Student

UNIVERZITETSKA HRONIKA

Godišnje konferencije Saveza komunista

Stomatološki fakultet

Na godižnjoj konferenciji Sa veza komunista Stomatološkog fakulteta najviše je bilo reči o radu Fakultetskog saveza i nedavno održanoj Godišnjoj skupštini fakulteta. Stiče se utisak da su komunisti stomatologije. s jedne strane, isuviše očekivali od uvođenja dru štvenog upravljanja Univerzitetom za ovo kratko vreme od kad poetoji, a s druge đa saani nisu shvatili gde im je sada mesto. Ond su •kritikovali slab rad saveta, ali istovremeno nisu mogli da iznesu podatke koji bi govorili o njihovim napvorima da se on popravi. Tešnju saradnju sa vanfakultetskim članovima Sa veta tek će da ostvaruju, po odluci ove Konferencije. Nekoliko diskutanata je zahteva 'o đa se održi vanredna Skupštino fakulteta, јег je na ređovnoj bila »onemogućena sva diskusija«. Da li će do to-15 *" đoći ne znamo, ali da su k /munisti propustili priliku da kažu svoju reč o mnogobrojn’m problpmima ovog fakulteta činjenica je. Do tog? niie došjo samo zbog nekog »sc'ečavanja« od strane pretsedavajućeg, već na prvom me/tu. zbog njihove nespremnosti da na Skupštini nastupe. Prijem novih članova u SK je jeđan od pokazatelja kvaHteta jedne organizaoije. Ta“ip : mo f*do ? đržajan partiski život, priliv novih članova se obavlja normalno. bez ikakvog natezanja. Na Stomatološkom fakultetu, pak, u prošloj godini je primHeno šest novih članova. Od toga polovina otpada na apsolvente. Nef>overenje u mlaЧП|9.-*» Г 7 • mo u rezervisanom stavu pri'lkom učlanjivanja u SK. već t.u izboru rukovodstva. Sastav komiteta se gotovo nije meza poelednjih 4 —5 godina. Zato se sada, kada je većina tih Ijudi điplomirala, ili će to uskoro smena generacija morala izvršiti naglo. Iz mora fraza o ideoioško političkom radu, koje su se čule i u referatu i u diskusih ipak su isplivale i neke čmjendce. Svih 14 predavanja n prošloj godini održana su u 'etnjem semestru. Diskusije na njima gotovo nije bilo. ma da je poseta uvek bila dobra i izbor tema raznovrstan. onoga što je sekretar u izveštaju rekao o stanju u osnovnim organizacijama teško bi se moglo pomiriti sa konstatacijom da je on sasvin đobar. Ako sekretarijati slabo rade. ako su sastanci često dosadni i dugi. a rad u Savezu studenata spor. onda tu treba bol je, otvoriti oči da bi se sagledal-i i otklonili pravi uzroc’. Irna se utisak da se organizacija SK na Stomatološkom f=kultetu tek konsoliđuje. U tpm sanlskr.donekle će joj porrkći i zaključoi ove konferenci ie, M. P.

Tehnološki fakultet

Ovih dana cxlržana je godišnia skupština Saveza komunista na Tehnološkom fakultetu. Posle vrrlo dobrog referata. razvila se prilično nervozna diskusija. Osnovno što bi se moglo primetiti radu organizaciie u protekloj godini je da je. pored niza vrlo uepelih rezultata, organizacija imala nekoliko leup-peha. Organizaciona pitanja su još uvek glavne temp većine sastanaka što dovodi ido vrlo mučne situacije. IX, članstvu postoji nGzaintereapVanost za rad oraanizacije. t /žoslaje se sa sap* i ttd To bi se moglo menjanjem sadržaja sastanaka. Rad na ideoloekopolitifikotn poiju pokazujedo-

bre rezultate. Organizovan je niz predavanja sa temama iz ekonomike, kao i proučavanje Marksizma. Međutim, predavanja sa temama iz aktuelnog života bila su više posećivana, pa će se ove godine nastaviti sa sličnim predavanjima. Dat je predlog da se uvede politička pkonomija kako bi budući inžinjer stekao uvid u ekcmomiku. Organizacija nije px>kazala dovoljnu aktivnost pri izradi prednacrta za statut, i tek u posleđnje vreme došlo je do intezivnijeg rada. Od većiaie uspeha potrebno je da se pomene aktivno učestvovanje u organizovanju proslave tridesetogodišnjice Tehnološkog fakulteta, proslave Prvog maja i ođlično organizovane izbore za studentskog pretstavnika u fakultetskom savetu, kao i lepo organizovanu Skupštinu fakulteta (najbolje na univerzitetu). Rešeno je da se obrati naročita pažnja prvoj godini. Dužnost je pre svega nastavnika, a i Saveza kcmunista i Saveza studenata, da im pruže mogućnost za pravilan rad i za sticanje iskustva. Konferencija je pokazala rešenost đa se ove godine ne ponove ranije greške.

