Student

ПРОБЛЕМИ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ У духу конструктивности

(Наставак са прве стране) њих се већ увелико успешно пЈжмешују на нахшш факултетима. Друго што је условило овакву дискусијУ је ирирода ствари које смо заступали, јер се изискива ло више студиозности и ар гументације. Друштвено управљање на(м ј е отворило широке могућности за учествовање у управљашу ш к о лом а самим тим Условило и налажење адекватних форми за истицаше Hatutix захтева, што је све скупа догвринело стварању нкхвих услова на ушшерзитету и ггромони и начина борбе за студентска rnpasaL Нови статут универзитета и статути факултета ближе су одредили и разрадили неколико битних питања која су значајна за студенте. Пре света је дефинитивно ' ггостављена структура органа који се баве материјалним ггроблемима! и здравственом зашти том студената почев од универзктета и угфвве за материјална питан»а, поликлинике па до комисија ггри факултетским управаlма. Сви ови сргани непосредно су везани за универзитет самим тим што су органи универзитетске односно факултетских управа, а у њима равноправно учеству ју наСтавници и студенти. Комисија за општв образовање Последњих неколико година све више се намеће потреба већег учешћа шко ле у општем образовању студената. Та тежња да| се паралелно са стручним образовањем створи одређен оистем општекултурног образовања, што је једино могуће спровести путем учешћа школе, поте к ла је прво на) факултетима техничких и природних наука, гд е ј е диспропорциј а између Уско-стручних и опшгекултурних знања највише изражена. Досада је на неким од тих факултета постојала) такозвана катедра за огтште образовање студе ната, је путем квалитетних појединачних и ци клусних предавања углавном слгужила поменутој на 1 мени. Како назив „катедра“ није одговарао намени овог органа, а сем тога охраничавао се само на једну уску област делатност предавања, решено је да се тај рад постави шире и на свим факУлтетима фор мира комисија факултетске управе за ошпте образовање и физичку културу. Њен циљ је да на факултету ор ганизује разна циклусна и појединачна предавања, ди скусије и вечери и ти м е код студената проширује домен знања из области ДР У штвених наука, уметности, техвике медицине и слично; да врши анализе и даје сугестије у овом правцу ка ко факултетс к ој управи та ко и одговара ј ућим инстикоје се баве Цр° блематиком; да обезбеђују материјална средства за друштвени живот ц забаву стУдената; да се у граница ма постоlећих могућности брине о физичкој култури итд. Мис.тимо да ће фсрми рање и овакво ггостављање ове комисије у којој такође учествују студенти. дати већу 1 улогу школи у вастти тању и комплетном формо •■ањУ студената. Кроз две године биће довољно уџбеннка Стање уџбеника на скоро свим факултетима!, нарочито друштвених наука и техници, цретставља врло акутан проблем који тражи неодложно и брзо решење. Студенти су принуђени дз велики број испита из кључ иих предмета из личних бележница или скрипата!, што неминовно доводи до опадања нивоа студија и слабијег резулта та на испитима. Да би се бар донекле Ублажило ово ста!ње као и да би се створила одређена политика пи

сања и издаван>а уџбеника, мм смо предложили да у све статуте уђе обавеза да су стари наставници дужни да у року од 2 године а нови од 3 године издају уџ беник или препоруче пого дан превод страног уџбени к а у својој редакцији из ггредмета који предају. Ово је не само неопходно веђ и потпуно реално и осварљиво у данашњим условиMBL Нов начин избора студентских претставника Нови статути су разрадили учеиЛе студената у раду Факултетоке и Универзитетоке управе и њених комисија, које he створити могућност за експедитивниЈ е и непосредниЈе решавање свакодневшгх практтгчних питања. Зл разлкиу од Сагаезног и рвпубЈгичког Закона о универзитетима, статути универзитета и факултетв предвиђаЈу да Се клаузула ккцЈа говори о потврђиван>у дравила студентеких удружења од сптранв школских оргаиа не односи на Савез ст>'деиата и органиоаци-

