Student

РОМАН У НАСТАВЦИМА ОБРАДИО ВАСКО ИВАНОВИЂ РОМАН У НАСТАВЦИМА

Велики шеф спасава земљу

ЈБУДИ ИДУ СА ПОГЛЕДИМА УПРТИМ НЕГДЕ ГОРЕ. ТАМО ВИСЕ АТОМСКЕ БОМБЕ. И ЈБУДИ НИ СУ СИГУРНИ ДА СУ САСВИМ ДОБРО ПРИЧВРШЋЕНЕ.

••• Пlеф притнсну неко дугме. Паркет испод Дика со/ отморн и он ишчезе у спедијално сагрзђену комору. Клипане! рече доброћудно шеф... куда си заћорно? Оам се прену • Драга дјецо, гласом пуним суза говорио Је шеф... наше нного-напаћено човјечанство у смртној је опасности. Наша је света дужност да га спасемо. •• • Човјекољубље великог шефа било Је опште познато. Скоро пословично. Стога, била Је разумљива туга која му Је треперила у гласу док Је говорио о блиској опасности коЈа при Јети човјечанству и његовој најближој околини. Но, шефу брзо досаде сентименталности. НнЈе желио да се прим Јети колико Је тронут. Као што сам рекао, овај блесави свијст има да скикне ако се пе предузму најозбиљније мЈере. Зато сам вас позвао. Не могу допустити да људи, само зато што им Је закржљао мождани систем, постану јахаћа ертела. Уосталом, ако неко треба да их јаше (а Ја мислим да треба) онда.., наћи ћемо. .. тЈ. ми ћемо то рздити, а не нека мафија из другог вилаЈета. Дуго сам размишљао и коначно дошао до закључка да остало друштво, у овом тренутку не би било од нарочите користн. Тиме не кажем да сте вас двоје неке цвећке... али и магарац Је добар кад нема коња. А ваљда, научилн сте нешто од мене. Велики шеф био је, иначе, врло учтив, И ово Је требало схватити као знак велике присности. Сам се насмјеши са поштовањем. Мери, престаде да поправља чарапу. И сам Је могао да прати шефово излагање без сметњи. Шеф Је међутим, очекивао питања. То Је био његов стални метод. У чвму Је ствар шефе? живо заинтересована упита Мери, каква Је опасност у питању? Свакако ниЈесу велике богиње. Шеф Је много волио ироничан начин изражавања. Тако Је од људи бар донекле, наплаћивао иначе нецјен>нве услуге коЈе им је чинио. Ви знате из историје (шеф Је, наравно, опет иронисао)... ... Сам Је климао главом. ... Мери Је чинила сличан напор.

... Дакле, ви се сјећате да Је једном врло давно, уосталом, некакав клипан, звао се Квен успио да дигне неке микрофилмове. Заправо, микрофилмове укрзла је из обавештајног центра његова швалерка каснија Катарина. Дабоме, тада Је било могуће да их украде. Ја имам четрдесет година. То Је било прије неколико хиљада година. Помоћи hy вам да изведете закључак: Ја тада нијесам био шеф обавештајне службе. Последице су Јасне: та Катарива, као што рекох, украла је микрофилмове. Разумије се, није их украла због љубави према фотоматерпјалу. Она Је била агент са Тере. А на Тери (то Је близнакиња Земље), постојао је живи интерес за пла-

нове и изглед Земље. На Тери су, за оно вријеме, имали веома развијену технику. И хиперпродукцију интелектуалаца и летећих тањира. и као последица било је пуно интелектуалштине. Зато су одлучили да оснују кажњеничку колоиију ва Земљи (не кажем да је то била лоша идеја не богами). На Тери су живЈелс само жене. И то веома лијепе жене. Сем оне из Државног савЈета. Оне су. међутим, имале пуно искуства. А лепота и искуство не иду заједно. Било Је уствари, на Тери и мушкараца. Али њима је изгледа недостаЈало нешто ... и тако... укратхо ниЈесу их сматрали мушкарцима... Е, дакле, на овим микрофилмовпма били су снимљени за Теру веома важни објекти. Катарина Је била вјешт агеит. Квен је мислио да се она заљубила у њега. Он Је вукао мккрофилмове. Она Је вукла њега за нос. Тако комплетирани, она и он и микрофилмови стигли су на Теру. На Тери... Квен Је био фасциниран. Прво, због земљине теже. Ои је био навикао на земљину тежу. А тамо н:«ја било земље. А није било ни земљине теже. Квен је био глуп за техни-

