Student

DRAGI I MILI TEKSTILI

Evo i Jesenl. Osiromašlli smo. U пабој ulici je takc divan drvored i skoro svakc drvo izgubilo lišča, kroz ргоzor se viđištura slika prL rođe. I zaista, drvo i nije drvo ako se ne odene, A čovek? Zna se da odelo ne Mni čoveka, ali to je već niskostanđarna геčenica. Kođ nas je standard već tako visoko da one somotske fraze o beznačajnosti ođela ne mogu uopšte da se više primaju sa razumevanjem. Ljuđi u tvidu pišu danas I u novinama. Jeđan potpuno novi velegrađanski pogled na svet 1 na odnose među Iju dima ulazi I u naš javni гаzum. Zar nije prošlog prole-6a jedan mlađi novinar strogo predložio da se zabrani ulazak u pozorište svlma onima kojl nemaju kravatu. Nismo valjda deca! Ugleđni dnevni list sa milion čitalaca, napisao je: »Mi sli se đa muž ne mora uvek biti u novom pdelu i da ne mora naročito pazitl na odevanje. Ali to Je grozna zabluđa. Brzo će žena prestati da voli čoveka ako nije elegantno ođeven.« Bez obzira na tvrđnju đa se to može »sa malo truda« sprečiti odevanjem, ostaje činjenica da đanas u novinama zdrave tvidmisll prvoklasnog kvaliteta fpipnite samo), o odnosdma liudima, postaju vrlo moralne. Ako ne verujete na reč da je nastupilo ozđravljenje naših proleterskih psiha, pogledajte jedno pismo uredništvu. Psihoplsci su divni Iju di koji dobrovoljno uzimaju na sebe tešku brigu borbe protiv prekršitelja zđravog razuma. Negđe slave pesnike, I umetnike, ali šta su ti pesnici i slikari, (naročito ovi moderni) dall zajednici? Ništa. Jesu li poučili koga, jesu li raskrinkali koga? Nikoga. I zašto jh slave? Treba lo bi slaviti te Ijude koji sa truda pišu pisma uređ ništvima. Spomenike im treba đizati. Evo onog lepog pisma: »Druže uređniče, Ja, moj muž Milan, moja sestra, njegova svastika, Verica i moj dever Stanko, sklonili smo se

23 o. m. t g. u vrata hotela »Moskve« kad nas je uhvatila kiša. Da ne blsmo upropastili tekstile, odlučili smo da odemo taksijem đo Slavije u ulicu Ivana Milutinovića 33-a gde i stanujemo, na ргvom spratu. Pozvali smo telefonom taksi sa stanice kod »Balkana«, Surovi i bezobzir

ni Sofer rekao nam je; dođite ovamo to je eamo sto metara. Protestovali smo jer nismo hteli da uništimo tekstile. Posle duge prepirke, taj šofer je došao do nas kolima govoreći: baš ste ml velika gospoda ,ne možete sto metara peške. Ovo je druže uređniče ктајпја drskost, јег nije u pitanju bila naša obest, tek valjđa nismo mogli dozvoliti da uništimo tekstile.« Nekađ su se Ijudi bojall za čast i za -obraz. a danas se kao što iz činjenica vidimo, bojimo za tekstile. Nekad su se Ijudi bojali da ne okaljaju parče kože, takozvani obraz, a sađa se boje đa ne oka Ijaju tekstile. Danas su tekstili umesto kože. I to vrlo debell tekstili. Taj tviđ je bogme veoma debela tkanina. (Pipnite samo). I zato nam pretstoje znatne promene u ponašanju, osećanju pa i izražavanju. Otkako se karakte'r zamenio odelom počeće đa se menjaju izreke. Evo kako će to biti. Рге se govorilo: m on je jako mio i Ijubaaafc sada će se govoriti; je

