Student

Svaki когак naprijed traiio je neiztuemu sttagu. Izvlačio је iz poslednjik kapilara uzavrele krvi. Trgao iz ošatuućeuog vnoiđanog tkiva. Proizvodio uečuveue bolove. Kidao meso. Isparao krv. Ispravljao vijuge. Svako stezauje i ispruiauje м išiee, paralo je muskule, stvarajuči иегаpamćeui bol. Ispod ргија, каиаром i Исом po sastavljenoM kaputu, kuvao se potamujeli trup sa bezbroj oiiljaka, čiju је иииtricu razdirao uiareni mišič srca. Iz pluća je šištao ugrljaui vazđuh, pod čijim se pritiskom isparavala škrto l иеvjerovatno sporo lučena pljuvačka. Samo pokoja molekula ove tekućiue Jopirala је u presahli lijevak grla. I ko гиа dokle bi se još vukao ovi iivi pokojuik da se pred и jim, и ije, sasvim neuadauo, ispriječila uova preргека, којој se, u prvi mah, čak i obradovao. Vodal kriknuo je glasom vapijućeg u pustiuji. Zagnjurio je glavu u vodu, ugasivši suvl plamen koji ми je priio usta, grlo i utrobu. Pod teiiuom koiom presvučeuog skeleta izuetuogle ruke su uajzad, popustile. Starac se sručio u vodu, Uveliko je bila и oć, КгМјаије i gušenje u gluhoći uoćuog plavetuila čuo je jeđau od bjeguuaca, koji se šuujao pored obale traieći čamac Ш иеки drugu mogućnost đa se prebaci preho rljeke. I spazio ga je. I privolio da uastave bjektstvo. Poveo ga korak dva, a zatim vukao, vukao dugo иа ledima. Obamrijevši od iznemoglosti svalio se иа prvoj iivicl prisjećao se Stojau, buljeći u nemočue zvjezde dok se molio bogu i prizivao svece u pomoć. Leiali su и a truju. čije su bockanje paraUsali neiiporedlvp jačl bohvl umora

i patHje. Svađali su se. Dugo?! i... uajzađ, poljubiU, rastali. Zaieleli su sreću i uspjelt jeđan đrugomel ... Da! Ali, porodica! Pottovo su ga spopale stare utisli ietta i djeca što od svojilt usta odkiđaju zalogaje Uljeba, da bi itn poslali još koji paket više ... A. оиI?! I tftajedtiom se sjetio utućttog übistva svoga Joleta. Gleđa: uoi sa dve oštrice sav u krvi, tek izvučett iz cruotttanjastog lica ujegovog, uvijek uasttiijattog i dobro glađettog, prveuca. Zittuo је da vristte, ali ши ’ je dalt popio krik utopljeuika. s kojitu se шаlо prije rastao. Prikupio je ostatke davtto tiestale suage i pošao ми u potttoć. Когак, padue. Još jedau! I pouovo se mšao ua zetulji, gdje је i sad leiao. ...Boie, šta je poslije bilo? ... Koliko je dugo leiao? ... Kađ se окгеиио mlećke? ... Cdje se fo sad ualazi7 I ... Alt! Ustašel Klauje! Übijaiije čekićitua i sjekiratua! Drljauje po glavatua iiviU, do vrata zakopauiU Ijuđil A, ие! treba pokušati. Još uije kasuo?! Stresao se i obrisao Uladau гиој s lica rukavout koga uije bilo. Puzao je!... Puzao dalje. Bježao od smrtil... D0k1e7... Poslije иекокко đatta uašli su ga čobaui po ueugođuom mirisu, koji se, poput suučauiU zraka, širio u svim pravcima.

Milart PETROVIC

contra

abc

Nisu oni socijalna ustanova

Nedavno su pretstavnici Kulturnog odbora UO Sav. studenala Beogradskog univerziteta posetili preduzeće za raspodelu film*ova »Morava film«. Primio ih je pomoćnik direktora. Eazgovor je bio suv, zvaničan i hladan. Pretstavnici Kultumog odbora obavestili su ga da su osnovaii stuđentski bdoskop, koliko pretstava daju dnevno, koliko ima sedišta itd- i molili za saradnju tj. da dobijaju povremeno ргеmijeme fiJmove pod normalnim uslovima kao i ostali bioskopi u Beogradu. Ne dolazi u obz.ir đa vam dajemo premijeme flllove. Imamo širok izbor repriznih filmova i možemo vam datd koje želite. Da. Prvo: mi smo privredno tivišete zbog fega ne možemo đobiti premijerne fi'move? Da. Prvo: mi slo privredno preduzeće. a drugo da vam ponovim otrcanu frazu »mi nismo nikakva socijaina ustanova«. Neka država pomaže studente, a rpi to ne možemo na štetu našeg kolektiva. Da H su onda prema Vašem shvatanju država i privredno preduzeće dve razlićite stvari? Svakako. Mi državi dajemo porez i neka vas ona cdatle pomaže. Uostalom, zašto trčite za premijemim filmovima kada vam možemo dati reprizne pod vrlo povoljniji uslovima. M- S. V.

