Student

Pismo iz Nemačke

р ri lо g razumevanju socijal-demokratske partije nema čke

Fridrih Majneks veliki liberalni istoričar tvrdio je po zavrSetku Hitlerovog rata da je Nemačka postala »ugušeni krater svetske istorije«. Možda ova slika, kao i sve metafore pod znakom pitanja, ipak za jedan deo nemačke stvarnosti poseduje iznenađujuću aktuelnc>st. Socijaldemokratska partija Nemačke slična je dana 4 ugušenom vulkanu koji više nije u stanju da se potrese i oživi lavu. Dođuše, i druge sooijal-demokrats’ke partije u Evropi su u krizi, ali nijedna đruga partija ne nalazi se tako otvoreno u stagnaciji i opa danju kao nemačka. U ovoj partijl, čije su diskusije bile nekad od epohalnog značaja. nema više ozbiljnog teoretskog razmimoilaženja. Ovim je takođe геčeno da u njoj ne postoje znaČajna, svega politička strujanja. Nedostatak jedne određene i životvorne teorije utče da praksa malaksava i namesto bOr benih ciljeva dolaze sve više sta tički interesd održanja parti'ke birokratije. Učmalost u kojoj se SPN nalazi najvećim đelom ie uslovi’a beda podele zemlje na dva dela, zaUm po’itička redauracija koiu vođe zapadne okupacione sdle. ali uzrok za optužujuće stanje leži znatnim delom u samorn razvitku partije U ovoj kobnoj istoriii orotivrevolucionami opnrtunistiČki elementi. sleoi prema istoriii, uvek. u svakoi fnzi so robedivali one koji su đosledno zastupali gocijalizam. ie dovec (1914 ) do izdaje (pro eten-ata) То je počelo 1875 godine u Goti. Ne uzimajući u obzir opomene Marksa i Engelsa ujediniia se socijalistička i internacionalno orijentisana radnička partija Bebela i Libknehta na paritetnoj osnovi sa propalim ostacima »Sveopšteg radničkog udru ženja« organizacije koju je osnovao Lasal i koja je imala геformist’čki prusko-nacionalni pro gram Rezultat ovog ujedln'enja bila je ona socijalistička partija Nemaeke којој se Marks narugao u svom delu »Kritika gotskog programa« da јој se »socijalizam ne nalazi ni ispod same kože«. Slavni otpor teroru feudalnog Bizmarkovog režima davao je socjalističkoj partiji Nemačke skoro pola stoleča oreol jedne revolucionarne marksističke partiie. Ipak i u ovom herojskom dobu bilo je jakih snaga u Partiji, starih »lasalovaca« a pre svega malograđanskih inte lektualaca koji su se nagađali za zaustavlianie i koii su uđa- ; rali iza leđa borbenih radnika, čija je nepomirliivost najzađ pri nudila režim da obustavi рго- i gone. ; U periodu pre mračnog Svet- ( skog rata. koji obeležavaju «mi- ( roljubivi imperiializam«. industrijalizacija i kolonijalna ekspanzija. većinu u Partiji dobili < su reformisti. Niihov teoretičar ] E. Bemštajn objavio je teoriju »revizionizma« orema kojoi se pre svega podržavaju socijal- * demokrati kan vođi snažno na- ј rastaiućih radničkih udruženja , u slabo industrijalizovanim i politdčki liberalnim severnim delovima iužnonernačkih država. Revizionisti su bili u ono vre- > me desno krilo u Partiji i sma- <

