Student

O STUDENTKINJAMA, CVEĆU,DNEVNOJ ŠTAMPI I ČISTOĆI DOMA ,,VERA BLAGOJEVIĆ"

О F Е R I. ко feri, како mn go kofera im na ormanima po hodnicim doma studentklnja »Vera Bl; gojević«. Po mi škim domovim; domovima sv< je to nekako гг tvoreno, zakljt cano po aobama, a ovde... Ovde osvaja čoveka neki utisak prlvremenosti, člni se kao da su ove đevojka na nekom putovanju kroz Beograd l da usput polažu ispite. Svaka sa svojih nekoliko kolektivnih kvadratnih metara i nekoliko individualnih hiljadarki mesečno, i nekoliko ispita godiŠnje i možda nekoliko velikih ili malih uzgrednih intimnih radosti i razočarenja... t Obilazili smo sobe i slušali uvek istu monotonu priču o jednom bonu za ručak i jednom bonu za večeru, koji deie dv« studentkinje; jer paus papir jo skup, garnitura Sestara košta celu godi šnju platu u menzi. najlonke koštaju pola mesečne pretplate u menzi. Ruž za usne i pendžetiranje mokasdnki koštaju... ali bolje da ne idemo isuviše u širinu. Carobnom palicom se stanđard podići preko noćl ne može; a mi intelektualci sa našom mladošću danas, l svim onim radostima što nas na radnim mestima očekuju sutra, znamo da shvatimo đa pretrpimo i đa uveče u seđam na uglu kod palilulske telefonske govornice, iščekujući strp Ijivo iščekuiući, zaboravimo 1 na onaj obligatnl pasulj što nas đva puta nedeljno posećuje za stolom u menzi i na one duge bioskopske redove iz kojih ponekad гаzočarano izađemo posle čitavog sata čekanja ispred samog šaltera. jer karata po 30 din. više п п тч... H’-?dno je po sobama, ne loži se. Pa i nije baš tako hlađno, samo je vazđuh težak, kađ bi se mogao nekako proventilirati kaže mallšanka kojoj je ovo prva godina u domu i koja vređno pegla u hodniku. Pročitajte naš sobni red, kaže tehničarka u penjoaru sa ružama. ne dižući se sa kreveta pored prozora. Nemojte čitati. kikoće se drugih jedanaest glasova u horu. 1) ...Ustajanje i rasanjivanje, za branjeno pre šcst časova. 2) Pa-

Ijenje svetla prilikom povratka noću i Saputenje utisaka zabranje no svakl dan osim subote i nede ije. 3) Nepristojno ponašanje i psovanje kažnjeva se 10—50 din. Novac ide u sobni fonđ iz koga se kupuje dnevna štempa i sijaI lice. Stop, Stenimo kod sijalica, one pretstavljeju probiem. Umesto «to vati, imaju ivega četrdeset do šezdeiet vati, I to ne samo ц ovoj sobi. Kad nam je hladno ironiše jedna pravnica izađemo na terasu da se ogrejemo 111 avratimo u dom »Lole Ribara«, tamo je toplije... Devojke čuvajte se šta go vorite, ne vidite da to oni zapisuju. Kada zapisuju neka ne zaborave da tražimo ćitaonlcu za učenje negde u prizemlju, fitaonicu u kojoj bi se ložilo čitav dan. Portirka koja iđe sa nama u stopu, neprestano se nešto Ijuti i Irani upravu doma koju uostaiom niko i ne napada. Ono za kupatilo nije istina da ne radi, mogu đa se kupaju celu subotu i nedelju. Dobro, a otkud ovaj prazan kre vet ovde? Ta nije prazan, to je tek onako! Pa eto nema posteljine. To jedna »gospođica« plaća kirlju, a danonoćno »traži« sobu po gradu sa posebnim ulazom, zato je prazan čuje se jedan sopran. Samo u jednoj sobi sasvim ne gđe gore na trećem spratu devojke su rekle; »Pa ne bi bilo loše kada bi mogli da nam dolaze u posetu, kad može u muškim đo- j movima, zašto ne bi moglo i kod nas, bilo bi manje dosadno uveče posle učenja. Ovako. samo mi moramo da 1đemo u njihovu interesnu sferu. Nikako, ni govora. Taman posla, odgovarale su međutim sve druge sobe kolektivno, Sta će nam đrugovi da nam dolaze gore I kad nam ie i ovako pretesno. No, red je da spomenemo i o- ■ no što su nam rekli u upravi doma. Upravnik sve posmatra kroz ci fre.

