Student

ANKETA O SEKSUALNOJ OBAVEŠTENOSTI STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA U DETINJSTVU I ŠKOLI

BLEDA ULOGA ŠKOLE I RODITELJA

Itadeči na jednom širem Ispitivanju studentskog braka, došli smo na ideju da jednu grupu pltanja pripremljenih za studente u braku uputimo širem sloju studenata. Tako smo tokom maja 1955 godine ispitali 521 studenta na Beogradskom univerzitetu sa tehnike, medicine, filozofije, prava i prirodnih nauka. Od toga broja, bilo je 200 studentkinja i 321 student, između 19 i 31 gođine. Anketni listići koji su ispunjavani pismeno 1 anonimno, imali su naslov OBAVESTENOST O SEKSUALNIM PITANJIMA i sadržali su deset pitanja, uglavnom sa aiternativnim odgovorima, koje je trebalo podvući. Reakcija na anketu Pri delenju listića, poseban interes posvećen je reakcijama ispitanika. lako pitanja, izuzev jednog koje se odnosilo na prvu menstruaciju, nisu nimalo zadirala u intimnije podatke, veliki broj studenata pokazao je izvestan psihološki otpor prema ispitivanju. Mada se ispitanicima prišlo vrlo ozbiljno, a naglašen je i naučni karakter ispitivanja i apelovano na akađemsku svest, česta reakcija bila je ismcjavanje, a bilo je i onih koji su se branrli nerazumevanjel pitanja, vraćanjem praznih listića, nevraćanjem listića i nagllm napuštanjem mesta ispitivanja. Otprilike svaki deseti ođ onih kojima smo se obratili izbegao je na neki način odgovor, a kada smo prebrojali vracene listiće, 53 ih je neđostajalo. što znači da svaki dvanaesti nije vratio svoj listić. Ovih stotinu studenata koje je anketa uzbuđila do te mere đa nisu mogli na normalno postavljena pitanja uopšte da odgovore, pretstavljaju one koji ce u rezultatima ove ankete biti obuhvaćem jedino ovlm negativnim podatkom. Onl kojl nlsu postavljall pitanja Na pitanje broj 5: Da 11 ste postavljali гоditeljlma pitanja u vezi sa seksualnim problemima (rođenje, truđnoća itđ.)? 53% ispitanika odgovorilo je negativno. Smatramo to za inđtrektan podatak o stavu hjihovih roditelja. Mislimo da možemo sa sigurnošću pretpostaviti da nema deteta koje ne postavlja i ovakva pitanja. Vidimo međutim da je više od polovine ispitanih ocenilo suprotno svoje đržanje u detlnjstvu. Već u ovom pitanju pokazala se 1 značajna razlika između polova. Postavljalo je pitanja 51% žena i 44V* muškaraca. Nije postavljalo pitanja 49V. žena i 56% muškaraca. Ovde se postavilo ovo pitanje: da li je moguće da su rodltelji imali blaži stav prema ćerkama u pogledu seksualnog obaveštavanja, pa su ćerke slobodnije pitale. Stav roditelja prema dečjim pitanjlma Pitanje broj 6 glasilo je: Ako ste postavljali takva pitanja, kako su vaši roditelji reagovali na ovu vašu radoznalost? i imalo je 4 alternativna odgovora. Ukupno je na pltanje broj 6 odgovorilo 239 ispitanika. Od toga rođitelji su: 1) davali približno tačne odgovore 117—49% 2) ’izbegavali odgovore 63—26% 3) davali lažne odgovore 60 —£5% 4) grdlli 18— 8% 108*/. ■ (procenat veći od 100 dobijen je, jer su izvesnl Ispitanici podvukli više ođgovora, označavajuću različite stavove oca i majke). Izvan ovog pregleda, ostalo je 272 ispitanika koji su izjavill da nisu pitall rođitelje. Po našoj pretpostavci, oni bi se svrstali u donje tri kategorije, јег su to- verovatno deca koja su pitajući roditelje naišla na posebnu uznemirenost 1 nelagodu, te razrešila ovu situaciju napuštajući interes za oblast o којој razgovor sa roditeljima liči na hođanje po živom pesku koji začas može da te proguta. Kada i ovu grupu kao posebnu kategoriju uljučimo u pregled, dobijamo sledeći odnos; Rođiteljl su: davali približno tačne ođgoVore 117—23% izbegavall lažne ođgovore 63—12% davali lažne odgovore 60 —12% grdlli 18 — 3% nisu pltali rodltelje 272 —53% 103% Ponovo se pojavljuje razlika između đečaka 1 devojčica. Opet Je odnos đete-rođiteijl otvoreniji kod devojčica. 26% đevojčica đobilo je od roditelja približno tačne odgovore. dok je takve odgovore dobilo samo £O% dečaka. Drugačiji stav prema ćerkama Na pitanje broj 7 koje je glasilo: da 11 su vas rodlteljl sami obaveštavali o pojeđinim •tvarlma iz polnog života? bila su tri alternativna odgovora: nikako, delimično. onoliko koliko me je interesovalo. Prebrojali smo listiće studenata koji nikada nisu pitali rođiteIje, a na pitanje da li su vas roditelii sami obaveštavali dali odgovor nikako. Bilo ih Зе 163. Trećlna studenata t četvrtina stuđentkinja izjavili su đa nikada ništa nisu pitali, niti su im roditelji išta govorlll o seksualnim pitanjima. Po treći put pojavila se vidna razlika između odgovora studenata 1 studentkinja. Na ovo pitanje većina stuđenata odgovorila je nikako, a većina studentkinja ođgovotila Je delimlčno. Da 11 se o ćerkama u porođicl vođi vlše računa, pa i istupa tolerantnije prema njihovim zahtevima za seksualnim Informacijama? Jer, pokazalo se đa su devojke ispoljile manji otpor prema anketl 1 đa su ih rođitelji viSe obaveštavali. Našli smo više mogućih teza za objašnjenie ove poiave; 1) Skromnl zaštevl đevojčica ođnosno b’aža ocena rođltelja ođ strane stuđentkinja. 2) Mogućnost devojčice đa čuje od malke više o seksualnim pitanlima nego Sto dečsk može đa čuje od oca. gde su ođnost manje intlmnl. 3) Pošro žene rede stuđiralu. erupa који smo ispitali pretstavlja užu selekriiu od kod muškaraca 1 emanclpovanlji đeo naših ft«n& koje su slobodnije vaspitavane.

