Student

ZAVODI OSNOVNE NAUČNE ORGANIZACIJE

Dr ing. MILAN ĐOEĐEVIC vanredni profesor Maš. fak.

U ranijim člancima profesora Dr. I. Đuričića i asistenta Dušana Puhala izneti su neki faktori kao i stanje po pitanju formiranja i uzdizanja nastavnog kadra na Univerzitetu. Pokušaću da ovom materijalu dodam izvesna gledanja na taj problem, oslanjajući se na iskustava i praksu Mašinskog fakulteta.

Posle oslobođenja, nagli razvoj i potreba naše industrije postavili su veoma ozbiljne i teške zadatke našim fakultetima. Nagli razvoj tehnike poslednjih godina učinio je ovaj zadatak još težim i ozbiljnijim. Tadanji fakulteti nisu bili spremni da ovaj zadatak u potpunosti prime i reše. Prema tome, moralo se prištupiti i formiranju fakulteta i njegovog kadra. Sve veći broj studenala, skučenost u prostoru, neodređenost u planu i programu nastave, nedostatak udžbenika, učila itd. su objektivne te škoće koje su proces formiranja fakulteta otežavale i usporavale. Sem toga bilo je i neshvatanja savremene nastave od strane starijih profesora i nedostatak iskustva kod mlađih. Naši fakulteti рге rata nisu rar-polagali zavodima koji bi se bavili naučno-istraživačkom delatnošću, te ih je tek posle rata trebalo formirati, izgrađiti i snabdeti. I na tom polju raspolagalo se sa malo iskustva. Formiranjem nove industrije privučen je znatan broj iskusnih stručnjaka te škola nije mogla da dođe do njih i morala se osloniti na nove mla de kadrove neposredno iz škole. To su objektivni razlozi koji nisu dozvoljavali brže i potpunije formiranje potrebnog naučnog i nastavnog kađra, Međutim, svakako postoje i subjektivni razlozi koji su krivi za takvo stanje. Na prvom mestu to je lutanje i nedovoljna briga oko izvršenja ovog zadatka. Mi smo u posleratnom periodu izgradili izvestan broj zavoda u kojima su mogli raditi ne samo oni mlađi kadrovi iz same oblasti zavođa no i oni koji su sa njihovom pro blematikom bili bliski. Ali izolacionizam kabineta nije to dozvoljavao. Drugi nedostatak je neefikasna saradnja sa dom. Saradnja sa privredom se ođržala sa pojedinim nastavnicima a ne sa ustanovama odnosno kolektivima fakulteta. Na taj način mlađi kadrovi su još manje imali dodira sa starijim, u školi, zbog njihove zauzetosti i

nisu mogli dobijati od te saradnje nikakvu materijalnu korist i ostajali su bez savremene problematike i dokumentacije. Zato se ozbiljnijom naučno-istraživačkom delatnošću mogu baviti samo pojedini zavodi. Današnja situacija na fakultetu (u Beogradu) je nešto bolja. Saradnja sa privredom razvija se preko fakulteta tako da u njoj učestvuju i asistenti, povezuju se sa preduzećima l stiču potrebnu praksu. Pored toga radeći na problemima usvajanja metode naiično-istraživačkog rada tako da se u opremljenim zavođima počinje i sa radora na ■&. Nastavak na s'rani 4

KOMENTAR

БАНДУHШКИ САСТАНАК

БУЂЕЊЕ НОВИХ СНА Г А

Некада су Азија и Африка биле само спољне границе Европе. Данас се 29 слободних азиских и афричких земаља договарају у индонежанском граду Бакдунгу о проширењу међусобне сарадње и о продубљењу узајамних односа. И не само то. Оне дискутују о проблемима који ismrre њихове континенте: о расизму, о колонијализму, о праву народз на самоопредељење. развитку кедсвољно развијених подручја и међусобној економској и културној сарадњи. Овоме састанку нема сличног у историји. То је први договор земаља Азије и Африке, које. без обзггра на разлихе и супротности, сма-. траЈУ да је добро ако се потражи заједнички језик и размене мишљења о ономе што за њих, и не само за њих- претставља можда оснобни животни проблем. Већ сама појава једрог оваквог сусрета је међународни догађај од неоспорног зна чаја. Не ради се само о томе што се сусрећу претстазници земаља које сачињавају половину светског становништва, о огромним пространствима днају заступљених континената и њиховим богатствима још недовољно искоришћаваним, већ о једној новој снази која се појављује на међународној позорници, о буђењу осећања самосвести и сопствене вредности и значаја народа који с у тек од недавна пошли пуVom <пмосталногг и независног развитка. Основно гесло и захтев који су декларисали одговорни претставници већине азиских и афричких земаља могао би се можда сажети овим речима; слободан живот на бази поиттовања слободе. а не подјармљивањз, других. Њихов сусрет у Бандунгу претставља један пример како се може сарађивати у миРу без обзира на разне ДРУштвене системе и политичка схватања. И то у наше доба утгсрног инсистиратва великих сил'; да поделе човсчанство, да га снрставају у два супротна идеолошка таборакоји гледају подозривим и су париичким очима један на другог и на све што се око Наставак на стрзни 2

ВИШЕ ПАЖЊЕ ВАНШКОЛСКИМ ГРУПАМА

ШТА СMO МИ КАД ЗАВРШИМО?

