Student

Reportaža studenta

U vinogradima

Provanse

SA PUTA PO FRANCUSKOJ

Pošao sam. na radn-u akciju u Francusku, na berbu grožđa. Neki su mi se smejali. a možda će se neko i sada nasmejal;i: kaKva mi ie to radna akcija, berba grožđa? I sam sam sebi postavIjao pitanje ali nisam mogao naći odgovora. Saznao sarri ga tek u Francuskoj: organizacija »Jeunesse et Reccnstruction« stvorena posle rata da pomogne obnovu zemlje i zbližavanjc strane omladine okupljajući ie na pojedinim radilištima. sada zakupljuje radove kod poljoprivrednika (mahom velikoposednika), i ne samo kod njih, i na njih dovodi omladinu raznih zemalja. BMo је tu zaista omladine iz raznih zemalja. al: najmanje iz Francuske: samo jedna stu•dentkinja. ako ne računamo dvoje rukovodilaca ove akcije). Ta ista organizacia od patrona (vlasnika na č'iem se imanju radilo) naplaćuje rad koji smo mi izvršavali i dco tog novca (veći) daje rama, a deo zadržava za sebe. navodno za organizovanje ekskurzija. što je donekle tačno. Mnogi su mi pozavideli kada sam polazio. Jer, zaboga. idem na berbu grožđa. i to u inosranstvo A nisu baš imali pravo. Jer. držati groz za peteljku i vrlo oštrim makazama (ne treba ni pominjati da je bilo puno osekctina iako smo se čuvali) otklanjati natrula i zekna Ш isuviše sitna zma, pazeći pri tome <te se ni makazama ni prstima ne đodimu ostala. zdrava. da im se ne skine prirodni prah, a uz to raditi po 9—lo sati dnevno iz dana u dan. postaje pomalo jednolično. dosadno, čak i zamarajuće. Počinjalo se raditi rano izjutra. Trebalo je očišćene grozdove stavljati u »platoe«. »kažoe«, i kako već n : su nazivali ono što mi »srpskim« jezikom nazivamo gajbica. Trebalo je te erozdove ređati lepo. pazeći da najveći grozdovi sa najkrupniijm zmcima budu na vrhu. Neravnina nije smelo biti. to ie b'lo trško postići. Patron j e s vremena na vreme kontrolisao rad. Svaki je imao svoj brof koii је morao staviti u napunjeni »kažo«. I teško njomu ako ovaj nije bio lepo napunen. i ako bi kupac pravio reklamacije. Da, znao sam. Shvatio sam vrlo dobro dragi prijatelju. ti koii kao kmet feudalnog doba radiš na imanju gazde svoga, grofa. da bi mogao živeti u onoj straćari. u onoj kući ako je to kuća jadnog izgleda u kojoj porcd tebe živi i konj tvoj ili gazdin, ne znam čiji, koji to vrlo dobro znam samo gazđi tvome služi. Razumeo sam tebe koji si, uplašen drhtao pred grofom razjarenim

Piše:

MARKO KATANIĆ

samo zato što је Nemac Karlo mogao da ispusti punu ga.ibicu i valida time nanese nenadoknađive štete najvećem posedniku toga кгаја. Ti nisi smeo reči progovoriti, pa ni oka od zemlje ođvojiti. A ja sam bio iznenađen da i u Francuskoj XX veka, u Francuskoj u kojoj su ponikle ne tako skoro, one celom svctu poznate tri krilatice o bratstvu. jednakosti i slobodi sa kojima se išlo protiv onih koji su kočili društveni razvitak, bio sam iznenađen. kažem. da i u toj Francuskoj sretnem nešto slično. Malo sam lepše zamišljao stvamost u Francuskoj. MisLm da sada možemo steći neku određeniju sliku o radnoj kojoj sam učestvovao. Ni najmanje ne tvrdim da je atmosfcra svuda bila ista; upravo sam siguran da je na drugim mestima bila i bolja. Ali sam namerno izneo gornje, baš zato što sam drugačije zamišljao odnos čoveka prema čoveku u Francuskoj. A sada neki opšti utisak o Provansi. Kada čujem ili pročitam reč Provansa, ja odmah mislim na nepregledne vinograde. Toliko ih je da se čini da u Provansi i nema ničeg drugoe do vinograda. da je vinogradarstvo jedino zanimanje Provansalaca. Možda taj utisak i nije pogrešan. jer nećete naći nijednu veću parcelu (govorim za krajeve koje sam video zasađene nečim drugim do vinovom lozom. Stoga pejsaži Provanse mogu na nekoga delovati monotono. Pa ipak vrlo ie lopo videti one uređene vinograde koji se brižljivo čuvaju, i od vetrova zaklanjaju živom ogradom. No ne čine samo vinogradi Provansu. Ona је poznata i bogatstvom lepih starih spomenika. najčešće rimskih. od kojih neki potiču još iz vekova pre n.e. U skoro svakom većem mestu, pa čak i u

