Student

PRED POČETAK SEMESTRALNOG RASPUSTA

VELIKE MOGUĆNOSTI Za razvijanje rada studentskih organizacija u unutrašnjosti

Ideja đa stuđenti provodeći letnji i zimski semeitralni raspust u svojim i'odnim mestima, pruže pomoć narodu svoga kraja ц oršrganizovanju raznih akciia пз društveno-роГ tićko-m, stručnom i drugim poljima, dove’a je рге pet godina do osnivanja udnaženja po unutrašnjosti. Početak je kao i svaki drugi bio težak. Nije se imalo iskustva pošto je to b la novina u radu. Ipak vremenom su sticala se iskustva, udruženja su stajala na noge, iznalažene $u nove forme rada, koje su se p'kazale pogodnim. Poslednje dve god'ne u mnogim mestima gde su Udruže- ' nja dobro radila u:pešno su se afirmirala u svcme kraju i na njih se sada računa u izvođenju mnog.h akcija. U mnogim većim udruže-jjima gđe su za to postojale mogućnosti rad na stručnom polju odvijao ss po sekoijama medicinara, veterinara, agronoma i drugih. Naročito su sekcije medicinara postizale đobre rezultate. Organizova- ) ne su razne akcije, anke l e, pregledi, održano je bezbroj prsdavanja propračenih filmovima. po | naizabačenijim selima naše Republike. Udruženm koja su izvodlla ovakve i slićne akciie tesno su se povezala sa H gijensk m zavodom i drugim zdravstvenim Uštanovama u svome mestu, koje su im u mnogome izlazile u susret. Na ovom polju najbolje rezultate jx>stigla su udruženja iz Sapca, Leskovca, Dimitrovgrada i j još nekih gradova iz unutrašnjo- ’ sti. j Još jedna forma rada mnogo l je rasprostranjena kcd većine U-j druženja. To su razni izleti i po- | sete susednim udruženjima. Tom priLkom se održavaju razni kulturno-umetnički i sportski pro-, grami. Tako su ovoga leta stu- 1 denti Baške na dan rudara Srbije posetili jedan bazen u svojoj okolini i organizovali* veoma : usipro izlet na Kopaonik. Stu- j denti Sapca posetili su Hidro- ’ centralu Zvornik, dok su studenti Leskovca sa kulturno-umetničkom ekipom posetTi Vranje, Surdulicu i Vlasinu. SUčne posete imali su i studenti N. Pazara, Prijepolja, Loznice i još nekih Udruženja. Da i mala udruženja sa de~et -dvndeset studenatg mom •' , --bro da rade i postižg, regultate po-

kazali su studenti Prljepolja. lako ih ima svega 15, oni su uspeH da pripreme jedan pozorišnl komad. Kada su orvi рш, 'stuoali pred svojom publikcm, s ala je bila mala đa primi sve one koji ■ su želeli da vide svoje studente. 1 Cist prihod sa ove priredbe u iznosu od 30 COO dmara oni su po'klonili svojoj čitaomci za nabavku novih knjiga. Jedna od veoma korisnih i potrebnih aktivnosti Udružlnja u unutrašnjosTi je saradnja sa omladinom, kako srednjožkolskom tako i sa radničkom i seoskom. (nastavak na strani 3)

ZA NEKOLIKO DANA ONT CE NASTAVITI UCENJE DALEKO OD BEOGRADA

IN MEMORIAM

Ćvrst rodoljub i neumoran radnik POVODOM SMRTI AKADEMIKA DR. KSENOFONA ŠAHOVIĆA

Ksenofon Sahovlfe, profesor Unlverzlteta 1 akademek, rodio se 7 januага 1898 godine u Ohriđu, a umro naprasno u Parizu, u noćl između 4 i 5 Januara 1956 gođine. Рге 58 godlna... Nama au nepoznatl prvl radovl ojegovlh dečačklh stopa po toplom pesku jezera njih su davno zasuli pljuskovi bure. .. Znamo da Je đo poslednjlh dana u srcu i svesti noslo grob svoje majke kao najdražu uspomenu na rodni kraj. Burni događaji I svetskog rata preneli su mladog Sahovlća, gimnazijaica, n tuđe krajeve, u Francusku; tu Je dovršlo gimnaziju s maturom. U Lionu, slušao Je istovremeno I završio stuđije na Prirodno-matematičkom 1 Medlclnskom faknltetu. Bto Je odličan učenlk, 1 već kao etudent započeo Je svojn buduču plodnu naučnu delatnost. Vratio se u zemlju kao doktor prirodnth nauka j medicine. gde Je krajem 1922 godine prlvremeno postavljen za sekundarnog lekara Opšte državne bolniee u Beogradu. Svoju nastavno-nančnu karijeru započeo Je kod nas 1923 godlne, kađa je izabran za docenta pri katedri Patoioške anatomlje. Za vanrednog profesora zabran Je 1927 a za redovnog 1940 godlne. Ođ početka pa do posteđnjeg dana, bio Je Jedan od najneiunornijTh radnlka na Medleinskom fakultetu. Kao nastavnlk, blo Je ođličan preilavač. logičar i govomik, 1 cenjen nastavnik mnogobrojnih mladlh generacl,la lekara. Stampao je veći broj uđžbenika, atlasa i monograflja. Kao naućnl radntk široko Je zahvatlo u probieme eksoerimentalne patologije, naročito Iz oblastl malignih tumora. Objavio Je vellkl broj naučnih radova na našlm i stra-