О почетку не знгмо много. „Борба“ је у чланку „Пет нових ванитколскнх група на Филозофском факултету" крајем августа прошле године прва обалестила јавност о гбиховом ствзрању. У том напису је између осталог писало, да се на Филозофском факултету отварају паншколске групв за југостовенску и сшетску књижевност и теорију књижевности. на којима се неће „школовати бs’дући наставници, већ јавни радници, публицисти, новинари итд." О оснивању знаио само ово: њихов иницијатор није био присутан њиховон звамичном оформљењу. Онда је дошао упис, почетак године, предавање вежбе... Па je онда између 200 њих један поставио питање о коме су сви мислили. Шта смо ми уствари кад завршимо ову групу? И то је питање избило у први план, са њим почињу и са њим се завршавају све расправе о перспективи. Будуђност је, некако, врло осетљива тачка сваког човека и зато није можда чудно што су етуденти тих лве,lу група и на конференцијама и поједмначно у-

пућивали сваком, иоле меродавном баш то питање: Шта смо ми кад завршимо? Одговора је било разних. По једном од њих, ове две групе су по квалификацији кадра који треба да дају, истоветне са бившом НДШ. Други тврди, да сие зависи од тогал како се и где, по завршетку студија, ко „пробије", што зависи од индивидуалних особина. Сматрамо да Зе врло нетачно упоређење ових двају рупа са некада постојећом НДШ, Јер је она, и по свом наставном плаНу и по низу других оссбина, била различита од ових рупа. Да ли је тачнија претпоставка да дипломирани студенти ових трупа треба да се „пробијају" до вршења разних јавних послова? Ако је то тачно, а судеђи по колебању и сумњи са којом је јавност примила ове две новоотворене групе, тачно је, онда то практично значи да дипломирани студенти једанаесте и шеснаесте групе Филозофског факултета немају никакво одређено запослење из чега следи да човек који студира четири године једну од ових, нимало лаких, група, по завршетку званично остаје нл нивоу на коме је био rrpe почетка студи Ја. То разуме се, неможе остати тако. Не сумљзмо да се нешто мор а промеикти. Било претварањем тих група и у школске, чиме би се омогућило запослење у средњој школи оним студентима, који по дипломирању не доспеју из било каквих разлота до запослења коЈе предвиђа садашња намена гру пе, било увођењем неких нових предмета у наставни план који би јасније одредили карактер сваке од ових група, В. М.

Žerar Filip na studentskoj pretstavi filma Crveni i crni

Nekoliko đana boravilo je u Beograđu pozorište 2ana Vilara, Prikaz pretstava donosimo na б-toj strani. Žerar Filip, član pozoiišta, prisustvovao je pretstavi filraa »Crveni i cmi« za beogradske st udente ... Ovog puta kaput mu je ostao čitav.

Помоћ селу и сточарима

На Ветеринарском факултету крајем фебруара месеца формирана је од стране апсолвената „Секција за помоћ селу и сточарима". Секција је окупила око тридесет апсолвената, и циљ јој је, да обиласком села* допринесе ширењу ветеринарске културе код одгајивача сто ке. Треба истаћи, да заједница трпи огрсмне материјалне штете од сточних заразних и паразитарних болести, а преко зооноза, болести заједничких људима и животињама, угрожено је и народно здравље. Зато је Секција у програму свога рада на прво место истакла ТУмачење Оснозног закона о сузбијању сточних заразних болести. Разговори са сточарима о савременим принципима гајења и искоришћавања домаћих животиња заузимаће такође важно место. Декан. професори и асистенти Ветеринарског факултета, са задовољством су прихватили позив за сарадтву. Народни универзитет за село обећао је свестрану помоћ. Десетог априла једна екипа од два асистента и дсрет апсолвената са прстставниксм Народног универзитета посеткла је село Јанково у земунском срезу. У преподневним чаоовима чланови Секције обилазили су сеоске домове. У разговору са станозницима саветовали су их како да се отклоне недостаци у смештају, исхрани и искориш ћавању домаћих животиња. Том приликом је учињено и више лакших дијагностичких и терапеутских интервенција. Са ве ликим интересовањем мештани Наставак на страни 3

ANKETA „STUDENTA" Briga o podi- 60Đ. ПШ. Br, 11 џ-k M-IY-1966 zanju nastavnog ДШ ВШ I ШШШШШ: i pomoćnog f 1 / г "" kadra na 8 | [I [ Ц I I |H Mašinskom % ~ ■« fakultdu NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STODENATA