Ljubomir Jovanović

Diplomirali su...

™ DIPLOMIRALI SU: E>~ NA VETERINARSKOM FAKULa- tetu Zorlć Miodrag, Kolarić Rađislav. Srećković Mihajlo, Jankov eć Emil, Jovanović Bogomir, Dragić , v Milorađ, Prvulovlć Radomir, Орга Radivoj, Datlić Miomir, Andrić . Radmilo. Milanović Rađivoje, Koi- larić Svetlslav, Saponić Stevan. Pop-Perić Svetislav, Milenković Jovan. Drkaljački Vladimlr, SteU 1 vanović Dušan, Petrović Miloš, B- Panić Sreten, Koraila Stevo, Stevanovlć Nikola, Mačužić Milorad. Vidanović Nikola, Tarlć Vlastimir, > se NA TEHNOLOSKOM FAKUL:i- TETU: ce • Nešković Nikola, Mitlć Vitomir, Djurović Radiša, Djorovlć U Branimlr, Savkovlć Rajko, Stojije člć Ivko, Milovanovlć Andrlja ia

IV MEĐUFAKULTETSKA KONFERENCIJA EKONOMSKIH FAKULTETA

Početkom ovog meseca održana je međufakultetska konferencija ekonmskih fakulteta Jugoslavije. Konferenciji su prisustvovali rektor Beogradskog univearziteta dr. I. Đuričić, zatim sedamdeset univerzitetskih nastavnika i asistenata iz cele zemlje. Pored šezdeset rukovodilaca privrednih preduzeća. stručnjaka eko nomista, i stuđenti ekonmskih fakulteta su pratili rađ konfe ferencije sa velikim interesovanjem. Pošto je istaknuto da Eikonomstki fakultet vrši t>ba zadatka univerziteta tj. formira visoko kvalifikovane kadrove * i bavi se naučno-istraživačkim radom, izabrana je centralna tema-problem socijalističkog privrednog preduzeća. Podneto je đevet referata koji obuhvataju probleme: cena, amortizacije, nagrađivanja ц preduzećima, upravljanje, kredita, preduzeće i svetsko tržište itd. Analiza odnosa između našeg p>erduzeća i svetske privrede, kao i makroekonomski aspekt perovlađivali su u referatima. M.

POČETNIČKI ALPINISTIČKI TEČAJ

U cilju popularisanja i širenja alpinizma, Studentski al pinistički otsek organizuje, u toku oktobra i novembra, početnički alpinistički tečaj. Pra vo učešća na tečaju imaju svi studenti članovi studenskih planinarskih društava. Tečaj počinje sa radom u petak 21X-tek. god u 19 časova u ргоstorijama Planinarskog društva »Kopaonik« na Prirodnomatematičkom fakultetu. Za bliža obaveštenja obratiti se matičnim planinarskim društvima. Iz Studentskog alpinističkog otseka

Većina fakulteta još nije počela sa radom

NA SLICI EKONOMSKI FAKULTET

Za studente prvih godina TREBA POSETITI

POTSETNIK

U Beograd smo stigli рге nedelju-dve, možda samo рге nekoliko dana, stigli ste u grad sa preko poia miliona stanovnika, u građ pozorlšta, bioskopa, muzeja i galerija, jednom rečju u naš najveći kultumi centar. Ali mi se čini da ste u toj polumllionskoj gunguli ostali pomalo razočarani, јег ko da nađe u tolikom Beogradu sva ta pozorišta i muzeje. Gde su bioskopi i šta u njima ima

Робеси bioskopima Jer znam da se za film čovek najlakše Bloskopa u Beogradu ima dosta., mada se ne morate čuditl ako kadgod naiđete na gužvu pred njima naročito pred onim primijemim kao što su »Beograd«, »Kozara«, »Jađran« i još nekoliko koji _ se nalaze uglavnom na Terazijama. i okolinl. Sto se tiče repriznih, oni imaju to preamucstvo sto lakše dolazite do ulaznica, i što Je joe važmje, za plitki studentski džep, uglavnom su oni jeftlniji. Na Kolarčevom narodnom umverzitetu, na repriznim pretstavama sva su mesta po 30 dinara. U Jrgoslovenskoi kinoteci u Kosovskoj 11 imaćete prilike da vidite filmove kojima su se ođuševljavali vaši roditeljl u svojoj mladosti. Moćićete da vidite tekovine sedme umetnosti od nemih filmova, preko nenadmašnog CgpUna, do revije filmova naiznačajnijih svetskih režisera i glumaca. Da dobijete bolju sliku o razvoju domaćeg i stranog filma pomoćiće vam 1 filmski muzej koji se tu nalazi, \ U zgradi tehničkih fakulteta jednog đana u nedelji imate prilike da viđite odabrane umetničke filmove uz minimalnu ulaznu cenu od 1S dinara.

