Student

RAZGOVOR SA PRETSEDNIKOM UNIVERZITETSKE KOMISIJE VUS POJEFTINJENJE MENZI

500 STUDENATA BESPLATNO NA LETOVANJU T* PORED STUDENTSKIH BRAKOVA POMOC CE PRIMATI I BOLESNI STUDENTI DORUСак na fakultetima

1) 500 studenata besplatno na letovanju. 2) Pored studentskih brakova direktnu pomoć će prlmati i bolesnl studenti. 3) Doručak na fakultetima. NaS saradnik se obratio drugu Draganu Jovanoviću, pretsedniku Univerzitetske komisije VUS-a da odgovori čitaocima lieta »Studsnt« na neka pitanja koja su od naročitog značaja, Pitanje: U čemu se ogleda aktivnost VUS-a u toku prošle školske godine? Univerzitetska komisija fma iza sebe godinu dana plođnoga rada, a pre svega želim da istaknem da je ona opravdala svoju namenu i da je pravllno kanalisala pomoć koju je Savez studenata primio od ove Međunarođne organizacije. Njen je zadatak bio da prima i izdaje hranu kao i ostalu pomoć koju do'bije ргеко Nacionalnog komiteta VUS-a za FNRJ. Osnovno je bilo sprovesti đirektnu 1 opštu kontrolu da se celishodno i pravilno, po ustaljenom kriterijumu izvrši raspodela 1 đa рошоб stigne gde je najpotrebnija, u pravo vreme tj. kad je studentima najneophodnija. Do meseca juna smo primili fi 2.520 kgr prlrođnog sira, 24.670 kgr veštačkog sira, 59.812 kgr mleka u prahu, 62.876 kgr butera itđ. Ove clfre navodim zato da bl se konkretno mogla videti veličina ove pomoći kae i đa vam kasnije očito pokažem koliko je nama stalo da svaki student, a kome je najpo trcbnije ima obezbeđenu egzirienciju. Pitanje: Kako Je organizovana raspodela ove pomoći? Komisija ulazl u detalje nrganizacije raspodele imaiući u vidu stvarne potrebe nojedinih studentskih ustaU glavnom studentima Mčno ne dajemo već delimo "ostoranima, poliklinici, stuoporavilištima. Takođe smo đelili studentskim brakovima, a njih ima u Be'•''»radu 2000. pomoć sleduje i deci iz ovih brakova, Ova komisija će übuđuće naročilu pažnju posvetiti ovoj đeci к-зко bi im omogućila nor"olan razvoj. Preko Biroa ’o međunarodnu razmenu i '‘■' , 'iia]nog saveza komislja je T"!delila studontima znatne

količine, tj. 500 studenata je poslano besplatno na letovanje. Pomoć je davana svim ekskurzijama koje eu organizovale stuđentske organizacije kao i bolesnlm studentima. Pitanje: Kako će VUS razvijati svoju delatnost u ovoj Ikolskoj godini i koje konkretne aktivnosti predvlđa? Računajučl na stalne količine koje stižu Ja lično mislim a što se može potvrditi dosadašnjom praksom da će se cena koštanja u studentskim restoranlma smanjiti tj. učinićemo sve da studenti ne osete skok cena ma tržištu. Raspodela će se vr-

šiti uglavnom na istim principima, samo će se proširiti krug primaoca. Na pojedine stuđentske ustanove kao što su oporavilišta će se obratiti naroćlta pažnja, jer se uoćilo da su njihove potrebe bile znatno veće nego što im se dosada davalo. Stalno nam stiže pirinać, pšenica itd., do sada smo đobili preko jedanaest hiljada kilograma pirinća, oko šezdeset i osarn hiljadakgr. pšenice. 18.933 kgr sira i ostalo, što je dovoljna garandan broj strućnih knjiga, stavljene nam ciljeve. Moćićemo pružiti pomoć baš u one đane kad naše tržiSte bude oskudevalo. Sve VPS-e u Srbiji će takođe dobiti VUSovu pomoč. kao i fakulteti гг Novom Sađu. Tamo će ovo sprovoditl naroćite potkomisije VUS-a. U najskorije vre me ćemo огрЛ 'zovati đorućak na tehničkim fakultetima. Pltanje: Sem « branf, cla 11 pomoć VUS-a stlže još n kom obliku? Mi smo do sada dobill jedan broi stručnih kniiga, kojih kođ nas nema. iz međicine i tehnike. Sve se knjige dele sa KER-ovog ka taloga. Njih delimo biblintekama, institutima. a jeđino tražimo da one hudu pristupaćne pored profesora i studcntlma naroćito onim đrurovima koji spremaiu d’nlom c’-r» imite. Ovih knligo će u'9 'S'e biti sve više i nadaшо se da će to mnogo pomoći našim stuđentima. jer se radi o poslednjim Jr.danjima, a 1 njihova sadržina je zadnja reć savremenih đostignuća. Mile MILETIC

