Student

22 DECEMBAR DAN J.N. A.

’ NA ČASU PREDVOJNIČKE OBUKE

Kroz prozor učionice vide se dimnjaci kuća, Dunav ј ravnica daleko prema Pančevu. Imamo čas predvojničke obuke. Cas kao i svakj drugi. Neko drema. Neko pazi. Ono dvoje pričaju i misle da ih niko ne čuje. Nastavnik predaje. menja slike, crta šeme... U društvu se pričaju razne zgode i nezgode sa čaša kao i sa svakog drugog. Predaje nastavnik, pa da bi bolje objasnio ispriča jedan slučaj što se njemu dsio. Posle časa prilazi mu jedan student i sasvim ozbiljno ga pita : »Druže kapetane, da li se nalazi taj vaš primer u udžbeniku?« Naravno, da smo se smejali. »Jelena nije prošli put došla na čas« priča jedna koleginica, »j ja sam se za nju javla Ovde, a za sebe Ja. Ali kad je počeo posle predavanje da proziva i ispituje, nisam znala da li da se dignem kad prozove Jelenu ilj ne. Sva sreća prozvao je mene. A onda ie došao kraj časa«. Sitnih zgoda i nczgoda ima puno. kao ј na sva kom drugom času. Ali ipak ovo nije čas kao 1 svaki drugi. Ovde se ne predaje matematika ... Pred nastavnikom je mitraljez oružje. U ušima mi zvone reči »radimo kao da neće biti sto godina rata, a spremni smo kao da će biti sutra.« Ta avet rat možda, daleko, tera nas da smo uvek spremni da postanemo čuvarj naše slobode. Zato imamo taj čas. Zato pričamo o mitraIjezu, jer ima ljudi koji žele svoje istine da nature drugome silom. Ta sila je mitraljez. A mi volimo slobodu. Za nju su se borili naši očevi, majke, braća i sestre. Zato si ti pao druže. uz buku Sutjeske i šteket mitraIjeza. Zato smo mi ovde druže na Času predvojničke obuke. Svega nekoliko dana nas razdvaja od 22 decembra, četmaestog rođendana naše Armije. Tog dana mi pripadnici predvojničke obuke i naši drugovi iz Armije sećaćemo se herojske prošlosti. Bio је sneg i mraz, glad i neprijatelj svuda oko nas. Vetar je šibao kao bičem. Bose noge gazile su sneg. U daljini blistala su svetla grada. U sobi je toplo, a pred nama je marš dug f naporan po snegu do sela popaljenog i bez žive duše. Mi ide mo napred, druže, napred! Mi hoćemo da nova mlađost bezbrižno šeće cvetnim livadama.

UNIVERZITETSKI ODBOR SAVEZA STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA I REDAKCIJA „STUDENT” RASPISUJU SLEDEĆE NAGBADNE KONKURSE I. KONKURS Na teme istorijata studentskog pokreta Г tema Borba naprednih snaga za autonomiju Unlverziteta, slobodu nauke i studiranja; 2 tema Mesto Beogradskog univerziteta u razvitku revolucionamih ideja 1 snaga. Nagrade: I nagrada 15.000 dinara , II nagrada 10.000 dinara 1 đve Ш nagrade po 5.000 dinara 11. KONKURS Za horsku kompoziciju ' ■ • Nagrade: I nagrada 13.000 dinara II nagrada •' . 10J0O0 dinata ■ ' 111 nagrada 5. 000 dinara Ziri sačinjavaju članovi Udružeftja kompozitora Srbije 111. KONKURS Za interpretaciju muzičkih đela Nagrade: I nagrađa 10.000 dinara Dve II nagrade po 8.000 dinafa Dve 111 nagrađe po 5.000 dinara Propozicije konkursa: Mogu da učestvuju solo pevačl, solo instrumenti 1 grupe instrumenata. , ' . ‘ , Pevači su obavezni đa prljave: Dve pesmd domaćih kompozitore’ Dve pesme stranih kompozitora (Mocart, šubert, Brams 1 dr.) i jednu opersku ariju po izboru. Ziri će od ovog odabrati jednu domaću pesmu, jeđnu stranu i opersku ariju. Instrumentalisti su obavezni da prijave: Za klavir: Bah Kraća sonata po izboru i slobodna kompozlcija đomaćih autora po izboru. Za gudače: Jeđan stav iz Baha partita 111 sonata, jedan violinski koncert ili sonata po izboru 1 jedna domaća kompozicija po izboru. Za đuvače: Jednu tehničku etidu 1 sonatu fli koncert po izboru. Ziri sačinjavaju članovi Udruženja muzičkih umetnika Srbije. Izuzetno u ovom konkursu nemaju pravo učešća studentl Muzičke akademije. Pravo učešća imaju svl studentl Beogradskog unlverziteta. Konkursi traju od dana objavljivanja do 1 marta 1956 godine. Rađove slati pod šifrom. U posebnoj koverti poslati objašnjenje šifre (ime autora). Rađove slati na adresu: Redakcija „Stuđent”, Balkanska br. 4/IV. (Za konkurs). Za literarni konkurs žiri sačinjavaju: Aleksandar Vučo, Vellbor Gligorić ј Dušan Matić, a za slikarski rad 1 skulpturu članovi ULUS-a.

