Student

STUDENTSPORT.STUDENTSPORT•STUDENT•

SVETSKI REKORDI NISU SPORTSKI REKORDI

POKUŠAJ DA SE POZITIVNO ODGOVORI NA OVO PITANJE

Тако je sport đelatnost u Uojoj ne bi smelo da dođe đo suvišnili pitanja. ta pitanja se postavljaju, јег тес poodavno prestadoše da se skidaju i Izuvaju, pa UCe, pa 5в oblače i odlaze na svoj posao. Infantilno i naivno doba sporta prošlo Je u nepovrat. Danas u 3eograd clolazi Kuc sve donedavao bolestan i novinarima kaže: >Obori6u svetskl rekord«. Začudo, novinarl pišu: »Kuc će oboritl rekord* i Kuc obara rekord, po>lе čege publika aplaudira i nosi ?a na ramenima jer je postlgao »nemoguće.« Sutradan novinari pišu: »Kuc oborlo rekord!« Fantastično! Na stadionu smo gledall čudol Oboren svetski геiord! Coveku nedostaju reči, oseća se dirnutim pređ podvigom, ali ni nema se vremena za sentimentalnosti Vrhunskoga sporta. Јег sutradan Krivonosov ulazi u krug sa vlifcim borcem G-übija-

■ ■ . . \ ' ' 1 I лош, noslocem srebrne olLmpiske neđalje l sjajnim sportistom. Krionosov baca šest ill seđam шеira dalje od Gubijana koji je u votnoj forml. (Nedavno je oboio izvrsni Jugoslovenslci rekord!). hltac daleko ulevo gleđaclma Izgleđa sasvlm običan. Moda nema nl šezđeset četirl шеra. Ko zna. All ne. To je svetski ekord. Gledaocima Je drago Sto »u vldeli svetskl rekord a da za jega nlsoi bili prisiljeni đa pla-* ć stopedeset dlnara. U publicl e ćuju glasovl oduševljenja. Jnda i Nina Otkalenko poetiže ivotskl rekord. Tako je to bilo na internacionalnom atletskom mitingu. jVETSKI rekordi NISU VISE SPORTO i.akoća sa kojom su šampioni nbaraii svetske rekorde zaslužuje amo hvalu. AU đogodilo se da заб ta ležernost izazove u jednom elu gledalaca negodovanje. Cuju se kratke rečenice kao što je: •Го vlše nije sport«, »To je antinropaganda atletike«, »Ko će sađ lopšte poželetl đa se bavi atleikom kada donedavna čuvena rupa naših srednjoprugaša biva »stavljena za čitav krug od nenadmašnog rekordera?« Ovaj utlsak neke praznine u ćitavom obaranju rekorda može ie steči 1 na počotku ovog na<eg napisa. Nismo pokušavali đa »a isforfiramo, sam se nametnuo ednostavnim skraćenjem rečenlca. Lišenost ovih rekorda ona >portske dražl teško je objašnjiva. Јег borbe je bilo. Kuc se oorio sa Stopericom, sa vremenom. 'Crivonosov se borio sa prostorom 1 sa samlm sdbom. 2eleo je da nađmaši sebe. Kuc se borio protlv Iharoževog rekorda. Pa ipak čitava ta borba ostala je neviđiliva. Ona je opšte prirođe. Ona borba prsa u prsa ipak nosi u sebl samoj daleko više draži.

TALENTOVANI BANISTER, IGNJATIJEV I OSTALI Da li sve ovo što smo već rekli može da nas navede na zaključak 0 otsustvu sportskog momenta u đanašnjlm vrhovima svetske atletike, pa i sporta uopšte? Mislimo da je prvi put u davanju odgovora razgiedanje već mnogo diskutovanog pitanija profesionalizma. Naime, da li neki od ovlh šampiona postaje šampion zahvaIjujući boljim uslpvima ill je stvarno bolji. U jeku polemika o profesdonalizmu smatra se da su svd ti sportisti utrenirane mašine 1 da se o talentu ne može govoriti. Ali izgleda da to sve (još uvek) nije tako. Kažemo u zagradi »još uvek« jer uskoro će se do maksimuma doći, lekoristiće se sve ono što organizam sportiste može đa podnese i da, pa 6e se tada povesti bitka o »uslovlma tre ninga« I žlvota. Ko bude ranije p>očeo, bdće bolji. Da smo u pravu pokazuje nam primer svetskog rekordera na 1000 metara Norvežanlna Oddna Bojsena, koji je u svojoj osamnaestoj godLni bio već šampion svetske klase. A da bl se to tako rano postiglo u trcl na 800 metara mora se več godinama trenirati. Pošto još uvek deca ne po&inju trkačkl trenlng u petoj godinl ili čak čim prohodaju, to se mc»že

