Student
62 ROĐENDAN DRUGA TITA
Susreti na putevima Revolucije
POSLE Titove posete Turskoj mnogi novinari proveli su nedelje u traganju za Ijudima koju su sretali Tita tada građanina Mekosa sa kanadskim pasošem. Burna životna istorija revoludonara bila je zapisana na dva kontinenta trebalo je samo čitati. U ratne dane 1944 godine Tito je viđen na ulicama Rima. To je bio prvi sastanak sa Cerčilom. Tito je putovao avionom u Moskvu ргеко nemačke tffl*itorije kada su nebom vladali Junkersi Tito se pojavljivao кгај mnogih logorskih vatri na oskudnim vojničkim večerama za vreme svih 5 ratnih godina. Tito je bio uvek tamo gde je bio potreban. Sretali su ga i o<n je sretao Ijude pod najčudnovatijim okolnostima u kojima ipak nije bilo ničeg čudnog. O tim susretima biće sigumo napisana knjiga. Možda če se zvatd Revolucija. Ona se sigumo ne može drukčije zvati nego Revolucija jer nju je pisao Tito. Tito radnik. Koliko stotina Ijtidi pasmti Tita kao radnika, kao dobrog i poštenog radnika. Tito ilegalac. Kollko je Ijudi moralo da zaboravi da ga je ikada videlo јег bi ga to koštalo života. Tito koji ne priznaje buržoaski sud. Koliko je potrebno hrabrosti da se to učini i kaže u lice neprijatelju. Tito borac. Da H ima Ijudi koji u ratu nisu bar jednom sreli komandanta? U suroj uniformi, sa геvolverom, na konju ili peške u koloni, Pokislog na klši ili osvanulog n. I kartama u štabu. Tita koga smo svi sreli bar jednom i zapamtili taj susret. Mi smo ga samo sreli, a on je išao, putovao, to je bio put Revolucije. Ovo su sam beleške iz priča Ijudi koji su za trenutak bili s njim Ш uz njega.
DRUG TITO U DVORU DOLMA BAHČE
PORCIJA TOPLE ČORBE ZA TITA
Negde na putu za Goražd 1943 godine promicale su partizanske kolone da probiju blokadu neprijatelja. Kiša je padala danima, ona sitna, što probija uniformu i kvasi, kvasi do kože. Za vreme zatišja kad se nađe malo suvog drveta i sa dna sanduka šaka pasulja, kuva se večera. Večera, ručak i doručak. Јег tada se jelo malo. Onoliko koliko se imalo. A u ratu nikada nije dovoljno i dovoljno je koliko se ima. Borci Cačanskog bataljona imali su tu šaku pašulja. Sedeli su kraj koju je kiša neprestano gasila. U ratu zrikavci nikada noču u šumi ne zriču. Ni kad je lepo vreme. U ratu u šumi nema lepih i prijatnih stvari- Noču šumu pamtimo pp stravičnom mraku iz koga uvek vreba smrt. I te noči čačani nisu čuli zrikavce, Jer bio je rat i padala je kiša. I bilo je mračno i stravično
jer je bio rat. A ipak je ta noć ostala u sećanju čačana kao lepa noč, svetla noć, noć koja se рашti. Kao najlepša noć u ratu jer večera je bila najveselija od svih večera. I zrikavci bi sigurno zricali da nije bilo kiše, iako je rat. "jihovoj vatri prišao je visok mladić i rekao prosto: Zamolio bih vas za jednu porciju tople čorbe za druga Tita. Samo jednu porciju tražili su za Tita. On sigurno nije ni znao da su od boraca tražili jednu porciju. Večera je bila gotova i borci su rekli da će i drugu Titu i svima koji su uz njega već dva dana bez tople hrane rado dati porciju čorbe koja je samo topla ali nije čorba. Tito je sa čačanima seo na zemlju kraj vatre. Sa njim su bili članovi engleske vojne misije. I oni su seli na zemlju, večerali i čudili se. Stranci se jesto čude Titovim nostuocima. Kišai је malp stala., vatr a je lizala više u Pušile su se cigarete napravljene cd krdže i novine i pričalo se o raznim stvarima, običnim i prijatnim uveče pcsle večere, i kad zrikavci ne zriču. Pitali su ga i o stvarima vojničkim: o snazi Nemaca. o našoj snazi. kako ćemo se probiti iz obruča? im je rekao da čemo se probiti bez velikih žrtava. Kiš a je sasvim stala, vremena za razgovor nije više bilo. Tito je s pratnjom nestao u mraku kao što je i došao, poslom, čekala ga je naporna noć u štabu. Probili su se borci iz obruča bez velikih žrtava, kao što je Tito obećao. A sad im se svima čini d a eu ipak te noći zrikavci zričali iako je bio rat i kiša.
