Student

SPORTSKI MOZAIK

Halo 30-577, »Crvena Zvezda«? Da, koga tražite? Druga Coslća, A ko ga tražl? Jedan sportski novlnar. Ovde urednik sportske rubrike »Studenta«. Druže Cosiću, da li 1« tačeo đa Je »Crvena zvezda« povukla žalbu, Ne, ml nikada ne povlaćimo žalbu kađ smo sigurjni da će utakmica biti registrovana sa 3 : 0 u našu korist. Je 11 to sigurno? Sasvim sigurno. A sada nešto prlvatno. Znate, Ja sam usto navijać »Crvene Zvezđe« od samog osnlvan.la i mislim da tu žalbu treba jsovući, sramota je. To mišljenje zadržite za sebe. Pa slušajte, nismo ml utakmicu tzgublli zbog Davidovlća. Ako se slučajno desi da mi udemo џ finaie 1 pobeđimo »Hajduka«, verujte blće me sramota da gledam naše isrrače kako sa peharom trče oko igrališta. via ne kažem ,1a ništa, ml srntc ntakmicu izgubili na terenu, ali ovo je druga stvar . Pa da, treba da Je dobljemo za stolom S. Preva đva kola futbalskog prvenstva Unlverziteta donela su mnoga Iznenađenja. Treće kolo, najveće-takmičenje 1e iznenada preklnuto. Sudije su nam otkazale dalje suđenje. Uzrok. nepoznat. Dok Je Odbor saveza tražio obrazloženje od sudlskih foruma, pojavio se drug Platon Rajinac, student i futbalski sudlja sa iz.iavom: Mi. futbalske sudije, smatramo ovo takmičenje neorganizovanlm 1 neozbiljnim 1 zato prekldamo sa daljim suđenjem. I »kompetentni« su to izjavili. Kontakt sa sudijama je übrzo uspostavljen. Razlog njihovog odustajanja bio je nepodesnost termina. kompromis je naravno nađen i sudije će i dalje suditi. Naj.lnteresantnije je đa niko od sudija nije ništa znao o izjavi koju je u njihovo ime preneo drug Rajinac. Futbalska reprezentacija Beogradskog univerziteta ima za ovu godinu bogat program. Pored gostovanja u univerzitetsklm centrima i većim mestima u unutrašnjosti predviđene su turneje u Italiju, Grćku 1 Tursku. »Veoma je moguće đa će neki stuđent blti prvak . . . « rekao je Fuderer, pred početak Zagrebačgog tumira. Ako se po jutru dan poznaje u Fuderera se više ne možemo nadatl. Matanović i Ivkov imaju za sada još izgleda. ali početak ni.ie bio blstav, a i stari »vukovi« se dobro drže. Pravo nastupa od četvrtog kola Univerzltetskog futbalskog prvenstva imaće samo pni igrači koji za tdjJijia.jtA_ lekarsku dozvolu. Uverenja Izdale Ambulanta sport-; ske medicine svakog dana od 15—17 č. Jedna korisna novlna koju treba pozdravlti. Do polaska voza. kojirn su našl reprezentativci otputovali ц Pariz, među igračima i rukovodstvom se najviše raspravljalo o proteklom beogradskom kup-derbiju. Pravila su na našoj - strani, tvrdio je Beara. Pravila su šuplja kao tvoj gol, odgovorio mu je Moša JVJarjanović. U prošlu sredu, na igraiištu iFK-a, odigrana je jedna interesantna futbalska utakmica. C K Narodne omladine Jugoslavije, pobed;o je u prijateljskoj utakmici Univerzitetski odbor SSJ sa 6:4 (3:0). Preko Biroa za međunarođnu razmenu studenata. Odbor Saveza sportskih društava SSJ dobio је na poklon izvesnu količinu diskosa. Oni će besplatno biti podeljeno svim studentskim sportskim društvima.