RUCAK I VECERA NA POLA BONA NAJLONKE KOSTAJU KOLIKO POLUMESECNA pretplata u menzi PALJENJE SVETLA I SAPUTANJE UTISAKA ZABRANJENO. KAD NAM JE HLADNO IZAĐEMO NA TERASU UPRAVNIK: DEFICIT CEMO POKRITI STEDNJOM.

Stanarina je 900 po osobl, a re alno košta 1100, Pretplata u men-2i je 2800, a nas košta 3000. Pa kako pokrivate dsficlt, Dosta teško, jer celu godinu ni smo prlmali dotaclje. tj. primali smo ih, ali samo za investicione opravke, kupovanje inventara. Eto naprimer na uglju ćemo zaštedeti. Ložilo se dva tri puta pa se stalo. jer su nastuplll topliji đani, a zatim mnogp očekujemo l od novog sistema naplaćivanja koji će se vršitt na bazi uverenja o imovnom stanju. 417 stuđentkinja stanuje u obe zgrade doma. Kapacitet sa potpu no prebačenim maksimumom da-

kle. Situacija u muškim domovij ma je dosta podnošljivija nego kod nas. Pored toga nama povišava režiske troškove to što imamo dve zgrađe i zato više osoblja. A privatni stanari? Ima tri neopravdana slučaja. Predratni đirektor Gajreta sa šest Clanova porodice zauzima stan u . koji bi se moglo smestiti dvade! set studentkinja, bivši siužbenik I sa porodicom i jedna diplomirana ! stuđentkinja takođe zauzimaju mesto. Kad bi im se našli ođgovarajući stanovi. mogli bi ih Iseliti, ovako, samo treba mene da penzionišu ove zime, pa će se po-

javiti četvrti neopravdani slučaj, јег verujte ni ja ne mogu izaći na ulicu završio je upravnik. Hajdmo u Gajret. Tražili smo prvo sobu jedne članice upravnog odbora, Na vratima nas je trgla opominjuća crveno ispisana objava sa lobanjom: NE ULAZI DIFTERIJA. Malo nas je nešto hladno žmarnulo kroz leđa i sigurno bi .zaobišli ovu opasnu sobu da se jedna ženska glava nije promolila kroz nje na vrata. Pretsednicu toliko opseđaju pitanjima i žalbama i ulascima I izlascima da smo morale ovako čemu da pribegnemo. objasnile su nam. Ali pretseđnlcu nismo našli. Na naše traženje da vidimo naj čuveniji sobni kolektiv. odveli su nas na drugi sprat u 32. Izvinite rekli smo mi pišemo za »Student* (uostalom to smo kao lozinku ponavljall u sva koj sobi) pa zašto samo đa vas ispitujemo o tzv. ekonomskim pro blemima. i o tome da li su sijalice dovoljno jake (i to o sijalicama smo pitali u svakoj sobi) i o tome da li vas roditelji obilaze (to smo pitali samo jednu brucoškinju koja je imala kiiavicu i ležala duboko pođ pokrivačem) zašto da vas ne pitamo o večernjim izlascima i tzv. zabavnom životu. »Po toj li ste vi liniji đošli?« napućilo se svih pet sumnjičavih usana, Nije vam zar dovoljno što ste ušli u đom? Za Gajret je sen zacija što su uopšte dva para muških nogu kročila u njegove prostorije, Izvinite. đa pogleđamo one slike na ziđu, da nisu Gregori Pek ili Gari Kuper. Glumci možđa jesu, ali su naii beogradski i koleginice које su ih stavile. nisu momentalno tu, inače bi se zlo proveli zbog indiskret nih pitanja... Verujte da je nama mnogo stalo da se zlo ne provedemo posle ove p>osete i da ne ispadnemo indiskretni i... i zato nikoga za imena nismo pitali, a koja smo

