Student

КАРАКТЕР И ЗАДАЦИ КАКО ПОСТАТИ ЧЛАН САВЕЗА СТУДЕНАТА САВЕЗА СТУДЕНАТА

ТОВА МАРТАНОВИЋ

секретар Универзитетског одбора ССЈ Студентске организација Народне омладике, прихватајући традиције и користећи искуства предратног студентског покрета, одиграле су велику улогу у стварању идеолошко-политичког јединства наших студената и нормализовању прилика на Универзитету у послератним годинама. Успешним решавањем социјалних, здравствених, школских и других проблема студената, кроз разноврсне форме идеолошко политичког рада и другв облике друштвеног живота на Универзитету, студентске организације Народне омладине успеле су мобилисати велики број студената да учествују на свим радним акцијама које је изводила Народна омладина и да на тај начин заједно са осталом омладином дају на овом пољу свој допринос изградњи социјализма.

Али у сређеним приликама, у периоду пуног развоја социјалистичке демократије у нашој земљи и потпуног преовладавања социјалистичких и напредних

цифичности и задатака на Универзитету, Савез студената развио се у снажну организацију са обиљем новина у садржају, облицима и методу свога рада, откривајући стално нове могућности још шире активизације наших студената. Његовом активношћу отпочела је борба за ревизију наставних планова и програма и прилагођавање наставе потребама социјалистичке изградње. Улажући максимум напора Савез студената је консултујући праксу и ангажујући ширу друштвену јавност, помогао да се правилно сагледају проблеми Универзитета у свој озбиљности и да се нађе њихово решење у оквирима реалних могућности. Органи друштвеног управљања имали су одувек јак ослонац у Савезу студената, Савез студената Је политичко васпитна организациЈа са задатком да ради на изградн.и стручно што спремнијих и лолитичких правилно оријептисаних кадрова. У развоврсном раду на идеолошком васпитању студената и н>ихо■oj мобилизадиЈи у разним

ЈОВА МАРЈАНОВИЋ.

елемената на Универзитету специфичност даљих задатака на Универзитету тражила је развијаше hobihx форми и облика активности каје одговарају потребама и условима на Универзитету. Решавању општих за датака требало је сада за разлику од задатака остале омладине, прићи са становишта студија, ?ао првенственог задатка студентске омладине, Јер свестране по требе све бржег тока социјалистичке изградње поставиле су пред студентску смладину задатак изградње новог лика високо-квалификованог стручњака. Такав задатак могла је извршити само организација која ће са свом својом активношћу, кроз разноврсне сблике своје делатности, прићи прво решавању проблема Универзитета који је онда, несавременошћу своје наставе, застарелошћу својих програма заостајао за друштвеним развитком земље. С друге стране, степен опште друштвене, политичке и културне зрелости студентске омладине захтевао је нове форме рада и нову структуру студентских организација, У таквим околностима и у светлу тих чињеница основан је 1951 године Савез студената Југославије. Израставши из Народне омладине као резултат спе-