rećd da zasad odlučuje pre svega talenat trkača. Vedikl trkač Ignja tijev, evropski rokorder na dOO m. ; sa 46,0, kažu, trenira vrlo malo. Krivonosov je izjavio da i on trenira dosta retko. Samo pet puta nedeljno po šezdesčt hltaca. Bivši svetski rekorder Banister koji je nađmoćno pobeđdo elitu evropsklh trkača trenlrao je onoli'ko koiiko mu prija. Sve to potkazuje da današnjd šampioni u atletioi јоб uvek jesu pravi šampioni i da bi svakl pokušaj 'za izražavanjem sumnjd u stllu: lako je tako postati j pkorder, ne bi bio opravđan. To se naročito može rećl za naše, jugoslovensike futbalere, koji su se vlmill do svetsike klase, u doba otvorenog profesdonalizana, a treniraju relativno malo. Izuaetaika ima, kontradikcija u Izjavama može se nači, all to još ndje tipično (izjava Kuca da ustaje u sedam, tremra sat-đva, pa u devet odlaai na poeao, još uvek ne kazuje ništa, јег tajna njcgovih uspcha ležd u pojačanom intenzttetu tremnga a ne u trajauju). SPORT KAO NAUKA Razgovarao sam nedavno sa čovekom koji je žrtvovao petnaest godima svoga života atloticl. Njegova odanost ovome sportu idfcre 1 na je 1 trajna. Ali on je napustio 1 trenerskd poziv.

»Kažem vam«, гекао je setno, »atletmka je postala nauka. I sport uopSte,postao je nauka«. Nije mi to kazivalo ništa sem da iščezava sportslca improvizac.ija i da sport prestaje kvalitetnim sportistima bivati odmor l osveženje duha. AU moj sagovornlk je žustro i uverljlvo nasšavio: »Video saan to ti Bermi, na evropakom šampionatu. Sva-kt когак atietlčara je proračunat od trenera, I ti proračurd, čntarl planovi, nisu zasnivanl na uverenju 1U iskustvu, Zasnovani su i>a osnovu određenih fHziološklh zakona.« Počeo je da ве vajka i kao da se pravda što oetavija sport kojl mu je bio najveća raciost godnnama. »A ja vidite to ne mogu, Ja imam svoj posao, svoju profesijiu i ne želim da sebe lišim dragocenog vremena. A da » bavim trenerSkim poßtvcnn po dva tri saita dnevno - to ne mogiu. 8110 bi lluzorno kada btti tvrdio da ou moći ma šta poetići.« Upnkoe ifcvanrednoj talervtova nosti đanaSnjah asova, ne može »e reći da ć« idiličmo vreme sporta •kao dokone 1 višeške boAe po'trajatl dugo. Vidlmo da su i poslednjl poluamaterskl treneri prisiljenl na otstupapje. A kad je tako sa trenertma, Sta je tek sa sportistima, vajnim amaterima?