I '■ » Sta je sa pozorlštem Poštovaocl boginje Talije moćiće da zadovolje svoje najrazličitije ukuse jer im na raspoloženju stoji četiri stalna profesionalna pozorišta i još nekoliko amaterskih scena. Narodno pozorište na Trgu republike sa svojom dramom, balćtom i operom pružaju svakako najraznovrsniji repertoar. Veliko je zađovoljstvo videti briljantnu ulogu Ljublše Jovanovića u »Premijeri u Njuiorku«, sjajno izvođenje »Gospode Glembajevih«, baletski ansambl u »Labuđovom jezeru« ili slušati naše najbolje operske pevače u »Knezu Igoru« ili „Hovanščini”. Jugoslovensko đramsko pozorište koje se nalazi prekoputa Cvetnog trga u ulici Maršala Tita, dostiglo je visokl nivo naše dramske umetnosti zahvaljujući svome reprezentativnom ansamblu. Potvrda tome je svakako pretstava »Jegor Buličov« posle koje se u Parizu na festivalu saveza dizala ravno dvadeset i jedan put. Covek neće ništa manje uživati gledajući „Romea i ĐuUjetu” ill »Ožalošćenu porodicu«. Mladi kolektiv Beogradskog dramskog pozorišta sa svoiom kućom na Crvenom krstu, mlad i po sastavu 1 po stilu izvođenja pružiče vam nesvakiđašnje zadovoljstvo tumačenjem ~Zločina i kazne”, »Kolombe« i «Plači voljena zemljo«. , , , I najzad, Beogradska komedija u palati »Beograd« na početku Bulevara revolucije pružiće vam jedno veče ispunjeno smehom i dobrim raspoložehjem bilo đa gledate »Cajdžinicu na avgustovskoj mesečini«, Molijerovog »Gospodina Pursonjaka-veprovca« ili rado gledani »Zajednički stan« sa popularnim Ckaljom. Ljubitelji operete ovde će naći nešto za sebe slušajući »Zemlju smeška« ili »Malu Florami«. Još da napomenem; sa ulaznicama ne iđe uvek glatko, ali tome ima leka, јег ponedeonikom možete kupiti karte za bilo koju pretstavu u toku naredne sedmice. Cega iraa u muzejima Buma Istorija 1 vellke kulturne tradicije dale su nam obilje materijala koji se danas čuva u muzejima. No i pored svega tog đvorane tih riznica naše materljalne kulture imaju malo publike. Nemojte propustiti da nekađ razgledate neki od inostranih muzeja, a da nlste videli svoje, pored kojlh često svakodnevno prolazite. Narođni muzej na Trgu republike osnovan je рге više od jednog veka, poseduje materijal izvanredne vrednosti od interesa za svakog mladog čoveka koji- proširuje svoju kulturu. Zar čovek može proči ravnodušno bilo pored rukotvorina naših predaka od pre milenium ili