Drug Dragan Jovanović, pretsednik Univerzitetske komisije VUS-a

RAD KOMISIJE ZA ŠKOLSKA PITANJA OSNOVNO revizija nastavnih programa

OSNOVNI ZADATAK SSJ U NAREDNOM PERIODU U vrenienu Između dva kongresa porastao je broj studenata Kojl u kraćem roku završavaju »tudtje. Takođe pe povećao 1 broj dlplomiranlh, zatlm broj položenih Lspita, a porastao Jo i Intcres za nčenje 1 boljl kvalltet znanja. U proteklom periodu naša orj-anizacija je uspcšno uzela učeSća u druŠtvenom npravljanju unlverzitetlma 1 fakultetima. Fakultct•klm etatutlma postavljena Je samo formalna strana studija. Mcđutlm onl nlsu rcSili bitne taćke nastavnc problematlke. Njima Je velikim dclom sankcionirano postoieće stanie u orsanizaclji studijn. Suština se nalazi u izvođenju nastave i usvajanju Iste ort atrane st.nrtenata. Kvalltet studija nije bltno Izmenjen možo se rećl sađržaj-

no nije ni dotaknut. I poređ ohimnog, rada kojl Je obavljen, Izvršene su samo dellmićne izmene 1 sažlmanje pojedinih pred meta, ali se uspeh kojl Je u tom pogiedu postiguut može smatrati tek poćetnim. Zato se rad na revizijl nastavnih programa, postavlja kao osnovni zadatak SSJ u narednom perlodu. opStejuooslovenska KONCEPCIJA STUDIJA U nekoliko poslednjlh godtna uvcdena Je Jedna veoma korisna praksa održavanjem Interfakultetskih konferenclja. Sa■vim Je normaino da u JednoJ

zemljl u kojoj postoje umverzitetsM centri s raznlm iskuštvima 1 trađicljom, dolazl do snažnog Izražaja potreba *a održavanjem konferencija na ko* Jlma se izraenjuju iskustva I usklađuju BletJigta o probleml« ma koji su kod istorodnih fa* kulteta veoma bllski. Bilo Je sluCajeva kad su se održavali interfakultetski susretl koji su bill slabo pripremani, a ponekad opct su to biU susretl više iabavnog karaktera. All interfakultetske konferencijc solldno spremijcne treba l dalje održavatl 1 na njima pretresati struCna politička i dmštvena pltanja. Te konferencije treba da P°* stanu mesta na kojima bi došla do izražaja izgrađnja novog stručnjaka 1 opšte Jugoslovenska koncepcija studija. NE SAMO STRUCNO OBRAZOVANJE Opšti Zakon o unlverzltetima naglagava da su fakulteti odgojпо obrazovne ustanove a iz toga proizilazl da se na njima ne sme svođitl rad samo na stručno obrazovanje. Našera draštvu su potrebnt etručnjacl visoko moralnlh kvallteta, s opStom kulturom 1 opStlm obrazo« vanjem. DanaSnJl stuđij na našim fakultetlma svodi se uglavnom na spremanje stručnjaka, a malo se vodl računa o njegovom opSte obrazovnom nivou. Tokom prolle godlne Clnjenl su nekl pokušajl da se taj ncdostatak otklonl uvođenjem katedre za opšte obrazovanje, a na građevinskom fakultetu u Beogradu JoS f ranlje. Na fakultetima već nekollko godina se oseca potreba za pred metima koji bl doprineli marksističko * ideoloikom vaspitanju studenata. V. M.

