Student

Danas

FRANKO O EDGARU FORU Ustovi u Madriđu izražavaju prijateljski stav ргеша francuskom premijeru Edgaru Foru u sadašnjoj političkoj situaciji u Francuskoj. Altemativu za Fora po mišljenju listova pretstavlja skretanje ulevo, eventualno stvaranje Narodnog Fronta. Falangistički list „Ariba” objavljuje uvodni članak o Foru i Mandes-Fransu „Avelj ј Kajin ц radikalnoj str~ tci”, a pariski dopisnik шог 'stičkog lista „АВС” piše da je For postao „snažna figura francuske politike”. EDGAR FOR

ARMAS I KOMPANIJA

Gvatemalske vlaste objavile su da za dva meseca prekidaju prijem 1 registrovanje traženja za koncesije čiji je cilj prospektovanje i eksploatacija petrolejekih ležišta u Gvatemali. U saopštenju se precizira da je ova шега izazvana preterano velikim brojem traženja koncesija. Teško je jadnom Armasu kad ne može svim poveriocima da se oduži.

Miša Nikolić:

Centralističke organizacije ne omogućuju saradnju

Naš odnos sa Međunarodnlm savezom studenata (MSS) ima svoj poseban, dobro poznati istorijat 1 bllo bi nerealističkl reći da on ne utiče ua naš stav prema toj organizaciji. Mi pozđravljamc Clnjenicu što je rukovodstvo MSS-a prekinulo svoju neprijateljsku kampanju prema Savezu studenata Jugoslavije i smatramo đa je to značajno ne samo kao indirektan dokaz pogrešne politike MSS-a u prošlostl nego i kao člnjenica koja doprinosi međunarodnoj studentskoj saradnji. Generalnl sekretar MSS-a Pelikan u svom referatu na zadnjem sasianku Saveta u Sofiji rekao Je da Je po pitanju Jugoslovenskih stuđenata „odluka Izvršnog komlteta MSS-a bila peispravna i da nije doprinosila međunarodnoj studentskoj saradnji.” To je, nema sumnje, jedan pozitivan korak. Međutim, mi moramo da đodamo da se ne radi samo o nepravilnoj odluci isključenja, nego o jeđnoj petogodlšnjoj aktlvnostl MSS-a protiv jugoslovenskih studenata. Mi smo ovo dodali, ne zbog neke naše preterane osetljivosti ill zbog toga što hoćemo stalno da govorimo o prošlosti, nego zato što smatramo da MSS treba Jednom otvorenom kritičkom ocenom svoje aktivnostl u jeđnom čitavom periodu (a ne samo kritikom jednog sastanka) da pokaže da je izvukao sva ona iskustva iz te aktlvnosti i posebno Iz njcgove polltlke prema nama, koja se mogu izvući. Naš stav ргеша MSS-u nlje samo rezultat posebnih odnosa SSJ sa MSS-om u prošlosti. Mi imamo kritiku na MSS kao огganizaciju i na njegovu aktivnost i to je ono osnovno što određuje naš stav prema toj organizaciji, Međunarodni savez studenata stvoren je neposredno po završetku Drugog svetskog rata. Njegovo stvaranje je, nema sumnje, bilo izraz progresivnih težnjl studenata za jedlnstvom. Međutim, te su težnje bile posebno pojačane savezništvom, borbotn i pobedom antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu. Ta zajednička borba, pobeda i raspoloženje javnog mnenja pa 1 studenata neposredno po završetku rata đoprinele su, a delom i omogućile stvaranje jedne čvrste međunarodne stuđentske organizacije. Bremenit izvesnim slabostima još od svojih prvlh đana, MSS je u periodu zaoštravanja međunarodne politlčke situacije i hladnog rata poprlmio potpuno obeležje blokovske organizacije kojoj je vlše stalo do toga da sprovodi jednu određenu zvanićnu politiku nego da vodi računa o stvarnim interesima stuđenata i njihove saradnje. Ovakva poMtlka MSS i odgovarajuća aktivnost doveli su do toga da je on dobio blokovsku fizionomiju. Ima već đuže vremena kako se zapažaju izvesne promene u aktivnosti MSS-a. Te promene u svakom slučaju zaslužuju da se uoće i ocene i pored toga što Је njihov odraz 1 značaj za MSS kao organizaclju i njenu aktivnost umanjen tlme što MSS nije

