Student

pro et contra

levi rakurs

OTMIČARI Mereći količinom i kvalitetom rečenih životnih istina, engleski film »Otmičaii« je trenutno najinteresantija stvar na repertoaru beogradsklh bioskopa. To je nešto čudna pri ča, pomalo spora i vrlo precizna, o Skotlanđanima, Ijudima, ispod čije mimoće i hladnokrvnosti, gore neobične i nama neshvatljive strasti i čijim postupcima rukovođe sasvim izuzetni životni obrasci. Više od toga, to je jedna prefinjena psihološka studija poznavanja dece, kojima su zbog nastranosti roditelja uskraćena dečja zadovoljstva i poetska slika njihovog doždvIjavanja nove sredine, odglum Ijena sa takvom dečijom neposrednošću i naivnošću, koja zbunjuje. Poredeći je sa glumom iednog Dankan Mak Rea, ova dečja i netransponovana gluma deluje životnije. Naravno, da je luksuz ovakve neposrednosti i neglumljena, i dozvoljen i moguć jednio deci. Sd đouoiom ш trole Ovaj film nas dugo vremena drži u pogrešnom uverenju, da ćemo videti nešto vredno, obećava više nego što daje. Sudeći po početku, ozbilj no intoniranim izjavama zahvalnosti mnogim visokim ustanovama, mislimo, da će to biti film, koji če na jedan pažljiv način da prikaže posleratnu Nemačku i njene Ijude i borbu tih Ijudi protiv ostataka mračne prošlosti. Međutim, vrlo se brzo da ustanoviti, da to nije stvar i tema, koja bi u preteranoj meri interesovala kompaniju Metro-Goldvin Ma jer. Docnije izgleda, da če to biti Ijubavna melođrama između američkog vojnika, sa svim atributima jednog zvaničnog filmskog prosečnog Ame rikanca i nemačke devojke, javne devojke i barske dame. Međutim, do kraja će se ispostaviti, da ona ne voli galantpog Amerikanca, nego je član krijumčarske bande, najviše iz razloga, da bi film prerastao u jednu uzbudljivu kridrarou, u kojoj ni krijumčari msu obični krijum čari, nego podla nacistička organizacija, koja bira najkomplikovanije i zaista fantastične načine za svoiu podzemnu de latnost u jednoj okupiranoj zemlji. Naravno, nevoljna krijumčarka i javna žena ispuniče očekivanja publike, i zaIjubiće se u Amerikanca. Pređ kraj filma će, kao što je red, da bude ranjena i izgubiće mnogo krvi, ali će bez bojazni ipak uspeti. da se osvesti za finalni poljubac, a njen momak će da uhvati vođu nacista, jednog zgranutog, belokosog, dolihocefala. A?lles in Ordnung’ Prijatelj ski savet: svoje iluzije, da ćete videti đobar film ostavite na vratima bioskopa »Dvađeseti oktobar« i ako uspete da se ne čudite mnogo, gledaćete relativno uzbudljiv avanturistički film. U tom slučaju i vaša intimna ocena biće možda veća od ove, koju sam ja dao. D. S.

KULTURA i UMETNOST

ЧАСОПИСИ БЕЛИ И ЗЕЛЕНИ

Сусрети 2 Часопис „У плавом", црногорских иладих писада гостопримљив је и за младе ауторе из Србије. Поред меланхоличних песама Душана Костића и пртл>ага почетничких песама налазимо крепко исписаНе стихове Петра ПаЈића. Једини чла нак „Ћосићев Ненад БаЈкић“, од Вукотића са напором али ђачком футролом окреће своје перо двадеоетогодишњицн смрти једног међуратног писца од високог важеља. % Дело 2 „Дело“ Је постало ваљана есеистичка читанка. Али, никако да обрати пажњу прози коЈа Је слабост толиких књижевних година код нас. У другој свесци налазимо песме Драгана Колунџије, једног гимназисте коЈи се размахао мета

фором и изнад осећања коЈе доиста има. Душан Матић, говори о трагедији збирки песама мада не решава ништа и просто се „извлачи* да широм отвори прозоре мрач них издавачких кућа. Оскар Дави-

чо ггише о иладости плаховитој и моћној и зналачки Јуриша у дубоке пределе литратуре и в>ених патријархалних заблуда. Марко Ристић отвара ново поглдвље у својоЈ неодложној бици за модерве књижевне вредности, а широко отвараЈу очи рубрике „Календар." „Тек улице“ итд. Летопис 4 „Летопис” као летопис: хтео 6и свз да обухвати, и савремено и књижевно-историско, а да опет са чува гримасу доброћудног професора БроЈ почиње прозом Владана Деснице коЈи Је моћна личност у свереалистичкоЈ гарди хрватске приповетке данас. Десницу треба читати: он посматра одличио, пише радознало и сугестивно. Песмс Бошка Петровића немаЈу своЈу ритмичку формулу, а у садржају испретуране на начин уморног пастира, ве дозвољавају да се чиха-

