Student
INDEX Društveno upravljanje u koprodukciji 8 pravom se može re6l ta skupStlnu Fllozofskog lakulteta <Sa J» to druga neuspel* koprodukeija koja se posle godinu <Una ponovlla na Istom mestu. Izvesna neodgovornost Je počela Jođ u prologu, nagoveštavaju-61 traglCan zavrSetak. SkupSUna J* zakazana u sall rektorata. АИ kada su učesnlcl poCeU.ds prlitižu, dofilo Je, posle nečlje mudre odluke. do seobe u amflteatar »Narođnih heroja* (valjda da bl svl ućesntcl IтаЦ mesta). U novoj dvoranl se čekalo ravnih 50 minuta đa Još »neko« do_ đe. Dekan je najzad otvorio skupStlnu. SiuSajućl IzveStaje nlsam mogao da se oslobodim utlska, da Je nedostatku ikolskog prostora prlpalo nesrazmerno najviie prostora. Pa ipak se neslavno završlla t* duga borba za proširenje ikolskog prostora, .(Jer dosad nlšta nlsmo još doblU), Clje su trtve postaU 1 saml nj**l pobornici. S druge strane dnietveno upravljanje na fakul. tetu zasnlvalo se na prindpu neravnopravne koprodutccije. OStećena strana blll su razume se studenti. U to se može uveritl svako ko je slušao izveštaj Dekanata. Drukćlje se nt bl moglo 'nl objasnlti ćinjćnlcp: studentskl pretstavnlk nije pozlvan na vlše seđnlct fakultetske uprave 1 raznlh komlslja na kojima su pretresana valna pitanja a koja su se ticala samih studenata (izrada statuta, nastavnih planova I s!.); kada je izrađen naprt statuta đat Je na diskuslju samo 15 dana pre njegovog izglasavanja; 1 najzad ocenjujućl rad fa_ kultetskog saveta za studentskog pretetavnka je milozvućno геCeno da Je blo marljlv 1 prllježan. Vrebe bl bllo da se druŠtveno upravljanje na Fiiozofskom fakutetu prestane smatratl koprođukcljom. Posle proćitanog izveštaja pret sedavajućl je otvorio diskusiju koja se završila kao što Je 1 poćela ćutanjem. Odlazeći sa ove skupštine u Cudu sam se pltao gde 11 su oni sllni studenti 1 aslstenti koli su u ovo] Istoj đvoranl na Konferencijl saveza komunlsta rilo’ofskog fakulteta maj« ove god ne. vatreno гаspravljaii o problemlma fakulteta 1 o međusobnom odnosu starljeg i mlađeg kadra?
М. Petrović |
Međunarodna saradnja SSJ
Polazeći od odluka II KonSfrosa, Savez studenata Jugoslavije se borlo đa razvlje i uspostavi Sto uspešnlju sarađ n Ju i prijateljske odnose sa naclonalnim stuđentskim uni jama I rarličitim međunarođ nim studentskim organizacijama. Savez studenata Jugoslavije se preko međunarodnih studentskih manifestaciJa, koje je organizovao u Jugoslavlji. povezivao sa na-
pađaju periodu hladnog rata i kojlma više nema mesta u novonastalim uslovima među narodne sarađnje. Na 111 Kongres Savez stuđenata Ju goslavlje izlazi kao organizacija koja uživa dostojan ugled među stuđentima u svetu. To dolazi u prvom redu
raznovrsnosti, tako i po svom sadržaju bila vrlo plodna i uspešna. Ona se karakterišc proširenjem obima, oblika i sadržaja. SSJ ođržava danas redovne veze sa 83 nacionalne studentske unije. Saradnja sa nacionalnim studentskim unijama bila je uvek u prvom pl-anu naše međuna rođne aktivnosti i nosila obe ležje univerzalne studentskc saradnje. Siroki kontakti sa inostranstvom Oblici naše sarađnje sa nacionalnim studentskim unija ma bili su vrlo raznovrspi: redovna koresponđencija, raz mena informacija I studentske štampe, učešće na semlnarima, kulturnim i sportskim manifestacijama. razme na studentskih grupa i pređa vača, organizovanje ekskurzi ja, raznih akcija, stručne praks« kao i saradnja između univerzitetekih organizacija. U perlođu između II 1 111 Kongresa 7.038 članova SSJ učestvovali su na raznlm međunarodnim stuđentsklm manifestacijama u 31 zemlji. U isto vreme u Jugoslaviji je boravllo 8.172 studenta iz 55 zemalja, Pretstavnlcl SSJ u-