KOZERIJA

NEČU DA BUDEM POLIGLOT

Oduvek sam želeo da govorim strane Jezike. 111 bar strani jezlk. To pruža vellke mogućnosti. Sirom otvara vrata. Tako svl kažu. I pokušao sam. Nemačkl: pomoćne glagole, padeže ... i onda sam shvatlo. Sta uostalom ima u tom nemačkom. Ustvari, jezik im nije lep. Ni melodičan, Cak Je i grub. Vreda uši. A ]a ne dozvoljavam da ше iko vređa. A tek kakav je odnos ртеша našo] književnosti. Kođ njih je „Vlđi vraga su sedam blnjišah" isto Sto „Schau dem Teufel In sleben Ü berzie B er ”Kao da je taj đavo bio neki direktor Izvoznog preduzeća pa kupovao ibercigere po Beču i Minhenu. Ne, ne, nemački ipak nisam mogao da svarim. Uostalom, svakom je jasno da je Irancuski najlepši jezlk. Jezik poezije, jezik knjlževnosti. Sve što je najlepše ц umetnoeti 1 najvrednije u nauci Je na francuskom. On je i od vellke praktlfne koristi. Naprimer: idem ja štraftom, kad odjednom neko vikne: „Meusieur, s’il vous plais’’. Naravno nlko od neznalica se ne okreće. All ja, kao jedan poligot, znam Sta to znaći. I prilazim elegantnom „Sitroenu’* 1 divnoj mladoj ženi, plavokosoj Francuskinjl, koja molećivo gleda kroz prozor. Na najćistijem francuskom jeziku ponudim joj pomoć. Ona traži hotel „Moscou’*. Da, da, to je tu blizu. Ali za svaki slučaj ja ću Joj lično pokazati. I ispređ nosa zavidljivaca nestajem u crnoj limuzini. Ona je zahvalna, htela bi đa se revaniira. AU ne, Ja sam bio samo kavaljer. Idem 6ak i dalje. Porlvam je na večeru. Kao u filmovim«. Pa nek mi onda neko kaže da francuski nije čaroban jezik. Ništa me neće sprečiti da kupim đebeU rečnik i „francuskl u sto lekcija’*. I da pcčnem. Ali šta je? Tu su opet nepravilni glagoli i izuzeci. A što je najgore sibžontiv. izgleda da sam se opet prevario, nije to više onaj stari lepi „francuski”. Jezik Voltera, 2an 2ak Rusoa. To nije ni Atatol Frans. A ni Fancuska nije vlše ono što je bila. Bto i Alžir i Maroko će joj izgleda uzeti. Degeneraclja. Izgieda da su Englezi najslobodniji. Kod njlh je sve tradicija, staro ali sigumo. Uostalom, ja se spremam za lekara. A mediclnska literatura je i najbolja, i najveća ha engleskom. A i umetnost imaju. Eto, Sekspir naprimer. Pa i Amerikanci govore engleski. Oni jes’ da nemaju staru kulturu i umetnost. A što se tiče nove, imaju i oni svog Sekspira. Modemog. Ako ne verujete gledajte „Ukroćenu goropad” u verziji „Poljubi me Katlce” (Kees me Katy). Ali šta ako neko iz Holivuda vddi moju sliku. I stigne telegram. Ne vređi ni ići bez znanja engleskog. Engleski nema padeža, ni rodova, ni sibžontiva. I uopšte ima malo gramatike. Tu treba učiti samo reči. Bolje reći bubati. A za to imam kvalifikacije. Kao 1 svi medlcinari. Ali treba i tu nešto razumetl. Kao i u medilcini. Jer ј mi ne učimo sve napamet. Učimo i ml s Uu najbolje prvo napamet, pa onda Ђ raruinevanjem. Tako je sigumije. I tako je Vldakbvtćeva knjiga ~Da li znate engleski” n»šla sebi mesto pored fiziologije. A moja baka imala je prilike da se plašljivo krsti. Jer ja sam stajao pred ogledalom. I pokušavao da kažem ~v” sa ustlma natneštenim za ~u”. Ili ~s” kad je jezik smešten izmeau zuba. Uspeo sam da se ugrizem za jerik. АЦ bez uzbuđivanja. Kad sam uspeo đa naučim (sa razumevanjem napamet). tolike latinske reči, savladaću i to. Na Fakultetu je otvorena izložba Britanske medicinske knjige. I meni mogućnost da pokažem svoje znanje. Tako sam navratio na izložbu i poveo Još nekoliko kolega. Bio je tu i jedan član Komiteta. Neka drugovi vide moje obrazovanje. A potajno sam se nađao da ću u to vreme biti prisutan i neki ргоfesor. Jer otvoreno da kažem, pređ profesorima volim da se istlčem. Pa i ta želja mi se ispunil*. Sađa je trebalo svima pokazati da ja razumem sve. Sve te knjlge u koje su oni pobožno zuriU. I gledali slike. Samo slike! Aja sam upadljivo razgledao pisane strane. Ipri tom se smešio. 111 iznenađeno mrdao glavom. 1 potvrđivao. Svako je mogao da vidi da č 11 a m. Da, ali to nije dovoljno. Tu pred svima trebalo bi i razgovarati s nekim. Bled od straha prišao sam bibliotekarki, Engleskinjl, i pro-