trali su revoluciju društva za neuiogucu i čak za šietnu. Ve.ovali su samo u postepno poboljšavanje i oslobađanje radnika kroz društvnu aktivnost i kroz komunalnu i parlamentamu »za jedničku« odgovornost. Sa ovirn jasnim prograrnom bili su revizionisti još uvek iskreniji nego tzv. »ortodoksni« marksisti u centru partiskog aparata koji su doduše spolja zaslupali revoluc;onarnu »tradiciju«, jer je ona još uvek bila vemo uticajna na mase i Paritiji davala jeđinslvenost, ali koji su ipak u svojoj praksi gde god se radilo o interesima organizacije bili übeđeni »legalisti«, Samo jedna vrlo slaba manjina sprovodila ле dosledno liniju radničke klasne bor be. U velikjm debatama koje su se tada vodile na partiskim sastancima. borili su se zastupninici levog krila, a рге svega genljalna P.oza Luksemburg. Ipak. ostali su bez većeg uticaja usled organizacione moći birokratije u organizaciji. Vladavina skrivenih i javnih reformista u SPN, dovela ie đo potpunog sloma fasade onih avgustovskil dana 1914 godine kad је počeo Prvi svetski rat. Mada je socijalistička štampa do poslsdnjeg dana izobličavala imperijalistički sadržaj pretećeg konflikta, uključio se partiski aparat odmah u šovinistički jedinstveni front kao đa se radilo o opstanku. Radničke mase, koje su upravo u Nemačkoj navikle na gotovo vojničku partisku discipiinu do kraja su čekals ulazud na borbenu parolu svojih vođa. Od ove »prodaje duša« nemačka socijal-demokratija rnije se nikada više oporaliva. Godine 1916 raspala se SPN u dve antagonističke partije. Većina parlamentamih poslanika, kao i partfeki aparat oetadoše na ratnom kursu u коше su oni viđeli politički posao (trgovinu) i osnovu za docniju saradnju sa kapitalistima Manjina pak, protivratnički raspoložena. osnovala je »Nezavisnu sociial-đemokratsku partiju« NSP koja ni u kojem slučaju nije bila sastavljerta samo od levice. nego i od »pacifista« svih nijansa i onih reformista koji su bili tako mudri da su рге svršetka rata nanjušili mogučnost za politički posao sa građanskim staležom. Sa slomom nemačke armije novembra 1918 godine došao je večemji čas nemačkog radničkog p>okreta, ali je bio propušten i proigran usled slepila i »parlamentame« gluposti desnih socijal-demokrata. usleđ klonulosrti i besciljnosti pseudolevih nezavisnih socijaldemokrata, usled nedostatka revolucioname politike i discipline »Spartakovaca« (komunista). Tri meseca je nemačka radnička klasa imala državnu vlast u svojim rukama ova vlast se raspadala u besmislene pojedinačne akcije i bila je najzađ pred građanskom većinom novog parlamenta pređata bez borbe. Kao što je slom avgusta 1914 godine povukao za sobom otkaz 1918. tako je izdata i izgubljna revolucija najvažniji uzrok za 30 januar 1933 godine kad su nemački fašisti preuzeli vlast i razjedinjeni ј iznutra đemoralisani radnički pokret sasvim uništili.

lluz'js o ravnopravnosti i slom 1933 pod. Posle revolucije NSP koja je imala mogućnost da bude nova, etvarno nezavisna levica, raspala se na komunističku partiju, koja je sve više slušala Moskvu, i novoobrazovanu SPN. U nemačku socijaldemokratiju uvlačila se sve više iluzorna ideologija »socijalne demokratije, koja se zasnivala na principu »ravnopravnosti partnera« izaneđu radnika i kapitalista. Kad se buržoazija pomirila sa fašizmom kao novom i moćnom organizacijom za klasnu borbu. ograniČila se SPN bez prelaza u protivnapad na ulogu partije koju đržava priznaje održava, ma-

da se sama buržoazija ođrekla građanske parlamentarne republike i uništila je. Utoliko prividno impozantnij ali i nepokretnije postale su organizacije; njihove birokratske vođe bile su toliko übeđene u »svetinju-fetiš« demokratske zakonitosti da ih je Hitlerov teror pogodio kao munja iz vedrog neba. Samo dve manje grupe u socijal-demokratiji viđele su nesreću koja đolazi i napravile su uzaluđan p>okušaj da partiju iznutra pročiste (grupa internacionalnog socjalističkog borbenog saveza ISK) ili da obrazuju potpuno novu partiju (grupa socijalistićke radničke partije SRP). Samo zad- , nja gruoa bila ie marksistička, dok ISK proističe iz »etničkog socijalizma« Leonarda Nelzona. t\es aurac ia birokrati (e Oko 600 socijal demokrata oti šlo je u emigraciju. U emigraciji se u prvo vreme žestoko digkutovalo o krivici i uzrocima katastrofalne 1933. Dok su izbegla partiska rukovodstva i njihove pristalice činile levici samo spoljne koncesije. ali u - principu i dalje zastupale tačnost reformističke politike. obrazovano je izvan spomenutih već postojećih I grupa ISS i SRP. još nekoliko sasvim ulevo orijentisanih revolucionarnih grupa (»novi počeci«, »revolucionami socijalisti«). Ove,

grupe su intenzivno težile koncepciji, koja bi bila iznad socijal-demokratije i moskovskog ko murnizma. Ova koncepcija nije nađena i »ideologija narodnog ftonta«, saradnje sa Kominterncm i Sovjetskim Savezom bila je napuštena usled moskovskih nameštenih procesa i nemačkoruskog pakta o nenapsdanju. Krajnji efekat bio je. kad su se pošle završetka rata socijal-đemokratski emigranti raznih grupa vratili u Nemačku i zauzeli vodeće položaje u SPN da je fnjihov »teoretski prtljag« bio još žalosniji nego рге. Oni su postali u osnovi »realni politički fatalteti i odlučili su da povra + ak u njihove biroe iskoriste time što će name:to stare birokratije uspostaviti novu. Ratna

