Student

ЕКОНОМИЈА И ТЕХНИКА УЧЕЊА (III)

Сви повољни услови спомињани у претходна два члаика само су помоћни. Они нешто значе тек кад има оних којима помажу. Зато нам претстоји упознавање са таквим факторима за учење од којих не само да зависи да ли ће успех бити већи или мањи, него и да ли ће га уопште и бити. То су ПСИХОЛОШКИ УСЛОВИ Воља Међу њима је један чији је значај доминантан и без којег не вреде много правила за рационализацију учења. То је добро позната воља или како је још зову намера, тежња, же.ља. Воља за радом. Многи неповољни физички и физиолошки услови бивају од снажне воље занемарени и превиђени и тако онемогућени да се развију v психолошки неповољне. Воља објашњава многе неуспехе и већину успеха. Због ње се често преувеличава способност коју неко има, или, се неоправдано мисли за безвољне и нераду наклоњене да су и неинтелигентни. Као што на многим факторима господари, читав низ услова је изграђују и формирају. То је средина са својим социјалним, економским, културним, психолошким и педагошким моментима. Да би се окренула од нерада ка акцији, потребна је често темељита измена става према многим животним појавама и увиђање њихових одговарајућих, правих вредности. Оно што практично може у њеном формирању сама особа да учини јесте да силом ради, стално и упорно, да се предаје послу читава, без остатка. Тако ће постићи известан успех који ће са своје стране развијати симпатију према раду, и. ето, воља је тако већ почела да се ствара. Ако поред намере да се нешто научи, постоЈе и друге које треба да се изврше у том истом времену ефикасност рада се смањује. Студент који је дошао v библиотеку да учи или да се види са колегама, поразговара са њима, прочита новине. или, било шта друго, још, да обави, после вишечасовног рада отићи ће из ње са далеко мање упамћених података, правила, закључака од онога коме је једина намера била да учи. А ни на предавања не долазе само са намером да упамте оно што се излаже. Један је Д°шао и за то што не зна где би иначе провео та п ва сата. Други и да би позајмио од неког белешке са ранијих предавњаа; трећи. слуша све што се говори. али, он је ту зато што треоа се упозна са девојком чије ra очи узбуђују. а присутни су и они који су На предавања дошли једино зато да би упамтили оно што се излаже. Намера да се учи бива значи ометана и прекидана од других. То смањује концентрацију, па жњу, без којих се памћење не да ни замислати. НАМЕРА И РОК. Ни најмање ниЈе све Једно да ли то што учимо намеравамо да знамо само на испиту или и касније. у животу. Ни то HHje ненаучно закључено. Од једне групе тражи се да одмах после учења понови бесмислене слогове. Од друге тек кроз 14 дана. Међутам. и прва група је испитана кроз 14 дана, али je знала за 20% мање од друге. Једино зато што при учењу нијс имала намеру да памти дуже време. Отуда код оних који на предавању пажљиво слушаЈу и имзју озбиљну и јасну намеру да то и упамте, нзјвише и најбоље ће се сећати кзснијс, у животу,

као стручњаци, такви који нису мислили да је знање потребно једино за испит. Свест да нешто треба памтити у дужем року делује да особа и ненамерно, у себи, врши слишавање градива у временском размаку између учења и тога рока. Други разлог је у томе што та свест већ при самом учењу чини да се улажу озбиљни напори. Практично не долази У обзир нека нарочита разлика у напору да ли се учи за испит или за живот. Овде је важна та свест, која произилази из одговорности која се oceha и каква се тражи од стручњака. , уопште, из става, малограђанског или напредног, који неко има према раду, и, знања о животнии вредностима. ПАЖЊА. Отсуство пажње онемогуава да се било шта упамти. Они који је немају довољно јаку, треба да изграђују вољу и интерес који је буде и одржавају.

Методе учења Може да постоји врло јака воља и naiMepa али ипак да није постигнута потпуна рационализација учења. Педагошка психологија је доказала да успех зависи и од метода учења. МЕТОДЕ ЦЕЛИНЕ. Неко уч и теорију вишка вредности, рецимо, део по део. Подели све rpaдиво о њему на три или четири дела и онда учи најпре први део. Прочита ra више пута па када осети да зна, прелази на други део. Онда на трећи. HeiKo други чита од почетка па до краја. Тако и први и трећи и још који пут. Која је метода боља? Сигурно овог другог. Први ће брже научити и мање ће пута прочитати градиво. Други ће значи морати да уложи више напора. Али то ће баш учинити да боље и дуже памти. Разлози који методу целине чине бољом од делимичне јесу у ономе по чему се целина и разликује од дела. Смисао се у делу градива теже увиђа, јер је он v целини. Смисао и чини да се чињенице повезују, организују. Тако научено боље се упамти, па и дуже траје. КОМБИНОВАНА МЕТОДА. Али ако целина има делове неједнаке по тежини, онда није корисно понављати и оне делове који су лакши. Исто тако сувише д>то градиво требало би поделити у мање смисаоне јединице. Зато се употребљава и комбиновање ових двеју метода. Научи се први део, па онда пређе на други који је рецимо тежи, прочита много више пута па се онда читају први и други део заједно. И тако са трећим делом, итд. МЕТОДА РАСПОДЕЉЕНОГ УЧЕЊА. Није све!едно ни да ли се нешто учи непрекидно, у континуираном, или, са прекидима, у расподељеном времену. Предност је на страни расподељеног учења. Паузе које оно нма нису празне и бескорисне. Мисли о ученом често и без наше воље долазе и тако се врши извесно понављање. Осим тога, оно. што се раније научи. много се лакше учвршћује него то што непосредно претходи новом обнављању. (Свршетак у идућем броју)

