Student

Пружити већу помоћ студентима

језик треба систематски обрађивати

На завршетку дискусије о изучавању странмх Језика ка Унмверзитету, коју је „ Студент ’• водио у неколико својих бројева, обратили смо се другу Ћорђу Костићу, шефу Института за експерименталну фонетику, који нам je у разговору изнео неколико својих запажања.

Анкета је показала да проблем учења страних језика није у namoj школи решен тако да то решеше може да задовољи наше потребе у пуном смислу те речи. Из аккете се јасно може видети да би до једног осетног побољшања дошло већ тада када би катедре за живе језике на Филозофском факултету у Веограду поклониле више пажње овом питан»У- Захтеви да се страни Језици систематски обрађују за време траЈан>а студија, сматрам да су оправдани. Мислим да није оправдано мишљење које се овде могло чути мимо анкете, да Је учење Језика приватна ствар студената и да he га сваки онаЈ коЈи жели да научи Језик и има за то смисла научити а да су они коЈи немају „талента” за живе Језике заувек осуђени да ее служе искључиво својим језикхш. Овакво мишљење могло би негативно утицати ва решавање овог крупног питања ако би нашло претставнике међу одговорним факторима на Катедри. Наставно оеобље требало 6и својим студентима да пружи пуну и систематску

noMoh. Мени изгледа да добри познаваоци страних језика, добри средњошколски методичари, који су у пракси стекли велико искуство, могу бити од користц .нашем Универзитету, без обзира што не 6и имали формалних академских квалификација ш основу којих би били укључен* у универзитетско наставно особље. Зато мислим да би на свакој нашој катедри за стране језике било потребно имати најмаше једног, а можда и неколико, већ према броју студената на тој катедри, наставника методичара, који би кроз обраду методике учења страних језика, помогли студентима да и сами те језике боље науче. Улога методичара на катедри за стране језике тиме се не би исцрпла. Они би могли да постану корисна спона између људи који се припремају за свој будући позив и средње школе у којима he они тај позив остваривати. Техничка сретства за учење језика, као што су магкетофони, филмски пројектори и др., нису недостижна средства, као што то можда неки мисле. У питашу је више једнодушност у прихватању ових сретстава, него што су у питању материјална сретства за њихову набавку. Оснивање Зедне лабораторије, напр. на нашем Филозофском факултету, не би превазишло могућности којима Филозофски факултет располаже. Техничка сsетства би, по моме мишљешу, знатно допринела да се побољша изговор и оспособе наши студенти за активну употребу jeзика који уче. Другим речима она би могла да утроструче часове наших лектора. На питање шта мисли о појединим ставовима у дискусији, а посебно наставника Марије Поповић Стенсфилд, друг Костић је рекао: „Студенти са своје стране пружили су јасних доказа да нису „коњи” које силом треба наводити на воду и који неће да je пију ако je она чиста или уколико је уопште има. А сасвим Је разумљиво, и о томе уопште не треба дискутовати, да без индивидуалних напора нема успеха у савлађивању Не само страних Језика, него ни Нигде другде. Друго питање од великог знанаја које Је анкета покренула Је Учење страних Језика на нашим

високим школама ван Филозофског факултета. У првом реду мислим да наставници Једнога Језика, који таЈ језик предаЈу на нашим школама, треба да сачињаваЈу Једа« организован колектив, који би био и организационо повезан са универзитетским руководством и њему одговарао за своЈ рад. Групе наставника свих Језика који се на нашоЈ школи предаЈу, требало 6и да имаЈу своју управу, своЈ стручни колегиЈ. коЈи би расправљао о свим стручним и методским питањима из њихове праксе. Прво питаше коЈе би требало узети у разматрање Јесте питаше рада почетничког курса. Мени изгледаЈу оправдане замерке да се са одраслим људима не може радити са уџбеницима за средше школе, али Је неоправдано мишљење да се Је-