Је чији ie рад одобрен од Савезних органа. веђ само на оне коЈи се формирају само нв догичнс#м факултету или Уни верзитету. Што ce тиче избора студснт оких првтставника у органв ПИШЕ: ЉУБИША РАКИТг Претседник Универзитетског одбора i друштвеног уттрввљања предло жен је јединетвен начин, усво Јен за цео универаитет коЈи У многоме утграиАује и поједно огављуЈје поступак мзбарв и даје веКу могуКност како студентима тако и организацијама ССЈ зв учешНе у предизбор ноЈ квЈлнањи и изборима. Избори he траЈати у току целог дана а студенти ће долазити на гласање квд им буде најзгодније. ГСраво гласа ce rcpoпгируЈе н а све оне коЈи има* Ју своЈства студента тЈ. и ка апсолвенте и студенте огтштег спиока У одређеном временстсом периоду а не као до сад само за редовне студенте. Ограничење могућности за полагање заосталих испита Али погрешно би било схватити да се ми слажемо са свим стварима донетим У статутима. Сматрамо да у настав ним плановима коЈе оу усвоји ли наши фахултети. укључуЈу ћи и студенте, има доста елемената ваоштрввања режима ртудиЈа, нарочито У ограничним могућностиМз за полагање заосталих испита после ЛРу ге године (коЈу студент мора завршити наЈдаље за две наредне годЈше у противном губи право даљег школовања на том факултету). Нежи факултети су чак гтредвидели баријере за упис у наредни оеместар и ттосле тређе године студида итд. Ми такође нисмо успе ли на универзитетском савету да дсжесемо јединстве но решење у погледу слободних рокова за стУденте »а свим факултетима, већ се то оставило да факулте

ти самосално реше. Међутим на MiHOniM факултетима постоји изражена тенденција за апсолутно у к ида ње слободних рокова за ре довне студенте. Што се ти че рокова за апсолвенте за кључе«о је да они остану слободни на! св.им факулте тима и поред тежње некшх фа!култета да се и они огра нич е (економски, технолош кц и др), На краЈу да напоменем да се у погледу наставнцх про грама углав н ом још уве к стоои hQ мртвој тачци. Ма да статути ово гоггање не решавају дирсктио, логично би било претттоставит и Да је наставким плановЈгма донетим у статутима претходило бар у грубим цртаmq донотење на!ставlНlИх програма. Али м и н емамо ниједан пример таквог решења» што је у многоме отежалр стање садашњих наставпих планова', где Је низ предмета спојен или* раздвојвн вештачки, без одређене програмске концеп ције и подлоге. Све н ас ово упућује да се У следећој школској годинм opinjeHTiiшемо на решавање и израду настаlвних програма чвр шће и непосредније, како би наше статуте учинили стабилнијим и трајнијим.

ОЛАКШИЦЕ СТУДЕНТИМА

Друг Милан Вукос, досадашњк глзјвни и одговарни уредник „Студента” одлази на нову дужпост. Колек тив „Студента” му захваљу је на шетовом досадашњем раду и залагању и жели још више успеха на новој дужности. KRATKE VESTI IZ INOSTRANSTVA TUNIS: U znak solidarnosti sa borbom АШгаса za siobodu, nedavno održani IV kongres Nacionaine unije studonala Tunisa odluflo ]e da proglasl Jedinstveni štrajk gladu svih studenata u Tunisu. ★ U sastav NGET-a (Nacionaina unija studenata Tunisa) uiaze i ercdnjeftkolske organizacije. Na posledn јеш kongrcsu Unije, međutim, javile su se jaike tendencije ta njihovo iskljnčenje. Posle jednodnevne diskusije u kojoj su srednješkolci izneli niz übedljivih argumenata protlv ovakvih nastojanja, Kongres je odlučio da srednješkolci, ali ipak samo viSi razredl ostanu u Unlji.