политичким мднЈаиа лежм _ политимки хжрактер Савеза студената, а љегова кницијатива н ангажованост у решавању школских наставних проблема и социЈалних проблема студената употпуњава љегово сгрумно сталешко обележје. Основну Јсдиниду Савеза студената сачињава удружење. На нашем Упиверзитету има 24 удружења у којима Је умлањено зо.оов студената. Удружсња организуЈу разноврсну активност преко клубова и секциЈа, разних културних и спортских друштава. Кроз свестрану активиост друштаенкх н дебатних клубова и других формвг ндеолошко-лолитичког рада, одвија се процес политичког васпитања студената. ОрганизуЈући ту разиоврсну активност на политичко-идеолопгком, културном, забавком и спортском подрумЈу, укључуЈући студенте у решавању наставних и школских проблема факултета, усмераваЈући своЈу активност у решавању њиховнх економских н здравствеинх проблема, удружења су постала основни и најорганизованији облик студентског удруживања иаЈЈачи ослонац за сваког студента у његовим животним потребама док Је иа факултету. Данас Је скоро и немогуће замислити живот на факултету, прихватање нових студената и њихово укључивање у таЈ за њкх иови живот, као н решавање њихових економских н школских проблема без удружења и његоне помоћи, НиЈе мали удео коЈим су допринела удружења у Јачању органа друштвеног управљања по факултетима. Низ примера на nojeдиним факултетима сведоче да се наша удружења смело прихватаЈу и са успехом решаваЈу иаЈтсжа стручна пнтања. СвоЈнм конструктнвиим ставовима удружења су стекла велики ауторитет код школсккх власти. Конкретно, у еадашњоЈ ахцији око израде факултетских статута на свнм факултетима у комисиЈи за израду статута учествовалн су н претставиици студеиата. Прнмедбе са дискусија о преднадртима статута коЈе су организовала наша удружења усвајане су од стране факултетских властн у већиин случаЈева. Карактеристично је за садашњу актианост наших удружеша, а и за Савез студената у целшш на садаип*>ем степену његовог развтггка, да удружетва на факултетима, академијама и школама добијају све више своје специфично обележје. Њихова активност је све више одраз карактера и природе струке која се изучава на дотичном факултету. Крбз своје устаљене специфичне облике активности удружења постшку на тај начин много веће резултате. Рудари са својим скоком преко ксже, фармацеути са овојом недеол»м, медицинари са својим клубом, Природно-математички са недељом природњака, академије са својим изложбама, концертима и другим приредбама заиста пружају широке могуЋности активности, Зато и није случагно што се све већи број младих студената интересује за организацију Савеза студената. Како ће и овс године велики бро.l млађих другова доћи на студије, надам се да ћеоии освеживши нашу организацију својим младалачким еланом, допринети стварању још разноврснијих и нових форми рада, што је то досада увек било. Право чланства у Савезу студената имају сви редовни и ванредни студенти. Факултетски одбори he чим почну предавања одредити своје чланове који he извршити упис у Савез студената. Они студенти који покажу чланску карту Народне омладине или Социјалистичког Савеза радног народа или које друге масовне организације биће одмах учлањени. Они he поред тога уплатити и члзнарину и добити чланске карте Савеза студената. » Када се буде тако уписао већи број студената одржа he се конференција године, групе где he се изабрати руководство, формира-

ти организација и извршити припреме за рад. Они пак студенти који нису раније били чланови ниједне масовне срганизације могу се учланити у Савез студената доцпије, било на пред лог другсва, било што ће сами поднети молбе, Поднешене молбе решавају се на конференцији која одлучује о пријему у Савез студената на основу залагања и рада дотичног друга. Пријем у Савез студената није временски ограничен. Студент може постати члан Савеза студената докле је на студијама, наравно ако га организација прими.

ЗГРАДА ВЕТЕРИНА РСКОГ ФАКУЛТЕТА

ПОМОЋ СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА У УНУТРАШЊОСТИ МАТУРАНТИМА

Данас се пред нас поставља питање како да прихвагимо нове студенте садашње матуранте. И одмах да кажем да м;и мржемо учинмти много за

IbKX ако искористимо посто jehe могућности преко студентских удружеша у унутрашњости. У Народној Ре публици Србији у сваком граду ради по једно студентско удружење, а у насељима са већим бројем студената раде студентске секције. Када се узме састав тих удружеша за ких се може рећи да су Универзитет у минијатури, јер се у н»има окупљају студентц свих факултета. Из тота прсизилази наш основни задатак да искористимо феријални распусти да као организација студената остваримо чврсту везу са овом генерацијом матураната. Матурнти сами треба да покажу воље и да ступе у студентска удружења. Као резултат такве сарадње они ће имати доста практичне користи; мсћи he да добију одговор на сва ттиташа о животу и раду на Универзитету о природи појединих факултета и њихсвим плановима и програмима, о начину студирања и осталом. У сваком студентском удружењу раде активисти са разних факултета који познају све основне пооблеме универзнтета у Београду Њихова псмоћ матуран тима може бити дратцеча и зато што су на овом Универзитету у последње време извршене промене за које су матуранти дирек тно заинтересовани У лто гим градовима ie одржано више састанака ученика V UI разреда са с*гудентима. Ови састанггг су показали да матуранти имају много што-шта да питају и студенти много новога њима дз кажу. О сиромашпим матурантима удружење ће повести рачуна при додељивању стипендија и смепттају у студеитске домове Било би потребно да се матуранти сами заинтересују и да траже од удружења студепата у свом месту да се организују састанци са н»има. Старији студенти могу нм нарочито помоћи у избору факултета на који he се унисати.

