Student

ПОСЛЕ Ш МЕЂУНАРОДНОГ СТУДЕНТСКОГ ФЕСТИВАЛА У МОНПЕЉЕУ

ЈУГОСЛОВЕНИ - КРУНА ФЕСТИВАЛА

ИСТИЦАЛЕ СУ фРАНЦУСНЕ Н О В И Н Е Јури воз кроз славонску равницу према Београду. Монотоно клопара и клати се, а од тог клаћења дрхти рука и свеска. Рукопис ми ј« немогућ и нисам сигуран да Ку сутра успети да диктирам тачно да ce дактилографкиња не нервира. Ипак пишем. Не. Ја разговарам. Са Фуадом, младим Египћанииом црпурастог препланулог лица, студентом друге године Медицинског факултета у Монпељеу у Француској. Додуше, то лице никада иисам видео, али је то лице овде предамном. Фуад седи у купеу брзог воза. Гледао сам га малочас, док је мала Мира, и поред свих молби и претњи маме и тате плакала, како у аутобусу, при растанку, плачући диригује хором од 36 загребачких студената и пева заједно са н>има „Зачукале, зачЈ’кале. . •“ Можда и сада, овог моманта, у неком друштву веселих сгудената Монлељев, Фуад пеза ту македонску песму и учи и друге да је певају. Можда спава или мисли о својим новим приЈатељима од коЈих се за десетак дана није одва Јао, гледао их на евим пробама, а ипак одвоЈио 2.000 франака и на „црноЈ берзи" купио улазницу да би их посматрао на концерту који Је био зввршна приредба овогодишњег међународног студентског културног фестивала коЈи је у Монпељеу организовала Националц« унија студената Француске. ... Воз и даље клопара. Мала Мира Је заспала. И мама дрема на оггрези да ЈоЈ кћерчица не . падне са седишта. Тата Је узео себи слободу да , мало тврђе заспи. И ова Затрепчанка крај меие Је ] одложила књигу „Љубав госпође (не зиам које)“ , коју чита у енглеском оригиналу, Ја не могу да дремам. У возу волим да ћаскам са неким. Овога момента ми ниЈе потребан партнер за ћаскање. Гледам филм коЈи нико и никада није ни режирао ни , снимио. Како да назовем таЈ филм? Фолклорна група КУД „Иван Горан Ковачић". Наслов, као и сваки наслов, несрећно изабран, уопште иимало или сасвим мало казује. ПогледаЈмо садржаЈ! КОСМОПОЛИТСКИ УНИВЕРЗИТВТ Фраицуска униЈа студената ниЈе могла да изабере прикладниЈе место »а одржавање фестивала од старог медитеранског града Монпељеа, старог града близу шпанске границе, града еа кајстариЈим Медицинским факултетом У свету, основаном још у XI веку, а и сада Једном од наЈпозиатиЈих и најпризнатијих у ФранцускоЈ, у гр»ду са око 100.000 становника, од чега 7.000 отпада на младе, раскалашНе веселе а ти студенти су. опет, један пссебан мозаик боЈа, раса, националности. једно чудно а опет, дивно шаренило Језика, наречЈа, схватања, религиЈа прави космополитски Универзитет. После љубљанске конференциЈв о културној сарадњи студената ЦО ССЈ Је решио да загребачки студенти прегстављају ЈугославиЈу на Ш културиом фестивалу у Монпељеу. Избор није б«о лош, Јер се ради о фолклорцима. о групи аматефа коЈа Је за последње две године промела славу и лепоту нашег националног плеса широм Западне Европе: два пута гостовала Је у Холандији и ВелгиЈи, три дана пунила највећу дворану у Амстердаму. СвоЈом приредбом отвсрила Је прославу 700-годишњице града Алкамара, имала част да да прва наступи у новоподигнутој згради позоришта У ВинтерсвеЈку у Холандији, два пута снимана за телевизију и то у Ултрехту сд фирме „Филипс" а у Хагу играла пред телевизисхом камером у природи при чему Је, ни киша ни клизав терен нису омели да заврши „шесторку“ чиме Је оевојила симпатиЈе публике. УСПЕХ БЕЗ РЕКЛАМЕ За фестивал у Монпељеу оми су послали унапред отштампан програм у коме Је све предвиђено тако да двочасовии прогрзм буде попуљен до у миНут, иако се на пут спремало свега 29 играча и шест чланова оркестра. Са еваквим програмом они су од организатора фестивала добили почасно место последње вече: „Југословеаги круна Фестивала". На фестивалу Је учествовало много група из Француске, затим; Немии, Холанђани, Шпанци, групе из СириЈе, Алжира итд. Али ниЈедна од њих ниЈе могла својим програмом да испуни цело вече. ЗОог тога Југословепима ниЈе била потреб«а нека нарочита реклама, а наЈмање да по граду у циљу привлачења публике, улицама певају и играЈу као што су други чинили. А ипак су важили за најсимпатичниЈу и највеселију групу. „МУЗИКАНТИ СУ ВАМ ВИРТОУЗИ' На пробама, а и на главној приредби, присутне le фрапирала чињеница да тако мала група прикаже тако обиман и разновр>стан програм. Музичари само шест на броЈу, били су и тамбурашки и народии оркестар, а праткли су м иакедон-