Ускоро питаиће превоза студената за Студентск и град Сиhe коначно рвшеио. Од 3 октобра за Студентски град саоCpahahe четири аутобуса који превозе кскључиво студенте који имају претплатне месечне карте. Да би превоз био што бржи о«и се неће заустављати на успутпим станицама. У току октобра Градско саобраћајно предузеће добиће ј|ош пет ноеих аутобуса из „Гошкl»е” фабрике који he cađ6paharn на линиЈи 36. У току новембра и децембра добиhe Студентски град Joui 10 нових аутобуса из Фапове фабгике. За куповину ових ауто буса Народни одбор града Београда дао Је помоћ од 135 милиона динара. д а би се избегла гужва и непотребЈго задржавање „Лондоици" коЈи су до сада саобраћали на тоЈ линиЈи 6mh e замешени новим мо дерним аутобусима. 20 октобра већ треба да прораде тролеЈбуси за Земун, и св и аутобуси коЈи саобраћаЈУ на тоЈ линиЈи cao6pahah« такођо на лишији 36. Поред свих решења постоји Још Једна могућност да се донекле ублажи тешко стање cao6pahaJa на овој лимиЈи, нарочито у оним

Засада студентски аутобуси а у току идуће године и тролејбуси за Студентски град На почетку нове школске године интересовало нас је шта је све у току лета учињено и шта he све да се уради на решавању студентског проблема који интересују наше читаоце. У овом броју доносимо информације које су нашем сараднику дали друг Властимир- Поповић, директор Градског саобраћајног предузећа и друг Драган Јовановић, претседник Универзитетске комисије БУС-а.

Јутарњим часовима када студенти наЈвише путују, од 7—9 и у поподневииlм часовима од 13—Ј5. Оеи аутобуси коЈ и превозе радкике на посао у индустриским ирајевима Београда од 5 —6,30 Hehe се вракати у гаражу већ he се и они од 7 часова бацати за Студентски град. У току 1957 године и Студент ски трад he Сити повезан тролеЈбуском мрежом. Ових дана ради Једна комисиЈа састављена од претстаеника ГАСП-а, Управе за путеве и Народног одбора општине Нови Београд коЈа he иаградит и елаборат за изпрадњу ггута од Подвожњак а до Студентског наоеља. Овај пут коЈим се за сада одвиЈа caoCpahal нема чврсту подлогу, возила су тешка и често долази до квара на н>има. Нарочито болна тачка овог дел а пута Је Подвожњак. Изградњом пута v дужини од 1600 м биће коначно решен проблем саобраћаја за Студентски град и чктавог »асеља Општине НОги Београд.

Generalna skupština IFMSA održana u Beogradu

Od 24 avgusta đo 1 septembra ove godlne održan Je međunarodnl kongres stuđenata medlclne' JFMSA u Beogradu pod pokrovlteljstvom Clana saveznog Izvršnog veća, đruga Mome Markovlća. U radu Kongresa ućestvovall su pretstavnlcl studenata medlcine Iz ćetrnaest zemalja Evrope, Azlje l Afrike. Za novog pretsednika JFMSA izabran Je pretstavnlk francusklh medidnara. JugoslavlJa je po trećl put dzabrana u IzvrSnl komltet JFMSA. Na Kongresu se pored ostalog vodlla 1 dlskusija o ođnoslma JFMSA 1 MSS-a. lako čisto stručna organlzaclja JFMSA nlje se sasvlm stavila u apolltlćnu pozldju. Osećao se nalme kosekovskl uticaj, odnosno vezlvanje JFMSA za COSEC. Na kraju izglasana je rezoluclja da se požalje Jedna delegacija u SSSR, Јег se smatra da ako se postgne Sporazumi sa SSSR-om, tlme Je гебеп ođnos Između JFMSA 1 MSS-a, odnosno prl_ stupanie istoćnoevropskih zemaIja JFMSA. U razgovoru sa rukovodlocima JFMSA bivši pretsednlk Anders Moberg rekao nam Je: JFMSA Je pokazala da Je

Јака organizacija. Sada ona nlje samo evropska organlzaciJa. već Je organlzaelja svetskog Nama su prlstupdle 1 zemlje Iz Azije 1 Afrlke. Rađ Generalne skupStlne se povećao. Pokazalo se <ia poetoji га-

zumevanje Između Zapada, Severa 1 Juga. Hoću da Istaknem naroćito da nlkada ne suđlm o onome Sto čujem, već Sto vlđllfn. U Jugoslavlji naISU smo na gostoprimstvo 1 Jubaznost kako nlsmo dosada vlđell u

druglm zemljama. Organizaclja Kongresa je bila odlična.« Novl pretsednlk Džerald Filips je izrazio nadu da će doći do saradnje sa studen« tma Iz Istočne Evrope i podvu-# kao da pređ JFMSA-om atoje kjupnl zadacl obzlrom na broj zemalja članica. • м. c. в.

