Student

SPOLJNA POLITIKA I MEDJUNARODNA STUDENTSKA SARADNJA DANAS

Nehru o naučnicima

»Naučnici ne mogu više živeti Izolovano, ne misleći na p>osledice svojih postupaka. Naućnik koji smatra kao svoju jedinu dužnost istraživanje istine, ne vodeći raćuna o posledicama, može biti veoma dobar radnik, ali je rđavo Ijudsko biće. Usled moćnog dejstva užasne razorne moći atomskih i vodonićnih bombi na duše naroda, svet danas ćezne za mirom, pozitivno i negativno. On ćeka na nove ideje. Dužnost је naućnika, politićara i javnih raclniika da u novoj godini upute mišljenje sveta dobrim putem. Naućnik ima više mogućnosti da to ućinl, nego političar koji je podložan drugim ćiniocima i mora da radi vodeći za sobom široke mase Ijudi«. To je bila osnovna misao Nehruovog pozdravmog govora na ćetrdesetrećoj godišnjoj skupštini Kongresa indieke nauke održanog poćetkom ovog meseca u Agri. KAUDIITOVA GRANDOMANIJA Posvećujući svoju novogodišnju poruku španskom narodu iskljućivo unutrašnje-politićkim pitanjima (među kojiroa je najvažniji »prindpijelni problem« njegovog naslednika) general Franko se ipak »osvmuo« sa nekoliko reći i na položaj Spanije i tom prilikom rekao da je ona »odlučujući faktor u sadašnjoj duhovnoj borbi u evropskoj i afričkoj politici, te prema tome i odlučujući faktor u svetskoj politici.« Svaka čast! KAMEN TEMEUAC i I i Adenauer je za poslednjih se- | < dam godina postao »veliki vođa j Nemaćke«. »On je još više toga, . s on je dobar i veliki Evroplj u- | c Рд je u svakom slućaju jedan od ; p temelja na kojima se izgrađuje i j nova Evropa«. , c Tako »Njujork Tajms« o Aden- ? aueru, Nemaćkoj i Evropi. АИ r nije ćudo kad se zna (opet iz istog 2 izvora), da se ovaj »veliki Evrop- r Ijanin« napajao državnom mudrošću na izvorima »zapadne civilizacije«. [ obzirom na to da je prethodna skupština i sa malobrojnijim leуо orijentisanim snagama podržavala jedno vreme MendesFransov program koji će i sada svakako istaći pretstavnik Republikanskog fronta. Imponuje odlućnost i beskompromisnost kojom istupa ovaj pokret, a na čije osnove je možda najbolje ukazao Mandesov

MANDES FRANS

„Ekspres”: „Nema mogućeg kompromisa izm&đu fašizma i naroda”, Fašizam se već potpomognut malograđanskom stihijom i nadvija na političkom nebu Francuske: u skupštinu je ušao 51 poslanik pokreta koji svim simptomima zabrinjava. Ako francuskim brodom sada ne bude krmanio odlućan i dalekovid ćovek, moglo bi se desiti da ga zahvate divlje struje i počnu bacati po svojoj ćudi. Zato je i razumljivo što „Ekspres” insistira na brutalnom sprovođenju određenog programa (koji će pred javnost biti iznet neposredno pred prvo zasedanje 19. o. m.) i upozorava na opasnosti koje bi mogle da nastupe ukoliko bi „izvesni Ijudi koji tvrde da pripadaju levici i apeluju na glasove levice, pomišljali ijednog trenutka na sklapanje saveza sa desnicom samo zato da ne bi vladali sa celom levicom’’.