зик може савладати без фонетике и граматике. као и то да треба занемарити говорни Језик а усредсредити се на стручно знање jeзика. Општи курс би свакако требало да траје Један цео семестар са по неколико интензивних часова недељно. Тај курс не би требало напуштати ни другог семестра, када би се могао увести и посебан курс према струци слушалаца. Нашим студентима Језик Је нужан ради стране литературе, али знање Језика није само ради тога неопходно. Може се претпоставити да je осипање ових курсева на пеки начин везано и за метод наставе, али се питање не може до краја образложити тиме. Један од разлога свакако је и недовољна упорност слушалаца да на овом тешком послу истрају до кра Ја. Увођењем страних Језика као обавезног Језика на тим школама, мислим, да би се тај проблем унеколико побољшао, али не би решио до кра Ја. Мени изгледа да би и сами студенти могли себи доста помоћи, Зашто они, напр., не би могли организоваги

конверзационе кружоке или кружоке друге врсте. Зашто не би могли, напр., из тих своЈих разговора извући она питања која су им неЈасна и тражити од своЈих лектора или професора обЈашњења. Мени изгледа да ова форма. коЈа на изглсд не обећава много, може бити врло корисна ако би се нашао само Један броЈ људи коЈи би се одлучили да организуЈу такве кружоке. У вези са овим проблемима друг Костић је још рекао:

„Ми из искуства знамо да је тешко овладати страним Језиком ако човек није савесно овладао своЈим матерњим Језиком. Добар део тешкоћа учеша страних језика произилази из недовол>не лингвистичке културе студената. Савладавањем страног Језика студенти долазе не само до Једног моћног средства већ тиме повећавају и своју личну културу. Са сваком савладаном парти Јом и са сваком новом наученом речЈу није се само учииио Један корак ближе познавању Једног страиог језика, већ Је отклоњена Једна тешкоћа у учешу ма ког другог језика. Користи од Једног Језика остваруЈу унеколико могућности коришћења и других Језика.

САВРЕМЕНИ АПАРАТИ ЗА ИЗУЧАВАIБЕ ЈЕЗИКА У ИНСТИТУТУ ЗА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНУ ФОНЕТИКУ

Из градског саобраћаја

Нова тарифа погађа највише студенте

Од 1 маја ступају иа снагу нове цене у градском саобраћају. Схватајући н>ихову нужност. немогућност Градског народног одбора да даље дотира Градско саобраћајно предузеће, ипак јс потре бно указати на нсопарвдано повећање тих цена за студенте. Ту се пре свега ради о томс да је за све друге катсгоријс грађана предвиђена нека накнада за повећање. Привредна предузећа ће морати исплаћиватн нажнаду, дата је препорука установама да надокнаду исплаћују својим служ беницнма. Ученици средњих школа (пошто су гимназијс рсонске), немају потребе да користе превоз. За ученике у привреди ће плаћати накнаду предузсће као н за раднике. Остају студенти! Ако нова тарифа остане иа снази ситуација ће бити следећа: Студенти који су до сада имали претплатну карту за ćee линије, која кошта 550 динара, ако сада узму (као иапр. они из Студентског града) 120 вожњи по 15 и 10 динара мораће, са попустом да плате 1.200 динара, а ако узму само 60 вожњи (што значи да долазе само једноМ у Београд), 750 динара. А они који су до сада нма ли „ТТ И претплатну карту (као напр. друговн cđ Вождовца) и плаћали је 360 динара плаћали би по новој тарифн такође 1.200 односно 750 динара. Другови који су до сада ималн „Т“ претплатну карту за једпу ли кију и плаћалн 250 динара плаћаће сада зависно од линије за 120 вожњи 720 односно 480 динара а за 60 вожњи 450 дннара. Ако ова тарифа остане на снази хоће ли слушаонице остати пра-

знс или ћс доћи до миграцијс из удаљених домова? Обратилн смо се и Божи Томићу. потпрстседннку Градског народног одбора; „Треба да схва титс, другови студенти, рекао нам јс он, да нас нови привредни систем гура на укидање дотација привредним предузећима. Порсд тога Комуна није у могућности да да 600,000.000 динара Градском саобраћајном прсдузећу пошто је наш буџет и без тога дефицитаи за 290,000.000 динара. Док смо имали могућности давали смо дотације, сада их немамо. Ако добијемо помоћ од републике или Савеза поново ћсмб размотрити ситуаци ју. “