dao do sada nijednu princlpijelnu kriliku svoje prošle aktivnosti. Mi ne želimo ni da preccnlujemo ni da pocenjujemo značaz tlh promena i njihov odraz na MSS 1 njegovu aktivnost. Nema sumnje da te promene doprinose stvaranju jeđne bolje atmcsfere u međunarodnoj studeritskoj saradnji, olaksavaju 1 omogućuju kontakte sa studentima iz istočnoevropskih zemalja i time ошоgućuju postepeno prevazilaženje postojeće pođeljenosti u studentskom svetu. Ne treba gubiti iz viđa i činjenicu da bez obzira što su te ргоmene direktan ođraz opštepolitičke situacije njenih imperativa, ona u isto vreme odgovaraju i željama većine studenata onih zemalja koje su članice MSS-a i đa će u daljem procesu unutar MSS-a ove promene dati bolje mogućnosti đa želje tih studenata dolazi više do izražaja. U-tome Je njihov velikl značaj. Uočavajući takav značaj promena svakako bi bilo pogrešno polaziti od toga da je sve to samo taktika ili ođraz slabosti MSS-a i neiskoristlti mogućnostl koje pružaju te promene za razvijanje i jačanje široke ravnopravne saradnje svih studentskih organizacija sveta. Međutim, postavlja se veoma važno pitanje: koliko sve te promene zadiru u suštinu MSS-a kao organizaeije i do kog obima i stepena one mogu da menjaju njenu aktivnost pa i sam MSS. Mi smatrtmo da sve ono što se izmenilo u MSS-u ne prelazi jedan okvir kojl je ranije a i danas karakterisao 1 karakteriše MSS kao organizaciju. Da bi objasnill to mi ćemo pokušati da navedemc prlmedbe 1 kritiku koje Imamo na današnjl MSS 1 njegovu aktlvnost. Ono što smatramo osnovnom slabošću MSS-a, što na Izvestan načln omogućnje 1 ostale slabostl 1 negatlv. nostl Jeste činjenica da Je MSB cen-

