Student

(Nastavak sa 1 strane) osnivanjem predloženog fonđa za izdavanje univerzitetskih udžbenika. U taj fond bi ulagali fakulteti privfedna preduzeća i studenti. Režim fakultetskih studija treba da bude takav da prva godina bume selektor u tome smislu da onj studenti kojii nemaju smisla za mašinsku tehniku na vreme uvide svoju grešku. Ferijalna praksa onakva kakva je danas, u potpunosti ne zadovoljava. Potrebno je izraditi program prakse i organizovati kontrolu nađ njegovim sprovođenjem. Ovde treba napomenuti da je u Zagrebu uvedena za gimnazijalce i tehničare koji dolaze direktno iz škole obavezna praksa pre upisa na fakultet. Na kon ferenciji je diskutovano o odnosu privrede prema mladim inženjerima. Konstatovano je da taj od nos nije svuda bio pravilan. Pojedinim mladim inženjerima odmah su poveravani upravno rukovodeći i fhbrikacioni zadaci kojima oni nisu mogli odgovoriti i onda je na njih gledano sa nepoverenjem. Ne može se od fakulteta očekivati da daju takvu praktičnu spremu koja bi omogućila mladom inženjeru da odm.ah pristupi rešavanju konkretnih zadataka iz proizvodnje. Taj prob’em su neka naša veća preduzeća rešila na taj način, što su

mlađom inženjeru omogućili đa izvestan period vremena provede u poznavanju tehnoloških procesa i rada preduzeća. Tek nakon jednog takvog staža, može se zahtevati od mladog inženjera da rešava konkretne zadatke i prob leme proizvodnje. Konferencija je konstatovalo da saradnje između fakulteta nije bilo u dovoljnoj meri. Ukazano je na neka pitanja kod kojih je ta saradnja neophodno potrebna: načelno usklađivanje planova i programa, usklađivanje režima studdja, razmena iskustava, stručnih kadrova itd. Usklađivanjem režima studija izbegli bi se nepotrebni prelasci sa jednog fakulteta na drugi. Podvučeno je potreba za saradnjom fakulteta, fakultetskih laboratorija i ustanova sa privredom. Pored obostrane koristi od takve sarađnje, fakulteti bi došli đo sredsava za savremeniju i potpuniju opremu laboratorija. U tu saradnju trebalo bi po mogućnosti uključivati studente starijih godina. Sleđeću interfakuletsku konferenciju koja će se održati iđuće godine, organizovaće Udruženje stuđenata mašinske tehnike iz Beograda. Materijale za konferenciju pripremaće koordinacioni odbcri koji će u meduvremenu ođržati međusobni kontakt

Dragomir Dragovič

(Nastavak sa 1 dišta prakjiićnih potreba studenata koji danas pri prelazu sa fakulteta na fakultet trpe zbog neprlznavanja ispita i semestara. Rečeno Je da po svim ovim pitanjima apsolutna jedinstvenost koja bi značila unlformnost nije ni poželjna baš zbog interesa nauke 1 njenog napretka, ali bi bilo poželjno da istoimenim fakultetima glavni pređmetl budu i po imenu i po sadržini isti. POSTDIPLOMSKE STUDIJE • Iz kompleksnog problema post diplomskih studija najviše je bilo reči o nastavi za naučno usavršavanje i, specijalizaciju, јег su ta đva vlda studdja zavedeni Opštim zakonom o univerzltetdma. Bilo bt korlsno kada bi svl univerziteti 1 fakul teti usvojlli mišljenje dr. Zanka po kome postđipiomske studije treba da utdču na rasterećenje redovne nastave i to tako što bi redovna nastava đavala stručnjaka opšte prakse, a to znači đa nastava bude očišćena svih nepotrebnih specijallstidklh a da se jednom manjem broju IJudi omogućd usavršavanje posle završetka fakulteta 1 izvesnog vremena proveđenog u praksi. STUDENTI IMAJU PORED DUZNOSTI I PRAVA • Studenti su i рге donošenja OZU aktlvno učestvovall u donošenju svih važnijih pitanja od interesa za fakultete. Kao pravilo je da su mišljenja studenata prihvatana kao pravilna, all je razlike među fakultetima bilo rta pitanju primene u praksi predloga studenata. Praksa i mišljenje da student nema pravo đa se »meša« u nastavna pitanja đošla je đo izražaja i na ovoj konferenciji. U referatu rektora Za-