ска кола са па и словеначка. Играчм, брзом променом костима били су час Далматинци, час ј Шумадинци, Славонци, Македонци. Изглеало Је да I Југословена има преко стотину. Публика Је топло примила изврсну игру коЈу . Загрепчани изводе без стилизације, омако како Је | у народу забележена, само адаптирана за позорницу. Лепота речи иаших песама одушевила Je све, тако да су неки почели да уче Југословеноки Језик. Студснткиње шпанског и италијанског Језика Вили Франс у разговору са Југословенима хвата сваку њихову реч, записуЈв их на длану или кутији од цигарета, затим Је учи да би сутра изненадила своje саговорнике и неочекивано се умешала У н»ихов разговор. „РЕЦИТЕ СВИМ ЈУГОСЛОВЕНИМА; ХВАЛА" После прошлогодишше турнеје по ХоландиЈи и ВелгиЈи Културно уметничко друштво ~КовачиК м добило Је од Вемдера, стручњака за фолклор, писмо у коме be поред осталог каже; „Међународна размена плесачких група.., може више да допринесе миру и пријатељству међу народима, но све берлинеке и женевске конфгренциЈе". Југословени су били цемтар пажње свих учесника фестивала и домађих студената. Они су своЈим држањем освоЈили срца нарочито студсната обоЈених раса коЈи су. и поред <вега, у овом француском граду осећају запостављони. Црнац Џон Рајт ( такође студент, рекао Је Једном нашем: „Југословени не праве разлике између боја и раса, на конференцијама се боре против расизма и зато молим да свим Југословенима кажете ХВАЛА!" На фестивалу учествовала Је група каталонских студената из Перпињана. Преставници тог врелог, твмпераментног и револуциомарног народа кбЈи се бори за своЈа нахрконална права у оквиру Француске, Јако су се зближили са Југословенима, организовали им Јвднодневни излет на море и дали se њих специ Јалну приредбу. Сириски студенти су за Југословене организовали пријем на коме Је, поред осталог, приказан Један ускотрачми филм о животу и напретку Сирије. ОвоЈим достоЈанственим држањем, ова група загребачких студената Је надвладала ону рутинерску, слеђеиу доследност руководилаца групе студената из Франкове ШпагшЈе да се не залази у политику. Без обзира иа вероватне последице, Једаи од њих руководилаца викнуо Је; „Вива Југославија!“. ОНА ЈЕ „ЗИАЛА СВЕ... Воз Је стао. Да ли Ја ово Славонски Брод или тек Дуго Село? НиЈе ни важно. Друштво се буди. Пожелео сам им добро Јутро и наставио са писањем. Изгледа да локомотива узима воду. Не забележих много кадрова овог мог имагинариог филма. Знам да he ми уредник сутра рећи да Je и ово предугачко. Морам ra уЗедити да ..пусти“ бар Још овај кадар. Француска студенткиња (не наводим име из разлога политичке дискреције) пози»а Једног Југословена на црну кафу. У њеној соби читав пакет „Им»нита“-а. шал са сликом голуба мира од Пикасоа, плакат „Фестивал бораца за мир Источии Верлин". О.ча Је убеђени присталица Мориса Тореза, знала Је за рвзолуцију Информбироа и „Југословенско скретање у воде империЈализма", вли шта се иалази у тоЈ резолуцији не зна: оиа Je била спремна да звижди када се Тито буде искрцао у Француску.,, Али после недељу дана ( после мно, гих разговора са Југословенима изјавила Је; „Ја hy . Оити прва која he запљескати када Тито буде ступио на тле француске."

