Student

Privatni stanari u studentskim domovima 150 STANARA ZAUZIMA 1000 studentskih mesta

Prviorgani društvenog upiavljanja BIRAJU SE 12-Хl-1954 ★

STUDENTI SU ISTAKLI SVO J E KAHDIDATE

Nije redak slučaj da se po aulama. fakulteta, po holovuna domova ili u autobusu čuje kakoCOOO studenata nema stana. Obezbeđenje slobodnog upisa na Univerzitet dovelo је do toga da priliv studenata iz godine u godinu postaje sve veći, a mogućnosti smeštaja tih studenata otsaju iste. Ponekad od tih pridošlih studenata uspe da se probije do studentskog doma, poneki kome materijalni uslovi dozvoljavaju pronađe какау sobičak na periferiji i nekako odoleva prohtevima špe kulanata. Zabeleženi su slučajevi da student plaća po 2,3, pa i 4000 mesečno za sobu, a ne retko se dešava da se student formalno upiše na fakultet, pa se onda vra ća u sa statusom

studenta i katkada izgubi svaku vezu sa fakultetom. i ф Postavlja se pitanje: шоže li se nekako naći kompromisno rešenje i obezbediti bar kakav-takav smeštaj ili dozvoliti da se apetiti špekulanata pretvore u rentijerstvo? STA KAŽU U STUDENTSKOM GEADU? U studentskom gradu stanuje 11 stanara koji nisu u radnom odnoeu sa domom. Oni ukupno zauzimaju 20 velikih soba i 6 samica u koje bi moglo da se ugeli 66 studenata. Pojedine porodice tih stanara, sa dva Ш tri člana, zauzirtiaju od pet do sedam studentskih mesta. Pored toga najveći broj radnika i službenika koji su zaposleni u domu su i bez porodice. a zauzimaju velike sobe u kojima mogu da stanuju po tri studenta. Uprava doma je pokušavala da takvim službenicima dodeli manje sobe, ali bez uspeha. Poznat je slučaj jedne službenice koja poseduje veliku sobu, a kad je uprava preduzela mere da joj dodeli manju manju sobu, ona se pravdala time, da će eventualno kupiti nameštaj i da joj je potrebna velika soba. Pri ovakvom stanju nameće se pitanje: zar tri studenta mogu da žive u jednoj sobi, da uče i spremaju ispite, a jedna službenca ili

službenik bez porodice to ne mo že? Zar u tim sobama ne mogu da stanuju i po dva službenika? Dokle ide to nesocijalno shvatanje pokazuju još dva primer?. ф Bivši domski vodoinstaiater pre zasnivanja radnog odnosa sa Studentskim gradom, Cuo Je negde (Nastavak na 6 strani)

PRETSTAVNICI STUDENTSKIH LISTOVA U LJUBLJANI Teškoće izlaženja NEDOVOLJNA SARADNJA

U svim univerzitetskim centri- ] ma (Beograd, Zagreb, Ljubliana, Sarajevo i Skoplje) štampaju se studentski listovi: »Student«, I »Tjednik«, »Tribuna«, »Naši da- ' ni« i »Studentski zbor«. Dosada, sem slučajnih susreta i veoma, sasvim retkih pisme- j nih kontakta između članova različitih redakcija, saradnje nije bilo. Utvrđeno je da je to bilo vrlo štetno. U Ljubljani ie 29-30-1Х održano savetovanje pretstavnika svih studentskih redakcija. Bio je prisutan i pretstavnik redakcija »Youth Life«. Pomoć Univerzitet skog odbora Saveza studenata Ljubljane (narcčito materijalna) bila je od posebnog značaja. Savetovanje je ođržano na inicijatlvu 1 o trošku ređakclje »Tribune«. I nije teško pretpostaviti koja je od te đve stvari zahtevala veći napor. I tome, na svaki način, treba odati priznanje. ZAJEDNICKE TESKOCE Savetovanje je, mlslimo, bi)o vrlo korisno. I pored različitih uslova u kojima rade redakcije stuđentsklh li stova, utvrđen je značajan niz problema (u prvom redu teškoča), koje su zajeđničke svim redakcijama. Konstatovano je (ргеко niza p;imera i solidne analize) da je značaj i uloga stuđentske štampe u sprovođenju politlke SSJ 1 đruštvenom i kulturnom životu studenata tolika da je vrlo korisno i skoro neophodno da organizacija i redakcija učine пз veće napore za normalno izlaženj* listova. Bilo bi sasvim u redu đa tc ne ostane briga samo studentske organizacije. Možda bl prosvetnl savcti mogli da u materljalnom pogledu urade mnogo više. No, istina je (sa izuzetkom »Tribune« i »Tjeđnika«), ostale ređakcije nisu pokazale mnogo spretnostl da se 1 same pomognu.