grebačkog sveuCllišta, a 1 u đlskuslJi pojedinica, traženo Je da treba razraditi član OZU u kome se daje pravo prestavniku stndenata da učestvuje n radu fakultetske uprave. Prl tome Je isticano da taj član treba tnmačiti restrlktivno, t-j. da prestavnika studenata treba pozivati samo kađa Je na dnevnom геdu uprave pitanje iz kompleksa materijalnih problema. Prestavnici SSJ, a i mnogi profesori, usprotivili su se tom mišljenju 1 istakli da stuđenti imaju pravo da dajn sugestije i po pitanjima nastavnlh pianova i programa, kao i režima studiranja 1 da takve odredbe treba da sađrže republlčki zakonl. • Blla Je vrio živa đlskusaja koju Je рокгеашо profesor Kamphi iz Sarajeva. On Je rekao da pri raz radl postavki OZU o načinima prestanka statusa sC;u<lenata treba da vlađa jeddnstvenost svih republika, odnosno unlverzlteta. Prema mlšljenju neMh diskutanata шје ispravno za gubitak statusa s'.udenta predvidetl oštre uslove, t.J. treba omogućiti da student kroz jedan duži period vremena Ima pravo na poiaganje ispita. Ali je isto “ako istaknuto da i sami studentd treba da povedu borbu protlv »večitih studenata«. Na kraju, treba kod problema »staitus studenta« dvojiti pravo polaganja ispita od drugih materijalnlh prava i druglh pogodnostl i bendficija. Svi su se složill da ta prava može da koristi samo student koji redovnb polaže ispite. • Redakcija »Student« nema nameru da ostane pri ovoj krat koj informaciji o konferenciji u Zagrebu. U ovom napisu mnoga pitanja nisu ni dodirnuta, a kamo li razrađena. To će biti zadatak sledećih napisa.

(Наставк са 1 стране) Апоолутно је Љртребно створити болницу од 200 постел>а

за студенте оболеле на плућима. Док се ово не уради, могло би се досадашње опоравилиште на Авали претворити у стационарно лечење плућних болесника. Потребно је да се прошири дом студената „Мика Митровић". У овом дому који има све потребне услове налазе се просторије дечјег позоришта „Бошко Буха“ као и кабинет Предвојничке обуке и то баш у оним просторијама које су најнеопходније (кухиња. ресторан). Крајн»е је време да менза ових студената најзад постане висококалорична менза. Да би се побољшало стање студентима нису потробне само мерее у погледу лечења, већ и профилатичне. У првом реду пшребно је про ширити рад антитуберкулозног диспанзера Студентске поликлинике, који сада има само дијагностички и терапеутски карактер. А.Т. служба на 50.000 студената Београдског универзитета нимало не заостаје по броју за антитуберкулозном службом једног већег среза с обзиром на слецифичност животних услова студената и и»ихове потребе. Треба објединити и проширити. А.Т. службу на Београдском универзитету. Питање обједињавања .А.Т службе је једино могуће решење под садашњим условима. Ова служба обухватила би не само студенте, већ и школску омладину, те би се на тај начин допри нело оггштој антитуберкулозној служби у граду.