muklim glasom Itjavio da tu Ima puno knjiga. I još jednom: puno knjiga. Sledio je neraiumljivl odgovor. AU bez hiaterije. Treba biti hrabar. Kocka je pala. Po tredl put rekoh: ima puno knjiga. I gle! Ona Je uzela jednu knjigu. Debelu. Računala je nešto na parčetu hartlje, a Ja sam se trudio da aakrijem zbunjenoet. Da pokažem kako, eto, mi sad ćaskamo. Kako mi ona baš sad piše naiive nekih drugih knjiga. Jer izgleda da ove neće biti dovoljne. Medutim, ona ml Je pružlla hartlju. Rafunlll Pružlla mi je 1 drugl paplr. Na kome Je bilo štampano najfiistijim srpskohrvatskim jezikom da knjlgu (onu debelu) mogu da podlgnem u „Jugoslovenskoj knjlzi’’. A da platim ovde. Svega 2180 đinara (preračunato po rvaničnom kursu). .. .Ja sam se smeškao. Premetao nepotrebnu knjlgu po rukam«. Debelu i bez slika. Ali još uvek sam bio toliko priseban đa izađem. Relativno mlmo (Iskustvo sa Lspdta). x I tako, kao Sto rekoh, ne ućim više engleski. Kapitalistdftki jezik! Jezik eksploatatora radnog naroda! Odmah je trabalo da ml buđe jasno s klm imam posla. Nemaju oni uzalud tollke kolonlje. Izrabljivafti! Na kraju krajeva ni Odrl Hepbrun nlje Engleskinja, niti Amerikanka. I zato ću da učim holandskl, Zbog nje, a i zato što jeđan lekar treba đa zna nekj strani jezlk. Radi strane literature 1 eventualne specijallzacdje na stranl. Tako svi kažu ... . .. 1Ц Još bolje neftu uftiti nlšta. Jer ko mi garantuje da se neće otvoriti opet neka „izložba holandske knjige”. B. D.

Ukrštene reči

Vodoravno; 1. Prastanovnici Balkana, poznata ličnost jedne Santlćeve pesme; 2. Lična zamenica, antički pisac (»Iliiada«), naša reka. onomatopeja laveža; 3. Uzvik. žensko ime. rečno ostrvo: 4. Narođni magazin. žena bez muža, utočlšte; 5. Miris, vrba, zapara: 6. Narodno veselje kod Vojvođana, poslovna prostorlja; 7. Masllna, prljiatelj (fr.), drvored; 8. Strano muško ime. redni broj, električna čestica; 9. Uzvik pri skoku, štednjaci, odjek; 10. Skraćenica za »volt-amper«. vrsta trave, naša planlna, pakao; 11. Ime populame glumice Jugoslovenskog dramskog pozonsta, nazivi. Uspravno: 1. Naše žensko ime, bukagije: 2. Jedan zanatlija, drvored bpa; з. Zimzelovo drvo; 4. Grčko slovo, konjska oprema (množina): 5. Poseduje, turski feudalac. upitna zamenlca; 6. Australljanskl noj. imperativ glagola »spavati« (skraćeni oblik): 7. Naprava centralnog grejanja; 8. vnsta apocta. ppeiuae аоЈовга. »*»»-

niie«; 9. lO. Sveta (turdzam), ime prve uaše ftlmske glumice; 11 Jedan roman Džejn Oeten, stara mera za težinu. jezero u Severnoj Amerlci; M. Hemiski simbol za mazurlium. nosači, inlcljali našeg šahovskog velemajstora; 13. Vreta cvcca (mn.); 14. Tačka suprotna zemtu. ime poznatog svetskog muzičara, М. OmiIjeno izletište Beograđana, elekto>da. fiil*

Jadi potstanara mladi’

Gazdarice, prokKnjava ml, Jaoj, komšinice, Imam vlpređuzmite neSto! Zašto se Aca vere uz oluk? sok pritisak! Povišavam kiriju za IMO Dobio je sobn na mansardi Pa dabogme kad su vam potnara zbog кода&а. sa zasebnim tđazotn. * stanarj Sremci.

