиЈем ту битку, ја не знам. Али оно што знам, то je да ако ти напишеш тај чланак, да ћу је изгубити. Лисјен не одговара. Жан га пит а са суздржаном љутином: . _ Зао ниси више мој пријатељ? _ Ја сам још увек твој пријатељ. Сећаш ли се зашто сам ушао у комитет? Да бих вас задржао на време, да не бисте предузели непотребне наснте : мере. Па добро, реци ми! Покушај да ме зауставиш, али немој да пишеш! _ О Жане! Ја сам ти то рекао. Ти нећеш да ме дИже учинн неколико корака и заустави се пред Хеленом. _ Хелено! -х" Л а ено, T fZ да не уби;. иаше ПР ” Х Т е«н. В °нншта не говори. он. посм.тр. >К.н. нежно и уморно. I рећи Жане. Потребно је да он учини оно што налази да је п Р ав ®Ј“°* а Тпенутак тишине, Лисјен стоји, погнуте гл , tss "«• cćaL^r; ЛИС ‘l Н То'бро ie. рече он. Можеш Д. « вратнш куИн Лисјен. Твој лист неће изићи сутра. Ти можеш да раднш шт. Н р.д ипак појавити. Ја сам навикнут на илегалан рад. Лисјене, ако то учиниш... Чланак ће изићи сутра. Хелена се диже са узвиком: _ Лисјеие! Жане! Ви сте луди. Она се ставља међу њих. Она посматра две рукс које стоје на столу и одједном она поново види двс руке стиснуте изнад њених колена као што су то билс онога дана, на брдашпу, када је Лисјен прихватио д уђе у комитет. Визија ишчезава. Хелена још увег гледа две раздвојене стиснуте руке које се наслањају на Жанов сто; Ви то не можете... Ви то не можете. Она узима њихове руке и покушава да их споји.

Да ли ће он објавити свој чланак? пита Жан. Лисјен ћути. Жан нагло ослобађа своју руку. Тада, он зна шта га чека... Лисјен се окрете не одговоривши и брзо изађе, Хелена учини покрет да би га следила. Остани овде, рече Жан брутално. Ти си, ја мислим још моја секретарица? Хелена се врати своме месту и падне у столицу. Жан се полако врати и седа на свој« место. Он рече: „Виски! м и слуга му служи пиће. Полумрачна просторија Лисјен се налази ту са четири друга човека. Они штампају неки лист маЛога формата на ручној преси. Наслов листа: „Светлост“, а испод тога; „Т и ран и н“. „Десет разорених села“. Десетак примепака илегалне „С встло ст и“ расути су по тротоару. Два полицајца одводе, бијући, човека који их је делио. * Хелена која је излазила из свога стана, присуствопала ie издалека тој сцени. Ока полази ка Палати. На углу неке улице, она соеће једног човека који дели „Светлост“. Полицајци интервенишу. Човек бежи колико га ноге носе. Хелена га брзо прелази како би ушла у Жанову канцеларију. На њеном пролазу, вратари који су читали „Светлост м сакривају новине. Он седи за својим столом, Хелена улази и иде ка своме месту. Добар дан, Жане. Добар дан, Хелено. Жан пише, са смркнутим изразом лнца. Хелена слаже на своме столу откуцане странице. Она покушава да их чита, али њене очи се стално враћају на Жана, са грозничавом забринутошћу. Жан наставља да пише, не дижући главу. Хелена покушава поново да чита. „ . Хелено, рече нагло Жан безбојним гласом. Она подиже главу, и Жан је још ув>ек утонуо У својс хартије. Он наставља. Ја прнмам претседника О. Ц. Р. у подне. Потребаи ми је извештај Хедркка. Хелена не може да одговори. Она учини обичан знак главом. У тишини. Жан пи?е чашу вискијз. Он је оставља са треском, Хелена се трже и нагло се диже: Жане! Жан диже на?зад очи на њу. У том тренутку зедан вратар отвара воата и најављује: Господа министри Дарије и Мањан. Дарије и Мањан улазе и седају пред Жанов сто. Хелена се cnvuiia на сво?у столицу изгуољеног изгледа. Она упооно глела сат који овележава лесет сати. Затим сказаљке нестају и једна прна спирала која се брзо окреће над њом покрива бројчаник. Неразговетни гласови Жана, Мањана и Даријеа мешају се са дугачким одјецима звона који постају све Јачи и јзчи. Спирала најзад пуца са звуком ексилозије и Хелена пада напред, на сто, са главом међу рукама. Жан се диже са узвиком: Хелено! „ . Он трчи ка њој. Покретом каже Даријеу и мањану да изађу: Вратите се у два сата. Он хвата Хелену за рамена и диже je, док Дарије и Мањан одлазе. Хелена гледа Жана у очи. Ти си читао, зар не? упита она. Жан ништа не одговара. Изгледа као да пати. Шта ћеш учиннти са Лнсјеном? Ако ra ухапсиш, он се одатле неће вратити. Ма говоои најзад. виче она. Шта ћеш да урадиш? Одговори! Одговори. Жан још увек ништа не одговара. Он је смрвљен. Хелена нагло разуме и почиње да виче: Тиранин! Тиранин. Убицо! Ја те мрзим! Затим се диже и трчећи изађе из канцеларије. Хелена ћути. Њено лице је изровано на оно што прича. Затим она наставља своју прнчу: Годину дана је прошло. Никада више иисам зидела Жана и он се није трудио ла ме вили. Ннсам успела да сазнам где је послао Лисјена. Преврнула сам небо и земљу, али сва врата су се затварала предамном. Годину дана сам узалуд тражила. Једне вечери... (Наставиће се)

10

si udenl