pređnim studentskim рокгеtima aktivno potpomažućl na Роге i nastojanja za prevazllaženje pođcljenosti studentskog pokreta u svetu, đoprinoseći tako sarađnji i prijateljstvu studenata. U sarađnji sa nacionalnim studentskim unijama. različitim političkim i međunarođnim stu organizacijama, Sa vez studenata Jugoslavije je uvek polazio od toga đa ta sarađnja bude zasnovana na prlnciplma jednakosti potpune ravnopravnosti. uzajamnog poverenja, razumevarija i poštovanja. Univerzalna saradnja Savez stuđenata Jugoslavi|е se uvek zalagao za univer zalnu studentsku sarađnju lišenu svakog političkog uticaja bilo које grupe zemaIja, boreći se protiv oblika, formi i metoda međunarodne stuđentske sarađnje koji pri-
kao rezultat opšte poiitike, stavova 1 principa kojima se rukovodi Savcz stuđenata Ju goslavije. sledeći politiku svo je zemlje koja j? danas podjeđnako cenjena od svih narođa sveta. Međunarodna saradnja je, kako po svojoj
Redovne veze sa 163 naclonalne studentske- unlje Ргеко 7.000 studenata boravllo |е u lnostrans f vu Veliki ugled u svetu 8T72 strana studenta u Jugoslavljl
čestvovali su na 38 važnijih međunarodnih studentskih konferencija 1 kongreso kao gosti Centralnog ođbora SSJ. Našu zemlju eu posetili studentski rukovodioci iz Francuske, Engleake, Italije. Sved ske, Finske. Norveške, Austrije, Zapadne Nemačke, Skotske, Svajcarske, Cehoslovačke, Poljske- Bugarske, Rumunije NR Kine, SSR-a Burme, Indije, Inđonezije, Cejlona, Malaje. Sirlje, SAD, Kan-ade, Izraela, Argentine, Urugvaja. Paragvaja itd. U periodu prošlog kongresa uspostavljene su ponovne veze sa organizacijama u zemljama Istočne Evrope, koje su đošle na inicijativu nacion-alnih stuđentskih organi zacija tih zemalja. Saradnja sa Azijom 1 Afrikom Posebne napore člnlo Je SSJ za što uspostav Ijanje ođnosa sa stuđentima Indlje. Burme i Indonezije, kao 1 sa stuđentima đruglh aziskih I ofrlčkih zemalja. U toku 1954 g. uspostavljene su veze sa studentskim ruko vodiocima Burme. Indije I Indonezlje. Našu zemlju su
posetlli pretstavnlci studentskih organizacija ovih žemaIja. Za nas i đalje ostaje kao Jeđan od naših glavnih zađataka na polju međunarodne aktivnostl uspostavljanje žto Sirih odnosa sa studentima Azije i Afrike a naročito sa ekonomski nerazvijenim zemljama. Raznovrsna aktivnost SSJ u periodu između đva kongresa organizuje u zemljl niz značajnih međunarodnih stuđentskih manifestacija od kojih ćemo spomenuti samo neke, Godine 1954 SSJ je огganlzovao radnu akciju na Novom Vlnodoiu na kojoj su • učestvovali studenti iz Svajcarske, Svedske, Nemačke, Norveške, Finske, Francuske* Danske. Austrije i SAD. Zatlm, međunarođna studentska nedelja zimskih sportova, održana Je na Jahorini 1955 g. Učestvovali su studen ti iz 9 zemalja. i Prva međunarođna stuđent ska konferencija o kulturnim aktlvnostima održana je 5 januara 1955 godine u Ljubljani u prisustvu đelegata 9 nacionalnih studentskih unija. Zatim eu održani mnogobrojni studentski seminari kao međunarođni susret u studentskom centru u Dubrovnl ku