Student

IZ ISTORIJE STUDENTSKOG POKRETA Nepokorena mladost

Studenski pokret na Beogradskom univerzitetu pretstavlja o je snažan faktor u opStem pokretu napredne omladine Jugoslavije, on se upravo tu 1 začeo. Zajedno sa. ostalom omladinom, studenti su stajali u prvim геdovima u borbi protiv fašističke opasnosti i reekcije, u borbi za slobodu i sa lični integritet čoveka. Beogradski univerzitet je postao žarište odakle su oočinjale sve važne akcije u ’'-orbi protivu nacionalne i i 'ičke ugnjetenosti koju je :.;io postojeći reakcionarni režim u vremenu monarho-fašističke dik tature. Nije to bio samo spon tani bunt koji je rezultirao iz teških uslova života, već je to bio organizovan pokret u koji se uključila sva napredna omlađina. Posebnu ulogu u tom pokretu odigrala je stuđentska omladina, a naročito Beogradski univerzitet, »on je takoreći davao impuls i karakter čitaVoj bor bi . omladine Jugoslavije« (Tito)

Borba za autonomiju univerziteta bila je jedan od osnovnih zadataka studentskog pokreta. Jeđino kroz autonomiju se moglo rešiti niz pitanja koja su bila vezana za život i rad studenata. Ukinuti mnogobrojne i vi soke takse za školarinu, stvoriti mogučnosti za naučni život i rađ, obezbediti slobodu i mogućnost za kulturno uzđizanje studenata to su bile parole pod kojima su se okupljali mlađi Ijuđi na Univerzitetu. Reakcionarna vlast je sputavala razvoj naučne misli. Vojno-fašistička diktatura nije birala sredstva da bi slomila borbeni duh omladine. Na Univerzitet je dovedena policija koja je vršila žestok pritisak na studente; svaki pokušaj otpora bio je nemilosrdno kažnjavan. Ali đisciplina koju su studenti pokazali, širina pokreta, solidamost i zajednički istup garantovali su uspešno delanje. ■ Svaka ulica, svaki park i svaka zgrada na Univerzitetu mogli bi da ispričaju po jednu priču vezanu za istorijat stuđentskog pokreta. Tihi hodnici Pravnog fakulteta ka zali bi nam kako je 1 februara 1935 god. izgubio život stu dent Mirko Srzentić u sukobu sa policijom praveći od stolova i klupa barikade na ulazima zgrade kako bi sa ostalim drugovima sprečio pri

dor policije која je došla da uguši demonstracije, Cetvrtog aprila 1936 godine proglašen je opšti štrajk studenata Beogradskog univerziteta. U toku štrajka dolazilo je do otvorenih sukoba između štrajkača i policiје; u jednom sukobu na Medicinskom fakultetu član fašističke organizacije ORNAS mučki je napao i zabio nož u leđa, pravo kroz srce, Zarku Marinoviću koji je рге nekoliko minuta spremao ispite u Karađorđevom parku. Studenti su zatvarani i premlaćivani po zatvorima. Strajk Je trajao 25 dana. Završen je uspešno: raspuštena je teroristička organizacija ORNAS l smenjen je tadašnji rektor Corović koji je dobar deo činovničkog osoblja na Univer zitetu pretvorio u policiski aparat. Tužna je priča koju bl nam ispričala Prištinska, sada ulica 14 decembar, o doga đaju koji se zbio 14 decembra 1939 godine, kada se sa hladnim decembarskim da-

nom ugasilo i nekoliko života. Radnici i studenti išli su u gomili prema Slaviji, bile su to otvorene demonstracije protivu postojećeg režima, U Prištinskoj ulici demonstrante je sačekala policija i poče*a kundacima da ih razgoni. Kada su videli đa tako ne mogu učiniti ništa, oni su otvorili puščanu vatru na demonstrante! Bila je to prava vartolomejska noć. Studenti su golim rukama jurišali na bajonete. Zivka Sedlana je pogodio žandarmski kuršum, uzdrhtao je i stropoštao se na pločnik. Devetnaestogodišnji Mirko Lukić potrčao je iz grupe ranjenika, ali žandarm je tačno nišanio, metak mu je razmrskao glavu; stara Sumadinka nije dočekala svog plavpkosog sina lekara. Ni Bosu Milićević nlsu promašili zloćanački meci. Tako su ućutale usne koje su zvale slobodu, nevina krv po prskala je kaldrmu Prištinske ulice. Svaki dan je bio ispunjen novom akcijom, pokret je bio sve jači i jači, i kao takav đočekao je Drugi svetski rat u kom su studenti nastavili svoju borbu za slobodu i boIju budućnost budućih pokolenja. S. Kržavac

ВОКиМЕПЛТ BORBE

BEOGRADSKI KLUB STUDENATA ZA U.N.