I govori francuski. Umesto: »kako je ona vesela!« uzvikivaće se »što joj je haljina šarena!« A za devojku slobod nijeg ponašanja neće se govo riti »raskalašna je«, nego će se u poverenju šaptati »psst, zamisli, ima crvenu bluzu«. Niko neće biti lud da kaže »časti mi«, nego će se sasvim u đuhu novog vremena govo riti »tako mi novog ođela«. Stariji Ijudi više neće znati za svoju omiljenu izreku: »cm ti obraz sine!« To će se promeniti u: »gle, košulja ti se isprljala od sramotnih đela«. A kad se ргеко novina budu odricali neće govoriti: »odričem se svog sina i on ni je više moj sin (verovatno mu je sada deđa. Naša primedba), jer je oekarakteran i pun mržnje«. Ti oglasi biće sasvim drukčiji: »odričem se sina jer ima poderane rukave«, A roditelji čiji sino

vi buđu Imall 1 pocepane đonove bacaće anatemu na svoju decu i plakaće plaćajućd u crkvi da se otsluži mo lepstvije za pokoj duši živog deteta. Izjave Ijubavi biće vrlo skladne: »o te tvoje svilene oči. bisemi zubi, somotska kosa«. Kao što vidimo tu se neče odmah primetiti razlike, ali übrzo će u potrazi za snaž nijim metaforama izjave postati ovakve: »o te gabardenske oči, ta porhetska kosa i ti zubi kao najlepša dugmad za bluze«. Niko neće biti lud da kaže »srce moje«, govoriće se sasvim u skladu sa poezijom odevanja, »suknjo moja«. A kad dragi bude setno i zaljubljeno govorio опе tragične reči koje su nekada glasile »i život ću dati za tebe«, uzdisaće ovako: »i tekstile bih dao za tebe«. Samo tu če biti i malih nezgoda. Јег sađa svaki čovek može reči: »i život bih dao za tekstile«. jer život je neka vrednost, ali kako će u skoгој budućnosti moći da se to kaže? Tek valjda se neće suprostavljanje vrednosti izvoditi ovako: »I tekstile bih dao za tekstile«. Ali i to će se valjda već nekako urediti na sveopste zadovoljstvo naše štampe i velegrađanskog morala. R. P. .