Bez kompromisa istupa Republikanski front

Strastnije od romana u nastavcima pratimo ovih dana izveštaje pariskih dopisnika o rezultatima novogodišnjih izbora u Francuskoj i pripremama za rad novog parlamenta. Na brzinu održani izbori koje je For sračunao na sprečavanje ulaska u novi parlament svežih snaga koje obećava Republikanski front (Gi Mole, MandesFrans) poput bumeranga su razbili glavu baš njihovom inicijatoru. Vladama desnice je po svoj prilici odzvonilo; one ne bi mogle uopšte biti stvorene bez podrške makar jedne ođ dve leve grupacije (KPF i Republikanski front), a o tome se, bar kako sada stvari stoje, ne može ni govoriti. Zato vapaji za nekim jedinstvom s te strane i odzvanjaju prazno. Mada je na ovim izborima zabeležila ogroman uspeh, za KPF ee ipak ne može reći da ima šsnse da u skupštini preuzme inicijativu. Njoj najbliža grupacija Republikanski front ne pokazuje dobru volju za stvaranje Narodnog fronta. našta pozivaju Torez i Diklo (sećajući se sigurno pri tome tužnih dana kada su pre desetak gođina proigrali vodeću ulogu u jednom takvom pokretu, što ih je bacilo u skupštinsku čamotinju). Odlučnost sa kojom su Mandes Frans i Gi Mole istupili posle-nedavnog konsultovanja otvaга perspektivu jednoj „manjinskoj vladi koja bi imala podršku većine), kojoj bi skupština ! morala da je da, ako ne bi želela đa se odmah i rasturi: NiJe ieključeno da do ovoga, dođe

Iz Kluba za međunarodnu saradnju Počelo je sa radom

Program za januar U Univerzitetskom klubu za međunarodnu saradnju, održane su za poslednjih desetak dana tri priredbe. Jedno veče j. e bilo posvećeno Indoneziji. Mladi socijalisti koji već duže vremena borave u našoj zemlji, govorili su o savremenim problemima Indonezije. Nakon programa oni su se zadržali duže vremena u prijateljskom razgovoru sa članovima Kluba Na drugom sastanku u Klubu govorio j e drug Miloš Beljić član pretseđništva UOSS o međunarodnoj saradnji studenata i SSJ, dok je treći bio ispunjen muzičkim programom u izvođenju studenata Muzičke akademije. U toku januara Klub će održati još dva sastanka. U sređu 18. o. m. Utisci Iz Etiopije i Egipta (govoriće neki od drugova koji je s drugom Titom bio u ovim zemljama). Sedam dana kasnije 25. o, m. prirediće se veće posvećeno kulturi i umetnosti jedn e strane zemlje. Frostorije Kluba nalaze se u ' .farikovoj broj 7, a program počinje uvek u 19.30 ćasova. Dežurstvo u Klubu s e održava svakog dana od 12—13,30 ćasova. i

STUDENTSKI POKRET ZA U. N. UZEO JE ŠIROKE RAZMERE

U DRUGOJ POLOVINI MARTA U BEOGRADU OSNIVACKA SKUPSTINA SAVEZA STUDENTSKIH KLUBOVA ZA U. N. _

Prema odluci donetoj na poslednjem sastanku Koordinacionog odbora studentskih klubova za UN Jugoslavije, krajem februага u Beogradu je trebala da se održi Osnivačka skupština Saveza studentskih klubova UN. Međutim, kako nam je u jednom | razgovoru istakao drug Miloš i Beljić, pretsednik Koordinacionog odbora, Skupština će svakako biti pomerena u drugu polovmu marta, tačnijc, održaće se neposredno posle trećeg kongresa SSJ. Razlozi za ovo su dvostruki. S jedne strane, iskoristilo bi se prisustvo stranih gostiju na Kongresu za učešće na Skupštini. »Na taj način bismo kaže drug Beljič, upoznali njfh sa stepenom razvitka studentskog pokreta za UN kod nas i doprineli afirmisanju ISMUN-a (Međunarodnog studentskog s aveza za UN), koji mada postoji već pet godina, to •još nije u svim zemljama postignuto«. ■ Poslednja Generalna skupština ISMUN-a je, pokazala da je ova organizacija slobodna od uticaja politike pojedinih zemalja i kao takva može znatno j da doprinese razvijanju univerzalne studentske. saradnje. Rezolucija doneta tom prilikom, kojom se izražava spremnost da se u članstvo prime studentske organdzacije iz svih zemalja bez ikakvih predrasuda i diskriminacije, to nesumnjdvo potvrđuje. S druge strane, koristiće se i prisustvo delegata aktivista Sa veza studenata za njihovo bolje upoznavanje sa zadacima i oiIjevima studentskog pokreta za UN kod nas. To naročito stoga, što se kroz klubove za UN ostvaruje široka i sadržajna delatnost Saveza studenata. Oduševljenje s kojim je među studentima i ostalom omladinom prihvaćen osnivanje klubova listvari izražava privrženost naše mlade generacije progresivnim i miroljubivim snagama u svetu. • Od osnivanja prvog kluba na Pravnom fakultetu u Beogradu u decembru 1953 godine pa do danas razvoj ovog pokreta је prošao kroz пекоИко 1 ■-faza koje se karakterišu osnivanjem klubova ma -u svim univerzitetskim cenPOMOC WUS-a Nastavak sa strane 1. U 1956 godini u periodu januar-mart Beogradski univerzitet primiće od VUS-a 72.330 kgr. mleka u prahu, 37.398 kgr. butera, 11.730 kgr. prirodnog sira i 34.398 kgr. buterovog ulja. Takođe će poslati stručnih knjiga, lekova i medicinske instrumente. Posle svestrane diskusije, Naoionalni komitet je rešio da se hrana i u buduće deli u svim Univerzitetskim centrima studentima preko studentskih restorana za doručak a uz minimalnu naplatu za režiske troškove i kao dodatak ta ručak i večcru radi i povećanja kalorične vređnosti a đa se ujedno utiće da cene u studentskim restoranima ostanu nepromenjene. Zatim, da se dođeli studentskim lećilištima, oporavilištima, studentskim letovalištima s kojima će se vršiti kompenzacija za besplatno letovanje izvesnog broja siromašnih studenata a i individualno da se đeli studentima koji žive u braku a naroćito onima koit imaiu decu.