Ж. МИЛИЋ

ТРАДИЦИОНАЛНА НЕДЕЉА

СЕДАМ ДАНА СА ФАРМАЦЕУТИМА

Драгољубе како напредује, Јесу ли дошли сви излагачи? Јесу. Ту су: „Галеника‘% „Пролек“, „Ескулап", „Плива", „Лек*, „Здравље", са врло добро одабраним изложеним стварима и укусним араижирањем, тако да је све по предвиђању. Слике нашега фото клуба употпуњују добар утисак изложбе, јер су оне у потпуности успеле. Прва ствар у недељи изложба је врло успела. Једино смо имали муке са просторијама, јер су оне као што видите мале, а и излагачи понекад сајамске крви, па хоће сваки најбоље место. Што се тиче пак посете, ево их има доста; ту Је близу na ће је посетити и поред свих иаших студената и професота још и мсдицинари, стоматолози, болничко особље, а у суботу he ту бити и годишња скупштина апотекара, па ће и они посетити. При разгледању изложбе сасвим еам се сложио са мишљењеи да Је успела, јер сам видео фина паковања и проспекте, пеницилина, хормонских препарата, витамина, геносом лекова и других посебних производа наших фабрика фармацеутских производа. Затим, слика мртве природе и потре циганчета са зидова изложбе се не могу ставити у заборав, поготово што су рад аматера и то чак почетника, а врло лепи како по мотиву, тако и по техници израде. Браво фармацијо! при излазу кажем колеги, наравно уз ударац тапшања по леђима и уз обећање да hy доћи сутра на предавање „О индустриској производњи лекова". И заиста магистар Анђелковић из „Галенике" је изнео у њему доста занимљивих и поучних ствари о лековима, тако да Је велики број присутиих био задовољан. Среда је за мене била празан дан, али то само зато што су студенти фармације тога дана били у посети фабрици „Зорки“ у Шапцу. По доласку ми Је мој верни познаник водич до танчина све описао и из свега сам закључио да су тамо били врло лепо примљени, и разгледали целу фабрику уз >бјашњења. Ишло их <је око 200.

ДОЧЕК КОЛЕГА ИЗ ЗАГРЕБА Четвртог дана око 15 часова из загребачког воза сишло Је око 60 студената, који су можда први пут овде или су већ били у протеклим традиционалним посетама. Понегде се види стисак руке, негде пољубац, а скоро свугде се чуЈе: како сте путовали? јесте ли уморни? Сви су бити задовољви и' смештај је брзо спроведен, тако да су се у 20 часова сви већ појавили у амфитеатру где су прочитана четири стручна рада. Павловић је заиста успео са својим радом „Синтетски заменици плазме“ и биће сигурно награђен обраћа ми се колега стручним тоном. И заиста, био је награђен, а пошто су и остала три рада била добра, такође су добили паграду. Загребачке колеге са око 300 београдских студената и професора фармације су у Југословенском драмском позоришту гледали драму „На крају пута*. Свечани приЈем Је био на факултету под покровитељством декана Трпинца. А у спортском програму због кише, дошло је само до победе Београђана у одбоЈци и стоном тенису, а Загрепчана у шаху. Како сам чуо одржана су два заједничка састанка са Загрепчанима на којима се углвном говорило о усклађивању наставног плана и програма као например о томе зашто у Загребу студиј фармације траје четири године, а овде пет и сличко. Затим, о међународној сарадњи у ИПСФ где оба ова/ факултета претстављају заједно Једног члана. У том погледу углавном се говорило о размени студената. ,ФИНИШ“ У суботу увече у великом амфитеатру око 500 присутних поздравило је смехом хумор Чкаље, Рафа и других, а након тога у сали са „дванаест стубова" уз звуке оркестра почела је игранка. Ви нисте од наших? Сигурно сте Загрепчанка? Па како се овде осећате наваљивао је питањима Је-

