Student

Mali ekonomski komentar

INVESTICIJE I NOVA EKONOMSKA POLITIKA

■aopštenje u zaključcima koji su doneti na oktotvarskom savetovanju kod drnga Tita, preclzno Je 1 đovoljno Jasno pokazalo u kom pravcu će biti usmeren naš dalj prlvredni i ekonomski razvoj. O tome su dosta govoiiti 1 našl istaknuti državni rukovodloci, pa Je očlgledno da promene člje Je prlpremanje u toku, imaju karakter značajnog pomeranja u svim oblastima privrednog života. Zakljnčci ovog savetovanja istlču da je period desetogodišnjih napora za podlzanje bazične inđustrije uspešno završen, 1 da je. u cllju dalje sociJalističke izgradnje naše zemlje, potrebno u izvesnom smislu smanjivanje tlb napora. Nova ekonomska poJitika imaće neposredan izraz u društvenom nu za 1956 godinu, a još više perspektlvnom programu razvoja naše privrede, čija je izrada sada u toku. Tek kada ovi dokumenti budu objavljeni 1 stavljeni na diskusiju moćl će konkretno da se govori o pojedinim komponentama te polltike, ali se i na bazi zaključaka mogu, manje više grubo 1 uopšteno, ocrtatl neke linije. Uzmimo za primer investlcije. Od značaja Je da se u dosadašnjoj Investicionoj politicl uoče tri шоmenta. Prvo, onl su tokom poslednjih deset gođina pretstavljale daleko najveću stavku u raspodelil godišnjeg nacionalnog dohodka; drugo, po namenl, stvarale su raskorak u privrednom razvoju, Jer je svake gođine u prlvredu ulagano oko 80 '/• ukupnih investiclja, a od toga 70— 80*/« u bazičnu industrlju; 1 treće, po strukturi su blla veoma neuravnotežene, jer je uđeo člstih investicija (tj. izgradnja uovlh objekata) dostizao 1 80V« od ukupnih Investiclja, a amortizacija (obnavijanja l popravljanje postojećih kapaciteta) znači, padala i na 20Vt. Ovakva politika Investicija imala je duboko opravdanje u zadacima koji su postavljeni našoj privređi. Poznato |e da smo se borill sa nasleđenom zaoitalošču 1 prltiskom spolja. đa su razlozi politike i ekonomske nezavisnosti i bezbednosti granica nametali potrebu stvaranja snažne teške industrije. Takva investiciona politlka bila je moguća samo po cenu odricanja od Biza drugih potreba i, razumljivo, morala je stvorlti mnogo novih problema. Tumačeći osnove buduće ekonomske politike može se doći do sledećih zakljnčaka. U odnosu na naclonalni dohodak, ißvestlclje će proporclonalno pretstavIJatl manju stavku nego do sada. Ta će za posleđlcu imati smanjivanje | uvoza investicione opreme, pojeftinja- | vanje građevinskih usluga i materijala 1 smanjlvanje broja zaposlenih sekvallfkovanih radnika. Konsekventno tome opadaće pritisak kupovnih fondova na tržištu robe, posebno prltlsak na tržtštu robe za široku potrošnju. Već ovo je dovoljno đa se u prenapregnutora privrednom životu oseti značajno pupuštanje. Značajnije će promene međutim, edigrati u namenl investlclja. Dovršavanjem ključnih objekata bazične industrije omoeučeno Je da se povećaju neprivredne investicije stanbena i komunalna izgradnja. podizanje zdravstvenlh i prosvetnlh objekata na primer studentskih domova), a da se u okviru privrcdnih investicija težište preraesti na poljoprivredu i prerađivačku industriju. Postepenim pomeranjem Investiclone politike u ovom pravcu, povečavaće se robnl fondovi namenjeni izvozu 1 domaćem tržlštu. To će imati za rezultat uravnotežavanje platnog bilansa sa inostranstvom i stabilizaciju cena na unutrašnjem tržištu. Razume se, investiclje u ovakvim problemlma, kao što su piatni biians i stabilizacija cena, pretstavl.ja.ju saroo Jednu, iako najvažniju, komponentu. Stoga se ovde mlsli na ravnotežu platno* bilansa, ođnosno ustaljenost cena, u onom obimu kojl zavisl ođ investiclja. U tom smislu, može da se kaže, da ove promene objektivno raoraju Imati odraza i postepnom poboljšavanju žlvotnog standarda, naročito gradskog stanovništva. Sto se tlče strukture investicija, teško da se mogu očekivati neke veće promene. Udeo amortizacije će se stalno povećavati, ali ne naglo, već u skladu sa potrebama, odnosno mogućnostima zajednice. Inače, poboljšanje stnikture investlcija ima samo posredan uticaj na svakodnevne uslovc života stanovnlštva, јег je tu u pitanju obnavljanje i održavanje postojećih »ostrojenja u poređenju sa podizanjem novih.

Z. MlCir

Student u slici i reči - Student u slici i reči

Sta je sa bioskopskim pretstavama zа studente?

Praksa prikazivanja filmova za đake i studente sprovodi se skoro u svim gradovima u zemlji. Ranijih godina, počev od 1951, studenti Beogradskog univerziteta imali su prilike da po nižim cenama kupe karte kako za reprizne Шко i za premijerne filmove. Međutim, prošle godine Preduzeće za prikazivanje filmova je ukinulo ove studentske pretstave. Motivacija je prilično neubedljiva. Primećuju, da na ove pretstave ponajmanje idu studenti, odnosno da se trguje kartama. Slučajeva preprodaje karata je sigurno bilo, ali se oni ni u kom slučaju ne mogu okarakterisati kao opšta pojava. Najzad, za sprečavanje ovakvih slučajeva ima više praktičnih rešenja (naprimer pokazivanje indeksa uz ulaznicu). Znači, pozadina je ipak finansiski efekat, a razlog je svakako samostalno finansiranje.