4) Veća kritičnost prema roditeljima od strane đečaka. Da postoji toleratniji odnos prema seksualnim pojavama kod devojčica u našim рогоdicama, pokazuje i činjenica da se naprimer dolazak menstruacije smatra za nešto što se nužno događa, dok se pojave polucije 1 onanije kod dečaja pre viđaju, na neki način ne primećuju: devojčicu »treba čuvati« jer ona teže nalazi svoj put, dok je dečak ostavljen da se sam snade. Različiti stavovi roditelja raznlh zanimanja Ovde se pokazalo da faktor obrazovanja roditelja i njihov povoljni socijalni status đovode do liberalnijeg stava prema ovim pitanjima. Najnepovoljniji odnos prema deci postojl u porodicama zemljoradnika. Od 99 ispltanika, 68 nije pitalo roditelje. dok )e samo 6% dobijalo tačne ođgovore. Tako se pokazalp da dete na našem selu po oceni stuđenata zemljorađničkog porekla ne dobija u rpditeljskom domu skoro nikakva obaveštenja iz oblasti koju razmatramo. Otuda nije slučajno što se najčešće otpor prema ispitivanju pojavljivao u grupi studenata poreklom sa sela. Pitanje broj 7 glasilo je: Da 11 su vas roditelji saml obaveštavali o pojeđinim stvarima iz polnog života? U svim zanimanjima odnos se pokazao približno isti, sem kod zemljoradnika. Roditelji su obaveštavali decu: onoliko koliko ih je interesovalo đelimično nikako zemljoradnicl 4—5"/« 21— 25*/» 61—70% ostali 37—9% 161—41% 190—50% Ovakav ođnos zemljoradnika prema đeci verovatno je u sklopu odnosa ргеша decl na selu uopšte, i verovatno je da ti roditelji 1 u drugim oblastima vaspitanja imaju sličan stav. Ovu situaciju u pogleđu seksualnog obaveštavanja svakako nadoknađuje neposredniji kontakt sa životom domaćih životinja koji imaju seoska deca. Obaveštenje devojaka pred prvu menstruaciju Pitanje br 8 bilo je upućeno stuđentkinjama: da li su vas ročitelji uputili u pojavu menstruacije pre no što je ona nastupila? Odgovorilo je 188 studentkinja. 98-DA l 90-NE. lako je u odnosu na ranije cifre u ovom slučaju relativno veliki broj roditelja koji su pokazali razumevanje. ipak ovi rezultati govore o nepovoljnoj situaciji. U jednoj prelomnoj fazi svoga života. polovina devojaka nema podršku svojih roditelja i prepuštena je sebi. Kod ovog pitanja pokušali smo da usmemm putem proširimo i proverimo đobijene podatke razgovorom sa nekoliko ispitanih studentkinja. Studentkinja koja je na pitanje broj 8 ođgovorila sa DA i time svrstala svo.ie rod;telje u grupu naprednih. produžila je ali bolje đa me nisu obavestill. Zašto? Uplašila sam se. Mama je objasnila da ču dobitl to zato što organizam izbacuje štetne sastojke na taj način. Pltaia sam a zašto to nema Braca? onđa ml ie mama rekla da je njegov organizam đrugačiji, i ja nlšta nisam razumeia Unlašila sam se i bojala sam se toga. Ovaj pođatak otkrio nam je jednu slabost ove ankete: đa ne difirencira rođitelje sa ispravnim stavom ođ dobronamernih đezinformatora. Moramo da postavimo pitanje: nije 11