manjim, zabačenim mestima, nailazili smo na spomenike koji smo se divili kako zbog lepote, tako i zbog njihove grandioznosti. Pomenimo samo neke. Avinjon: papska palata u kojoj 2an Vilar počeo svoje avinjonske festivale; most sv. Benezeta, tai čuveni pont d’ Aviqnon koji se pruža samo do polovine Rone o čijem postanku kruže najraznovrsnije legende i pod kojim se neka d Lgralo (tako bar narodna pesma kaže). Arlo : amfiteatar (aren a kakvih ima i u drugim mestima Provanse i na kojima se i danas vode borbe sa bikovima koje uveseljavaju publiku ne samo tog mesta, već i prilično udaljene okoline) imponuje svojom veličinom. Pozorište sagrađeno u prvom vcku n.e. (pod vedrim nebom) od kojeg su još uvek dobro očuvana dva mermema stuba; muzei u kojem sam doživeo najveće iznenađerije. U razgledanju muzeja zaostao sam za drugima. Zatim se pošao uz stepenice i stao kao ukopan; predamnom dve Arlezijanke u staroj. veoma živopisnoj nošnji. Kipovi? Nemoguče. Jer nigde takvog živopisnog kipa nisam viđeo. A zatim kod kipa se odmah vidi d a je i telo i odeća od istog materijala. a one imaju odelo kakvo se ne da isklesati od kamena ni izdvajati od gline. duge crne haljine (već više i ne znam šta su još nosile; samo znam da su vrlo slikovito delovale), boju lic a sasvim prirodnu, oči kakve samo priroda može da stvori. 2iv a bića? Pa zašto su tako nepomične zašto me gledaju kao kipovi? Takv a ukočenost je neprirodna živim bićima. Posle nekoliko trenutaka toga uzajamnog. i sa obe strane valjda neprirodnog gledanja, one su progovorile, ili su še pomerile više se ne sećam. Upravo to ni tada znao. Znao sam samo da sam kada sam sa-

znao da su to živa biča. jumuo izbezumljeno uz stepenice. Kako li sam im morao izgledati, te su me onako gledale? Fontaine de Vancluse. mestašce od neki hhiljadu stanovnika koje nas potseća pomalo na naš Vintgar. nije bogato starim rimskim spomenicima, ali koje svojom lepotom privlači ogroman broj turista.« Evo utočišta које odgovara mome kraakteru; ako bih jednog dana mogao raspolagati sobom. pretpostvio bih ga najvećim gradovima« rekao ie za to mesto Petrarka koji ie tu sreo Lauru, devojku koja ga je inspirisala da napišie najlepše stihove italijanske poezije, stihove koji će biti podražavani dugo i ne samo u Italiji.- Kada se ovo zna. mislim da nema mesta iznenađenju što se nedeljom u to mestašce slegne toliko sveta. što se vrlo živopisnim putićem koji vodi ka samom izvoru teško može proči Mogu da zažalim samo što kada smo oosetili to mesto nije padala kiša da vidim kako se iz pećine izliva voda (u to vreme nivo vode u pcćini bio je ispod površine rečnog korita; voda se izlivala iz sporednih pobočnih izvora), da se zatim kroz »vinarski krš«. preko stenja i kamenja. spusti u sned sela i zatim nastavi teći kao mirna Sorga. Kažu da je to divno. Mishm da u to ne treba sumnjati ier ie i Petrarka koji je, kad је Laura ostajala neosetljiva na njegovu Ijubav. napuštao mesto. da se zatim opet u njega vratj \mćen neodoljivom liubavlju bio jedan ođ tih koji se time oduševljavao.

Slika desno: TIPIČAN PROVANSALSKI PEJZAŽ. SELO LES VIGNtiRES. Slika levo: FONTAINE DE VAUCLUSE. Kažu da je Petrarka avde upoznao Lauru. Slikadesno: IZ NIMSKOG PARKA: JARDIN DE LA FONTAINE

Сестра

Кора је тврђа од земљг и раскрвавим печене прсте. Потече густо печена крв. Испод ње је сестра рођена са т pu прста земљи окренута. Очи јој сенке драгана, а руке последње миловање што пушке однеше и бајоиети расклопише. (Момачке се песме не запевагиш, девојке сукње запрљаше.) Сестра ми , сестра рођена гледа у путеве и милује даљине сваког јутра. (из ~Коре“)

Милош ЈЕВТИЂ