Милорад СтојаноБић

Момчило Кркоалћ: Ант

naučni feljton

KRIVIČNA ODGOVORNOST PIJANIH LICA

U žlvotu i u krivičnoj praksi postoje mnogi- i različiti slučajevl da se krivična dela vrše od strane lica koja se nalaze u neuračunljivom Ш bi.no smanjenom uračunljlvom stanju, a takvo stanje nastalo je njihovom krivicom usled pijanatva. U raznlm zakonodavstvima pltanje krivlčne odgovornostl, kao l kažnjavanje ovakvlh učinilaca krivičnih dela razllčllo je režend. Ali načelno, opšte je usvojeno giedlšte da će takva lioa biti krivlčno odgovorna 1 kažnjena za svako krivlčno delo koje prouzrokuju, * Naš Krlvičnl zakonlk ovo pitanje rešio je na jedan način kojl skoro u potpunosti reguliie ovu materiju. Tako on u čl. 6 stav 111 propisuje da će svako llce blti krlvično odgovorno i kažnjeno ako je krivično delo Izvršilo u pljanom stanju, a рге nego što se stavilo u takvo stanje bilo je svesno i prl tome je želelo Ш đopuštalo da dođe do ргоuzrokovanja odredene posledice u takvom stanju, Ш je bilo dužno i moglo bi'i svesno prema svojlm ličnlm »vojstvlma 1 objektivnim okolnoetlma slučaja da predvidi nastupanje jedne određene posledlce. U nauel Krivlčnog prava krivičaa dela Izvršena u ovakvom stanju pomata su pod nazivom actiones llbere in causa. Ovakav propls Krlvlčnog zakonika u tesnoj vezi je sa članom 7 Krivlčnog rakonlka koji govorl o umišljaju l nehatu i prema tome sva krivlčna dela 1 pitanja kflvlčne odgovomosi na bazi umišljaja i ncha a adekvatno se raspravljaju po tom članu. Prakiično, to značt oa onaj učinliac odredenog krtvlčnog dela рге nego što se stavl u stanje potpuue opijenostl. on je >' ■ _u ,r.. unijivom stanju prouzrokuje određenu posledlcu, takav učinilac je umlšljajni izvrtilac krivičnog dela: u drugom slučaju, kada se preipostavlja da je učinilac bio svesban Ш blo dužan 1 mogao da buđe svestan da će u takvom stanju izvrtltl određeno krlvlčno delo, onda se radi o blažem obliku vinosti nehatu. I u jeđnom 1 u drugom slučaju, svest o zabranjenoj posledici ođnosi se na Jeđno tačno određeno krivično delo, ne na krivlčna dela uopšte, 111 ako se radi o takvlm delima koja mogu da proiziđu kao геzeltail stalne 1 određene profeslonalne delatnostl jednog Uca. onda takvo lice mora da predvlđl mogućnost nastupanja svih krlvlčnih dela koja mogu bltl rezultat propuštanja tli pogrešnog vrtenja određenih službenlh radnji. Razrađujučl ove osnovne postavke pozitivnog rakonodavstva, nauka Krivlčnog prava došla je do rezultata u kojlm sve obllcima može da se zahteva i da postoji psihičkl odnoe učlnloca; tako, on može da se izražava kako na samo stanje pijanstva, tako i na prouzrokovanju posledlcu. Jedno lice moie da se doveđe -svesno u stanje potpune neuračunIjlvostl opijanjem »а namerom da u takvom stanju zaboravi nešto što ga tištl Ш žell da u takvom atanju dožlvl raspoloženje za koje пеша uslova da ga takvom inaeč potpuno iživi, pri čemu on ne ieli niti predvida da će u takvom etanju Izvršltl određeno krivično delo. и drugom slučaju, učinilae krtvičnog dela umišljajno se opija sa namerom da u takvom stanju izvrši određeno krlvično delo, « *o etanje da rou kasnije poslužt kao Izvlnjavajuća okolnoet. u trećem slučaju, izvesno Шсе, može da se opije ne vođeći o tome uopšte računa, pri čemu ndje imalc njkakav odnos svesh prema pjjanom atanju, tako nije postojala ni Jednc realna mogućnost za pređvlđanje da će u takvom stanju prouzrokovat kakvo krivlčno delo. Zokonslti osnov kao pretpostavks za kažnjavanj« ovakvih učtnilaca krivlčnih đela leži