Sem, daborae, što se u neklm геdakcijama (»StUlent« i »Našl danl«) rađi na amaterskoj osnovi. Pri uređivanju raznih rubrika 1 lista uopšte, ređakcije se služe različitim metođom i sređstvima. Zajedničko je nastojanje đa studentski llstovi brzo, zanimljivo, što znači efikasno, prate razne manifestacije studentskog života. Sem toga, na savetovanju je sasvim ozblljno naglašena potreba đa se prati život komune i opšte-đruštveni probleml. To, konačno, znači da studentskl listovl, naročito u spoljnopolitičkim pa i unutar političkim komentarima pronađu ill bolje izgrade svoj vlastiti izraz. To nije uvek uspevalo. Uostalom, to i nije tako prosto. (Natsavak na 6 strani)

UČENICI STRUČNIH ŠKOLA I UNIVERZITET PRAVO RESENJE? POVOD: ISPITI NA PRIRODNO MATEMATICKOM FAKULTETU

~r 7 prošlom hroju » Studenta« / / uvodnom članku i&taknute su primedhe na stav katedri hiologije i geografije prema učenicima srednje stručnih škola prilikom dopunskih ispita za prijem na fakultet. Kako smo informisani, izgleda da se za te studente sada traže rešenja koja hi im omogućila upis na matične fakultete. Time se, verovatno misli da će njihov problem biti rešen i svi biti zadovoljni. Međutim, iz dva razloga stvari ne stoje tako. Prvo, odluka u tom pravcu može da znači samo stvarno priznavanje opravdanosti onakve vrste prijemnog ispita ili prećutno priznavanje da se ne može ništa drugo učiniti. U oba slučaja stvar se svodi na isto. Drugo, i mnogo imžnije, takav način rešavanja pokazao bi da se prijemni ispiti ne uzimaja u kritičko razmatranje u duhu odluke koju je donelo Savezno izvršno veće. Ta odluka jasno kaže da učenici srednje stručnih škola mogu da se upisuju i na fakultete koji nisu veznni za struku koju su učili, a da fakulteti imaju prava da propišu dopunske uslove. Međutim, sasvim očigledno, ne može hiti reči o takvim dopunskim uslovima koji praktično znače one mogućnosti koje učenicima srednje stručnih škola data odlukom Saveznog 'zvršnog veća. Za nas je neophodno da se ■>roblem sagleda iz ovoga ugla i zbog činjenice da je odluka Savcznog izvršnog veća i dosada najodlučnija mera u stvaranju takvog jedinstvenog prosvetnog sistema u našoj zemlji koji omogućava učenicima svih vrsta srednjih škola a ne snmo gimnazija da svoje školovanje , (Natsavak na 6 strani)

SA GODIŠNJE KONFERENCIJE SK MEDICINSKOG FAKULTETA OPET PROTEKCIONAŠTVO?

Ovogodišnja konferencija Saveza komunista Medlcinskog fakulteta pružila je objektivan presek aktivnosti komunista ove organizacije. Nećemo prcteratiako kažemo da je ova konferencija uspela i da će dati snažan pećat delovanju ove organizacije u idućoj školskoj godini. Referat Svetislava Kostlća dosadašnjeg sekretara komiteta dao je konferenciji solidan pregled proteklog rada 1 situacije. Možda je referat mogao biti duži, i možda Je premalo rečeno o uspesima ove organlzacije, ali je njegova iscrpnost u najbolnijim problemima pokazala duboko poznavanje pravog stanja u organizaciji. A kakvo je pravo stanje? Kao nit provlačilo se je kroz redove referata konstatacija da je niski ideološki nivo komunista pravl razlog svakom neuspehu organizacije kako u redovima stuđenata, tako i u organizaciji nastavnika Medicinskog fakulteta. SK Medicinskog 'fakulteta sastoji se iz organizacije studenata i osoblja klinike i organizacije nastavnika. Evo nekoliko priraera Među nastavnicima nekl dobrl komunistl govore da ne treba istupati i boriti se za nešto ako si mlad i nemaš neki naučni renome. lii: zašto nekl nastavnicl beže od izučavanja marksizma i lenjinizma »ne interesuje to našc nastavnike«. 111 primer jednog komuniste koji predlaže da na sastanku Saveza komunista svlra džez orkestar da bi sastanak bio in(Nastavak na 6 strani)

Počeo je sa radom društveni klub

Društveni klub studenata Ekonomskog fakulteta otpočeo je rad u novoj školskoi godini. Prvo predavanje za studente u Klubu održano је pre nekoliko dana. O svojim utiscima iz inostranstva govorilo ie nekoliko studenata ekonomiie M. ZARIC

Ekonomski problemi studenata ■иавиаи|^иишивиивиаииииииииииииииивиивишива*^^« ми^и ""“ и ""^""" и|и,^^и^"ви|^вии^* ' ■'— U OVOM I SLEDECIM BROJEVIMA: god. XIX broj 21 * * * 10 XI 1954 - - ■ ... -■ ■ POSLOVANJE U DOMOVIMA I MENZAMA ■ PRIVATNI STANARI UCENJUJU ■ »JA SE ZRTVUJEM IDEM U UNUTRASNJOST« Ш KO SVE STANUJE U DOMOVIMA ■ TAČNO UTVRDITI EKONOMSKI POLOZAJ SVAKOG STUDENTA ■ UPRAVNI ODBORI I SAMOUPRAVA nedeljni list beogrodskih studenoto

ввмишф STftAMA 3

и iduCem broju Citajte| NAPISE O STUDENTSKIM DOMOVIMA: ★ »14 decembar« ★ Voždovac ★ »Vera Blagojević«