Student

= њих дагађа. Бандуншка конЕ ференција показује колико је - штетно и несавремено деље= ње човечанства на непомир_ љиве сзетове и својим ггриЕ мером речито говори да друЕ ги путеви воде миру и даЕ љем прогресу и просперитету = људске расе. Азисхе и афZ ричке земље инсистирају на Е додирним тачкама. на ономе Е што их све спаја, а не на о; номе у чему се разилазе и = разликују. Таквим својим ста Z вом оне активно суделују у Е напорима којима човечанЕ ство може да се изведе из Ž хладног рата из још једне = ере империјализма и свих = оних поразних последица коЕ је он носи у себи и упути Е ка раздобљу мирољубиве саS радње међу народима, ка уЕ дарању тсмеља једној про-5 гресивној људској заједници. Ž Снага Бандуншког договоž ра лежи у буђењу огромних = до недавно потлачених маса Е Азије и Африке. Оне се поŽ јављују као један нови снаж ; ни и активни чинилац у меZ ђународним односима и зби= вањима. Својом заједничком Е акцијом оне сведоче да се на Ž један део света не мшке виŽ ше гледати само кроз добро ž тржиште јефтине радне снаЕ ге само као на налазиште Е драгоцених сировина које су 2 намењене земљама често хи= љаде километара далеким. z Нису то више територије лиЕ шене сваког права, веђ зеЕ мље које су способне да уž прављају својом судбином и = да учествују у решавању Z битних светских проблема са Е истим правом као и њихови Е бивши колонизатори. Е Са појавом ове нове снаге ~ тга међународној позорници ” човечанство је много добило.

Ovi razdragani mladići t devojke što su se obisnuli o statuu viktora Igoa u krugu Sorbone dobitnici su prvih nagrada na opštem konkursu za izradu temata iz raznih oblasti nauke. Trađicija je da se svake godine dobitnici sa svojim nagradama slikaju poređ ovog spomenika.

Spoljna politika i međunarodna studentska saradnja

PRIGODNE VEČERI I DISKUSIJE

GODINA DANA RADA KLUBA ZA MEĐUNARODNU SARADJU BEOGRADSKOG UNIVERZITET/

Uekoro 6e se navržltl godina dana od osnlvanja Kluba za шеđunarodnu saradnj u naetavnika, asistenata i studenata Beogradskog univerziteta. ProteMo vreme je, svakako, dovoljno da se pogleda da li je on 1 koliko odgovorio zadacima i šta je potretmo preduzetl u daljem radu. / Pomoći našim studen'tima da upoznaju sisteme 1 uslove za studiranje u inostranstvu, da upoznaju organizaciju naučnog гаda, pribllžiti im dalćke zemlje... a istovremeno, kroz saradnju sa studentskm organizacljama u inostranstvu, a рге svega sa stranim studentima na našem Unlverzitetu, omogućavati im da što bolje i potpunije upoznaju našu sadašnjost 1 prošlost, eto to su bill 1 ostaju osnovnl dljevi ovog Kluba. I može se odmah rećl: Klub Ih je imao uvek pred očima i sva aktlvnost blla je sračunata na izvršenje ovih zadataka. Bilo je često prijatno provestl veče u Safarikovoj 7, veče posvećeno boirbi protiv kolonijalizma, posvećeno Indiji ili Burmi, njlhovoj kulturi, umetnosti, poUtičkoj sadašnjosi, veče posvećeno zemljama Južne Amerike Ш Inđije. Na ovlm obllcima rada Kluba ležl u proteklom periodu ujedno i težište čitave njegove delatnosti. A oni nisu nl jedini nl dovoljni da bi se ova delatnost sasvim razvila. Upravl kluba se ne bi moglo prebacltl da joj nedostaju iđeje o tome. Naprotiv. Samo se u njihovom ostvarivanju ide priUčno sporo i to je jedna od osnovnlh slabosti Kluba. Odavno se već govori o formiranju grupa za proučavanjee studentskih organizacija u svetu, socljalističklh pokreta, upravljanja univerzitetima itd. itd., a one još nisu počele da rade. Sve je ovo ustvari jedna polovina zamišljene delatnosti kluba: upoznavanje naših studenata sa stranlm zemljama. Oua druga:

upoznavanje inostranstva, pre svega studenata u njemu sa našom kulturom, našim atudentskim pokretom, našim uslovima za naибп! rad itd. nlje u protekloj godinl prevazišla relativno čeete 1 svakako korisne razgovore u klubu sa stranim stuđentima. Zato je značajna inicijativa uprave Kluba đa se izrađi istorljat Beogradskog unlverziteta. Tlme se neće zadovoljitl samo jedna potreba spoljne saradnje, već takođe i našeg unutrašnjeg života na Univerzitetu. Slaba strana u radu Kluba je

dosada bilo 1 nedovoljno učešće nastavnikra i asistenata u njemu. Pokretanje rada u ovtm, malo6as pomlnjanlm 'grupama, a naročito izrada istordja.ta našeg Univerziteta, svakako će doprinetl otklanjajnu ovog nedoetatka » Ne treba se zanosdtl da je KLub za ovu godinu dana, pogotovu što je ona 1 poćetna, mogao mnogo da uradi. Važno je da je krenuo 1 da je već urađeno nešjO što se može analizirati i ito može da služi kao baza za daljl rad, N. P.

Мома Марковић

Да Вам помогнемо, cep Вин стоне. Карикатура:

kroz stranu studentsku štampu

Јеипе EUROPE Iz većeg napisa o Izraelu koji u jednom ođ svojih poslednjih brojeva donosi »Jeune Europe« izvadlli smo nekoliko zaniraljivostl: »Govorite hebrejski« objavIjuju plakate postavljene tu i tamo. Povratak ovog jezika stvorenog još u početku n.e. je zanimIjiva pojava. To je sredstvo za asimilovanje novih doseljenika, jedan neophodan esperanto. »Ulpanim« su škole za intenzivnu nastavu na Hebrejskom. Učenlci su doseljenici mladi ili odrasii. Oni uče deset sati đnevno. Takvom brzinom nauči se hebrejskl za godinu dana. Za one hojl ne mogu da podnesu troškove školovanja u »Ulpanim«-u organlzovani su u selima i gradovima specijalni večernji kursevi. Sadašnji pretsednik Vlade i ml nistar spoljih poslova Izraeia Mo ša Saret zauzimao je ovo i druga mesta još i u raznim kabinetima Ben Guriona. Kao i Ben Gurion i Moša Saret pripada stranci MAPAJ. No razlika između njlh dvojlce je u tome, što Ben Gurion govori samo četrnaest Jezika, a Saret ih pruža novinarima na raspolaganjc šesnaest. UNIPRESSE iOUINAI f >ГТ t■ N Л lION A l D INIOI M*TIQN UNIVHSiTAiiI U»>J>(ISITI 1111l 0» MUHftllS Svedška. Studentskl list »Ergo« u Jednom od svojih brojeva donosi ovu belešku: Svi švedski studenti su obaveznl prema državnom dekretu đa daju Informaclje c svpjim studljama i željama u pogledu svog budućeg zanimanja. Cve informacje su namenjene državnoj statistićkoj službi. Kon.rola nad izvršenjem ovog dekreU počinje sa ulaskom u studeptski splsak. Očekuje se da će se doblti, zahvaljujući ovom materijalu koji će proučiti Centralno staiistićko ođeljenje. plan bpdućeg rasporeda akademskih zanimanja.