It. Pepov

DOPING Utakmtca SSSR-Mađarska sa finišem stimuliranim pilulama

Posle neđavnih utakmica c vrhu evropske rang-liste mnogo se raspravljalo o tome da U se odnos snaga izmenio. lako su naši ; Eutbaleri pobeđom nad svetskim prvakom veoma visoko prodrli, u razgovorima nlko nije pokušao da ospori primat Mađara, za posled- ' njih pet gođina poraženih samo jednom i to od sada već dekiasiranih Nemaca za koje se pisalo da su uoči finalne utakmice primall doping. Neobično je zanimljivo pročltati izveštaj suđije Artura Elisa i nama več dobro pozndtog internacionalca. Za oko nenaviknuto j na npve viđove sportskog podvizanja, Elisov izveštaj sa utakmi- ; c© SSSR —Mađarska u najnianju ruku baca senku na neporažene futbalske musketare za koje Je senzacionalistička štampa bila sklo na da ih proglasi stubovima epohe. (»1960« pisao Je jedan vizlonar budućnosti« biće nazvana e* pohom mađarskog futbala.«). SUDIJA DAJE SUD O UTAKMICI Artur Elis javio s© »Dejll Heraldu« odmah poele peštanske utakmlce. »Mislim« požurio je sudija đa obrađuje već davno pogružene engleske navitjače, »da smo od Mađara VEC videli sve najbolje što mogu«. Sudlja kao objektivni posmatrač utakmlce deluje veoma simpatično kađa izriče svoje mišljenje o velikim futbalsklm sukobima kojima je bio aktivnl svedok. »Mađari su spasli svoj rekorđ neporaženosti posle dvanaest gođina na svome terenu kada sam im dodelio penal tri rainuta pred kraj.« lako je ovaj subjektivni ton Elisovog izveštaja dao kako već rekosmo vcoma simpatičan ukus celom na pisu, najgorča pilula je svakako ona koju sudlja utakmice saopštava na kraju. Nlje reč o strahovitoj napetostl koja je vladala u kotlu »Nep stadior''-’ 1 omela dobar futbal. Reč je ч. možda za ustaljene navijačke pojmove senzaciomalnoj završnoj rečenici. Upoitrebljavam nerado ovu reč senzaclonalan, 1 moram da priznair.- da u doba »atomskog futbala« to sve zvućl

obion-o. Ali 'za navijače koji eu svoj futtaalski uikus stvorUi u erl »■ki asitonog luittaala« kada je samo jedna jedina ekipa na ceiom sve tu taila u stanju da odlgra svojih već trivijalnih poslednjih pet naest mlnuta (bečkl »Rapid«), novina sa nedavne trtakmicc čudna je. TAJNA IZJEDNACUJUCEG FINISA Najzad. Došll smo na кгај krat kog Elisovog Izveštaja. Evo njegove rečenlce kojom je rekao sve što zna: »Mađarima, neporaženim od biio koje đrugć zemlje na bilo кош terenu za poslednjih pet godina biie su đate konđiclone pilule u Jednom naporu da se održe u

punoj soazl onoliko dugo koiiko to bude moguće.« lako smo čitav ovaj tekst pdsali sa žeijama komentatora, ne osećamo neku izramtu željta za komentarisaTvjem ovih đovoijno jasnih reči. Ni'kakva pojedinačna osuda 111 krtticizam nemajiu o*vde mesta. »Kondicione pilule« taj tško veuto nazvan iznm samo je nuzprođukt današnjeg sporta'u sve tu. Sporta koij Je već afcoro sasvlm reduclrao vreme Ijuđi koji se njlme bave, fcojl je iscedio iz njih maksimum moćl na trendngu i mora da pribagne raznim poboljšanjima tehmčke prirode. (Jedino bi se moglo raepravljaiti o problematičnoj tvrdnjl da pllule sa energijom spadaju u aredstva sportske tehnike). V. D.

Sa jednog izleta planinara

Iz tchničkih razloga nijo izvršena konačna korektura teksta. Molimo čitaoec da ovo nvaSe kao izvmjenie.

Nаše najaktivnije sportsko d ruštvo

SREBRNA MEDALJA

»Rtanj« planinarsko društvo TVŠ e najaktivnije i najmasovnije studentsko planinnarsko dništvo u Jugoslaviji i jedno od najboljih drušlava uopšteu Na Kongresu planinara Jugoslavije, j održanom ove godine na Kosmetu, odato je puno | priznanj*e ovom kolektivu, koji je tom prilikom za uspešan radi i masovnost dobilo srebmu medalju.

