Student

УНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНИКА

VI izložba Foto kluba VETERINARSKOG FAKULTETA

Foto klub Veterinarskog fakulteta priredio je krajem decembra prošle godine u prostorijama društvenog kluba Sestu izložbu radova svojih članova. Učestvovalo je Sesnaest autora sa četrdeset i seđam fotografija. Za razliku od ranijih, ova Izložba odlikovala se masovnošću učesnika i raznovrsnom tematikom fotografija. Međutim, kvalitet radova nije bio na nekom višem nivou, uglavnom zato što su izlagall većinom mlađi članovi. Mogla bi se učinitl još jedna primedba. Bilo je vrlo malo fotografija iz žlvota 1 rada stuđenata na Podeljeno je nekoliko nagrada. Prvu nagrađu j đobila Je fotografija Svetislava Vasića »Pođ neonskim svetlom«, dok su j đve druge nagrađe dodeljene radovima D. Markovića i T. Smiljkovi- , ća: »Tragom tračnica« i »Ispod pod- j vožnjaka«. f TESKOCE I PLANOVI Povodom posleđnje izložbe, posetlo sam prostorije foto kluba i u , razgovoru sa pretsednikom Cakićem, saznao neke pojeđinosti iz njihovog dosadašnjeg rada. Osnovan 1948 gođine, foto klub je za proteklih Šest godlna postigao lepe rezultate u i svom rađu. Kroz stručne kurseve j koji su održavani svake godine, obu- j hvaćen je veliki đeo studenata, a pored njih i izvestan broj učenika dve beogradske gimnazije. Рге nekoliko godina klubu je poverena organizacija prve univerzitetske izložbe u foto klubu Beograd. dok je nekoliko članova uzelo učešća na republičkim izložbama u Nišu i Kra gujevcu. Međutim, u početku je bilo vrlo teško. Počelo se vrlo skromnim sredstvima, tako reći bez ičega. Cla- ( novl su donoslli privatne stvari đa bi sebi omogućili rad. Njihovim zalaganjem oformljena je laboratorija i nabavljenb nekoliko osnovnih ге- ( kvlzita. Pa i sađa klub rađi po nepovoljnlm uslovima. Prostorije su i nedovoljne, laboratorija bez vode l j slabo osvetljena. a prlllčno teškoće u radu pričinjava neđostatak арагаta za uveličavanje koji jee neophodan za izložbene rađove. Dotacije kojee foto klub prlma od Unlverzltetskog odbora nedovoljne su za nabavku neophodnog materljala i ođržavanje laboratorlje. A đrugih шаteiijalnih sredstava klub nema. Govoreći o planovima u novoj gođlnl,

Cakić jee istakao da su oni s obzirom na materijalne mogućnosti i uslove pod kojima se radi vrlo skromne. Predviđeno je organizovanj tematskih konkursa uz pomoć foto kluba Beograđ. Karakter i namena ovih konkursa, koji će pretstavIjati' novinu u njihovom rađu, su veće aktivlranje članova, podizanje kvaliteta na viši nivo i odabiranje radova za godišnje izložbe. Uspostaviće se i tešnja saradnja sa SD »Veterinarom« i đruštvenim klubom koja će imati za cilj manifestlranje kroz fotograflju sportskog 1 društveno zabavnog živoa na fakultetu. Naš glavni zađatak, rekao je na kraju Cakić, ostaje kao 1 dosađa obuhvatanje što većeg broja stuđenata i đalje usavršavanje naših članova. Za rad foto kluba postoji vellko interesovanje na fakultetu. On je za poslednje trl godlne najbolji na Beogradskom unlverzltetu i zato le potrebno obezbeđiti mu veća materijalna sređstva đa bi u svom rađu postigao još bolje i plodnije rezultate. M. ĐORDEVIC

24 decembra održana је na pravnom fakultetu godišnja skupština kluba жа Ujedinjene nacije studenafa Beogradskos univerziteta. Na slici: radno pretsedništvo.

ХУМОРЕСКА

НЕПРОНАЂЕНО НИШТАВИЛО

Нису баш сви учесници књижевне суботе, нису баш сви имали бра де из колумбовски једноставног разлога јер је било и ћосавих. Али су зато сви били бучни и уметниди. То псче није донело значајних резултата у дискусији јер се већ по безброј пута поновило да је поезија мистериозна и да свака копулација живота и поезије неизбежно мора да доведе до духовног канибализма. до тога да тај сурови свет поједе поезију. Једна безазлена бруцошкиња Је све то слушала и одмах ]е замислила неке сурове људе који кад устану из кревета, умију се и оперу зубе, оду да доручкују по две песме и Једну чашу Јогурта. Но њено срце Је већ брже закуцало кад Је у зсЈленкастом монгомерцу на сто наскочио велики песник. (Он је зелен ко трава зелена крај Варацина У песми Марко Краљевић и Вуча Џенерал. У души својоЈ бруцошкиња је већ извела ову помало књишку али свежу компарациЈу). Зачуо се груби глас који из саме церебралне текућине покреће своје вибрације одјукујући у шупљој сали као песник у шупљини васионе; у тоЈ пећини медвепа великих и малих почео Је рецитатор и песник: Нико Распрснуо се и пао из ничега у ништа Распрснуо се прснуо се крснуо се и попео опео на ништа Пишта и скочио очио бочцо точио у ништа Овај дубоки лирски Сенс. Ова пасивна лирска агресиЈа, овај комрлекс распадања занео је и обухватио спирите присутних. Иако Је у песми нађено неколико трулих и писарских места она Је високо оцењена. Замерке су нађене, Јер забога, крснуо се, ниЈе ли то директна проповед крсне славе?