Na sllci đesno pretsednik IFMSA Džerald Filips

Широке могућности за образовање студената ЦЕНТАР АКТИВНОСТИ У КЛУБОВИМА

После шире анализе општет идеолошког образовања нашег просечног студента, показало се да )е н>е гов степен и квалитет неза довољавајући и да треба учинити све како би се створиле могућности за једну ширу акцију на том плану. Полазећи од тога Комисија за идеолошки рад формирана при универ зитетском комитету предлаже отварање нових дискусионих клубова и група. Тако би се иницијативна група професора и студенатд са Филозофског, Прав ног и Економског факултета, бавила изучавањем рад ничког покрета. Ова група би се касни>е претворила У клуб који би преко свог одбора сарађивао са Инсти тутом за међународну политику и привреду и Коммсијом социјалистичког са веза за међународне везе. Клуб би водио јавне дискусије у оквиру читавог универзитета па и шире. Студенти историске групе и сви други који се баве и интвресују социологијом, могу приступити клуСу за изучавање радничког

покрета, у првом реду на београдском универзитету. Уз минимална материјална средства за прикупљање нових материјала и уз свестрано коришћење nocrojeheir материјала, клуб би могао, у току свога рада, да систематок!? обради историју студентског покрета. Осим тога комисцја пред виђа серију предавања са дискусијом на тему; „Перспектива развитка производнг/јх снага У свету’’ и „Проблеми међународне по деле рада”. Оваква предавања дискусије би омогућиле преброђавање површне и«форматив н ости код студената која се изражава у фразирању. о новим односима у производњи и новим производним процесима. Такође се ггредвиђа дискусија на Архитектонском факултету „О архитектури Београда” а на Природно математичком „О дијалектици природе”. Комисија је предвидела посебан идеолошки курс за младе' комунисте Посеб ну пажњу привлачи клуб за изучавање естетских проблема. Потреба за јед-

ним оваквим клубом евидента је не само на универ зитету, него и у културној јавности уогшгте, јер је данас недовољно рних који се, на озбиљној теоретској основи баве проблемима естетике, док је број „радозналих” исувифе велик да би се могао губити из ви•да. Клуб би требао да уједини снаге са Универзитета и културне јавности које би биле довољно аутори тативне и спремме да развију млади кадар који нам у овој области недостаје. Овако замишљени клубо ви и групе имали би пре свега практинно-политички знача) С друте стране, захваљујући томе што he у раду клубова унествовати и професори, клубови пружају могућност студентима и професорима за ефикаснију. научну делатност. Јер материјали и литерату ра која he битм достутта клубовима често нису доступни сваком појединцу из простог разлога што их нема довољно. Остаје Још само практични део остварити замисао идеолошке комиоије. > М. П.

ПЕРИОД ПЛОДНЕ АКТИВНОСТИ

(Наставак са прве стране) Нарочито се истичу културно уметничка друштва завидним успесима на овом пољу. Тако је београдски „Бран ко Крсмановић” са овојим .хором на интернационалном концерту полифоне му зике, у конкуренцији 36 хорова из Европе, осеојио два прва места, на фестивалу студентских хорова У Минхену ово друштво је освојило прву награду, а гостовање његовог фолкло ра, у Паризу и Лилу, било је такође ванредно успешно. Загребачко културно уметгшчко друштво „Иван * Горан КовачиК'’ такође ради са видним успехом. Ње гово позориште је на међународном фестивалу у Ерлангецу постигло према оцени стручне критике посебан уопех. Ово позориште је у самом Загребу поређено са професисхналним позориштима у Хрватској, а на фестивалу у Италији стало је у ред водећих гру па. Његов ансамбл народних игара у Монпељеу се уврстио у ред најбољих учесника. Сличне, ако и не тахо велике успехе постижу и остала културно уметничка друпггва на универзите тима у земљи. Сем тога, веома се напре довало у ортанизовању спортоког живота и данас има 282 спортске студент-: ске организације. Многобројне су, затим, организа ције за техничко васпитање студената, организације Феријалног савеза и остале. STUDENT

3