proSle godlne. Zatim međunarodni seminar za studen te medicine u Beograđu* susreti u Ljubljanl itd. Jugoslovertski studentski savez za Ujeđinjene nacije i Savez stu denata beogradskog unlverzi teta, organizovali su ođ 28 jula đo 10 avgusta ove gođine u Dubrovniku u Međunarođnom studenskom centru, seminar o aktivnoj I mirolju bivoj koegzistaciji država, kome Je prlsustvovalo 75 stu denata iz 17 zemalja. Ovo su samo neki od mnogih I razllčitlh kontakta koje je SSJ Imao sa inostranim stuđentskim organizacijama 1, kao što se vidi međunarod na aktivnost SSJ je danas ve ća nego ranijih godlna. |
Тешкоће у избору ректора
Скупштина Веоградско! универзитета и послв другог сазипања није успела ла окупи пстребан кворум Да би се избори за ректора и проректора могли обавити, Чудно је да од 2277 нрофесора, доцената и асистената ннје могуће окупити кворум од 434 учески ка скупштине.
ЗАПИСИ ИЗ НАШИХ ДАНА МАРТИН ПОЉУБАЦ
да се на сећање не треба превише ослањати ни онда, када је оно боље него ли је моје. Ако је време свакад пријатељ идеја, чињеница понекад никако није. Док трају оне врло често нестају. Шта ‘више, рефлексијом кроз време са знања не само да скоро увек не добијају на тачности, већ не добијају ни на јасноћи. Па ипак, чини Ми се па овога пута нећу погрешити. бар не много погрешити, по верим ли се сећању колико се сећам нигде не читах хвалу Навици, никад не сретох човека ксји би неотступно хвалио Навику. На супротне ставове. пак, не наилажах само после богзна колико дугог тражења. ни у књигама, ни међу људима. Отуд, несумњиво, изнеиађење, велико и још мало па непријатно изненађење. када, пре неколико вечери. читајући по трећи или четврти пут најмање. на прескок, ззбаве ради само читајући „Ђаво у телу“, нађох кроки праве оде скоро Навици; „Највећа задовољства не налазе се у новини већ у навици I ', пише Ради-
,ге откривши ча Мартиним уснама пољубац. То ме, кажем малтене неттријатно као свака неочекиваност. уосталом-изненади, па, бранећи свој вечерњи мир записах. на дну странице, само. да не веру-Iем да he највећа задовољства v навици наћи онај ко ји ју је већ секао. Да чак не веоујем ла такав човек уопште може наћи у њо,l задов.ољство. И потрудмх се да сматрам инцидент ликвидираним. Мбђутим, сутра у новина ма. у неком чланку чији наслов више не знам, а нисам га ни знао одмах пошто га прочитах, у неком чланку чију садржину више такође не знам, а нисам 1е такође знао ни одмах по што га прочитах, у’ нексм. дакле, за мене посве безначајном чланку, налетох на фразу која остаде у мени „а затим и стипањем чул турних навика". На њу се, неком чистом вербалном асоцијацијом, механичком. форма листичком, надовеза оно што синоћ лежерно хте дох ла заборавим. зпбпуда, како пресудих, још јепна заблуда уствари веома врсног психолога какав беја-
ше тај један двадесетогоди шњи пријатељ Коктоа и Пикасоа, и. осталих будућих надреалиста који писаше углачане александрин це. А онда схватих да Радите има права,' намах, скоро запањен закључком до кога дођох. Разумех да су задовољстаа оно што навикнемо и да то није грађански. Иако има таквих навика, иако их је, таквих, много било, толико да се навика изједначивала са грађанским, што је био природан, ма да, и онла, неоправдан гест. И да се Навике треба сетити. да је се, уствари, ње већ сетило, и да је тр*еба пазвати њеним пменом. И да треба још више, Још много више учинити да стекнемо културне навмке. Преко друштвених клубо ва, наравно. Али не само преко њих, као што Је досада скоро свуда био то случај, као ни само преко слободних катедри, као што he скоро свуда по свему судећи, отсада то бити случаЈ. Зашто ме у аули мог факултета не би данасг дочекало укусно заиста укусно обавештење о томе