А сви прави уметници треба не само да раскрсте са политиком, него тим пре са рзлигијом. Па онда овај Пишта. Није ли то проповед чисто политичких категорија као што је уска националност и остали феудални појмови. А поезија, зна се, мора да буде чист а. Зашто се политика тако безобзирно меша у песништво. Егзалтирани лирским флуидом песме присутни су одлучили да емфатички и импулзивно следе н>е зине божанствене ритмове итмове. „Попнимо се на ништа!" викала је маса младића. „Скочимо очима у ништа!“ викале су девојке. „Распрс нимо, прснимо! Попнимо опнимо!" цела се сала орила од оргијаша ли рике. „Ох како ме узбуди и понесе ова дубинска лирика" рече бруцошкиња. И пошли су да траже ништа да би се попели на њега и да би скочили у ништа. Јер да би се скочило мора се попети на нешто. Али они нису могли да нађу то н и ш т а на које треба да се попну. И зато ни даиданас нису скочили у ништа јер нису нашли одакле да скоче и гадно су се разочарали очарали.

Р. Поиов

Позоришна академија добија свој студио КАРАКТЕР СТУДИЈА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОСТ Интересантно ће свакако бити извођење ових драма без стандардне класичне опреме, без реквизита, без икаквих техничких ефеката ко ји често могу да надоместе инвенцију и глумаца и редитеља. „Најважније за Студио биће да истакне замисли редител>а и глумачко, о-

стварење" рекао ми је Један од будућих редитеља овог Студиа. Академија за позоришну уметност отвориће у јануару 1955 године свој студио у дворани Дома културе Западни Врачар. У овом крају без позоришта наишло се на разумевање управе Дома културе која Је дала милион динара за адаптирање дворане. Академија досада ниЈе имала своју сталну сцену. У јануару прве претставе Beh у Јануару АкадемиЈа ће приказати већ спремљене претставе: Крлежино „Краљево" (класа професора Танхофера), „Механа на главном друму“ од Чехова (Класа Мате Милошевића), „Љубавно писмо" од Косте Трифковића и Вече индиске поезиЈе и музике (класа Виктора Старчића) у сарадњи са Музичком академијом. Поред испитних и дипломских претстава у режији професора АкадемиЈе, публика ће видети и самостална остварења младих редитеља Огњенке Милићевић. Љубомира Радичевића и Владимира Петрића. У репертоару ће бити заступљена драма, од класичне* иидиске и јапанске, досада непознате нашој публици, до модерне: Камијев „Неспоразум", , Острво коза" од Уга БетиЈа, „Човек радар“ од Сигурда Евенсмоа. Биће приказана и „Сабрина" која се управо даЈе на Брод веЈу. Академија тражи свој специфичан стил Студио he омогућити наставио је млади режисер да АкадемиЈа створи свој специфични стил (камерни карактер стила, првенствено) коЈи Је и досада постојао али интерно, на поЈединим класама. и ниЈе се могао у целини приказати публици. Јер су претставе даване повремеко и неплански а глумци и редитељи су одлазили у разна позоришта где су морали да се утопе у стил дотичног театра. Сада he Студио бити у стању да задржи своЈе чланове и по завршеним студи Јама. Нешто као постдипломске студије Има толико важних ствари додала Је Огњенка Милићевић. Долир са публиком много значи и за рецитеља. а ггоготову глумца Порел тога моћи h<~ да се оствари дубље упознавање директора позоришта и младих талената.

М. МИЛОРАДОВИЋ

Ростанове „Романтичне душе" у извођељу студената Позоришне академије

INDEX

...илити „ЗВЕРИЊАК"

Петак ове школске године. Бруцошка група за вежбе из руског језпка на Филозофском факултету од 14—16 часова. Но, је ли ово зверињак! Звернњак! викнуо је наставник. Часови се одржавају у собичку величине 4x5, претрпаном капутимл у ове зимске дане и претрпгпим клупама, да ое једва између њих пролази. Зато друг који донесе књиге „Роднаа литература" пре часа почне да их баца још са врата и оне лете до задњих редова, да би се задржале на букетима уздигнутих руку, на нечијем че* лу, или одбиле о зид. А док још наставних не заврши час, руке полазе капутима што висе по прозорима и што су наслагани на катедри. Тако је било и оног петка када се чуло са катедре: „Зверињак, но!“ Тако је и сваког петка до данас. Трсбало би размислити, другови бруцоши. ’ ' v - - Б.

НЕОБИЧНО...

Час предвојничке обуке за студенте прве године Ветеринарског факултета. Бруцоши ć пажњом слушају: пиштољ м-33 је ватрено... итд. изненађен поглед посматрача застаје згперен негде у средину слушаонице. Тамо заједно са осталим студентима мушкарцима, предавање слуша једна девојка. У* питао сам је после часа, како је она ту доспела. Одговорила је: „На, ето ја сам једина девојка на првој години ветерине и пошто нас псма више, морам да слушам и учим наоружање Армије, Осмехнувши се додала је „Интересантно је, а није пи тешко“. Заиста интересантно.

...И СМЕШНО

Семинар за југословепску књижевност у саопштен>у студентима о полагању испита из теорије књижсвности у јануарском року каже између осталог да се при јављени испит не може одгодити ни лекарским уверењем: Ради тога ... Моле се студенти да већ сада почну чувати своје здравље да им то (тј. лекарско оправдање) не би било потребно закључује се у сапштењу. В. М.