trallstička međunarodna organizacija која cbufevata svu međunarodnu aktivnost svlju članica. Mi smatramo da danaj razvijanju široke i ravnopravne saradnje nacionalnih studentskih organizacija sa njihovim razllčitim shvatanjima, može samo da škodi jedna centralistička studentska organizacija. MSS kao izrazito centralistička organizacija sa naglašenim rukovođenjem iz centra, sa određenim direktivama obaveznlm za njene članice, takav je 4ip organizacije koji Ш zahteva ideoiošku unifcrmisanost svih členlca organizacije Ш pretpostavlja neravnopravnost u odnoslma Između njih, Kod MSS-a je još uvek slučaj da su obe mogućnosti zastupljene. I jedna i druga pretstavljaju stalnu opasnost za onakvu praksu MSS-a kakvu je on vodio do рге dve godine (uključujući tu i slučaj sa nama). Đruga osnovna slabost MSS-a je u tome da se cn još uvek vidno oslanja na polltiku Jedne grupe zemalja. Ta činjenica daje mnoglm man;fesčacijama MSS-a politički pristrasnu boju koja ih sužava na blokovske okvlre. Ona ujedno nedozvoljava MSS-u da bude kritičan prema svojim osnovnim slabostlma kao i slabostima neklh svojih članica (jer su опе rezultat „više” politike politike van MES-a) i ne dopušta da njegova polltika bude u određenim objektivnim uslovima rezultat žeija svih njcgovih članlca. I što je najglavnije, oslanjanje na pol.tiku jedne grupe zemalja đovodi đo toga da MSS često polazi manje od stvarnih interesa studenata a više od politlčklh I prcpagandnih zahteva koji dolaze van MSS-a. " Nema sumnje da ove slabosti koje smo navell daju MSS-u i njegovoj aktivnosti još uvek pretežno blokovsko obe'ežje. Polazeći od kritike koju smo ovđe izneli mi u principu ne želimo i nećcrao da prihvatimo saradnju u okviru MSS-a. Ovo ne znači đa mi nećemo ocenjivatl mogućnost učešća u neklm akcijama koje organizuju pojedine članice MSS-a (i koje su ujedno l zbog toga u programu MSS-a). Prt tome ćemo se rukovoditi sa tri sledeća moraenta: a) Da te akcije nisu politički pristrasno obojene, da na njlma ne dominiraju propagandni razlozi, te da tako naše učešće ne daje podršku odredenim blokovs/klm koncepcijama, b) Da te akclje okupljaju studente Cije organizacije nisu učlanjene u MSS, te da su na taj načln te akcije na principu široke saradnje sa svlm stuđentskim organlzacijama, c) Da imamo praktičan interes za odgovarajuću akciju. O UNIVERZALNOJ STUDENTSKOJ SABADNJI Kada govorimo o univerzalnoj studentskoj saradnjl, ml smatramo da se ona ne može ostvariti ni kroz

COSEC ni kroz MSS niti stvaranjeni neke nove centrallstlfcke međunarodne studentske organizacije. Raznolikost shvatanja koje imaju pojedine nacionalne stuđentske organizacije, upukos jednog broja zajednifckih i sličnih problema i težnji, ne omogućava razvijanje ravncpravne i korlsne saradnje u okviru jedne međunarođne studentske organizacije koja bi bila zasnovana na principlma demokratskog centralizma. (Obaveznost odluka većine i pokoravanje maniine većini, sistem rukovođenja iz centra itd.). U sadašnjoj situaciji, pri postojanju COSEC-a i MSS-a i njihovog ođnosa nlje realno ofcsk'.vati da će se 1 jedna od tih organizaclja rasturiti niti da bi pri postojanju te dve organizacije stvaranje neke treće organizacije reSilo to pitanje. Ukoliko u budućnosti postepenim putevima dođe do stvaranja jednog novog međunarodnog studentskog organizma koji bi prevazišao COSEC 1 MSS i njihove slabosti to bl svakako bila pozitivna činjenica i za takav razvltak, kada on bude realan, SSJ treba da se založi. Međutim, mi na želimo niti možemo da budemo proroci kada će se i kako to ostvarlti. Na kraju, to nije ni potrebno znatl sada praksa sarađnje tokom vremena će to pokazati. Univerzalna studentska saradnja se ne može ostvariti dlrektnim sporazumima izmedu COSEC-a i MSS-a. Međutim, ako se između njlh ostvaruju knntakti radi prlpreme neklh zajednićkih akcija ili akf.vnosti i ako se njima Izražava želja većine nacionalnih studentsltih organizacija, ti kontaktl mogu đa odlgraju pozitivnu ulogu. Ono sto je po našem u sadaSnjem momentu najvažnije 1 rajostvarljivije to su direktni iontakii i razvijanje široke saradnje nacioralnih studentskih organizacija, naroeito u Evropi. Današuje etape borbe za razvijanju univerzalne studentsUe saradnje ustvari Je etapa borbe za razbijanje podeljenostl u studentskom svetu i za ravnopravnu i široku sarađnju svih organizacija bez ikakve diskriminacije. Saradnja između nacionalnih organizaclj a treba da dovede do boIjeg uzajamnog upoznavanja i- do razvijanja potrebnog poverenja, razutnevanja i toierancije. Taj zadatak po našem mišljenju treba da bude zadatak svlh onih nacionalnih studentskih organizacija koje i skreno žele univerzalnu saradnju studenata. Smatram da je potrebno da na kraju još jednom podvučem one zadatke u pogledu razvijanja univerzalne studentske saradnje na fcijem ostvarenju treba đa se aiktivno angažuje Savez studenata Jugoslavije. Savez stuđenata Jugoslavije treba đa nastavi svoju saradnju sa svim nacionalnim studentsklm organlzacijama i da pomaže razvijanje takve sarađnje između svih organizacija a svetu. Naš Savez treba da podrži l učestvuje u inicijativama naclonalnih studentskih organizacija koje imaju za cilj đa putem zajednifckih konferencija Ш neicih drugih oblika üblažavaju podeljenost studentskog pokreta 1 übrzavaju aktivnost ka unlverzalnoj studentskoj saradnji. Prl tome mi treba da ocenjujemo naš stav prema tim inlcijatlvama 1 realnlm mogućnostima njlhovog ostvarenja. Mi treba da podržavamo i prema našim interesima i mogućnoetima učestvujemo u onim oblicima praktifcne aktlvnosti koje na ravnopravnoj osnovi okupljaju stedente čije su organizacije članice COSEC-a, odnosno MSS-a.