Pismo brucošu

Dragl lafovi, muSki t vl ženskl, đuboko sarn blo plpnut s noć kad vas viđim kako peglate štraftu. Stajao sam sa clmer Mlkom Flegmom na ulazu u Indeks.kad ste dolazili za potpis i overu semestra u blfe. Stojimo nas dvojica a vl nam mašete konjsklm reoićima. hladite nas leptirkama kao lepezama. a kad ste zaigrall, lest malo provincijskl. a ja vikhem Mlki: More ne đremaj šljivo, nego zevnl malo pa vidi na kome će da ostane carevina. E pa đimut sam 1 zato da vam se javim. da ml Je savest ćlsta riobar savet vredl bar jeđnu duplu advokatsku Sljlvku a i sve Sto ieti nlje galeb. Nisu ovo Bačvice, pa ždrakaš dan-dva i posisaš trfrt ku i tehniku 1 već sutra veće zaigraS u tehnikoloru na prednii blokej, jok. ovo је ovde beogradska rupa, kilzav teren, Svršismo posao. Upisasmo se fala uredbama 1 đrugim podzakonskim aktima. Ko im je kriv kađ im stao kliker pa se ne sećalu Trolanskog rata. Vi bar znate bio Je рге Kiparske bune. Uvukli Troinci ždrebca 1 on tm đođe glave ko hellkopter golubaćkim muSicama. Gleđam vas na pravnom 1 ekonomsteom oneednuta Тгоја. Konl Ceka na vratima. a na njemu plSe »Nema prilemnih Ispita« pa premazano farbom za ciglu da se kao ne bi videlo. Kad liulinu kiša spade farba, prođe upls 1 Troja prepuna. F kađ ste sad u kući a vt r.emojte iz cuga. pun kantar pa stalno u aut. Drmnite 15 đana na pređavanja nek vide da ste željnt poznanstva sa profesorlma, da želite da se uštimujete u sređinu. Poštuite onu narodnu: slušaj startjeg nlegov mozak fma trl talasa đužlne«. Kad vam dođe LJublša-čeSator. apsolventskl poslanlk kod »Tri šeS : ra«. oh izvinite to Je ono kafanče gde Je kelnerlca T.eoosava točila brlju onom književniku Sto Je ujutru dolazlo bez pantalona na traslranje gria. i zaspe vas najnovijim Stosovlma Sto se prodaiu u zimsko rađno vreme đibiđus bađava 1 po sniženim cenama kao zimska turSiJa na Palllull. Gutajte, žderite bez zadavljivanja nagazite možđanu masu, nek stane Sto vlše Stosova naleto ćete kući pa nemojte da me obrukate. Nemojte da vam kažu: magarac u Carigrad. Magarac lz Carigrađa samo vam se suknja izdužila I pantalone suzile. Neklm zvekne plvsko burence od iznenađenja. kad im ispričate gde Je koja krivina u Beogradu 1 kakve su boje plafonl kafanski. Poče da dosađuje klša ovlh đana kao kondukter u trolejbusu pa se ne osećam dobro, a i Još traje ovaj ispltni rok, pa me svako veče po Jedan sat Streca savest apsolventska, to vam Је kao papadać kad-kad te uhvati, all ređe Je to, inače bl vam Još plsao. Kao Sto vidite nlsam đobro sa zdravljem. Fala vam na zapitkivanju. pisaću vam nemojte mnogo da se brlnete. Ja I Mika ćemo da izdamo »Vodlč kroz Beograd za brucoše«. Moja skromna autorska malenkost vam garantuje sva obaveS.tenJa, svl Stosovi. sve veze . pornografija, kako ćete utrošltl vreme, gde ćete oplemenitl dušu, sve rupe, sve Igračice za široku publiiru 1 svl folovi za pisma tati biće u njemu. Sad mi ostajte u cik-cak vaS Pera apsolvent PS. Od idućeg broja čitajte »Vodlč kroz Beograd za brucoše«, od Pere apsolventa.

Stao sam u red...

Neko геСе za ovaj vek da Je vek tehnike, a Ja bih rekao da je ovaj naš vek vek redova. Iđem neki dan ulicom 1 vddiim vagu, Hajd baš dg se Izmerim. Табпо 63 kila, kaže čikica a ja počeh preturati po džepovima đa nađem 5 ddnara. Kad sam platlo 1 okrenuo je iza mene Je bio red od 3—4 čoveka kojn su čekall da se izmere. Pomislih ovako šta nema ni u EngleskoJ. Krenuo sam tako Jednog dana da upi Sem semestar. Nisam čekao nlgde na red za doručak Jer ja rađlm redovno JutamJu gimnastiku. kako reče Jedan moj kolega preskačem doruCak. Naravno pred Sekretarljatom Je bio red, odnosno gužva, lako je danas već četvrti dan up'sa. Stanem u red, slegnem ramenima 1 promrmljam nešto na račun upisivanja. Prošlo Je dobrlh 2 sata a Ja sam bio još daleko od carskih dverl. Ređ Je bio nešto đeblji, a svaka Jedinka iraala Je po nekoljko Indeksa više. Pošto su Iscrpljenrt svi razgovori o fudbalu, ispitima, vremenu itd., prešlo se na opisivanje sličnih događaja, odnosno čekanja, sa obaveznim napomenama da su ovi u Sefcretarijatu totalno neeposobni, spori 1 tome slično. Ja se setih čekanja od clglo 7 sati za bonove u »Vera Blagojević«. Eh. što je to bllo čekanje! Stajala Je pored mene jeđna smeđa koleglnica. Imala je vrlo interesantne oči... 1 naravno uplatio sam za Gajret gde 1 ona. Posle sam je vldeo sa Jednom momčinom na ručku. Rekao sam. važan je stll, i nastavio da jedem pasulj. Sad znate da je taj dan bio ponedeljak ili petak. Dok sam tako razmišljao o prolaznosti života jeđan džin od dva metra reče, pardon i stade ispređ mene. Ja sam. ga vrlo IJubazno upltao dall je bio tu u redu ranlje. Jesam, svi će ovl da potvrde pa pogleda na one ispred sebe. Onl su mudro klimali glavom Јег Ih se to ama baš ništa nlje tlcalo što je on stao iza njih, a i ja sam zaćutao Јег to isto bi 1 mene mogll đa upitaju oni iza mene koje sam uspeo đa obrtđem. On, to Jest taj đvometraš, počeo Je sađ da trese neke vlcevd 1 da se vrpoljl tako da