nlm Jezlclma, Clja Je vrednost zapažena i cenjena. Srpska akademija nauka izabrala ga je JoS kao vanrednog profesora za svog dopisnog člana, a docnlje i za redovnog. 810 je jedan on najaktivnijih akademijinlh saradnika 1 najborbenljih Clanova za očuvanje tradiclje stvarnih naučnih vrednostl.

Rakovodlo je akađemijinim Institutom za eksperimentalnu međlcinu. U zemlji i inostranstvu, na mnogobrojnim stručnim i naučnim sastan clraa 1 kongresima dostojno Je pretstavljao naiu raladu medicinsku nauku. U Parlzu smrt ga Je otrgla od takvog požrtvovanog rada. gde Je, iako ozbiljno bolestan, otišao na međunarodni sastanak za doncšenje *aštltnlh mera protjv Stetnostl zračenja izotopa.

Još pre rata otpoCeo Je sa organlzacijom borbe protiv raka u našoj zemlji. Zalagao se za osnlvanje Onkološkog instituta, kao naučnog centra ove borbe, osnovao ga 1 bio njegov prvj upravnlk. Kao Clan Medicinskog fakulteta, 1 kad Je blo mlađ docent, a docnlje kao Jedan od najstarijib i najuglednljlh, isticao se borbenošču i požrtvovanošču, prlncipijelnošču i organizatorsklm sposobnostlma. Bio Je više puta dekan fakulteta, a i prvi rektor Velike medicinske škole. Osnlvač Je Stomatološkog fakulteta, 1 blo njegov honorarni nastavnik. Kao rektor škoie mnogo Je doprlneo razvoju Farmaceutskog fakulteta. 810 Je Clan Srpskog lekarskog društva i ranije pretsedntk njegove onkološke sekcije. Rađio Je vrlo aktivno na interesima ovog društva, a njegova stručna delatnost među lekarima u unutrašnjostl 1 na popularizacijl medicine visoko Je cenjena. NJegova društveno-politlCka đeiatnost bila Je prlmerna. Za vreme okupaclje blo Je zatvaran na Dedinju. I za vreme okupaclje 1 posle oslobodenja blo Je i ostao Cvrst rodoljub I svestan građanln socijalističke otadžbine. Odlikovan Je ordenom rada I stepena. i Posle 58 godlna rađa 1 borbe, poslednji dah iz njegovih umornih grudi preleteo Je neCuJno preko surih krovov? parlsklb kuća. Poslednjl atom grumena energije sagoreo Je. Vreme če 1 dalje đa zasipa tragove CoveCJlh stopa, all, u miadoj Suml koja narasta, za dugo, ostače, kao hrast spržen gromom, stvaralačka delatnost Profesora i akademlka Saho\dča. Dr. Milutin Neškovlć

Dekan Medicinskog fakulteti ттшттштшттшттштттшштшштттт

SASTANAK NACIONALNOG KOMITETA VUS-a ZNAČAJNA POMOĆ JUGOSLOVENSKIM STUDENTIMA

27. XII. 1955 god. održan je u Beogradu sastanak Nacionalnog komiteta VUSA-a za Jugoslaviju na kome su prisustvovali svi članovl Nacionalnog komiteta iz svih univerzitetskih centara. Ova svetska studentska organizacija samcpomoći ima zadatak da daje novac za kupovinu hrane, opremu studentskih poliklinika, laboratorija i stručnih knjiga, svima studentskim unijama, članicama VUS-a koje unose novac u centra.ini budžet VUS-a. Do sada naš Beogradski univerzitet primio je od VUS-a 16.866 kgr. mleka u prahu, 62.426 kgr. butera, 60.665 kgr. prirodnog sira i 9.122 kgr. veštačkog sira. Takođe dobijeni su lekovi za studentske poliklinike kojih nema na našem tržištu, stručnih knjiga za medicinski. tehnički i priroano-matematički fekultet. Studenli oyu ftranu aobija.ju u studentskim restoranima za doručak. U Beogradu uzima doručak preko 6.000 studenata. Hrana je potpuno besplatna a naplaćuje se samo 14 dinara za režiske troškove. Hrana je takođe bila data studentskim oporavilištima i studentskim letovalištima s kojima je izvršena kompenzacija za besplatno letovanje izvesnog broja stiromašnih studensta. (nastavak na strani 2)