bolje ostaviti devojčicu nespremnu na ovaj značajan momenat u razvitku, ili je otaavestiti na način na koji je to učinila ova majka. Dobili smo pođatak da 52% roditelja obaveštava svoje ćerke o pojavi prve menstruacije, ali ne znamo koliko tih roditelja priđe ćerki otvoreno i iskreno, a koliko njih, verujući u svoju đobronamernost, samo prenese svoju frustriranost i nesigurnost koju osećaju na tome terenu. Uloga pojedlnih izvora obaveštenja Na poslednje pitanje: Odakle se pretežno saznali činjenlce o polnom žlvotu? dobili smo sledeće odgovore: kođ studentkinja se na ргvol mestu nalazi literatura (82%). na drugom mestu nalaze se drugovl 1 drugarice, na trećem film, na ćetvriom škola (£4%) na petom roditelji (21%). zatim dolaze posmatranje životinja. stariji Ijudi i žene I rođaci,, Bilo je moguće više odgovora Manje od četvrtlne ispltanih stuneitkinja navelo ie poređ ostalog i školu i rodltelje ka< izvor saznanja iz ove oblasti. Kod studenata је odnos nešto drukćijl Ovđe su na prvom mestu drueovi i drugarice (76%). na drugom mestu lileratura, na trećem stariii tluđi i ženp. na četv: tom mestu posmatranje životinja, na petom iilm, na šestom