Kora

Kora je ko rat zagrmila i postao sam đete sa očima suzenim u prste и и eba i tsplakattOM геком. Preplivao sam sve oblake i sakrio se u majčitt skut pogleđa i levu očevu čizmu grla. Otac је otskočio, a ja sam ogolio, i zauemio, i zaslepio i zastrašio.

MILOS JEVTIĆ

KULTURA i UMETNOST

„Afrika", pesma Rastkova

Cekajući prvo posleratno izdanje snažnog putopisa

Afrlka je nasuina glad naših pesnlka. Ona je taj požar kojl hoće ekokove, ona je to bilje stvarnostl koja hoće poljupce 1 dobija ih. Ona je ta mesečina ćlje aiderične potkovice hoće konjl naše mašte. I, kao đa je prestabillrana u rečl: vetar, u reči: oblak. A Rastko je bio roden za takvo putovanje, za takvo uzbudljlvo nebo. On Je hitao u prašume blija, a našao je prašume Cula. Vldeo je oči zveri 1 alušao malo zverinje svoje sopstvene krvl. Taj putopis to je krlva putanja sveta. Senegal sa teškom emanacljom („Zeleno, oh Sto vollm zeleno”, prvobitna Je elipsa mođerne poezije); Dakar u neizvesnoj nađnici mora. Prijateljl l čudne, đrage gozbe. Vodopadl 1 zadlhane noćl. Udar vesala i udar cme, masllnaste krvi. Po sellma nl plakata, nl Casovnika, ni kalđrme. Vreme je pomilovano i uspavano. Afrika, koja je sto puta viđovita l stoput viđna, ne kontinent za osvajanje, već kontinent kojl osvaja. A Rastko je bio rođen za takvo putovanje, po beskrajnlm saćima mlađostl. Dok je plovio sanovitim rekama, crnl veslači prlhvatall su njegove sastave i pevall, gusto, žeđno kao đa lome svatovski slatkiš. Tako је Rastko ponovo slušao sebe, tako se srpskl elan pretočio u tropsku kišu koja rascvetava ramena i sluh. Ni buđan, ni sanjlv išao Je pesnik napređ, u nebo beskrajno ogrezll putnik. To više nije bio sračunat putopis sa proporcijom, već jedan kratki žlvot koji se prolepšava ц busijama afričkog mita. Valjalo je viđeti tamne oblike u tamnlm n№ćima pa da se razmahne unutrašnji viđ i đostigne iracionalna nežnost. Da se poveže pljučak tam-tama sa nečujnim padom zvezda, zvezdopađom. Bez oružja, bez lovačke nadmenosti 1 promukle sumnje Anre 2iđa, ovaj putnlk se služi Jeđnim

unutrašnjim bodrenjem. Tamo gde poljubac sunca onesvešćuje, tamo je zemlja gde i govor 1 ćutanje napušla zemlja gđe i govor I ćutanje napuštaju svekoliko регзв 1 paperje konvenclje. Otuda Je Afrlka neizbežna parafraza naše žeđi za svetom, t в svetovlma. I sve to petrovlć Rastko IsprlCa neiscrpnom rećenicom. Ceo pesnik, nadmoćnog vida 1 brujnoga sluha, on je svoj roblnzonskl noktumo otpevao glasno da glasnije ne može bitl. „AfrLka” to je knjiga koja nas viševalentno obnavlja. Njoj hitamo i njoj se divimo. Njoj, u našim najlepšim čitankama hoćemo mesto da nađemo, mesto bez margina. Milosav Mirković