KONFESIONALNE ORGANIZACIJE

ORGANIZACIJE KATOLIČKE OMLADINE

(Nastavak iz prošlog broja Pre nego što krenerno dalje u razma-ranje katoličkih omladinskih organizacija, treba reći i којц reč 0 organizaciji same katoličke crkve. Poznato je da katolička crkva nije nacionalna i da su dijeceZe direktno vezane za Vatlkan. Zbog toga je i osnovica svih katoličkih organizaclja dijeceza Iz isiog tog razloga dve katoličke Svetske federaclje kao i Biro čijl je zadatak da njhov rad koordinira nemaju velikog značaja. Federacije i Biro ne odlučuju o osnovnim problemlma i o razvitku pokreta. Oni samo u neku ruku pretstavljaju vezu izmedu Vatikana 1 organizacija. S druge strane u svakoj zemlji je poneki biskup, a nekl put čak i nadbiskup direkteio »zađužen« za rad sa omladinom. On je u zemljl najvažnija ličnost, ličnoet koja odlučuje o svim pitanjima razvitka pokreta. Takođe je poznata stvar da sve katollčke organizacije ođ najmanjih osnovnih organizacija pa sve do najviših do nacionalnih rukovodstava imaju u svom sastavu po jednog popa čiji je jeđinl zadatak, rad u toj organlzaclji odnosno rukovodstvu. Taj sveštenik pretstavlja u organizaciji katoličku crkvu. Međunarodne katollčke organlzacije koje stvarno imaju nekog uticaja su: Katolička radnlčka omladlna 1 *Pax Romana« organizaclja katoličklh studena:a. Pre kratkog vremena gtvoreriS je i međunarodna огganizaclja katoličke zemljoradničke omlađine međutim ne može se još govorlti ni o njenom uticaju ni o njenoj veličini. Iz statuta raznih katoličklh pokreta, fcao 1 iz njihovih programa, mogu se izvuči sledeće osnovne karakteristlke tih organlzacija:

»Katolička omladina je рге svega crkvena omladina;« »kao što ruka ima pet prstiju, tako se i katoličke omladlnske organizacije, da bi bolje odgovorile svojim zadacima dele na vlše organizacija za rad u raznim društvenlm sredinama«; »nlje dovoljno podeliti organizaciju samo prema društvenim sredinama, već ih treba takođe deliti prema uzrastu;« »specijalan zadatak je uzdizanje rukovodećeg kadra u organizacijama«; »jedan od osnovnih zadataka katoličkih organizacija je unošenje apostolskog i misionarskog duha u njihov rađ.« Iz ovlh, objavljenlh 1 javno proklampvanih, principa w jasno se vidi i taktika i strategija katoličke crkve u radu sa omladinom. Katolička, crkva prilagođuje svoje organizacije raznim društvenim sredinama. To je naravno u suprotnostl sa njenim stavovima koji ne priznaju klasnu pođelu društva. Međutim, fcada se rađi o radu sa omladinom, crkva, i ne preza od prelaženja preko izvesnih svojih principa. Uopšte o katoličkim organizacija treba reći još 1 sledeće: One posvećuju sasvim posebnu pažnju raznoraznim emigrantskim organizacijama. U Rimu je se<iišie najrazličitijih organizacija izbeglica iz istočnlh zemalja koje često imaju samo zaglavlje za pisma, 1 neko rukovodstvo. Nekl put ima i po nekoliko članova. Ali to im nimalo ne smeta da od Svete stolice dobijaju poobimnu materijalnu pomoć i to pre svega za propagandne svrhe. To im takođe ne smeta u korišćenju vatikanske radio stanice. Najzad, poslednje pitanje uopšte o katollčkim organlzacijama je pitanje odakle im novac dolazi. Iz raspoložive dokumentacije, iz raznlh zvaničnih i nezvaničnih izveštaja, iz katoličke omladinske štampe, je teško đobiti odgovor na to pi'tanje. ali može se naslutlti, pa 1 sa puno prava tvrđlti da novac direkmo ili tndirektno dolazi iz podubokih vatikanskih kesa. Vatikan kako izgleda ne šiedl kada se radd o omladinskim organizacijama. Razmotrimo sada pobliže pojeđine katoličke огganizacije. fNastaviće se)

Dragoljub NAJMAN

БАНДУНШКИ САСТАНАК Буђење нових снага

KOMENTAR