PISMO CENTRALNOG ODBORA SSJ SVIM NACIONALNIM UNIJAMA STUDENATA

Pitanje Aziske delegacije rešeno u zatvorenom krugu

• TAKVE METODE SU PROTIVNE DEMOKRASKOJ SARADNJI STUDENATA • SAVEZ STUDENATA JUGOSLAVIJE SE ODLUCNO OGRAĐUJE OD TAKVE AKTIVNOSTI COSEC-a Početkom deoembra je za Aziju otputovala jedna Medunarodna studentska delegacija koju Sačinjavaju; pretstavnicl NUS-eva Italije, Južne Afrike, Zlatne Obale, SAD i Gvatemale. O toj delegaciji je „Student” već pisao (članak druga Milojka Drulovića u „Stuđentu’’ od 17.X11.1955 godine) tako da su čitaoci o njoj već obavešteni. Zbog toga što se u slučaju ove delegacije radi o pokušajima iskrivljivanja karaktera COSEC-a i korišćenja ajutoriteta Međunarodne studentske konferencije za određene propagandne ciljeve neklh organizacija, što sve vodi jaoanju blokovske fizionomije COSEC-a, CO SSJ je 28.X11.1955 godine uputio pismo svim nacionalnim unijama studenata koje u celini donosimo: U „Student Mirror-u” jednoj „nezavisnoj službi vesti” od 31.XH.1955 pročitali smo po prvi put koje će zemlje delegacija posetiti; to su: Pakistan, Burma, Formoza, Vijetnam, Hong-Kong, Filipinl. Indonezija, Malaja i Cejion. Sam izbor zemalja govori takođe u prilog nekib postavki u pismu Centrainog odbora SSJ. Napominjemo da Savez studenata Jugoslavij« do danas nije zvanično obavešten o zemljama u koje ide delegacija.

b) đa se ne smatra pretstavIjenim u Međunarodnoj studenlskoj delegaciji koja posećuje Aziju; c) osuđuje postupke kojim se Koordinacionom sekretarijatu i njegovom Nadzornom odboru daju rukovodeće funkcije i ne oseća se moralno obavezanim takvim postupcima. S obzirom na značaj pitanja međunarodnih studentskih delegacija moglo se očekivati da će Birmingemska konferencija odlučitj o svim najvažnijim stranama studentske delegacije u Aziji. Savez studenata Jugoslavije je na Birmingemskoj konferenciji insistirao na donošenju preciznih odluka o međunarodnoj stu(Jentskoj delegaciji za Aziju jer se i tada kao i ranije rukovodilo time da se o važnim pitanjima međunarodne studentske saradnje donesu konkretne odluke isključivo na međunarodnim studentskim konferencijama. Međutim, zbog stava nekih nacionalnih unija studenata Birmengimska konferencija donela je jednu rezoluciju u kojoj sem opštih fraza nema ništa konkretno o putu i zadacima delegacije. Citava ova stvar je ргоtivna principima na kojima je zasnovana saradnja oko COSEC -a, prepuštena Nadzornom odboru. Savez studenata Jugoslavije je u đrugoj polovini novembra primio cirkularno pismo COSEC-a od 10-Хl-1955 g. Tim pismom COSEC obaveštava NUS-e o ličnostima koje je гоštom izabrao Nadzorni odbor <via osnovu kandidacija) za članove delegacije, kao i o tome da delegacija treba da krene na put krajem novembra. U pismu nema ni jedne reči o tome koje će zemlje i koje organizacije ova delegacija posetiti. Sa pravom se postavlja pitanje koje i na osnovu kakvih ovlašćenja i kriterijuma odredio sve detalje u vezi Azijske đelegacije. Jedno je jasno, to nije učinila Međunarodna studentska konferencija koja je jedino nadležna za rešenje ovih i sličnih pitanja i u čije ime ide delegaciza u Azijju. , (nastavak na strani 3)

SVIM NACIONALNIM UNIJAMA STUDENATA

| Dragi prijateljl, Na osnovu stavova prihvaćenih na svom zadnjem Plenarnom sastanku Centralni odbor Saveza studenata Jugoslavije izjavljuje da Savez studenata Jugoslavije: a) ne priznaje one odluke, koje su van V Međunarođne studentske konferencije donesene po pitanju slanja međunarođne student&ke delegacije u Aziju;

GOD. XIX. BROJ L t -л Д | ☆ , **' |Pfl ' I ' OBAVESTENJE В Е О G R А D Ј I f I f I | || ШШЛ OBAVESTAVAJU SE ClTAOCI DA OVIM _ 14 JANTJAR 1956 l| џ J И f l I L BpC fl fl |И BROJEM PRESTAJE IZLAŽENJE LISTA Г IZLAZI SUBOTOM -i' p OVOM SEMESTRU. SL0DECl BROJ IZACl CE ☆ I 17 FEBRUARA CENA 1« DINARA nedelmi list beogradskih studenata