čuli mi smo ih zaboravUi. Ta zar su imena uopšte važna? Cinjenice 1 atmosfera su važni. I zato ako ćemo da govorimo o opštem utisku, moramo istaći ći stoću i red koje smo primetili po svim sobama. Svi su pokrivači bili pažljivo namešteni i sve one bezbrojne sitnice i stvarčice ženske po stoćićima i stolovima. I novlne. U svakoj sobi smo bez izuzetka videll novine. A prijatno je videti studentkinje uopšte kako ćitaju prvu i drugu i tre ću stranu »Politike« ili »Borbe« a ne samo tako neki podlistak ili feljton i »Da li znate« i bioskopski program, »Stuđent« baš nije mnogo interesantan. to je nekoliko njih bez okolišenja reklo. Zašto nemate humora? Ukrštenih reči. Do bro je što ne trošite hartiju na one »Zupčanike« iz prošle godine i to su rekle. Kako bi bilo po da »Student« bude sličan »NIN«-u ill »Vjesniku«. Pošto nas ovo pogađa, ne smemo da komentariiemo. Spomenu ćemo još samo cveće, čitavu malu baštu jesenjih ruža po svim vazama.

Marinko MRĐANOV

ЕКОНОМИЈА И ТЕХНИКА УЧЕЊА (IV)

Није непознато да то што желнмо да научимо морамо да поновимо више пута. Али сс мало зна како треба понављати да би се боље запамтило и спорије заборављало. Кад неко има на расположењу четири часа за учење било каквог градива, онда он може за читаво време само читати тај мзтеријал. Или поступити друкчије. Да само три сат а употреби за читање а остатак на слишавање. Слишавање претставља репродукциЈу читаног, Односно, са више или мање успеха њен покушај који може бити v себи, на глас, или писмен. Али би још већи успех био када би само половину времена употребио на читањс, а остатак на преслишавањс, Од це.токупног утрошеног времена за учење, боље је утрошити више времсна на слишавање него на чптање. Читања и слишавања не треба да буду груписана, издвојена него измешана. Најпре се прочита, затим слишава уз порремено помагањс текстом. Слишавањем се не само има активан став за време учења. те, и постиже много већа пажња и будноћа духа, него и врши упознавање са ргзултатом учења. Често студент мисли да је HavMHO. а да то значи само обичио препознавање, које је најнижи вид памћења и врло далеко од правог знања. Препознавање текста је озбиљна варка и потребно је конкретно проверавање да се не би остало у заблуди. Слишавањем се сазнаје о успеху што има ванредно много утицаја на наппедовање v даљем току учења. Сем тога сазнаје се и за грешке као и за тежа места на која се онда усредсреде напбри и пажња. Најбољс јс да се слишавање врши онако како се захтева на испиту и како ће се научено примењивање касније у струци. Нацртну геометрију. и паример, не би се смело учити не постављај\'ћи и графички њене просторе. Хнрургија се најбоље спрема ако се имз претстава оног што текст препор\чује. Тамо где учествчје само гсрбални фактор. слишавање треба ла ’e напчг и на начин као да је и ппедавач присутан. Зато је боље учити у групама. Излажући не за себе, нс-

ro и друге неосетно се чннн већи напор још и приликом читања, а нарочито пред њима када се образлаже и доказује. Борба против ннхибиције Закон је да чим прсстане учење одмах почиње заборављање. Низ услова о којима смо говорнли да стварају добро запамћивање, имају дејство и на заборављање. Чине ra спорим. Али заборављање може и поред таквих брана д а буде брзо. Ако се не води рачуна о ретроактивној инхибицији која значи брисање упамћеног од стране нове активности, новог учења. Учење новог градива које је наступило одмах после претходHO’T, вршиће брисање упамћених података. Али без обзнра на вре.менску блискост ометање бива утолико јаче уколико ново учење има Behv сличност са старим. Та сличност може да буде по садржају. смислу, методи и по околности под којима се учи. Исто тако и по условима и последицама који у једном тексту прате неку појаву. Борба против ове појаве састоји се у узимању временских пауза и још двама много важнијим средствима. То је сигурно научено и утвр ћено градиво. И пошто постоји узајамно ометање треба оба тако научити. Друго се састоји у тпоређивању и противстављању једног градива лругом, ако су из исте области. Ретроа«тивна инхибиција /казује на вече, односно период пред спавање као на време када се најбоље памти, Оставивши књигу наступа сан у коме се не врше никакве активности и то њи ховО' отсуство омогућава да упамћени подаци нг 6:шају потнрани, него остају и учвршћују се. Тт не ваиси много за грздива чији се смисао добрг гхватио, него највиШе за мање значајне појели иости. Зато и одмори не би требало да буду испуњени него празни. Крај