u osnovnoj zakonskoj pretpostavd za krivifrnu odgovornost kao i ostalih učinilaca čiji se psihički odnoa može izraziti u umišljaju i nehatu. Samo razlika u osnovi za kažnjavanje svesnih od nesvesnih >- neuračunljivih zbog pijanstva lica leži u tome, Sto kod prvih hjlhov psihifrkl odno# ргеша delu izražava se u momantu produzimanja radnje izvršenja (frlnjenjem Ш nefrinjenjem), đok se kod ovlh drugih taj psihifrkl odnos pretpostavija u momentu pre nego što su se dovela u stanje potpune neurafrunljivosU. Prilikom prlmene Clana 6 stava m KZ na konkretne slučajeve, naročito treba vodiU računa kod nehatnih krivifrnih dela ukoliko u posebnom delu Krivičnog zakonlka nlje predviđeno kažnjavanje i za nehatno izvršeno Urivifrno delo, a došlo se do zakljufrlca, prema odredbama koje važe za akeiones liberi kauza, đa je takav ufrinilac blo nehatan prema prouzrokovanoj posledici, Tako, jedno llce nefre biU kažnjeno za krivifrno delo uvrede ako je isto izvršilo u pljanom stanju, a рге nego što se staviio u takvo stanje njegov psihifrkl odnos prema tome delu izražavao se u nehatu, јег Zakon ne predviđa kažnjavanje za uvredu i u slufraju kada je nehatno nanešena-. Ako sud prilikom ispltlvanja psihičkog odnosa učimoca prema Izvršenom krivičnom đelu dođe do zaključka da takav učinilac čak nije imao ni mogućnosU 111 poetojanje dužnosti đa predvidi prouzrokovanje Ле posledice u pdjanom stanjif, on će ga osloboditi krivične odgovomosti kao i kazne, a osnov za takvo oelobođenje ne ležl u tome što je takvo jedno lice bilo neuračunljlvo, Jer prema zakonskim pretpoetavkama pijanstvo nlkoga ne Izvlnjava, već zato Sto kod takvog Uca nije postojao nijedan obllk vinostl prema izvršenom đelu, i takvl slučajevl, kada između radnje člnioca i posleđice postojl uzročna veza a ne postoji vinost, mogll bi se raspravljatl na bazi slučaja, Ima slučajeva kada jedno Uce izvršd krivično d®!o u pijanom stanju, all kacla, ipak, nije đovedeno do stanja potpune neuračunljivoati, već se njegova svest nalazl u stanju bltno smanjene uračunjlvosti. Prema Čl. 6 siav II KZ pređviđa se blaže kažnjavanje za one učlnioce dela koji su u momentu izrvšenja krlvičnog dela bili bitno smanjeno uraCunljlvi. Obzirom na to da u našem pozitivnom zakonodavstvu ne postoje odrcđene odredbe 1 za slučajeve onih krivičnih dela koja su izvršena od strane bltno smanjeno uračunljivih lica, a u takvo stanje doveli su se svojom krlvicom opljanjem, to se poslavlja pi.anje da li će ovaj propls močl da pretstavlja privlleglju 1 za ovakve učlnioce. l/sleđ nepostojanja određenlh proplsa za ovakve sluačjeve u KZ, to se ova pitanja obično raspravljaju prema shvatanju nauke Krivičnog prava, a U vezi sa određbama KZ koji se posređno odnose na ova pttanja. Ako, jedno lice koje se nalazi u stanju bitno smanjene uračunljivosti svojom krivicom izvršl neko krlvlčno đelo u Vakvom stanju, a pre nego Sto se dovelo u takvo stanje bilo Je svesno 1U Je moglo da predvidl da če u takvom stanju Izvrjiti ođredeno krivično đelo, ono neće moćl blti blaSe kažnjeno, s naslonom na 61. 6 stav U ZK, Јег je kod njega 1 u momentu izvršenja dela poetojeo ođređeni Intenzitet prema delu, j Sto značl da je on bio »dvostruko« vin. U slučaju da sud utvrdl da takvo j llce, рге nego se dovelo u stanje bltno smanjene uračimljlvostl, nije moglo da predvidi da će u takvom stanju izvršltl određeno krivično đelo, onda bl prfrma opštlm shvatanjlma našeg KZ kao i nauke Krivičnog prava po ovom pltanju moglo bltl blaže kažnjeno.

Cedomir MATEJIC