да he вечерас за моју годину бити предавање тога и тога филмског критичара о том и том филму, који he мо сутра вече сви заједно гледати карте не мооају бити јефтиније него су обично! —, а да he се прекосутра, у присуству тог истог филмског критичара одржати дискусија о том филму? • Или, када је већ реч о филму, зар се не би могло ва нашим огласнии таблама прочитати и обавеипење о трме ла је Кинотска за студенте организовчла циклус предавања са пројекцијама одговарајућих филмова'О историјату филма, о појединим кинематографијатча, о појединим режисерима, на пример? Можда Је Кинотека предусретљивиЈа, односно мање меркантилна сд београдског Предузећа за изнаЈмљивање филмова, коЈв гту дентском биоскопу у згради техничких факултета лаЈе на приказивање само репризие филмове. То би, све ми се чини, на ви ку да гледамо филмопе, претворилб у навику да културно гледамо филмове. Наравно, ако се од Једне до
друге овакве приредбе не буде чекало по годину дана... • Не би ли свако, или да не будем претерани оптимиста, бар скоро свако, отишао на концерт о коме му Је дан раније говорио таЈ и таЈ му зиколог и на коме he бпти његове колеге са године, са којима he моћи да измења утиске. Даље, зар се не би многи од нас заинтересовао за свет боја на сликарским платнима после обиласка оних инстпуктивних изложби УЛУС-а коЈе нам он понуди да их пренесемо на факултете, ево, има од тога скоро гопину дана? Или, послс ппедавања, не после предавања, погле разговора са сликарем коЈи је отворио своју гГЗложбу? Мало ко, затим, не би прочитао роман, књигу при поведака, збирку песама или есеја о којој би претход но могао да чује од њеног творца или њеног преводиоца. И тако даље, и тако дал>е. ПостоЈи хиљаду и Једна форма за образовање Нави ке на културу, а међу њима много, много инвентивнијих него што су ове којв наведох. Међзггим, користило се Једва десетак: отуда, Јер оне постадоше униформе, како то каже један наш, по свом виспреном духу, итекако позаат, књижевни критичар, неза-
интересованост за све напорв ове врсте. Незаинтере сованост која место да оптужује, дуго беше а понекада је и још увек параван за који се криЈе ако не ништа друго, а оно бар грдна неумешност.Зато,... па закључак се сам намеће: треба имати воље и смисла и истрајности и скоро ништа више није потребно. Услова има, заиста има, ма да су, руку на срце, још поприлично далеко од идеалног —ч често се например, заборавља да је стварање правог инте лектуалца, интелектуалца а не само стручњака свор ' посла, и дужност школе, (што је констатовано и увоћењем слободних катедри). Не могу да заборавим савет дат бруцошима дат пре неколико година на једном од техничких факултета: студент нб сме да рали осам сати дневио, он треба на цаду да проведе осамнаест сати на дан! Ако је ово и била више концесија сти.ђу него стварно убеђење тог, иначе одличног, старог про фесооа није се требало чути. Па ипак кажем услова има. Треба их искористити. Да се створи Навика на културу. Пр. П.
STUDENT
7