U pauzi Kongresa drugovi: V. Stambolić, M. Vukos i Lj. Rakić u razgovoru

УДРУЖЕЊА И ДАЉЕ ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Hoвu Сад постаје Универзитетски центар

У периоду између Друтог и Tpeher конгреса, Савез студената Југославијв у многоме је проширио своју делатност и постао снажна политичка и васпитна организација студената. Збот света тота а на основу двогодишњег искуства и рада требало је у Статуту извршитг! извесне ортанизованв промене у структури Савеза студената, а које нимало не би мењале суштину

и досадашн.у основну концепцију Савеза студената. То је био задатах КомисиJe за ортанизациона пихан,а и Статут која je продискутовала о свим тим проблемима и пред Конгрес изашла са закључцима и пројектом измењенот и допуњеног Статута, који су после извесиих ман»их измена и усвојени. У пракси С0 показало да многа досадашња већа удру жења, као основне организације Савеза студвната због обимности свога чланства нису могла спроводиги све постављенв задаткв, онако како би то требало да нинв. Због тота je у новом Статуту предвиђено да основне организације и даљв остану удружења, само ла се она на већим факултетима стварају на годинама, отсецима или групама Тако he убудуће поједини факултети имати вишв удоужења, а одлуку о овоме доносиће уиивертитетски одбор. На тим факултетима и даље he постојати факул тетски одбори којв he бирати факултетска скупштина Савеза студената, а који he поседовати печат и сву осталу администраииЈу, водити целокупну благаЈну и претстављатм одјовараЈући факултет. Што се тиче обухваћености студената у чганство

Савеза, у извештаЈу Је наглашено да је 80 отсто студената учлањено у Савез. Док на поЈединим факултетима тај проценат износи 90 отсто, на факултетима друштвеких наука, прав ном ц економском он Је мањи и износи од 40—60 отсто, Слаба обухваћеност студената Је и на првггм го динама. Предложено Је да се првоЈ годипи посвети мното Beha пажња. да се у чланство Савеза студената примагу на свечан начин, и да им се помогне више на стпучном пољу, како у почетку небг/| заоста Јали у сту дијама. О статусу удружења У унутраштћости дуго се дискутовало. На краЈу се стало на станотште да им се не може дати статус основних организапиЈа, neh да то треба да буду клубови стулената у унутраишЈОСти, а ла и надаље настапе ону снпlу рззноврсну делвтиост коЈу су и ло сада обављалм. Поигго Нови Сад ускоро постаје факултетски пентар, fep се оснива ц Правни фзкултет, it пошто he порел три факултета на cboloJ тв!ГиториЈи имати и две више педагошке школе. то he од сада Нови Сал имати своl универзитетскп одбор Савеза сгудената, С. Н.

Поскупљење улазница за студентски биоскоп?

Клув ив ради пишс па »ра тима Клуба технике али Још само неколико дана. У управи д »уштвеног клуба иалазе ce млади другови. То су све нове снаге. Ове године у Управи друштвеног клуба виће са мо оии студенти који добро стоје са испитима. Сви они чланови клуба са прошле године који слабо стоје са струч ним испитима тЈ. испитима, Удаљввн су из клуба. ЗВог тога ће клуб почети нешто касниЈе са ралом док се нови чланови не упознаЈу са техни ком посла. Филмска секциЈа која веропатно наЈвише интересује наine читаоце, почеће са претставама такпђе 22 октобра. И опе године има старих тешко ha. предузећа за изнаЈмљивање филмова, желе да повиее

пене филмовииа, што ви утшцало на цену улазница. дали ће успети? Одговор he мо знати 22 октобра. Можемо само по ставити оправлано питан»е з» што универзитетски одбор нв ургира да се врати крио апарат коЈи Je дат студентима а сада га коригти Дом културв „Лекино брдо“. И ове године друштвени клув организов\ће за своЈе по сетиоце интересаитна предава ља из ових области наукс и технике, иузикс, фплма, сликарства итд. У том цнл.у интсн зивно се врше последље прилреме и саставља програм. Н» дамо се да he новз управа и»ствити слвне традиције иајвољег друштвеног клубв студена та у веограду. V. Ј.

Пред Трећу конференцију јутословепске студентске штампе, која he се одржати у фебруару 1057 године у Београду одржана је 9 октобра кратка припремна седница уредника студентских листова. На слици: У пријатељском рЕзговооу размотрени су цроблеми о којима he детаљније бити речи на претсго-jehoj качфвренциј и.