U RAD.nOJ sobi
NOĆ NA PALUBI »GALEBA«
O susretu sa Titom krai vatre u k:šovitoj noći 1943 godine na putu za Goražd pričao mi je jedan mladi oficir. Mnogo godina posle toga on se našao na »Galebu« kad je gordi brod nosio gordog čoveka prema Britanskim ostrvima Pitao sam ga nešto o ponovnom susretu sa Titom. Rekao mi je da se promenio samo ambijent. I one kišne noći prekinu 0 ie Tito prijatan odmor i razgovor kraj vatre i otišao pod hladnj šator Tačno u određen čag r.ad kartama imao je sastanak sa štabom. Na »Galebu« Tito je uvek rađio. Malo je bilo slobodnog vremena ; šetnji uskom palubom. Mnogo se radilo i svi su bili tačni jer Tito nadasve volj tačnost. Tito voli Ijude i stara se o njima, Tito voli ncjake životinje i štiti ih Tito najviše voli svoju domovinu. Skromni oficir koji ga ie samo pratio na napornom putu bio je sveđok Titovog uzbuđenja kada je »Galeb« na povratku zaplovio u naše vode Na brodu j e bil 3 t šina, samo se Tito §eta 0 palubom, übrzano i radosno. Bio je тгзк. obala se nij° videla Tito s e ipak radovao št Q su već tako blizu dcmovine.
Mladi oficir bio je sveđok Titove radosti zbog povratka i bilo mu je ipak krivo što se baš tada i on našao na palubL Cinilo mu se da je nepozvan uzeo od Tita deo te radosti, ali je znao da Titu nije zbog toga žao, da bi Tito sa svakim podelio radost. I on ju je delio sa svima. A mladi oficir nikada neće zaboraviti te susrete na putu za Goražd, na palubi Galeba, zabrinut Titov pogled kada su se dva engleska avion a survala u more i radost u Titovim očima kad su mu n a putu duž Temze engleski lučki radnici mahali rukama.
IDEMO DALJE - TU SU RANJENICI
Narodni heroj Voj a Đurašinović Kostja sreo je Tita za vreme rata nekoliko puta. ali susret na Gučevu za vreme V ofanzive ostao je u sećanju kao najsvetlija slika u tim teškim danima. .. .Na platou Gučevs orema samoj Sutjesci, u nekoliko katuna, napuštenih još 1941 godine bila je smeštena bolnica II proleterske. Zub vremena sasvim je nagrizao ove straćare prepuštene udesu i nevremenu. Kroz trule daske kapala je k : ša na ranjeničke krevete. Tih noći se malo spavalo. Tih noći бе skoro i nije spavalo. Vetar je lom'o daske prikucane na prozore, a kiša је neprestano sipala. Kcntj a je bio tada komesar bolnice. Bio је гаnjen. Rvekli su mu da ga traže neki drugovi iz Vrhovnog štaba. Izašao je n a kišu i ramajući uputio se ka šumic : odakle se pojavljivala kolona; Vrhovni štab ба pratećim bataljonom. Kako je rat surov. Kolon a Vrhovnog štaba malo se razlikovala od ma koje partizanske kolone. Iste mokre i etare uniforme. Isto oteto oružje. ista umorna -lica. U ratu kakav је bio ovaj, partizanski, kad p?.da kiša. ona za sve nađa podiednako. Svi kisnu i svi su mokri. Vrhovni štab nije imao džipove ni avione ni podzemne kancelarije. Prebivao je u šumj ili kolibi tamo gde je najbhži borcima. Surov je bio ovaj rat. Na izlasku iz šume stajala je kr.ona, pokMa i umorna. Reklj su Kostji da is>prazni ier Vrhovni štab će tu od sada đa radi. Pošao je Kostja nazad da pripremi pokret. Znao je koliko je važno da se to što рге uradi. Druže, vrati se viknuo ga je neko. Tek sad je primetio đa je to bio Tito. Stajao je treć' u koloni. mokrom kabanicom. Ko je smešten tamo pitao 1e drug Tito. KosUa je rekao d a je to privremena bolnica fl proieterske. Ranjenici? —D a druže Vrhovni komandante. Kreći, idemo dalje rekao je drug Tito. Nemilosrdan je i težak bio ovaj rat. Kolon a Vrhovnog štaba ođm cala je kroz kišu dalje tražeći drugo sklonište. Treći u koloni bio je Tito. Koliko је važno da ranjenici imaju krov nađ glavom toliko je bilo potrebno naći radno mesto 7 a Vrhovn ; štab јег na kraju od njega zavisi i kad će ti ranjenici opet bit? zdravi. Л Tito je izabrao drugo. Izabrao je ioš jeđnu a možda i više kišnih i besanih ncči jer Tito voli Ijude i borce. To nije bila ni prva a ni poslednja noć па kiši i vetru. Jer' mnogo noći kišnih i besanih bilo je na putu Revolucije. Tito je uvijek išao pravo tim putem i mi smo ga sretali i ostajali u toplom kutku a on je dalje. U kišu i vetar. I nije cpavao jer najtež! put na svetu je put Revolucije. A Tito je taj put izsbrao. ★ Putevi se ukrštaju, na njima se srećemo Ove rkrcmne beleške neka nas potsete na don° k-d? tim putevima nije bilo samo teško ići. več i po živol opasno
VlađT РП^ГОТТС
student
3