ју поново. Одломак Родољуба Чолаковића вема мемоарску густину, па ипак је у податку изворан и литерарно нагонит. Анте Цетинео, далматински доиино који се ближи замишљености далеке Ревесансе, никако да закорачи гласно преко свог лирског акведукта. Наш врсни крлежиолог, Шиме Ву четић, распреда прве пређе побун>еног хрватског младића и врши анализу која ће добро доћи студентима књижевности. Савременик 4 Глигорићев и Костићев часопис, четвртом својом свеском, дошао је до Једне више лииије и моћније књижевне руде. Мирко Божић наставља своЈу епопеЈу о Курланима и обећава одличан наставак одличног почетка. Бранко Узелац, млади приповедач огласио се прозом „ Два Исуса" која Је достоЈна сваког часописа и коЈа у београдском дефициту добре прозе прилично зиачи. Пошто Је ваписан хао предтовор књизи Густава Крклеца, ecej МариЈаиа Јурковића природно Је сентиментална експликација али уЈедно и племенит посао да се осветли једна дуга песничка делатност. Са раскошним индексом личности и са Једним зрелим познавањем које се ефика сно сређуЈе. Драгав Јеремић пише ecej о савремеиој филозофиЈи и књижевности Запада. Пишући коментар о епидемији дезинформациЈа, неки анонимус презриво се потсмехнуо Исидори Секулић и безразложно и пакосно назива Је „госпођом Секулић." ТаЈ исти анонимус, зачудо обара се на аноним не белешкаре у другим часописима, Чудно!

М. Мирковић

Стари бакрорез Дијане

РАЗГОВОРИ СА СРЕДЊОШКОЛЦИМА

Још једну корисну ствар нредузеће ове године удружења у унутрашњости. У мају сгуденти ће отићи у своје гимназије и разговарати са средњошколцима- матурантима о студентском жртвоту и утгознати их са факултеткма. Ове разговоре требало би да организују сва удружења, пошто се за то осећа потреба. Мскуства овог семестралног ра сп-/ста треба да помогну да рад удружења преко лета буде шири и разноврсштји.

Милош ЈЕВТИЋ

МОРЕ

Море коначиште бескраја • жоре растворени снови и благост море стани укус на испуцалиж уснама море ледени додир дављеника и уснулих жорнара. Њише се: пвраје, пена, белутак њише се жесец зароњен у мастило тишине. Трепери барка и седи прамен косе рибара. Њише се галеб и његов к рик на таласима.

МИРЈАНА ВУКМИРОВИЋ

ЛЕТЊИ ДАН

Кад бих пристаниште бело од вида начинио ти би у њему била пуцкава поплава моке, па би залуд стизало уморно бродовље ино и путник са часловцем и весне превисоке. Када бих скупио росу са прве слезоваче da ми после и смети орах може у руке ући, све бих оставио реци, жмуркама по небу-мачу ати би била где си, море уз јуни пливајући.

Милосав МИРКОВИЂ

О Ч И

Очи су два корална острва у мору снова Две луке довољио велике да у њих пристане плаво небо и све радости и б олови.

ВЛАДИМИР ЗАВОРАЛ

ОДЛАЗАК

Одјесенио сам своје детињство мало, читав један сутон птице су ћутале, лишће пало песме одлутале . Кроз голо грање нежности ветрови се провлаче и носе моје топле речи некуд далеко. Ако заплачем да ли ће доћи неко?

СТЕВАН НЕСТОРОВИЋ

МЕЛОДИЈА

Дође незвана по трагу свитања. Окити небо бехаром смејања.

БРАНКА ВУКОВИЋ

Песма

Не волим своје болесне ноћи јабланови онда цртају контуре горостасних људи. Улична светла су очи ужарене љубављу. Соба је моја врт мрачан и нем где сенке имају своју прогилост. Не волим своје болесне ноћи јер се бојим да ћу такве ноћи сазнати да стисак твојв руке каже једно далеко збогом.

ЉИЉАНА ИЛИЋ

ТОРАЊ

Кроз проваљена уста неба стрши торањ. Нем говор оваца у грлу му се настанио. Између њега и рогова нема разлике. Два храста над торњем чезну за једним малим јагњећим животом.

Драган КОЛУНЏИЈА