Reč Rodoljuba Čolakovića

(Nastavak ва кчтапе 1) nošću u tom pogledu postigao izvestan uspeh. Нобето socUalističku inteligenciju Zeleo bih da kažem još nekoliko reči o važnosti idejnovaspitnog rada u vašoj or-“ ganizaciji. U njoj provedu po nekoliko godina oni naši građani koje se spremaju da budu visokokvali£ikova"i stručnjaci u raznim oblastima, naućni, prosvetni radnlci jednom rečju intellgencija. Trcba to vreme svojski iskonistiti da inteligencija koja izlazi sa naših fakulteta, bude u Sto većem broju socijalistička. Zato se treba boriti, jer sama člnjenica što neki mlad čovek studira u socijalističkoj zemlji, još ne značl da će on po završelku studija biti onakav intelektualac kakav je potreban na šoj zajednici. Kad govorimo o socijalisiičkom vaspitanju 0 formiranju lika našeg intelektualca, ne mislim samo na ideološko 1 političko uzdizanje nego i na neke elementarne stvari. Na primcr, odnos prema radu. On je me rilo patriotizma svakog građanina socijalističke zemlje. Među članovima vašeg Saveza ima Ijudi koji su došli iz raznlh sredina, sa različitim shvatanjima, često najelementarnijih stvari prava 1 dužnosti, na primer. ponekad čudnim zahtevima čak I prohtevima, umotanim u kva zisocijalističku oblandu. Borba protiv takvog mentaliteta, potpmno tuđeg socijalizmu, jeste čini se, jedan od glavnih zadataka našeg Saveza. Nju valja voditd svakodnevno i sa istom onn» i upomošću sa kojom ке on brani i održava. Tu su reči nedovoljne. Primer je efikasniji. Pročitao sam u izvežtaju s velikim zadovoljstvom o radu stručnih klubobova. Koliko su onl od ogromnog vaspitnog značaja toliko mogu blti i od praktičnog značaja na onim fakultetima gde nema kvalitetne nastave. АИ mene tu više zanlma vaspitna strana. Tu u tim stručnim klubovima okupljaju se naši buduči socijalistički intelektualci koji ne uče za ocenu nego se boге đa osvojc znanje da bi sutra biti što slobodniii rad nici na svom poslu. To su

liudi koji život shvataju ozbiljno i svoju odgovornost pred zajednicom koja im je omogućila učenje ne svoda na filozofiranje. StvaranJc novog čoveka Dakle, kad je reč o vaspit nom radu vaše organlzacije ja bih počeo od tih elementamih stvari ne zanemarujući razume se sve ono o čemu je bilo dovoljno reči u referatu. Klesati našeg čoveka, našeg inteligenta to neka bude u centru pažnje vaše organizacije. A to zna či ne samo čoveka kojl je teoretski potkovan i politički Izgrađen, nego i čoveka koji svojim stavom u svakodnevnom životu i rađu. svojom akcijom dokazuje da su rijegove reči i delo jedno. Na Kongresu pretresana su I materijalna- pitanja. Vi ste u izveštaju videli koliko je sredstava izdala naša zajednica Za stipendije, dečji dodatak, zdravstvenu zaštitu, studentske domove, menze itd. To je za nas ozbiljan napor, iako moram odmah reći da su ta sredstca ođvojena prema potrebama. Želeo bih da ne samo Kongresu nego i svim vašim organizaciiama svratim pažniu na iednu mžnu pojavu. U stuđentskim domovima ima izvestan broj studenata koji se krainje nemarno da ne upotrebim teži izraa odnose wema narodnoj imovini. Oni smatraiu svojim pravom da tu stanuju, da primaiu dotaciju i za stan i za hranu u menzi. АИ čuvati zm-adu. nameštai. to im ne pada ni na pamet. Mislim da se protiv takvih poiava ne borimo dovolino enereično i da protiv njihovih nosilaca ne preduzimamo one mere koie oni zaslužuju. Želim da naglasim rekao је na kraju dnjg Colakm/ić đa će SSRNJ pratiti vaš rad sa dužnom pažnjom, da će pomoći svaku vašu konstnjktivnu akciju, uveren da će vaš rad u loš većoi meri nego dosađ 4 doprineti formiranju naše sooiiaiističke inteligenciie. đa će donrineti svoi deo u Izgradnu socijalističke Jugoslavije. STUDENT

9