Lj. Jov

PRVE GODINE I SAVEZ STUDENATA Još uvek: prijemni...

Postoje dve težnje u uključivanju prvih godina u Savez studenata. Jedna je, učlaniti što veći broj studenata u Savez. Odnosno da nema studenata van organizacije, a druga je, imati u organizaciji, bez obzira na broj, dobre studente u svakorh slučaju. Na filozofskom fakultetu izfazitija je težnja što većeg i što brojnijeg učlanjivanja studenata u Savez stuđenata. Tu se uglavnom meri brojkama 1 procentima. Tako je u organizaciji jedan broj studenata kojl nikakve veze nema sa njom, čak ni članarinu ne plaća. Zbog toga pojedine grupe na Filozofskom fakultetu đuguju po nekoliko desetina hiljada neplaćene članarine, a ima slučajeva da se čak i ne zna tačan broj članova organizacije. Sadašnje prve godine na Filozofskom fakultetu u nezavidnom su položaju. Kasno se počelo sa predavanjima. tek u novembru, a i razbacanost prostorija, razlozi nedovoljnog rada Saveza studenata. Ovi objektivni razlozi, kao 1 činjenica da je prva godina pripremna, ostavljaju malo nađe da će se 1 docnije rad poboljšati. (Jer, niko nije kriv, ako prva godina književnosti ima oko 400 studenta 1 ne može da nađe salu za sastanak.) Ali, još uvek se radi na prijemu ... Na prirodno-matematičkom fakultetu drugačija je situacija. Težnja je, kaže se bar u fakultetskom odboru, da u organizacijl treba imatl samo dobre studente. Na tom se fakultetu ove godine ozbiljnije prišlo prvim godinama. Još u početku održan je jedan prilično svečan sastanak sa svim brucošima, na kome su pretstavnici školskih vlasti 1 stuđentske organizacije govorili o uslovima i načinu rada na studijama. Postiglo se dosta. jer skoro svi studenti. koji su trebali. učlanjenl su .. . 1 sa njlma se dobro radi.