ličnost Kurta Sumahera, prvog pretsednika partije posle rata, kojl je preživeo dvadeset godina u koncentracionom logoru i koji je, kao i mnogi vodeći socijaldemokrati podzemnog pokreta otрога zastupao reformizam, samo je zavesa iza koje se vrši restauracija starog partiskog aparata. Posle njcgove smrti, posle nestanka optimističkog determini zma prvog posleralnog vremena (»partija će automatski dobiti parlamentarnu većinu ...«) pala je SPN ponovo u pasivnost koja se samo ovde onde prekida protestnim mitinzima i parlamentarnim debatama. Nepokretnost SP Nemačke je danas, kad ponovno naoružavanje Nemačke stoji pred vratima, od velikog značaja po međunaro:’ iu sudbinu sveta. Teoretska diskusija je unutar partije do kraja dogorela, što pre svega ima svoju osnovu u tome. što se danas svako konkretno i pravo (istinsko) daIje razvijanje socijalističke teorije odnosi na parlamentarnu demokratiju, odnosno na celu геformističku ideologiju. Clanovi SP Nemačke, koji dovode u pitanju parlamentarizam, ili ga čak odbacuju, bivaju iz partije isklju čeni. Partiska birokratija je postala tako јака i »nezamenljdva« da nema zapravo ni levog ni desnog krila. Obnova ukočene partije moguća je samo ako se nemački odnosi iz osnove promene. LEO FERN

Humanost budućih lekara

Još pre nekoliko godina Zdravstveno-potporno udruženje MVS cočelo je sa stalnim slanjem paketa i novca bolesnim drugovima sa medicine, stomatologije i farmacije. Tako u dane praznika bolesnici nisn bili zaboravIjeni, Za Novu godmu dobili su svi njihovi studenti u raznim lečilištima i O'poravilištima pakete, a za Prvi maj novčanu pomoć. Bolesnike, koji leže u beograd skim stacionarima, posetila je grupa njihovih kolega i predala irtt ove poklone. Toplina i briga drugova iz sredine. koja ih očekuje da se vrate zdravi, svest da nisu zaboravIjeni, ima snagu leka za ove mlade Ijude trenutno vezane za postelju. O tome govore i pisma, koja svakog dana stižu u Udruženje. Evo odlomka iz pisma Nade Vuković; »Primila sam i vaš drugi paket, Vaša pažnja me je mncgo dirnula i obradovala. Moja velika žalja je da što pre ogdravim i bvd.em opet u vašoj sredini zauzela radom i učenjem.« M. B

UNIVERZITET

U Jugoistočnoj Aziji nangubski univerzitet je najbolji po svom standarđu nastave, urefienju i lepom položaju. Рге rata Univerzitst je bio pođeljen na dva koledža. Jedan je bio poznat kao Tudson koledž. člje je osoblje bllo u mnogomee pođ uticajem Evropljana, a drugi, Rangunski univerzitet tmao je svega nekoliko Burmanaca među osobljem. No po II svctskom ratu oni su se ujedlnlli u Rangunski unlverzltet. Skoго svi ministri i visoki vladini činovnici su blvši studenti ovog Unlverziteta. Pretseđnik U Nu je uvek vodio računa o dobrobitl Univerziteta uz pomoć rektora gospodina Thln AUnga. Sef svake katedre može jedino biti profesor toga predmeta. Kancclar, vicekancelar, rektor, ргоfesori i dva pretstavnika studentske unije su Clanovl Univerzltetskog saveta koji držl sastanke svake nedeIje da bi rešavao tekuća pitanja Unlverzteta. Unverzitetski isplti se obavljaju pred komisijom Saveta ćlji ćlanovi mogu jedino bltl iz redova nastavnog osobija Ova komisija se sastaje jcdnom mesečno. Godišnja skupštna se obično drži u deCembru. Вгој studenata u škciskoj 1954/55 godini iznosi oko 7.000. Oko 75*/« studenata Je izabralo predmete iz oblasti nauka, dok ostali studiraju гаzne grane umetnosti. Preko 3000 novib studenata dolazl svake godi-

ne, a od ovih 2000 pristupa na Unlvsrzitet. Oni moraju da slušaju srednji (A) tečaj i imaju ispite dva puta godišnie u martu i u junu. Sledeče godine ti studenti slušaju srednji (Б) tečaj, ukollko su polo-sili sve ispite iz prethodne godine. Nahon položenih ispita drugs godine, stuednti dobijaju diplomu 1 pravo upisa na viši-bečelor tečaj. Stuđent na srednjem tečaju obavezno uči burminski i engleskl jezik. Porcđ toga dužan je da od šesnaest izabere još tri predmeta koje će polagati. Prilikom upisa na viši tečaj, student se opređeljuje na jedan od sledećih tečajeva: naučni. umetničkl, tehničkl i medlcinski. AJi samo oni koji su u srednjem tečaju siušali fiziku, hemiju i matematiku mogu se upisati na tehniCki tečaj i fizlku, blologlju i hemiju na medicinski. Tehnički tečaj traje Cetiri godine samo sa po jednim ispitnlm rokom godišnje, a medicinski pet godina sa po tri гока gođišnje. Student mora dobiti najmanje 80*/» poena iz izabranog predmeta na B ispitu i da položi pomoćni ispit i i svog glavnog predmeta u drugoj godini vlšeg tečaja. Ako ga položi, dobija zvanje đobija samo opšti stepen. apsolventa, dok student koji padne Potrebno vreme za dobijanje đok torata proteže se od šest meseci đo četiri godine posle diplomiranja, a