Iz preduzeća predlažu đa Univerzitetski odbor podnese svoje predloge ~pa. bi se onda nešto možda i moglo da učini”. Predlažu i to, da se održi zajednički sastanak sa distributivnin. preduzećem | Univerzitetskim odborom. Ovaj sastanak bi se uskoro i održao, ali ako finansiski efekat i onda bude pozadina, teško je očekivati brzo rešenje. U tom slučaju Savet za prosvetu i kulturu NR Srbije imao bi reč.

D. STEVANOVIC

brucosko Veče na ekonomSKOM FAKULTETU U sredu uveče devetog ovog mesera na Ekonomskom fakultetu je održano brucoško veče. Prvo program, pa igranka. U programu je učestvovalo Kulturno umetničko društvo »Branko Krsmanović« koje je ргеко prillčno zbunjenog konferansijea uputilo poziv brucošima da postanu njegovi članovi. Njihov program je bio suvo odabran: samo nekoliko pesama i kola. Posle je pročltana jedna kozerija upućena najmlađim studentima u kojoj se kao i u svima koje se ćitaju na ovakvim večerima pominje: »kališ«, »štrafta«, stuđentske menze I drugo. Posle ovog nazovi programa u sali, po kojoj se teško kretalo, počeo je »najglavnijl« čin brucoške večeri-igranka. Stara lica kruže od jeđne brucoške večeri do druge, tako đa su se one pretvorile u večeri za apsolvente kojima pretstavlja veliko zadovoljstvo da se potsete svojih prvih koraka kroz fakultetski život.

Ovi dana stepenicama Filozofskog fakulteta u Knez Mihajlovoj broj 40 teško se moglo proći. Od skriptarnice gde je deljena studentima pomoć KER-a u masti, mleku i puteru, pa sve do trećeg, a s vremena na vreme i do četvrtog sprata, zavijao je red. Radilo se i pre podne 1 popodne. Redovi su se crveneH od studentskih legitimacija kojlma su se studenti hladili i spremali ih da dokažu da su oni zaista sa Filozofskog fakulteta i da njihovo prezime pcčinje na A, B Ш J., da okrenu njegovu zadnju stranu koju će dežurni službenik da umrlja sa tri pečata>

Organizacija je bila slaba. Plakate i cbjave su bile sitno ispisane, a po kraj njih nije stajalo da je potrebno doneti indeks, a n© đaeki list koji ne važi (!?) i 120 dittara. Organizatori nisu našli pogodnu prostoriju pokraj koje bi red mogao mirao da oeka, a ne ovako da se proteže od prizemlja do četvrtog sprata i da ometa prolaz stuđenata do svojih seminara. Trebalo je tu pcmoć možda deliti u manjim partijama, ili naći neku drugu prostoriju a jzbeći ove stare stepenice које su svakog, časa mogle da cdigraju ulogu onih italijanskih stepenica iz filma »Шт u 11«.

U DUHU PRIMENJENE UMETNOSTI U ovoj baraci održano je bru- Posle onog ushićenja sa brucoško veće studeata likovne i pri- coške večeri na Л т ол>ош Beogradu, menjene umetnosti. Još na u asku u eri iznalaženja novih formi za osećao se duh »primenjenostl«. iste večeri. ovo je zaista originalU malom holu gde je sedeo blagaj- no, ali ne i pohvalno. nik bio je postrojen ešalon de- Naime. dok su drugovi sa mežurnih drugova, verovatno apsol- dicine prošle gođine za svoje slične venata. ац ne sa uobičajenlm tra- večeri uzimali prostorije hotela kama, već sa brojevima poput no- »Zagreb«, ovj drugovi su uradili sača. Ti brojevi nisu bil na kapa- »kontra« i izabrali možda najma kao ito Je običaj već na gru- nezgodnije mesto u našem gradu. đima, rukavima i kravatama. Dotrajala stara baraka sa vencem Malo dalje na zldu stajala je od svakojakih stvarj svakako je reklaraa plakata kućnog reda sa »primenjena«, ali ne kao pohvala, natpisom: »Ne gazi travu, ne uvođi već kao ruglo. pse, ne teraj biciklove Itd. м.

RUŽNE NAVIKE U posleđnje vreme se javila Na našoj slici su dve glave kod studenata pasija puštanja sa dužom kosom. Koja je ženkose. Doskora su devojke џо- ska glava? Leva ili desna? Resile dugu kosu. To je bila ćićemo vam odmah, a ne kao moda. Sada sludentkinje kosu što se to obično radi »u slekrate, a studenti je puštaju dećem broju«. Zenska je deda bude što duža. sna, a muška leva.!!!

(■akuitctu’

MdaJe Savez »UMenata B i'tskoe nniversiteta I Ak'(V ija. I ređuje re'iakcioni odbor, (Glavnl i ođgovorni nrednlk Milan Vukos. fknlfki urednik VHda FiHpović) Uredništvo i admiuistracija Beogtad, Balkanska lylV, tel. 26035. Cekovnl račun 1032-T 227. Staippa Peogradski grafiCkl zavod, Beograd Bulevar Vojvode Mišića 17, tei. 50-924.