3. ЛЕКОВИЋ

ИЗВОД ИЗ СТАТУТА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

КАРАКТЕР И ЗЛДАЦИ САВЕЗА СТУДЕНЛТА 1. Савез студената ЈугославиЈ« Је савез етудентских удружења. 2. Савез студената ЈугославиЈе Је саставни, самостални део Народне омладине ЈугославиЈе преко коЈе Је учлањен у СоциЈалистички Савез радиог народа ЈугославиЈе. Кроз борбу за победу програма Савеза комуниста м СоциЈалистичког савеза радног народа. Савез студената остваруЈе чврсто Једин* ство студептске омладине са раднии народима ЈугославиЈе у соцпЈалистичкоЈ кзградњи зеиље. 3. Савез студената ЈугославиЈе ради на подизању свести студената, разви Јању и Јачању њиховог политичког и идео* лошког Јединства заснованом на борби за изградњу соци* јализма у нашоЈ земљи и одбрани њене независности, васпитаваЈући на Универзитету великим школаиа и академиЈама социЈалистичку интелигенцију, до краЈа одану своме иароду. 4. ОрганизациЈа Савеза студеиата ради на васпитавању студената као добрих стручњака и активних друштвених радника, људи са широким погледима и културом, слободних до сваке укалупљености иисли, скромних, доследних ■ упорних у животу и раду. 5. ОргаиизациЈа Савеза етудената развиЈаЈу код студената интерес за озбиљно и еистематско студирање и материјалистичко схватање паставне материјс, водећи сталио бригу за редовно извршавање обавсза- студената прека школи и друштвепоЈ заједници. Савез студсната Југославије активно учествује у решавању проблеиа студија и наставе, иступајући као ћретставник студената пред државпим и друштвеннм органима. На таЈ начин организације Савеза студената раде у сарадњи са наставницииа и школским органима на даљнем унаиређењу високог школства н развијању социЈалистичких односа на универзитетима. 6 Савез студената ЈугославиЈе организуЈе, усмерава и помаже свестрану друштвену активност студената у циљу подизања њиховог опште културиог, естетског, техничког н физичког образовања. Ову активност развијаЈу студентска удружења као основне организациЈе Савеза, као и разноврсна другатва и клубови коЈе студенти ствараЈу према своЈим наклоностима. Ове оргапизације (друштва и клубови) осниваЈу се, доносе правила и самостално раде у духу иачела овог Статута, а по општим смерницама руководећих органа Саиеза. Савез студената ЈугославиЈе помаже рад и свих других посебних друштпених оргаиизациЈа на универзитетима чиЈи je рад у складу са општим припципима овог Статута. 7. Савез студепата води бригу о социјалним, здравственмм и економским условима живота и рада студената и њпховим потрсбзма. Савез студената организуЈе разио видопе студентске самопомођп, помаже рад самосталних економских, фериЈалпих и других оргаиизација студената. као гато су: потпории фоид, домови, рестораии, поликлинике, лечилишта, летовалиштз и друге сл. установе, уводећи што ширм круг студената рад и руковођење ови»l органмзациЈама и установаиа. ЧЛАНСТВО У САВЕЗУ СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ 8. Студеити (редовин и ванредни) коЈи прихватаЈу иачела и задатке Савеза студената Југославијс постају њсговим члановила добровољним приступом а прчма их удружење Савеза студеиата на начин предвиђен Прзвилником удружсња. Чланови народне омладине Југославије и социјалистичког Савеза радног народа ЈугославиЈе могу при доласку иа студиЈе приступити у члаиство Савеза студеиата Југославијв на основу раниЈег чланства у наведеним организациЈамл. 9. Чланство у Савезу студената престаје искључењем из оргаиизациЈе, дипломирањем или прекидох студи Ја.