trima u zemlji, stvaranjem Koordinacionog odbora i učlanjavaпјеш u toku prošle godiine u ISMUN. Prvobitne slabosti i lutanja u pogledu sadržaja rada s u uglavnom prevaziđene, ograničenost isključivo na studente pi-ava takođe (izuzev u Beogradu, studenti prava čak nisu ni najaktivniji ćlanovi klubova.) Predavanje, rad kroz stručne grupe, izložbe, konkursi 1 drugi oblici praktičnog rada klubova su svakodnevna potreba studenata od kojih jedan deo ranije često nije nalazio svoje mesto u radu Saveza studenata. •

Milan Vanku

Pretstojeća Skupštlna će samo značiti oformljavanje u jugoslovenskim okvirima ove aktivnosti koja je već ispoljila svoju pozitivnu tendenciju. Zadaci koji pretstoje su takođe značajni. To su рге svega osnivanje klubova po s vim pedagoškim školama u zemlji, zattm pomoć srednjoškolskoj i radničkoj omladini na ovom planu kao i dalje pogađanje sadržaja rada koji nije i ne treba da bude suvo propagandni već studijski i praktičan. ,■ 1

M. Prelić

Sa prošlogodišnje skupštine ISMUN-a

STUDENT

Vcdeljni llst beogradskih studenata tzđaje Savez studenata Beogradslflag univerziteta l Akademija. Uređuje redakclonl odbor. Glavnl i odgovornl urednik MILAN VUKOS UređnlStvo I admiristracija Beotrad, Balkanska 4'IV. Telefon 26035. Cekovni račun 1032—T—227. Stampa Beogradski grafiCki zavod, Beograd, Bulcvar Vojvode Mišića 17, tel. 50924.