O Klubu za UN studenata Beogradskog univerziteta ste već sigurno čuli. Njegovo osnivanje pre tri godine zabeležila je i naša dnevna štam pa kao događaj kojim se izražava zainteresovanost naših stuđenata za saradnju naroda sveta kroz Organizaciju Ujedinjenih nacija. Klub koji su tada osnovali studenti prava bio je vesnik širenja studentskog pokreta

za UN u našoj zemlji. Danas postoje klubovi na svim univerzitetima kao i u nizu gim nazija u unutrašnjosti. Nedavno je došlo i do njihovog organizacionog objedinjavanja u Jugoslovenski studentski savez za UN koji je preko svog pretsednika pretstav Ijen u Izvršnom komitetu ISMUN-a (Međunarodnog stu dentskog pokreta za UN).

Rad u Klubu se odvija pre ko opštih sastanaka na kojima često govore i naši najistaknutiji javni radnici o raznlm pitanjima iz oblasti rada UN. Pored toga, u Klubu postoje stručne sekcije za prava čoveka, za ekonomski razvitak, Međunarodni sud pravde i dr. u kojima članovi uz pomoć profesora i asistenata sa odgovarajućih kateđri rađe na proučavanju određenih pitanja. Značajan napredak u radu Kluba u protekloj školskoj godini je u tome što su njime sada obuhvaćeni i studenti drugih fakulteta a naročito Ekonomskog i Filozofskog. Tokom maja u Klubu se održana* đva ušpeia' sastanka. Prvi je bio zasedanjje Međunarodnog suda pravđe na kojem je raspravljan konstruisani spor dveju zemalja 0 pribrežnom moru. Uspeh ovoga zasedanja je u tome što se kroz rad na njegovoj pripremi šira grupa studenata upoznala sa jednom interesantnom temom iz međunarodnog javnog prava, a takođe i sa funkcionisanjem Međunarodpog suda pravde. Drugi sastanak je bio improvizacija zasedania Generalne skupštine UN na kojem su pored velikog broja naših studenata uzeli učešća 1 skoro svi strani studenti koji studiraju na našem Univerzitetu. Svrha ovog zasedanja je u upoznavanju članova Kluba sa tehnikom rada Generalne skupštine, a s druge strane, u ispoljavanju privrženosti progresivnim snagama u UN. Seđište Kluba je na Pravnom fakultetu. Njegov član može biti svaki student našeg Univerziteta koji prihvata Statut Saveza.

SA OVOGODISNJEG ZASEDANJA GENBJRALNE SKUPSTINE

Saradnja sa studentima sveta

Klub za međunarodnu saradnju osnovan je 1954 gođ. i tom prilikom je rešeno da to bude Klub profesora, f stu denata Beogradskog univerzi teta. Rad Kluba usmeren je na upoznavanje političkih, kulturnih i ekonomskih događaja u svetu. Posebno se Klub interesuje za razna kulturna i naučna dostignuća po univerzitetskim centrima, institutima i školama u inostranstvu. U tom cilju, tokom prcšle i ove godine Klub je aktivno radio na izmeni informacija, časopisa i mišljenja sa sličnim klubovima u inostranstvu. Do sada je Klub posetilo više stranih studentskih dele gacija kao i pojedlnaca sa ko jima su organizovane diskusije na kojima su aktiv. o su delovali i članovi Kluba. U Klubu su okupljeni studenti sa svih fakulteta, a isto tako i strani studenti koji studiraju kod nas. 'vlub je nekoliko puta u zajednici sa stranim studentima organizovao program, gde su oni

govorili o svojim zemljama (veče posvećeno Indoneziji, Indiji, Burmi, Kini, Togolandu i dr.) Susreti i rad u Klubu omogućuju našim studentima da neposrednije dođu u dodir sa stranim studentima i da se kroz razgovore još više upoznaju sa životom i rađom stu denata u stranim zerhljama. Klub održava veze sa univerzitetima iz skore svih evropskih zemalja kao i sa zemljama Bliskog 1 Dalekog Istoka. Clanstvo Kluba se skuplja jednom neđeljno (sredom uveče) u prostorijama Udruženja univerzitetskih nastavnika u Safarikovoj ulici br. 7. Pored opštih sastanaka u Klubu se odvija rad i po jezičkim grupama (engleski, francuski 1 italijanski) gde se proučavaju opšta dostignuća svih zemalja. O rađu Kluba u sledećoj školskoj godini »Stuđent« će donositi informacije blagovremeno. B. B.

КАТЕДРЕ ЗА ОПШТЕ ОБРАЗОВАЊЕ

Природа студија на многил факултетима даје студентима једно уже образовање а на некима је оно искључиво стручно no карактеру како га је хикола давала својим наставним планом и програмом. Тако је к онтинуитет оцште друштвеног образовања, које је давала предфакултетска спрема код доброг дела омладинаца био поремеhen доласком на студије. Ово је долазило нарочито до изражаја на -оним фак ултетима где обимност и тежина студија апсорбују готово све слободно време студената, например на Техничким факултетима. Медицињском и др. И noред тих чињеница опште друштвено образовање није било запостављеио, eeh је кроз форме рада организација Савеза студената и даље допуњавано. Обзиром на задатке наше социинтелигенције, као добрих стручњака и