Milosav Mirković

R.S. »GLAVA« „Ajzenštajn" Novi Kino-klub

Pod ovi.m imenom studenti teJhnike osnivaju klub Ijubitelja fiilma. Klub bi bio šesti po redu osnovan u našoj zemlji. U svetu danas pcstoji međunarodna federaoija kinoklubova i naša zemlja će postati njen 61an čim osnujemo nacioinalnu federaciju kinoklubova. Tada će se svakom kilrubu pojedinačno pružiti mogučnost direktne saradnje sa kinoklubovima strandh zemalja u vidu izmene materijala. Zadaci kluba su; a) prikazivanje članstvu filmskih ciklusa sastavljenih od nemih, zvučnih i avangardiskih filmovd istaknutih filmskih stvaralaca I kvalitetmh umetničkih filmova sa diskusijom; b) prikazivanje domaćih umetničkih filmova uz razgovor i diskusije sa autorima; v) Organizovanje stručnih ргеdavanja o filmskoj umetnosti. Osnivačka skupština kluba održaće se 16. ХП, 1955 godine

M. I.alović

Malo parodije

Petar Garin: КАКО MLADI KRITICARI PRIKAZUJU ZBIRKU SLOBODANA MARKOVIĆA »SEDAM PONOĆNIH KAZIVANJA KROZ KLJUĆAONICU« Suđbiita sudbine Kad ee nađc nad ovom knjigom pesama i nad pesmama ove zbirke, Čovek se pređaje kontemplaciji, koja jc dugačka i kratka. važna i nevažna, sućutne i prećutna, nujna i oscbujna, o svim onim stvarima koje su u vezi sa naslovom ove knjige ili pesama knjigc ove i ovakve kao takve zbirke koja je anticipirala i brav* višegradskog magazadžije i ključeve fočanskog hodže i kalauze imotskog pijanca i sve znane i neznane koi! su ovenčani lovorima zbog svog nadobuđnog gvirenja kroz ključaonicu (čik neko da napiše dužu rečenicul) Pređrag Palavestra * Ки/Zgđ viuolfupca Ova knjiga je iva ođ Jednog kamena. 1 stamena. Puna plamena. Do ramena. Rođena u ključaonici, ona sva ključa. Dobro je srezana i nije stezana. Puna je baroka i ludog skoka. (Može se oceniti od oka). Puna je rakije i dušu jc dala za rabadžije ... Bcz nedostataka nijel Borislav Mibajlović Lfubav, aU Ijubav Ovo je buljuk emocija. vreća metafora. komušina maštcl Ovde se lcpota džilitnula iz trešnjevog topa i ima toplinu Šopenovih sobnih papuča. Kakva muzikal Da te uhvati neka dikal Otoič sam o ovoj zbirci kodža mnogo govorio sa Lukićem, gledajući zelenu travu ispred pošte. Onđa sam baš utvrdio: zelcno i гаcionalno ič se ne slažul Mića Danojlović * U divuol baiti U đivnoj bašti ove poezije, parcela Jepote ima mirie farme dalekih Juka gde }e vinograđ metafora obrao grožđe reči i preneo ga u šafolj vinskog princa. (Bezec, Slobodanel) Zarko Đurović # Od Cetea do ključaouice U bilatcralnoj geteovskoj konstanti đifuznog razređcnja detalja emocionalnog statusa nastaje invazija štimunga ove literarne dislokacijc i forsirane moći i nemoćne indolcncije pređ ključaonicom čija je dezintegracija spiritualna i temporalna. (Slcdi nastavak u »Književnim novinama« 1967 godine) Zoran Gluščević # Beleška o poeziji beležaka Ova knjiga napisana je 1954, verovatno u novembru, i to u drugoj polovini novembra, a izdaje se, evo, u jesen 195 5, i ima puno lepih pesmica. Pesmice nisu diđaktičke, one su senzibilne. Daktilografkinji je bilo vrlo prijatno dok ih jc prekucavala. Nije još utvrđeno kako se daktilografkinja zove i đa li voli kasačke trke. Svetlana Velmar-Janković # 0 svetuu i svačeuiu Da nije bilo Njcgoša poezija bi ostala slijepo devojče bez igđe ikoga. Ali Njegoš je pisao jasno đa jasnije ne može biti i Ijutio se kad je ncko pripadao književnom frajerizmu. Slobodan ume da osjeti stvari 1 on ih je opjevao. Alal da mu jel Božiđar Bulatović J‘ . » Reč dve i o toiue I ostalom Ovo je puka malograđanska malograđanština i malovaroška »nota postojanja«. (Znate, ja znam francuskil). A pošto je kod nas društvena svest silno odmakla napred, ona će da ođuzme mnoge kompetencije nama kritičarima, lele nama, pa ko će da se bori sa malograđanima. Jojl (Izvinite, nemam vremena. Pišem stuđiju o psihičkitn osobinama granatc koja je razorila jeđanaesti luk Višegradskog mosta). Petar Džadžić

U divuoj baiti