škola (21*/e., na seđmom rođaci, a lek ria kraju roditelji (8V»). Ocena škole od strane ispitanika Pitanje broj 9 glasilo je: Da li su vam u školi govorili šta o seksualnim pitanjima?« irnalo je 3 alternatlvna odgovora. Kod gimnazijalaca i gimnazijalki dobili smo potpuno identičan stav prema školi. Izjavili su da su u školi čuli onoliko koliko ih je interesovalo 2*/o. delimično ЛSЧ», nikako 53*/«. Kao što se vidi. opšta ocena škole vrlo je nepovoljna u pogledu seksualnih informacija. Samo pet mladića i tri devojke (što čini 2°/«) izjavili su đa su čuli onoliko koliko ih je interesovalo. Preko polovine ispitanika (53%) izjavljuje da u školi nisu čuli ništa o seksuainim problemima. **• U srednje stručnlm školama ođnos je znatno povoljnijl. Culi su onoliko koliko ih je interesovalo 7%. đelimično 75“/ o, nikako 26*/t. Može ii se to objasniti mlađim nastavnim kađrom u tim školama? Dakle. nešto više x>đ četvrtine stuđenata navodi i školu kao izvor informacija. ali samo 8“/ o čini to i za roditeije. Ovde se ponovo pokazuje da muška deca saznaju od roditelja vrlo malo o ovim pitanjima. Zanimljivo je da škola ponovo zauzima podjednako mesto u oceni ispitanika oba pola. O Cemu nam govori ova anketa lako podacl ove ankete ne pretstavljaju stvarne čirijenice, već samo stavove jedne grupe mladih Ijuđi, njihovo mišljenje o jeđnom aspektu primljenog vaspitanja i subjektivnu ocenu ovoga, oni ipak govore o jednom nezađovoljavajućem stanju. o raskoraku koji postojl iimeđu u osnovi zdravih interesa omladiie i onoga što joj pružaju njeni vaspitači.

Pogrešill bismo ako seksualno vaspitanj« ne bi smo smatrali samo jednim aspektom opšteg vaspitanja, jednim momentom tog jedinstvenog procesa koji zajednički obavljaju гоditelji i škola, u kome je osnovni zadatak odgajanje emocionalno zr'elog čoveka koji će u društvu umeti da nađe svoje mesto, a ne kako je to stara škola mislila, isključivo snabdevanje znanjem. Viđeli smo đa je sprovođenje bve ankete izazvalo kod izvesnog broja studenata nlz nezdravih reakcija. Otpor je bio izražen ismejavanjem ispitavanja. ne vraćanjem listića itd. Kakvl su bili rođitelji ovih studenata? Kakvl su bili roditelji onlh koji su izjavili đa nikađa roditelje nisu ništa pitali? Ispod negativnog stava rođitelja prema dečjim pitanjima o nastanku života i odnosu među ijudima, ustvarl nije prosta neobaveštenost roditelja o seksualnim pitanjima, već se otpor 1 nelagodna uznemirenost roditelja prenose na đete koje će i samo zazirati od onoga od čega tako važn* figura. kao što je rođitelj, zazire. Laži dovođe do nepoverenja u roditelje koje je uvek veće nego što se pretpostavlja. jer roditelj je uvek obrazac ispravnog i pravilnog postupka. Grđnja rođitelja razvija u detetu osećanje krivice, jer »kada me grde sigurno sam zbog nečega kriv.« Tako roditelji upravljani nerazumevanjem i nesigurnošću. podižu buduće roditelje koji će ličitl na njih same. Vaspitati vaspitače 4 Sa učiteljima, nastavnlcima 1 profesorima, slično je. Jer 1 onl su roditelji 1 uz sve ođgovprnostl i zasluge za vaspitanje novih generacija nisu oslobođeni slabosti koje smo našli kod roditelja. Naravno, vaspitati vaspitače. zadatak je možđa teži, nego ođgajati nove, predrasudama neopterešene Ijude.