dva, pored tih drevnih statua koje 1 ktaj sakatosti pokazuju sav svoj sjaj i lepotu ili možda pored onih skladnih mozaika. Posmatrate li duboku izražajnost na Meštrovićevom »Sećanju«. ill onu razuzdanost Pređićeve »Vesele braće«, bićete poneseni njlhovom snagom. Pokazavši indeks na ulazu (studenti ne pralaćju ulaznice) možete ovde više puta provesti jedno prljatno popodne Etnografski muzej na Stuđentskom trgu гаspolaže obiljem predmeta koji su imali ranije, ili čak i danas imaju, svoj udeo u svakiđašnjem životu naroda naših krajeva. Covek ostaje zadivljen posmatrajući te predmete: od ćillma i narodnih nošnji do nakita i flligranskih predmeta, ostajete zadovoljni velikim talentom i osećanjem narodnog umetnika za lepo. Sve to imate prilike da vidite uz simboličnu ulaznicu po cenl od 5 dinara. Muzej Dositeja i Vuka u Jevremovoj 21 smešten u zgrađi nekađašnje Vellke škole, jednoj od retknh kuća turskog tipa koje su se zadržale do danas, mogu se viđetl retki dokumenti, knjige 1 ličnl predmeti đvojice velikana naše kultume istorije. U galerijl fresaka (Cara Uroša 21) smeštene su mnoge freske 111 njihove kopije sa manastirskih zidova, to velako blago naše srednjevekovne umetnosti. Svet se ргеко njih uverio u vellki zamah našeg naroda u to vreme i pored toga svedočanstva ne treba proćl zatvorendh očiju. Vojnl muzej na Kalemegdanu čuva materajal koji nas potseća na najslavnije stranice naše istorije. Ovđe ćete imati prilike da vidlte oružje naših naroda, večitih branilaca svoje slobode: od mačeva, štitova i oklopa upotrebljavanih pre pet i više vekova, do tenkova, topova i aviona trofeja iz poslednjeg rata. Slike i predmeti dokumneti iz života narodnih heroja potsetiće vas na njihove svetle živote i dela. Muzej Grada Beograda (Zmaj Jovlna В sadrži pređmete koji govore o istorijl našeg grada od vremena kada se na ovom mestu pojavilo prvo IjuđskcT naselje pa do danas. Prirodnjački muzej u Njegoševoj M prikazuje raznovrsnost flore i faune naših krajeva kao i primerka fosilnih ostataka blljnog i životlnjskog carstva koja su nastanjivali ove oblasti u гаnijim periođima zemljine istorije. Muzej Prvog srpskog ustanka smešten u Miloševom konaku u Topčiđpru svojom zbirkorn predmeta i dokumenata iz toga đoba, đaje nam celovitiju sliku o događajima koji prestavljaju oslobođenje naše zemlje. Većlnu ovih muzeja možete videti uz minimalnu cenu od 5 đinara. Još nešto o galerijama Beograd je danas centar likovnog stvaranja naših umetnika pa je razumljivo da onl iznose svoje radove pred publiku koja treba da oceni vrednost tih dela U Umetničkom paviljonu na Malom Kalemegdanu Uđruženje llkovnih umetnlka Srbije svakog proleća i jeseni priređuje redovne izložbe Pored toga tu izlažu najeminentnlje grupe ili pojeđlnci izlzemlje i inostranstva. Galerija »Ulus« na Terazijama pretstavlja u neku ruku reviju likovnog stvaranja, koja se smenjuje svake sedmlce, koliko izlaže jedan slikar Ш vajar. U galeriji »Grafički kolektiv« (Obillćev Venac 28) priređuju se izložbe grafike i đomaćih i stranih majstora, a povremeno i umetnićke fotografije. U idućem broju govorićemo vam i o đrugim mestima gđe možete prijatno provesti svoje slobodno vreme.

Milan Popović

ŠAPČANI NA DELU

Ovoga leta, na stručnom poIju, najbolja je bila sekcija studenata medicine, koja je izvela niz akcija u giadu i okolnim selima. Olco četrdeset studenata medicine, stomatologije i veterine učestvovalo u . . - u pregledu dece za letovanje, sistematskom pregledu radnika fabrike »Sapčanka«. i pregledu stanova radmka fabrike »Zorka«. Predavačka sekcija, sastavljena cd apsolvenata i starijiti studenata održala je deset predavanja, od čega sedam na selu. Predavanja su bila: o tuberkulozi, tifusu. гаku, antraksu, ehinokozi, ličnoj higijeni, i trihinozi. Sva predavanja su bila propraćena filmovima i veoma su uspela, naročito na selu. Za ove akcije studentima su pružili po moć Higijenski zavod i Veterinarska stanica. Na ku-lturno-zabavnom poIju ovpga leta je, u odnosu na

prošlu godinu, dosta urađeno. O tome govore pet uspelih revija narodnih pesama i igara priređenih u Sapcu, Zvorniku, Mitrovici. Bogatiću i Nikinotma. Publika je svuda top lo pozdravljala izvođače a naročito u Zvomiku i Mitrovici. Treba napomenuti da su stu■*ti 1 ! 1 i t? пч dnju sa radničkim KUD »Abrašević« sa čijim su folklorom zajedno nastupali.. Izvedena su i dva veoma uspela izleta. Trideset studenaa obfšlo 'e fah км .»Гк’ gde su se veoma interesovali za novi pogon elektrolize cinka. Naročito je uspeo izlet u Zvornik. u kome je uzelo učešća pedesetpet studenata Tom prilikom obiđena је Hidrocentrala. Jerinin grad j Zvomičko jezero, na kome su stuđenti proveli nekoliko prijatnih trenutaka. Za ovaj izlet Udruženje je snoeilo po-

la putnih troškova za sve učesnike izletfi. Sekcija mladih pisaca priredila je jednu emisiju preko lokalne rezglasne stanice. Ova sekcija će u toku oktobia imati nekoliko književnih večeri u Sapcu i okolnim mestima. Ovoga leta u sehi StLparu formirana je sekcija Udruženja studenata, koja je u avgustu održala jedno predavanje o raku ј uspelo zabavno veče sa usmenim novinama koje је pomoglo rešavanju izvesnih problema u društvenom životu sela. Takođe su još u nekim selima studenti imali izvesnih rezultata na sportskom polju. priiner Dragoievca. Treba napomenuti da su stu denti sve ove rezultate postigli sa skromnim finansiskim srevima, bez ikakve pomoći oc k rada, ili od

S. NOVAKOVfć I