MISA NIKOT-,rC

10 DECEMBAR - DAN PRAVA ĆOVEKA

ZVUCI VEKOVA...

Ropstvo se oslanjalo na tradicije starog Eglpta, Grčke i Rima. Robovi su igrali onu ulogu koju igraju mažine u modernom društvu. To nam svedoče ogromni spomenlcl podignuti po naređenju faraona. Robovi su bili lišenl skoro svih prava. Nisu mogli da imaju zemlju, da učeetvuju u Javnom životu. Nlhova deca su pripadala gospodaru koji ih Je mogao prodatl ako je že]eo. Jeđlno od dobre volje gospodara zavisllo Je đa li će on sa robom postupatl blago 111 pak svlrepo. Najzad, gospodar Je nad njim Irnao pravo života i smrti. Međutlm. od Perlklovog doba glasovi Sofokla i Euripida potsećaju Atlnjane da je rob Covek: »Ako Je telo rob; đuša Je slobodna«, kaže Sofokle. »Pa dobro, robovi nose Jedno prijavo ime, *li njihova Je duša slobodnija od slobodnih IJudi«, kaže Euripid. Stoičari I veka n. e., Epiktetova škola. Seneka 1 Marko Aurelije su ponovo istakli misao da lu robovi po đušl kao 1 sve drugi. (Epiket Je bio rob). U Senekinlm pismima ima puno plemenltih rečl koje pozivaju Ijubav prema гоbovima Neke njegove Ideje su bllske hrlšćanskom učenju o opštoj IJubavi: »Sa zadovoljstvom sam doznao o prijateljstvu u kome živlš sa tvojim robom. To Je dostojno tvoje mudrosti i tvoga vaspltanja. Da li su to robovi? Ne, to su IJudi. Robovi? Verni prljatelji. Pre recl brat u ropstvu ako mlsllš da sreća vlada isto tako nad njima као i nađ tobom.« Prve poruke hriščanske crkve su Jako ispunjene princlpom Jednakosti, mada objašnjenje toga pravlla ntje zauzimalo važno mesto. Sv, Pavle u JednoJ poslanlci dodaje: *Vlše nema nl Hrlsta. ni Grka, nema viže ni robova ni slobodnlh Ijudi, Jer vi ste sam« jedno biće u Isusu Hristu.« a u jednoj đrugol poslanici kaže: »Svl smo mt blll kršteni u Jednom duhu đa bi građili jedno tejo .. .« A u vreme kađa su se stolci 1 prvi hriščari truđlli da üblaže sudblnu robova Kuang Vou. kineski kralj 35 godina naše еге Je izdao pravllnlk kojl Je Ititlo njihov žlvot 1 branlo ih od zlostavljan.ia. Nn lestv’cama kineske vrline grđltl roba Je Jeđna greška: ге brinutl se o njemu kad ie bolestan 11* prenatrpatl ga pnslom đeset ?reбака; sprečavati ga da se oženi, sto grešaka; ođblti mu da se otkupl, petstotina grežaka.