Priprema se jesenje prvenstvo u futbalu

DVE LrIGE Jesenje prvesistvo u futbaJu imaće niz i to počevši od si&tema takmićenja, pa do samog takmičeoja, koje će okupiti dobar broj kvalitetrah klubova. Takmičiće se 22 kluba u dve lige, U jesenjem delu odigraće se dva do tri kola, a ostali deo će se produžiti kasnije. Klubovi koji se budu plasirali od 1 do 5 mesta i z obe lige takmičiće se u jednoj posebnoj kvalifikacionoj Jigi koja će besumnje imati ndz zanimljivih susreta. Tu će se takmičiti i prošlogodišnij favorit: »Tehnolog«, »Mašinac«, »Mladost«, »SASK«... Najbolji klubovi iz kvalifikacione ILge ulaze u potsavemu ligu Beogradu. SAZNALI SMO U SPORTSKOM ODBORU Na nedavnom omladinskom prvenstvu države u plivanju Akademski plivačlci klub »Sever« postigao je lep uspeh. On je u ekipnom plasmanu zauzeo drugo mesto. Vredno je istaći i rezultate koje su postigle Vlanikolin Gordana na 100 metara leđno i Vučković Nevenka na 200 metara klasičan stil za žene. Njihovi rezultati su ustvari novi državni juniorski rekordi. Aliademski plivački klub »Sever« se kvalifikovao za ulazak u Prvu B grupu vaterpolo lige. FUTBAL Prijave eftdpa гл pretstojeća takmićenja <s fudbalu vršiće se od 3-Х do 20-Х-1955 godine. KOSARKA Prvenstvo и košarci počioie 22 oktobra, a plenum potsaveza održaće se 17 oktobra u 18 časova u ргоetorijajna SSOSB-u.

Duga je lista 'jfpeha олад drustva. Vitrine sii-pune rad> nih trofeja i pohvala. Ne postojd ni jedan plaAihskj vrh' v Jugoslavijj na k ime; se ni $ uspeo bar jedanS planimu „Шпја”. Golija, Prokletije Galičica, Pertsteriß Bregalnica, Tresk u Alpi, „Тк govima V ofanzivot... svuda bali ovi mladići; prokrstaril su Jugoslaviju, ožraljavali uspomene iz OsloboMačkog rata, penjali se plariiriama кој| su zapisane u najsjetlijim slk nicama naše istor je. Preko 800 akti;Ah članovj „Htnja” okupljen h,u planinarskoj, alplnistii *oj smučarskoj i pećinarskoj sekciji imalo je preko lOOJjtura u ,protekloj godini. Iznieđu cstalit uspeha, ističu sej pohod m Grosgloker u Aus'Tiji i Materhorm u Italiji. K> t Važno je napdmenuti ds „Rtanj” ima vrloßkvalitetm žensku ekipu kojalse u prven stvu Jugoslavije plasirala n; desetom mestu dakle ispre« mnogih muških ekipa pa ispred svojih klupskih dru Velika pažnja зе poklan); podmatku. Pod patronaton „Rtnja” osnovan ; e*odred pio nira-planinara цИ osmogodi šnjoj školi „SavaJKovačević” Ргеко 60 mladića| \ devojakXIV beogradskej®!, gimnaziji sprema se da tradicij svojih starijih drpgova. „Rtanj” ulaže všffike napor na omasovljenju, alj i na po dizanju kvaliteta. U tom prav cu organizuju set kursevi n; kojima mlađi stfcu osnovn« znanje iz planinamnja. Moglo bi se još pnogo govoriti o uspesima ojfog društva o tradicionalnomj ' pairolnorr takmičenju svih ■Jniverziteta koje se održava ra inicijativu „Rtnja”, o drugo ri mestu u gađanju planinars Jugoslavije, o tradicionalnom '»očeku Nove godine na Iriškom Vencu. ! PpSdmo hi trebolo govorij USlovima pod radi ovo đruštvo, a*kojj ni odgove»«je renomeu koji ono O ovome će jo* U našem listu

S- Rfc*"