Dušan Makave.lev Mladen Kostić

SIMIC X. KIRO: CRTEZ

D. V.: CRTEZ

NAUČNI FELJTON

Psihologija iskaza

Slroko shvaćen. iskaz je najčešći i najaktuelniji oblik komunlkacije između Ijudi. Verbalni kontakt, u potvrđivanju kao 1 u poricanju, uvek je neka vrsta razmene iskaza. Pri tome je nemoguće izbeći uverenju da svakl iskaz oslm interpretacije događaJa, ideja, ill osećanja, sadrži u sebi l naš prerušen stav prema predmetu iskaza, dakle mene u momentu opažanja. mene u momentu iskazivanja, mene u svim momentima, koji su kao jedan izvanredna fin i komplikovan proces, ležali između poćetnog I završnog. Intepretirajući spoljni svet. ja sam nesvesno interpetirala sebe. Ovo naše implicitno prlsustvo u iskazu, ma koliko nam se ono člnilo ravnođušan 1 nepristrasan, vrlo je izrazita inđikacija llčnosti. Naš predmet je krivično sudski tlp iskaza '. s^ora on .ie u centru pažnje pravnlka, kriminologa I pslhokriminalista. Izuzetno interesovanje koje је ovaj problem izazvao, potiče od izvesnog broja suđskih zabluda koje su počinjene na osnovu iskaza svedoka. Poverenje k°.ie je izvesno vreme bnlo poklonjeno svedočenju pred sudom, bilo je na taj način poljuIjano. I kao što je to oblčaj kod nestrpljivih duhova, nikla su radikaina rešenja od kojlh je svakako najzanimljivije. ali 1 najapsurdnije ono koje problem psihologije Iskaza svodi na generalno ođbaclvanje iskaza kao krlvičnog instrumenta. Psihologija iskaza autora svodi se na njeno potpuno odbacivanje. U stručnoj literaturl (Lokard, Gros, Smirnov, Stern itđ.) preovlađuju ipak umerena gledišta po kojima uprkos nedostataka, iskaz svedoka. posle proveravanja. može da bude upotrbljen kao đokaz nečije krivice. U ovoj srednjoj struji izmedu dva ekstremna shvatanja. ima izvanredno veliki broj nljansi. No zajednički kaključak je Isti: pođ određenlm merama obezbeđenja. iskaz, može đa ostane kao krlvično pravno sredstvo. Među njima ima autora koji u iskazu priznaju zlo. ali neizbežno. kao i onih koll smatraju da o može postatl zlo samo ako se njlme služe n-’nmešni i nesavesni vršioci društvenlh zakona. Sa obe «hane fe srednje struje koja okuplja najveći broj ps'ihokrimmalističkih

stručnjaka, stoje dva ekstremna gledišta: jeđno formirano na solipcizmu 1 subjektivnom idealizmu zapadne kulture L primenjivano naročito u SAD, drugo niklo Ij objektivno.? materijallzma i primenjivano u svom reprezentativnom viđu u SSSR. Prvo je na putu da iskaz kao pravni instrument zameni najsavršenijim tehničkim sredstvima ekspertizom. daktiloskopijom, lajdetektorom, elektronskim aparatima koji funkcionlšu na bazi otkrlvanja »stllskih tragova zločinaca« Itd. Drugo stoji na stanovlštu da je u nedostatku materijalno-indicijalnih dokaza. sveđočenje očevidaca krivično pravni instrument kome se može poklonitl puna vera. Nemoguće je đa će mašina ikađa đostići nlvo Ijudskog tumačenja pojava. Da je ta sumnja opravđana, vidi se iz Cinjenica što se fotografije incidenata po pravilu ne uzimaju kao materijalni, nego samo kao indicijalni dokaz. Mašina ne podleže nikakvoj korekciji, dok se iskaz može menjati, ispravljati u poređenjima sa drugim iskazima. Sto se tiče savršenstva kriminološke tehnike, ono je krajnje sporno. Lajdetektor daje sumnjive rezultate. Nevin otpužen čovek vrlo često odaje istu krivulju uzbudenja i fiziološke simptome nemira kao i stvarni počinilac. Na osnovu takvih dokaza nemoguće je doneti bilo kakvu presudu, čak 1 kađa bi osumnjičeni dobrovoljno pristao na ispitivanje S druge strane, ko je ikad video lajdetektor, ne može se otetiimpresijl da on liči na savrmeno sređstvo torture. pa prirodno je da čovek privezan uz njega mnogobrojnim transmisijama, doživljava nasilnu promenu svog nervnog 1 psihičkcg statusa. Sto se tiče daktiloskopije. ona je postala prilično smešna baš zbog ogromnog napretka tehnike. Danas postoji fabrika vešt&čkih otisaka prstiju. Policija više ne može biti slgurna da li uzeti otisci prstiju sa mesta zločina zaista pripađaju osumnjičenom. Prigovor đrugoj eksfremnoj struji: kao što prva uveličava nedostatke svedočenja. ova te nedostatke potcenjuje. Zato se može dogoditl

A п k e t a ~St u d e n ta“