U principu rob može da zadrži i uštedi novac koji zaradi na zemlji koju obrađuje. Da se oženi. Deca mu pripadaju pre po običaju nego po pravu. On pripada zemljl i može da bude prođat zajedno sa njom, pa čak zaveštan i u nasledstvo. Ropstvo Je postepeno nestajalo. Ali ne zaboravimo da Je na kraju XVIII veka Jedan nemački princ još uvek mogao da proda svoje podanike kao vojnike engleskom kralju za borbu protlv pobunjenih američkih kolonista. Posel velikih otkrića u XV veku trgovina crnim robljem najpre zabranjena od Henrija moreplovca postaje privileglja Sarla Kenta 1 njegovih nasleđnika. Onl su koristijl zapadnoafričke cmce da ih prenesu u novi svet, gde su prvi robovi došll početkom 1501 godine. I đruge evropske zemlje su isto učinile. Tvrdi se da Je između XVI 1 XIX veka 32 mlliona crnaca bilo orebačeno Iz Afrike u Ameriku Oko 1790 gođine je odveđeno oko 75.00 crnaca Na Jednog crnca koji dođe živ četvoro ишш 111 u lovovlma na IJuđe po teritorijama Afrike 111 za vreme puta Zna se u kakvim stralnlm uslovima su putovall nesrečni crncl, natrpani po brodovima kao stoka. Villjam Pen, Jedan od velikih preteča ukidanja ropstva, kao sln egleskog ađmirala pu'uje u Francusku i Holadniju i studira pravo 15 ri oovratku prilazl religioznoj sekti kveke»-» TThapšen u IrskoJ. gonjen od oca, on i đalje rjistavlja da govorl 1 plše o toleraneiji vere '• -iobodt savestl Posle smrti oca on nasleđuie rrostrano imanle na zapadnoj obali reke De’nver u Americi 1681 godine ođ toea Imania rravi koloniju koia će cvetati ood Imenom O ensjlvaotio Огд je postala utočlšte kvekera 1 sv'h rtrugth «e’< f i. Oosn -line Pene. morate imatl oušaka đa blste izsšli na kraj s ovim divljacima. često

su шц govorili njegovi s»-radnici pokazujući na Indljance. U ovoj koloniji neće biti pužaka. odgovarso im je Pen. Ponašaćemo se ргеша crvenokošcima onako кзко bismo želeli da se oni ponašaju prema nama. Penov »Zlatni &j>orazum« sa Indijancima nikad nije bio prekršen. Ustav Pensilvanije je poslužio docnije kao model za Ujeđlnjene na• Posje donošenja američkog ustava koji je stupio na snagu 1700 gođlne postignutl su sporazumi među kolonijama: svakoj državi je u donjem domu priznato pravo pretstavniltva na osnovu broja stanovnlštva: u Gomjem domu, senatu, svaka država je imala po dva pretstavn!ka. Dve godlne docnije đeset dopuna čijl Je nacrt spremio Džems Mađison đodato Js uetavu. One su poznate pod imenom Zakon o pravima čoveka. Porod oetalog one garantuju: slobodu veroispovesti.,. govora ~. štampe ... zbora ... 1 dogovora . .. doma ... Docnlje je Tomas Džeperson za vreme svoje vladavine zabranio uvoz robova iz Afrike. U Francuskoj Narodnoj skupštlni Je 1794 godine Jednlm dekretom bilo prvi put ukinuto ropstvo od strane jeđne velike nacije., Ali Bonaparta Je 1801 godine obnovlo ropstvo po kolonilama. Uonšte, ukidanje ropstva u modernom svetu se vrf,l u đve etape; najpre ргеко zabrane trgovine, a zatlm preko ukiđanja ropstva u prvom smislu reči. • Ime Engleza Vilberforsa je vezano za ukidanje ropstva On 1784 gedlne postaje član parlamenta. a od 1787 podnosi prcdlog za ukidar.ie prođaje robova. Posle đugih napora to mu 1e pošlo za rukom. Posle zaključenja francusko-