ку. И није схватао физичке законс. Уосталом, не самв звог тога. Алл трепухно, нас то интересује. Мада, ипак ћемо рећи. правп разлог љсговог нерационалксг пона'шагБа био је у овоме: прије нсго, га је Катарина прмшерафила, Квсн Је био на отслужешу војног рока. А друштво на Тери било је, разумјећете, опасно за Једног Ремца. Зато се Квен понашао као да he сЈутра да буде смак свијета. Треба имати у виду да су жене на Терм (можда због тежеЈ биле одјевенс врло чудно. Тако Је Квену за веома кратко вриЈеме порастао углед. А нв Тери је дошло до грађапског рата. Када cen рашина слегла, није било потрбно да се ма ко шаље на Земљу. Утолико приЈе, што су преко свсжирских станица сазнали да се на Земљи држи конференцкја о забрани нуклеарног оружја. Експерти за Земљу рекли су да Је то најбољи зиак да he хамо, ускоро, бити веома веселих ствари. Квен Је осјећао носталгиЈу. У слободним часовима купао се у свемнру. Микрофилмови лежали су неискоркшћени. Када се адаптирао на Тери, Квен Је (без видног повода) признао да се зовс Гари, а не Квен. Тада Је настао прави ужас. Не зато што се становиицима Тере није свиђало ново, односно старо име. Узроци ужаса били су друге природе. За ужас, обично се не зна откуда долази. Или се људи праве да не знају. А понекада, праве се да не знају ни то да Је ужас ужас. Међутим, овај се ужас срушио на Теру у виду инвазиЈе од некуда из стратосфере. Очајннчки отпор бранилаца Тере трајао је тридесет дана. Чудовишта која су управљала техничким направама (које су се ругале свик дотада познатим облицима техничких конструкциЈа), врло су брзо савладала отпор Терииих тањирића. Изглед ових летилица тешко Је описати. Заправо, немогуће. Он« и нијесу имале никакав облик. Просто, тако... Уосталом, прављене су да се на њима лети, а не за извоз.. • Гари Је осЈећао све већи притисак носталгиЈе. Сеи тога, указала му се јединствсна прилика да својим пријатељицама из безваздушног простора узвратн гостопримство... На преостале тањире, цигаре, чак, употребио је и неке олупине авиона на млазни погон, потоварио је преостало друштво и ухватио маглу. (Свршиће се)

Илустрације: МОМА МАРКОВИВ

У II колу Економски најбољи

Прошле недеље одиграно је дру го коло Ункверзиггтског футбалског првенства. У овом колу нај боље су играли футбалерн „Економиста". Победом од 6:1 над Медецинаром П „Економист" је голдиферсн циЈом увршћев м«ђу најбоље у групи. Студентски град јс победио Архитектонца са 2:1, Младост —Електричара са 4:3, САСК Грађевиица са 3:1, Мапшнски Рудара са 1:0 док су Педагози и Технолози играли перешено 1:1. Због неспоразума око регистрзције поништена је утаклгаца Шумари Стоматолог 3:2.

НАЈЗАД НА СБОЈИМ ТЕРЕНИМА

За годину дана завршени г су студвмтски терени на Губеревцу за кошарку, одбојку и мали рукомет. Два и пс милиона динара и прилично труда лонели су студентима два терена за одбојку, бетонско игралиште за кошарку и „црвено" игралиште за рукомет. Ових дана на студентским теренимз су засађеке саднице јабланова и шибља. А у кућици поред терена, у коioj се налазе свлачионице са купахилима, оаог пролећа треоа да бу-

ду уграђени санитарнн уређаји тако да he терен на Губеревцу имати и топлу воду. Ове недеље терени на Губеревцу дочекују као прве такмичаре одСојкаше студенте. Данас се састају Правни ВПШ у 16 час., 14 априла Машински Младост, 13.1V. Грађевинац Студентски град и 16 априла САСК Електричар. Сзе утакмице почин,у у 16 часова. (На нашој елици кошаркашки терни на Губеревцу).

osvrt

БОКСЕРСКА ШКОЛА

Боксерски клуб „Студент" постоји већ годину и по дана. Недавно одржана годишња скупштина „Студента“ кснстатовала је, поред неких недостатака, плодан рад. Клуб је, иако са скро.мним материјалним средствима, успео да адаптира салу за тренинге и да je опреми рсхвизитима, има 30 регистрсванмх боксера и 92 коЈи тренирају... Највећи успех клуба свакако лежи у чињенини да је побуђен интерсс за бав л-ање боксом на Универзитету. Скупштина клуба је доказала објективне могуђности да „Студент“ може да отвори боксерску школу за „Студент“. Једина препрека на том плану je плаћени тренер. Међутим, молба упућена Савезу за унапрсђење спортова Србије за помоћ (за плату једном тренеру) није удовол»сна. Ваљда у Савезу за унапређење спортова сматрају да бокс „није спорт за студенте“. Н.

Игре ветеринара Богат програм у Београду

2а—24 Априла одржавају се у Београду Ш спортске игре студената Ветеринарских факултета Југославије. Покровитељство над овогодихшћим играма прихватио 'је ректор Београдског универзитета Др. Ђуричић Илија. Први пут игре су одржане у пролеће 1953 г. Иницијатор такмичеља био је Ветеринарски факултет из Београда. Ове године Београдски студенти

he први пут моКи да буду сведоцЈлепих и интересантних борби кој« he се одвијати у седам дисциплина: Мали рукомет, Одбојка, Кошар ка, Футбал, Стони тенис, Шах v Стрељаштво. На овогодишње игре Загребчани долазе са жељом да „преселе" пехар у Загреб. Сарајлије сускромније. Желели би да се одвоје од последњег места и да иза себе оставв једну екипу. Студенти Ветерине из Београда такође нису без асеље Да би се она испунилг и да би пехар и даље остао у Београду, потребно 1е својски запети.

ЈАКОВЉЕВИЋ

БРОЈ 10

Izdaje Save? studenata bepßrafls knp nnlver7lte+4 ; *’■ ■ - — Нд / ГгеЛпЈг / Glavni i odprovnmi nrednlk Bora r-'vi vić / Credništvo i admi* nistracija Sa-kaoska l/I - ' tel 23 4fi4 / Cekovri rafiin » f: >2-T-227 / Stampa grafidki zavod, Bulevar Vojvode Mišića 19. teL ll / List izlazi sredom, cena 10 dinara / Tromesečna pretpl a-ta 120 dinara.

8