sam razmlšljao sta če Wtl sa mcj im nosem ako ga dohvatl laktom. Zalsta su Cudni Ijudi u redu. Jedan se zainatic pa puši li puši neku »Zetu«, duva onaj drtm u očd, ušl, пој 1 još pepeo mi stresa negđe t džep. Drugi uzeo da čita novlne, lepo ih Covek posadio meni na glavu, ko da sam ja onakt neki naslon. Ono jest đa satt mall, ali ipak nisam za omalovažavanje. Imam i ja frlzuru I ne volim da mi Je neko razbarušl. Kolega desno od mene j« tronutim glasom pričao kako ог uvek ima peh da kad dođe пг red prekidaju sa radom i prostc oseća kako će se to i đanas đe siti. Uzgred sam saznao da ovogodišnje brucošklnje na arhltekturi nemaju konkurencije Kad sam došao na red oko pob Jedan odgovorna ličnost za upi) imala je jedan kraći razgovoi preko telefona tako da sam iza šao iz sekretarijata u Jeđan : deset i pomislio na Plrovu pobedu. Sada me je čekao još sa mo red u menzi za ručak 1 go tovo za danas.

Lj. Jovanović

Fonekad pred đekanatom

И БИ БАЛ

(ДРУГАРСКО ВЕЧЕ „Б. КРСМАНОВИЋА“ ЗА УЧЕСНИКЕ КОНГРЕСА) И би бал. И бљешти и трешти. II гости никако да стигну. И паде ноћ. И киша се сручи. И заборави (умет ност је уметиост) домаћии на позвана госта. Конгрес мани врели глава пошто ка пу скројише себи, журно по кипш на вече похиташе другарско. И буде што бити не може. Док су се весела браћа домаћини шумно веселили, званци остадоше покисли да се пуше у фоајеу. Јер како су физичари пронашли, а ово другарско вече показало, два тела не могу у исто време да стоје на једном месту. И неко у фоајеу гласно изпече самптних стих Пиндаров „Што смо, то ми нисмо?“ И онда неко некако незгодио помену Перу Кривиду то ie изгледа овај наш Пера Правида, који у овом злу вакту би крштен. На слици се виде весели демаћини. Гости су прсд вра тима па их наша камера ни Је ухватила. ПС „На опрезу од човека свакад буди“. ИЗДАЈЕ САВЕЗ СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И АКАДЕМИЈА • УРЕЂУЈЕ РЕДАКПИСКИ КОЛЕГИЈУМ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МУХАРЕМ ПЕРВIГБ • УГЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАНИЈА БЕОГРАД, БАЛКАНСКА 4/IV, ТЕЛЕФОН 26-035 • ЧЕК, РАЧ. 1032—Т—227, ПОШ. ФАХ 542 • ШТАМПА „БОРБА”, ДЕЧАНСКА 31 • ТРОМЕСЕЧНА ПРЕТ ПЛАТА 180 ДИНАРА