СПО Р Т

Бронштајн прати игру Матановића ЦРТИЦЕ СА ШАХ-ТУРНИРА

Публика бурно поздравља стаку победу наших претстав- ; гогка, а нарочито Матановића и Ивкова. Играчи који још нису завршили партије узнемире се. То је разумљиво, пошто су мно ги у оскудици времена за размишљање. Али само један од њих је јавно протестовао. Победу Матановића над италијанским мајстором Пореком, гву блика је бурно поздравила. Пилник је устао и нервозно ширио руке. Међутим, и то је разумљиво. У том тренутку имао је изгубљену позицијупро тив Швајцарца Нивертелта. * Брошптајн је сматраи препочетка турнира сигурним фаворитом. Чак су му неки предвиђали и убедл>иву победу. Али у последњим колима у корак са њим иде Матановић, а за петама им следе неколико такмичара. Зато није чудо што Бронштајн чим се дигне са сво је столице, одмах прилази столу за којим седи' Матановић. !Ако није код Матановићевог стола, он са другог краја бине посматра на демонстрационој #абли приказ Матановићеве партије. -tr Совјетски велемајстор Бронштајн познат је као одличан, готово ненадмашан, играч брзих партија. У игри са Караклајићем он је за два сата повукао дванаест потеза (за дванаести потез мислио је читав сат). А у игри са Вејдом на први потез мислио је двадесет мииута. То му није сметало да се успешно извуче из „цајтнота“ и дз готово изхубљену партију са Караклајићем ремизира, а Вејда победи. У броју од суботе „Спорт“ је I донео карикатуру аргентинског | велемајстора Пилника. Она је I у четрнаестом колу за време В одигравања партија изазвала интересовање и смех код учесника. Пилник је са раширеним примерксм „Опорта“ стојао и показивао своју карикатуру и кроз смех говорио да се не слаже са њом. „Не личи ми.“ У десетом колу Караклајић се против Ивкова провео у духу оне народне пословице : „Ко хоће веће, изгуби оно из вреће“, Пошто је био уморан од анализе партије из претходног

кола са Петросјаном, Иоков }е у двадесет друтом потезу понудио реми. Караклајић је одбио поделу лоена. После неколико успелих потеза Ивков га је довео у шкрипац* и приморао на предају -ддв., —в. i

МАЛИ РУКОМЕТ

У недељу- пред око 1.500 гледалаца, одиграна је на стадиону „Партизана“ на Малом Калемегдану утакмица у малом рукомету између репрезентација студената Медицинског факултета и студентске регг,резентадије Штутгарта (3. Немачка). После веома живе и узбудљиве игре победили су до маћи са резултатом 19:8. И по/ред овао високог пораза гости су оставили одличан Јггисак пруживши жилав отпор разиграној екипи Медицинскрг факултета. У екипи Штутгарта нарочито су падали у очи својом лепом игром леви бек и центарфор. док су код домаћих играли сви одлично а нарочито се истицао голман Првуловић са лепим и успелим парадама. Репрезентациј а студената Ме дицинског факултета вратиће посету гостима 19 о.м. В.

НОВИ ОБЈЕКТИ САСТАНАК УПРАВНОГ ОДБОРА ССОБУ

У среду 3 о.м. одржан je састанак Упра<вног одбора Савеч за спортских организација студената београдског Унмвероитета. Изгвештај о раду Управнот одбора поднео је претседник Живорад Живковић. У извештају је наглашено да је оснивачка скушптина Савеза поста вила следеће задатке: довршење организационе структуре Савеза (Статут, Правилници, регистрација чланства)* сређење односа и место Савеза у Са везу спортова Београда, однос са осталим Савезима и Подсавезима, као и изградња објека та и терена. Извештај је требало да покаже докле се стигло са решавањем ових питања. Досада су формирана 22 друштва по факултетима и дооуговима, са укупно 6в секција у које је учлањено 4.611 чланова. Осим тога Савез сачињавају осам планинарских друштава, пет стрељачких дружина, доуштво „Па(>тизан“ са око 500 чланова, ввслачки, бокс, кајакашки и пливачки клуб. ТАКМИЧЕЊА Првенство Унмверзитета У фудбалу одржано је у две групе и у њему је учествовало петнаест екипа. Овде треба истачи слабу ортанизацију одбора који је организовао ово првенство. Атлетика је у овој години први пут на београдском Универзитету постављена и организована на здравим темељи ма уз материјалну и осталу помоћ Атлетског савеза Србије и савезног тренера Петровића. Кошаркашко првенство и ове године није завршено. Комисија која је организовала првенство није била дорасла својим задацима. Треба истаћи и неодговорко понашање појединих екипа. Првенство у одбојци је било добро организовано захваљујући енергичном рвду комисије која је брзо и ефикасно решавала све проблеме. Рукометни турнир је показао да овај спорт има добрих перспектива за будући развој на Универзитету. АПК „СЕВЕР“ организовао je веома успело првенство Универзитета у пливању и ватерполу. Свакако би требало да „Север“ посвети више пажње масовном развоју пливања на Б еоградском Универзитету. Иако је у сусрету са иностраним екипама било успеха, истак нуто је да су међународне везе недовољно развијене о чему би требало посебно продискутовати на једном од идућих састанака Пленума. После извештаја развила се жива дискусија у којој је критикован рад појединих комисија и изнето више корисних пред лога за побољшање рада Одбора у овој години.

* ФЕЉТОН ★

[ZD » E SТТОГО л Т л b^skoo T . = ;r „ srsi/ss “ - - IB “ A P ™ IA ,2 °- DINARA -