Karikature: M. Vujte

HUMOR

MALE SKICE ZA VELIKU DRAMU

PRVA SKICA (Lica: navijač „Crven« Zverde” i navijač BSK-a, mesto radnje: Terazlje) A vi se žaliste? Zalismo se. Zbog Davldoviča? Božesačuvaj! Onda zbog 0:4? Jok brate. Možda hoćetc KUP? IVIa jok, ih ala si glup. Pa zbog čega? Zbog prihoda! Kojih prihoda? Sa finalnog susreta, DRUGA SKICA (Lica: dva navijača „Crvene zvezde” Mesto radnje: stadion JNA. Radnja: polufinale kupa; BSK vodi sa 3:0) Bre, Lazo šta da radimo sa ovim golubovima. Od pustanja nema ništa. Zavrći im šije u džepu. Samo pazi, ako se nešto primeti puče bruka.

FILMOVI KOJE GLEDAMO

Veliko hvala scenaristi režiseru i uvoznom preduzeću što nam pružiše ovo remek-delo SIMER ONSKA RUZA Režiser je hio neobično pošten. Odmah, na početku filma, istrošio je sve, га vestern neophodne, zalihe Indijanaca, iseleničkih kola, zapaljenih strela i masovnog krvoprolića. Sve je to, s neverovatnom nejasnočom hilo ispucano na platno dok je još trajala špica. Zatim je film prepušten stihiji. Iz filma zatim saznajemo da niko od njegovih stvaralaca nije čitao ni Karl Maja ni Majn Ridn. To se jasno vidi po tome što Indijanci napadaju noću, a zna se da u to vreme Veliku Manitu ne pušta sebi duše crvenih ratnika. No r ko zna, možda su ovi Indijanci već bili prešli u hrišćanstvo. Druga očigledna stvar je da režiser smatra Indijance kao nepodesne za film, rriada nema ništa protiv njih. Stoga ih on sve pouhija još u prvim kadrovima Ali ipak jedan crveni mu promiče. To je Ružin hrat Vili (lepog li indijanskog imena). On smeteno tumara kroz preostale kadrove filma, s, očigledno, nenaučenom ulogom. Dalje režiser počinje da se muči s belom Indijankom i nekim crno-helim helcima Gledaoc je u potpunoj neizvesnosti. On zna samo to da će, na kraju, beli helci pohediti crne helce u ime pravde (tako oni zovu zakon). I da će na kraju da se zavole Ruža i glavni šerif (to je očigledno, jer su najlepši par u glumačkoj ekipi). Lik glavnog šerifa je jedna duhovita novina га vesterne. On, ne samo što je pravedan, već je i lep i pametan. To se vidi iz toga što glavnom sudiji uporno tvrdi da će on, šerif, sve lepo udesiti. I stvarno. Inače šerifova strast je da se sđm tuče sa Sto više razhojnika istovremeno. Ima u filmu i jedan običan šerif (debeo, glup i ružan). Zatim film doživljuje i padove. Nesmotreno se dopušta da se šerif i Ruža dva puta prošetaju fijakerom, a da ih niko ne napadne. Cak se nisu ni poljuhili). To je zhilja neoproptivo). Da bi gledaočeva pažnja Sto više hila prikovana иг platno, glavni nevaljalac je ohučen u crno odelo. Tako on vrlo jasno otskače od gužve bandita. Ali avaj, šerif jedini u sali ne zna za to sve do kraja filma. Pored svoje zabavnosti, film je г poučan. Prvo, razbojnici više poštuju zakon od poštenih građana (Kakva istina). Druga pouka koju možemo izvući, je da se sa šerifom nikada ne treba tući. Jer njegovom pištolju nikada ne nestaje municije. Dalje, film nas još upućuje i na to da je protestantizam u Americi vrlo jak. To se vidi i po tome što Indijand kao i belci drže bibliju na noćnom stočiću. . U ostale kvalitete filma nećemo vas upućivati dragi čitaoci, jer smatramo da je i ovo preko jego.