engleskog sporazuma koji je stupio na snagu 1815 godine Francuska je preduzela slične meje. Sjedinjene države su za’oranile uvoženje crnaca 1808 godine. ali krijumčarenje cmim robIjem će trajati sve do definitivne zabrane 1865 godine Drugi deo zadatka zabraniti trgovinu crnim robljem, je bio još teži, јег Je trebalo izmeniti društvene uslove. Uklđanje ropstva se šlrilo ohrabreno prvlm uspesima U Engleskoj Bukston 1 Vilberfor* su predlagali postupno ukidanje ropstva. Kenlg je oslobodio 800 robova. Najzad 1838 godlne je đošlo đo potpunog oslobođenja. To je najzad odlučeno 4 maja 1848 godine od strane privremene vlade II Republike. Sto se tiče drugih kolonljalnih sila trgovina crnim robljem je zabranjena u Holandiji 1814, u Portugaliji 1830. a samo ropstvo je bilo ukinuto u Portugalljl 1857 godine, 1866 u Holanđijl, a 1872 godine u Spaniji. Posle njegove smrtl je došlo do potpunog ukidanja ropstva. Sve je to ostalo za nama u vidu patine vekova. Stare predrasude m se gubile tokom društvenog razvitka. Ono što je za nekog bila utopila, a što se zasnivalo na pravllnim ehvatanjlma, postajalo je stvarnost.,, Socllallstička mlsao koja se počela rađatl Јоб u krilu klaslčnog kapltallzma prlhvata nrogreslvna dostignuća u pogleđu prava čoveka 1 postavlja devizu: Pojam čovek Je nespojlv sa roostvom I potčinjavanjem uopšte; Razvitak druStva kojl se danas osvežava kroz socilallstičku revoluclju moguć je jeđino pod uslovom da se Covek stalno oslobada okova stsrih shvatanja i eksploatatorsklh ođnosa u društvu, Posle okončanog rata nad fašističkom Nemačkom sastall su se pretstavnfcl 51 nacile u San Franclsku da bl stvorlll Uledinlene naclje, orPanlzaciju koja treba da obezbedl tralan mlr i đa ротпогпе namučenom čovečanstvu celog sveta da uživa u bla«odetlrna nanretka. Desetog đecembra 1048 godine u Parlzu Generalna skupština Ujedinjenlh nacija proglasila Je Opštu deklaraciju o pravlma čoveka »kao iđeal koji treba da prlhvate svi narodi 1 eve nacije«. то je prvl out u istoriji da Jedna medunarođna donosl deklaraciju koja se tlče osnovnlb Tn dekTaracija priznaje рпгоЛ-т '•’o-to/anstvo svim članovima Ijuđske porodice kao temelj slobode, pravde i mira u svetu.

Piše; ANDRA JEFTIĆ

SPOLJNA POLITIKA I NiDUNARODNA STUOENTSKA SANAONJA

BTUD E N T Nedeljni Ust beogradsklh studenata Izdaje Savez studenata Beogradskog univerziteta 1 Akademija. Uređuje redakcionl odbor. Glavni 1 odgovoml nrednlk MILAN VUKOS UredniStvo i ađmlnlstraclja Beograd, Balkanska 4/FV. Telefon 2t935. Cekovni račun 1032—T—227. Stampa Beogradski grafičkl zavod, Beograd, Bulevar Vojvode Mišića 17, tel. 50924.