М. Jevtić

KOMENTAR Koje u pravu, "Jež" ili apsolventi

Nedavno је na dva sastanka (Univerzitetska konferencija SKJ i plenarni sastanak Centralnog odbora SSJ) pokrenuto pitanje apsolvenata gledano iz jednog zaniniljivog aspekta. Naime, činjenicu da na našem Univerzitetu ima veliki broj apsolvenata iskoristili su neki listovi, pre svega »Jež«, praveći često neukusne vioeve na njihov račun. Tako je žalili su se drugovi društveni ugled apsolvenata svedn na nulu. »Mene je sramota istakao je jedan diskutant da kažem da sam apsolvent. Odmah prisutni počinju na se smeju«. Da li je opravdan ovakav stav prema apsolventima? postavIjeno je pitanje. »Apsolventi nisu paraziti« rečeno je na jednom sastanku; apsolventi uče i po šesnatest časova dnevno« istaknuto je na drugom. Ko je u pravu? Pre svega ostaje činjenica da dobar deo apsolvenata ne diplomira na vreme zbog neozbiljnog shvatanja studija. Tu je »Jež« u pravu. Međutim, moramo uzeti u obzir da veliki deo apsolvenata postaje to ne svojom krivicom. Današnje stanje nastavnih planova i programa, naročito na nekim tehničkim fakultetima, a i na drugiim, takvo je da ih prosečan student ne može savladati u određenom roku. Kritikovati i ismejavati takve apsolvente ne možemo, jer je tu krivica najmanje do njih. I to treba razdvajati. Treba kritikovati one koji zbog svoje lenojsti ne diplomiraju na vrdme, ali pogrešno je da zbog Nikole strada i sveti Nikola. СодЈЦМфШрг

Pretstavljamo vam...

Ovo ste ime često mogli videti ispod članaka u »Studentu«. Više od godine dana, pczorišnu rubriku ovoga lista »Sa studentskih galerija« vodio je, ispunjavao i podigao na zavidnu visinu ovaj student filozofske grupe Filozofskog fakulteta. Studije je završio juna ove godine i sada je pomoćni reditelj Jugcslovenskog dramskog pozorišta. Njegovo stalno interesovanje za pozorište dovelo ga је u jednu pozoršin u kuću gde može da zadovolji svoju skrivenu težnju: da bude svedok, hroničar našeg perioda ove efememe umetnosti. U nedavnoj premijeri »Don Karlosa« debitovao je i kao pomoćni reditelj, stičući iskustva za eventualnl budući praktični rad na pozornici. Međutim, sumnjali smo, a i to nam je sam Ćiriiov potvrdio, da je njegova glavna ambicija pisanje za scenu. Ko je, u izvođenu Akadamskog života, gledao »Sobu za četvoricu« dramu iz Studentskog života koju je on napisao zajedno sa Miroslavom Belovićem, ko je na radiju slušao njihovu dramatizaciju Cankarovog romana »Na klancu«, neće nikako reći da je Ćirilov ovde početnik i da su ambicije prazne. Treba, isto tako, znati da ovaj autorski tandem ima za sobom još jednu napisanu aii neizvedenu dramu. »Herojstvo Grge Omaje«, kako se taj njihov prvenac voze, tragedija je ostairelog cirkluskog klauna. Taj komad, koji je napisan formalno mnogo smelije i neobičnije od ostalih njihovih dela, nije izveden zato. što autori nisu pctpuno zadovoljni njime, zato što ga shataju samo kao vežbu, nužnu za početak. Ćirilov se, osim toga, bavi i drugim književnim rodovima da bi se stvarno spremio za najteži cd njih. Nova drama koju Ćirilov i Belcvić pišu zasada se Eove »Dom tišdne« i govori o tome kako se rat odrazio u staračkom domu. Nacrt drame je već gotov i pisci sada provode vreme obilazeći staračke domove, trudeći se da u svcm novom radu postignu što vemiju atmosferu. Treba skrenuti pažnju na prevodilačku delatnost Jovana Ćirilova, koji dobro poznaje nekoliko stranih jezika. U »Ateljeu 212« verovatno ćemo videti njegov prevod Frajovog »Prečestog Feniksa« (» Udovica iz Efeza«). Pored toga, preveo je i Singovog »Veseljaka zapadnih krajeva«. Ima Ijudi koji se pitaju zašto je budući teatrolog i dramski pisac ozbiljno studirao filozofiju, Ćirilov ima svoj odgovor koji se slaže i sa mišljenjem njegovog bivšeg profesora dr. Miloša Durića: povezanost estetike 1 pozorišta ogromna je taj odnos krajnje je zanimljiv. On će, posle tolikoh drugih, zanimati i ovog teatrologa s filozofskim obrazo* - a

Jovana Cirilova

UNIVERZITETSKA HRONIKA