У 14 и 45 часова, у току штампања листа, примилн смо следећу вест: Савет за комуналне послове одложио је на данашњој седници разматрање предлога Градског сао браћајног прсдузгћа о примени одлуке о новој саобраћајној тарифи јер се појавила могућност да виши државни органи покри!у расходе ГСП настале услед повећања трошкова, а због којих јс и дошло до повгћанл тар'»фе. Према томе нова тарифа за градски саобраћај неће ступити 1 маја на снагу. (Танјуг)

Б. КРШИЋ; Јабхав (диворез)

INDEX

KAD JE PROFIT ODLUCUJUCI MOMENAT Na neđavno ođržanom sastanku pretstavnika romansklh katedrl Skoplja, Zagreba 1 Beograda, pored ostalog, rasprav. Ijano je o izrađi udžbenlka, prlručnika, skrlpata itd. za potrebe studenata. Posle konstatacije da joS do da nas nemamo dobrog srpsko-£rancuskog rečnika za potrebe studenata i nastavnika, prof. Dejanović iz Zagreba saopštio je da u njegovoj fljocl već dve godlno »leži« naplsan rečnik sa modernom frazeologijom na 1.500 strana t radi toga što u zemlji nema ko da ga štampa, (pošto je rečnik srpsko-francuskl, ipak bl ga možđa trebalo štampatl kod nasl?f A nema ko đa ga štampa radl toga što bi štampanje mnogo koštalo. I pored toga što bi štampanje rečnlka mnogo koštalo, neshvatIjivo je da se još niko nije našao đa ga štampa i pored nesumnjive potrebe koja se oseća za njim. Tim više što se Stampaju i nekorlsne stvari (čak I Štet ne). Ali one pune kasu izdavačkih preduzeća. R. САД CE СЕТИЛИ... Ha улазним вратима Hapodne библиотеке појавио се оглас овс садржине: ~Услед ревизије књига библиотека нсће радити са пувликом од 1. V. до 1. VI. 1954 год.” Будући да су читаоци библиотеке скоро искључиво студенти с правом постављамо питање цправи библиотеке _ се рсвизиЈа мора вршити баш у мпју, пред јунски испитни рок, кад се најинтензивније спрс.на-А ју испити. Сви студенти који користе књиге Народне библиотеке, а н>их имп не мали бро% изиснађени су овом одлуком, јер he 080 многима отежати спремање дипломских и других испита. Зар управи библиотеке ни]с )аспо да he овом мсром итекако бити ouiTChcn вслики број студепата. и зар се ревизија нс би мпгла одгодити до јула? Библиотска је тада ионако стално празна. н. нико miJE крив У окапру прошлогодишњег мајског фестивала био је расписан и конкурс за стручне радосе. На филозофском факултету дза студепта предала су 2, и словима два, рада другу Вукосу за тај конкурс. Жири је прсглсдао радове м оиспио их као добре. Мсђутим радови уопштс нису паграђени нити су враћени. Зашто ? Речсио им јс да није згодпо паградити радове, иако су добри, пошто их мла само два. Разлог који се може али и не мппа примити. Када су студспти затражили да им сс врате радови, испоставило се да њих нигдс нема. Слали су их од Једпог до другог, али нико иије имао појма шта јс са њима. Пос.тедгви noдатак је био да су кренули на пут од Филозофског факултста ка Универзитетском одбору. И na том су путу нсстали. Значи ни)е стпар у томе што су 6ила само два рада eeh што су нечијом немарношћу изгубљена. За овогодишњи фестивал опет су расписани конкурси. Треба дати чвршће гаранције студеитима да се према њиховим радовима неће тако понети одговорни људи. Јер ипак је ucnaло да нико nuje крив. Џ.