НALD GOSTOLJUBIVI PRIJATELJ STUDENATA SVETA

Augusta 1955 godlne grupa jugoslovenskih stuđenata I omladlnaca ir cele zemlje posetila je Dansku i njen studentskl centar Hald. Ona je na poaiv Danskog internacionalnog studentskog komiteta (DIS) učestvovala u održavanju „Jugoslovenske nedelje” koju su organizovali naši danski prijatelji i u povratku u zemlju obišll Kopenhagen. Govoriti o Haldu značl govoritl o jednom od najstarijih vlastelinskih dvoraca u Danskoj. Njegova istorija danas obuhvata sedam debelih knjiga l ako zavirite u njene prašnjave stranice, koje bl oduševile nekog istorlčara umetnosti, morall bi početi negde od XII veka i pratiti istoriju danskih vladara i vlastellna, istoriju ratova, opsada, istoriju njegovih 23 vlasnika, sve do dana kada je na njegovim vratima 1950 godine istaknuta prvl put tabla sa natplsom: „Internatlonal student Centre Hald”. Toga dana počela je nova Halđova istorija. Ođ toga dana u njemu se Cuju Jezici svlh naroda sveta. Hald leži usamljen u srcu Danske na poluostrvu Jutlanđu u valjda najlepšem kraju ove zemlje farmi i mleka. Od svoga podizanja pa do današnjeg izgieda Halđ je pet puta rušen i zidan. Njegovi istoričari kažu đa je 1345 g. kupljen od nekog vlastelina kojl je bio nezadovoljan njegovim izgledom, da ga je kralj Valdemar opsedao dve godine bez uspeha, da ga je 1646 g. posle reformacije crkve katolički biskup obnovio, a da ga je 1688 g. posle dugog boravka đanskih kraljeva u njemu vlađarska kuća prodala zbog dugova. U XVIII veku dvorac je već izgubio svoje karakteristike tvrđave. Posedovale su ga bogatc pcrodice generala, brodovlasnika 1 fjpansijera i preuređivale ga za svoja uživanja. U novijem dobu Jedno vreme boravište dansl ih pretsednlka vlada, Hald je posle Drugog svetskog rata konflskovan od jeđnog kolaboracioniste i pređat posle dužih pregovora đanskoj studentskoj Uniji, koja ga je adaptiraia u stuđentski centar i tako na jedan zbilja reprezentativan način produžila da gaji svoje poznate trađicije međunarodnog studentskog gostoprimstva koja datiraju još iz doba prvih univerziteta u zemlji. u prvo vreme Centar je pomagala država iz sredstava kladionica, a danas ga pomaže opština Vlborg svojim subvencljama. U Haldu se danas susreću studenti svih krajeva sveta, u njegovim jezerlma svuda gde iđete, »setićete dah prohujalih vekova. I to je ono što daje poseban šarm ovom, 1 van granlca lepe Danske, poznatom mestu. Ono što je najkarakterističnije u Haldu svakako je njegov internaclonalizam i topao prijem za svakog ko pređe njegove pragove. To je poslednji utisak koji stiće student kada uz mahanje svojih kolega sa svih Kontmenata i po koju suzu neke devojke, napušta ovu veliku porodicu 1 krene put svoje zemlje. Mašu vam crni, beli i žuti mladići i devojke. Mašu vam Germanl, Slovenl, Romani i studenti iz daleke Indije i Azije. U Haldu se čovek ne oseća kao u hotelu, logoru ili nekom međunarodnom semlnaru. Рге bl se moglo reći da se oseć?. kao u svojoi kućl u jednoj vellkoj porodici. studenti dolaze i odlaze svakim danom, pa ipak, ta se atmosfera neprekidno oseća od onoga momenta kađa ste sell za bilo koji sto u trpezarijl do Kineza, Afrikanca ili Francuskinje, i kada se domačln, Danac sa đugom bradom, pošto je prethodno dao znak lupivši nožem 0 Cašu, podigao 1 pretstavio vas: „Rankou Bugarski, Jugoslavija, student of languages”. Pljesak bl se prolomio salom, Francuz Piere bi vam namignuo, a Englez David nemarno mahnuo rukom. Otpozdravlli bl pomalo zbunjeni ovakvim dočekom ili prevodom vašega imena na dva trl jezika ni u jednom ne poznavši svoje. Istog dana posle večere pridružill bi se ovom šarollkom skupu mlađosti pevali neku veselu francusku pesmlcu. Onđa bi morali na opšti zahtev pevati pesmu svoje zemlje, To je običaj tamo. Kinez Tao iz Singapura bi beznađežno za vama ponavljao reči nepoznatog mu jezika, ozbiljno želećl da pridonese svojim piskavim glasom opštem utisku... Uveče, umorni posle šetnjl po oball Ježera u gomlli ill u dvoje ili posle obilaska okolnlh mesta biclklima Centra koji se Iznajmljuju na Citav dan sedeli bi u velikim salonima, zavaljeni u duboke fotclje i radili što vam drago. Citali, pevali Ш možđa dlskutovali. Reči desetak jezlka slivali bl se u Jeđan žamor. Mali nabijeni Danac kratkih prstiju svirao bi Cesto na klavlru. Takve jedne večeri čuo sam reči koje najbolje izražavaju ono što svi osećaju u ovom „gradu”. „Koliko Ijuđi, mladih Ijudi, može da se sjedlni u jednu mlađost k;uj muzlke u ovoj sobi! Koliko jezika, koji nas ne mogu razdvojiti. Mislim o tome: zašto bi Ijudi nbijali Jedni druge? Cemu sukobi, ratovi 1 zla misao među narodima? Zar je to potrebno, kađa mladost razumt Jedna đrugu, kada hoće slobodan svet bez granica.. .!” Rekao je mladl