дан фармацеут плавокосој девојци. I Да, Загрепчанка. Врло лепо, просто немам шта да замерим, бар до сада, а ваљда ће и сутра на Авали бити добро. Даљи разговор нисам чуо, отишао сам. Па време је било спаваљу. два сата су већ. Иако бунован у девет сати сам био пред аутобусом за Авалу, а онда, гужва, смех, шале, па се стигло и на Авалу. А тамо иако време баш није бог зна какво, ипак леп изглед. Прилазим плавокосој Загрепчанки која је веровала да ће и ово успети у невезаном разговору да јс интервју: Дивно! Нисам ни веровала да Је студентски живот тако леп, Знате ја сам тек лаии матурирала. Нисам могла да замислим да се за неколико дана у друштву тако непознатих колега могу осећати тако интимно и тако пријатељски. Удлавном, шта да кажем, све је успело и дуго hy се сећати, а и догодине сигурно hy доћи. Остатак дана Је брзо прошао, а онда су са станице одлазили возом, задовољни посетом и дочеком Загрепчани, а трамвајем Београђани, срећни успехом овог свог годишн»ег празника: недеље студената фармације.

Л. МИРКОВИЋ

ИЗ ЛАБОРАТОРИЈЕ

„СТУДЕНТСКИ ЗБOР“ - Скопље

Osmogođišnjica MedicinsKog fakulteta je ovth dana svečano proslavljena. Osnovan 1947 gođ. Medioinski falcultet je kao najviša zdravstveno-prosvetna ustanova mnogo doprineo poboljšanju zdarstvene službe u NR Maikedondjl. Ha’četiri stuđenta jedan apsolvent. Iz godlne u godinu broj apsolvenata na Univerzitefcu se povećava, tako da danas broj redovnih studenata i broj apsolvenata stoje u odnosu 4:1. Jedan ođ faktora koji su uslovili ovako velikd broj apsolvenata je i nedostatak udžbenika. Vrlo je česta pojava da sfcudenti fcekaju na red za neki udžbenlk i kad ga dobiju, tek onda prijavljuju ispite. Novim režimom stuđija onemogućena je tendencija daljeg porasta i inače veLikog broja apsolvenata.

„ N А S I D А N I" Sarajevo

Nacionalnl komitet Svetske univerzitetske službe za Jugoslaviju koji je ogranak Međunarodne stuđentske organizacije WUS-a održao je nedavno godlšnju skupštinu na kojoj je konstavovano da je rad u toku ove školske л ждр S'Tf' л ~- ИМИИШД Sodine blo mnogo uspešndji nego ranijlh godina. Iz podnesenog izveštaja vlđi se da je komitet novcem od 10.000 švajcarskih franaka (686.051 đev. din.), koji je đobijen na ime pomoći iz budžeta ove organizaoije, nabavio u inostranstvu medlcinske instrumente za studentske poliklinike u svim unlverzitetskim centrima. »Klub studenata« je najzad prebrodio porođajne muke koje su trajale pune tri goddne. Ove gođine KUD kluba ima: dramskl studio, folklomu sekciju, narodni orkestar, tamburaški orkestar, humoristićku grupu. dva okteta, sekciju klasične muzike i kvartet gitara. Ove će sekcije sa svojdm bogatim repertoarom nastupati svake nedelje u Sarajevu i okolini. U gradu sevđalinki i folklora održana je stuđentska revija narodnih pesama i igara ... »Blla je tc revija mladoeti ritma i lepote...« i kao takva potpuno uspela.

tribuna LIST STUDENTOV LJUBLJANSKE UNIVERZTE

Festival triju muzičkih akademija koji Je 1953 ordžan u Beogradu , a lane u Zagrebu, ove godine je blo u Ljubljanl, od 28-in ao 3-iv. Festival je pmžio priličnu sllku o radu 1 uspesima naših studenata-kompozitora, dirigenata, instrumentalista. pevača i muzičara. M V.

iinioizitetska tironika

M A Š\ N S K I I N Ž E N J E R

НЕОПХОДНА JE БОЛНИЦА OA 200 ПОСТЕЉА

DRUGA INTERUNIVERZITETSKA KONFERENCUA U ZAGREBU ' PUT SARADKJE