активно друштвено политичких радника, овакав рад је био недовољан. Да би се недостаци оваквог рада иснравили и да би се постигли бољи резултати, ка многим факултетима су основане катедре за опште друштвено образовање. Рад ових катедри уклопљен је у редовну наставу na факултету, а бригу о њиховом раду воде професори, асистенти и претставници студената. Предавања се држе једном недељно а предавачц су нагии истакнути културни и јавни радници. Татоо се кроз рад катедрв пружа могућност нашим студентима да стекну потребна знања из разних области науке и културе, например из музике, лмковки.г уметности, политичке економије, на један занимљин и приступачан начин. Извођење наставе на катедрама наредних година биће боље и на савреме-

нији начин, јер пстребна искуства су стечена кроз рад у овој години. Преко предавања које организују катедре својим програмом усклађених со потребама појединих фа• култета u предавањима организованим no жељи студената пружа се могућност за стицањем знања

идејно марксистичких u na приступачан нџчин објашњених. На нама је да та знања усвојимо u npeпоси чо их, јер наша заједница са много npaea тражи и очекује то од ceoје кове социјалистичке интелигенције. Тони ПАВЛОВИЋ

ПРЕДАВАЊА СУ Д ОБРО ПОСЕЂ.ЕНА

Mеdjunarodna stručna udruženja

Na Beogradskom unlveraitetu pojedini fakulteti su učlanjenl u međunarotinc studentske organlzacije čljl je cllj organlzovanje saradnje studenata raznih zemaija na stručnom polju. Pored organizovanja stručne prakse kao glavnog vlda svojih delatnosti, ove organlzac’jje se bave i razmenom stručne llteratnre organizovanje semlnara, naučnih ckskurzija itd. Kao student tehnlke, mediclne, agronomlje, ekonomije, farmacije Ш veterine. moćl Cete đa uzmete učešća u radu ovlh organizacija 1 da se uz određene uslove korlstite i pogodnostima koje one u struCnom pogleđu omogućuju. Upoznaćemo vae sa pojedlnim od tlh organizaclja na našem unlverzitetu. . lAESTE Međunarodno struč no udruženje studenata tehnlke. Ova organizacija spađa među najstarija i iskustvom najbogatija stručna uđruženja. Jednom godišnje se održava Skupština Clanica na kojoj se sklapaju ugo vori o (razmeni praktikanata). Jugoslovenski odbor lAESTE-a zatim vrši raspodelu dobijenih mesta na sve fakultete u zemlji. U 1954 i 1955 godini naši tehnički fakulteti su poslali na prak su u inostranstvo oko 500 studenata. Izbor praktikanata se vrši putem konkursa. Pri tome su odluCujuća sledeća tri momenta: a) Da kandiđat zađovoljava u stručnom pogledu (položen određen broj ispita pri (emn s* uzlma ц obzir i uspeh), b) Znanje stranog jezika (ргоverava se ispitom kod lektora na fakultetu), c) Aktivnost u organlzaciji Saveza studenata. Ovi uslovi se odnose na kandldate i u drugim našim struCnim organizacijama. Inače studenti tehnike za vreme prakse, koja prosečno traje dva meseca, dobiUaju platu ođ pređuzeća. IFMSA Međunarodna organizacija za stručnu razmenu medlcinara. Naša zemlja kao Clan ove organizacije od 1953 godine ima veilkog udela u njenoj aktivnosti. To Ju je đovelo i u Izvršni odbor IFMSA. Rad IFMSA se sprovodi preko potkomiteta, kojlma rukovode pojedine Clanice. NašoJ zemlji je ove godine povereno vođenje potkomiteta za stručnu praksu. Razmena praktikanata se vršl na bazi reciprociteta, a obavlja se na klinikama i u bolnicama. Redovno se godišnje održava međunarodna kli nička konferencija, a Jugoslovenski komltet svake godine огganizuije u Beogradu seminar za strane stuđente, na kojima se oni upoznavaju sa postignućima naše medicinske nauke. Krajem avgusta u Beogradu se ođržava i Generalna skupština IFMSA. IVS Međunarodna organizaclja studenata veterine. IPSF Organizacija za struCnu razmenu studenata farmacije. U o£e organizacije naša zemlja Je pnstupila nedavno. Njihovl ciljevi i naćin rada su isti kao i prct hodnib. AIESEC Međunarodna organizacija za stručnu praksu studenata ekonomlje. Organizacija je osnovana JoS рге II svetskog rata, a Jugoslaviija Јој је pristupila 1952 g. Do sada je na stručnoj praksi u stranim preduzećima i ustanovama bilo oko 230 naših studenata ckonomije. Postoji nekoliko opštih crta koje su zajeđničke za sve ove organizaclje. Sve se one bave iskijučivo stručnom delatnošću, premda su u zađnje vreme ponegđe ispoijavaju izvesne tendencije koje vode blokovskoj polltici i dominaciji pojedinlh nacilja. što se uostalom pokazuje 1 U COSEC-U. Naši jugoslovenski odborl prllikom učestvovanja na godišnjim skupštinama i raznim đrugim sastancima bore se za politiku unl verzalne saradn.le studenata celog sveta 1 protiv svake diskriminacije prema pojedinim naoijama u Cemu dobijaju podršku većlne zemalja.

8

Student