СТРУКТУРА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ 10. Основнв органмзациЈв Савеза студената Југославије Јесу студентска удружен.а коЈа се ствараЈу на факултетииа (отсецима, групама, вишни школама) у зависности од њихове структуре и ВроЈности (на пример: удружење студената Права, удружење студената фармадиЈе итд.). П. Удружеље студеиата на факултету, као политичка и васпитна организација, организуЈе усмерава политичку и друштвену активност студената. При томе Је удружење у оквиру одредаба Статута, општих задатака Савеза и закључака Универзнтетске скупштине, самостално у решавању свнх питањз. Скупштина удружења доиоси и мења правилннк удружења. Правилиик између осталог садржи организациону структуру удружења и његових органа, начин примања у чланство удружења, права и дужиости члаиова, иазив и печат удружења. Сагласност правилиика удружења са Статутом оцењуЈе Универзитетски одбор, коЈи га у том циљу и потврђуЈе. 12. V поЈединим местима (градовима, срезовииа) - изван универзитетских цеитара, редовни и ванредни студенти коЈи тамо живе или су запослени. ствараЈу своЈа студентска удружења. Поред решавања проблема студиЈа та удружења раде на окупљању студената за време летњег и семестралпог рлспуста и организовању њихове друштвеие активности. Студентска удружења у уиутрашњости везуЈу се зд Универзитетски одбор Савеза студеиата у НародноЈ републици. 13. НаЈвити оргаи Савеза студеиата ЈугославиЈо у универзитетском центру Јесу Универзитетска скупштииа и Универзнтетски одбор Савеза студеиата. Универзитетска скупштина и Улпверзитетски одбор Савеза студеиата претстављаЈу студеитска удружења у универзитетском центру, коЈа преко њих улазе у гастав Народне омладине Народне републике и у Савез студената ЈугославиЈе. 11. Универзитетски одСор Савеза студеиата усмерава, помаже о координира рад удружења у раздобљу између двс скупштиие и бриие се и спровођењу Статута и закључака скупштине. BpoJ члапова универзитетског одбора Савеза студената одређуЈе универзитетска скупштина. 15. Највиши оргаи Савеза студената ЈугославиЈе Jecre копгрес, коЈи се одржава наЈмање Једанпут у две тоднне. Централни Одбор Савеза студеиата ЈугославиЈе сазива и лредлаже дпевни ред конгреса наЈмање месец дана уиапред. Ванредпи конгрес може се сазвати пО одлуци Пентралног одбора и на захтев наЈмање три уннверзитетска одбора. ПроЈ делегата за конгрес Савеза етудената ЈугослапиЈе, пропорционално према броЈу студената на универзитетима, одређуЈе Пентрални одбор. Iв. Конгрес Савеза студената Југославије саслушава писмени изпеттај Цеитралног одбора и Централне надзорне чомисиЈе. о њима, утврђуЈе општу линиЈу рзда и задатаиа Гавеза студената ЈугославиЈе, врши допуие и измене Статута. бира Централни одбор и Надзорну коммсиЈу. БроЈ чланова Цеитралног одбора Савеза студената ЈугославиЈе и Падзорпе комисиЈе одређуЈе коПгрес, Централми Одбор Савеза студената ЈугославиЈс у разлобљу између два коигреса брине се о спропођсњу одлука соигреса, коорлмиира и помаже рад униворзитетских органи',ациЈа и претстасља Гавез студеиата ЈугослааиЈе у зсмљи и ииострапству. 18. Централни одбор бира из свог састава Претседништво ка челу са претседкиком. Претседништво организуЈе, помаже н коердипира спровођење одлука н закључака коигреса и Цеитралког одбора.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЧЛАНОВИМА САВЕЗА КОМУНИСТА Чланови Савеза комуниста, по доласку на Унивсрзитет, треба да се са чланским документима, која ће подићи из Среских комитета и чланском књижицом Савеза комуниста јаве Универзитетскои комитету Савеза комуниста Србије Обилићев венац број 30 Ш.