Мирослав Ахтик 1

Izbori za studenske pretstavnike na Filozofskom fakultetu

Sala Narodnih heroja biia Je lspunjena do poslednjeg mesta 12 o. ш kada su studenti Fllozofskog fakulteta birali svoje pretstavnlke za Univerzitetski i Fakultetski savet, kao i pretstavnike stuđenata u Univerzitetskoj skupštinl. Konferenciju Je otvorio prođekan đr. J. Radić sa kraćlm govorom o značaju društvenog upravljanja fakultetima 1 Univerzltetom. Drugarica Illnka ĐokoVić, student rorhanske grupe, govorila Je 1 o dosadaSnloJ aktlvnostl Saveza studenata Fllozofskog fakulteta o unapređenju nastave. Primenom zakona o unlverzltetlma ta aktivnost Je 1 ozakonjena. Tehničke pripreme izvršene su na vreme, tako đa se Je uspešno moglo pristupiti obavljanju izbora. Za člana Fakultetskog saveta Izabran Je Mile Zegarac, stuđent romanske grupe, sa 1001 ■ glas. Kandidat za člana Univerzitetskog saveta Vule Stambolić na Filozofskom fakultetu dobio Je 1777 glasova. Za članove Univerzlteteke skupštlne sa Fllozofskog fakulteta izabrsni su: Kađira Bećirevlć, Vule Stambolić, Gorđana Kovaćević, Mlian Vukos, Ljubomlr Reljić, Jovlca MiSković, Mfle Zegarac, Ljublca Aleksić, Alek sandar Todorović, Dorđe Zorić, Bora Pavlović, Jelena Marković, Рего Vu jnović, Đorđe Katlć, Jovan Vojino rić, Vera Savić, Mllena Smolc, Duбап Savićević, Felar Kačavenda i Zo ran Jovanović.

Do čega dovodi slaba organizacija

U petak uveCe su stomatolozi ог ganlzovall tradicionalno brucoško veče. lako Je priprema za ovu pro siavu bila duga skoro dve nedeTje, ipak nlje bila soliđna. Naime, рго dano je oko 400 karata a prcstorija za smeštaj ovolikog broja IJudl nlje nadena. Na kraju je pala odluka da se veče održl u aull dekanata Stomatološkog fakulteta. I ova odluka dan pred veče Je pre Ina Cena, tako da se veCe održalo u etudentskom restoranu u ulici Svetozara Markovića. I šta se zapravo sve dogodilo te veCerl u stu dentskom restoranu. S obzirom da su u programu učestvovali radio pevaCi, Interesovairje Je bilo veliko, a prostorija je bila mala. I veliki broj onih bez karata je navalio u trenutku kada je pevao jedan od radio pevača. Nastala je lomnjava stakla na vratima. Ovo je sve uCinila grupa od oko Ce trdeset Ijudl, kojl pretežno nisu studenti. PriređivaCl su skoro dva sata (od 20 —22) vodili borbu 1 na kraju su bilt prinuđeni da naprave barikadu od stolova pred ulazora, pa kada ni ovo nije pomoglo, pozvall su Narodnu mlliciju. Posehno Je pitanje zašto priređivaCi nisu odložili ovo veče kađ nisu našli pogodnu prostoriju.

s, VALCIC

Poezija karata

U pauzi književne veCeri na Filozofskom fakultetu, dok se žagor svakovrsnih kritičara čuo sa svih strana, u prvoj skamiji napravljen Je mali leteći Monte Karlo. Tri studenta sa punim profesionalnim zanosom igrali su karata 1, kao đa su übeđivall okollnu, da 1 u tome ima neke »poezlje trenutka«.