Student

... Sistem studija i upravЈјапје univerzitetom je takođe bilo prilagođeno potrebama administrativnog siste пта. Likvidirana ie potpuno autonomija univerziteta. S т stavne programe i planove propisivalo je Ministarstvo za kulturu. Ono je određivalo plan potrebnih kađrova, vršilo njdhov razmeštaj, pKJstavljalo rektore i dekane 0956 su izvršeni prvi izbori za rektore i đekane) Sistem studija je bio potpuno srednjoškolski, sa veoma velikim brojera ča-sova) čak do nedeijno) i veotna velikim brojetn ispita (od 8 do 14 godišnje), sa popravnim ispitima. rigorozniim sistemom kažnjavan ja za nepoložene ispite i ođustajanja od ispita kao i za nepohađanje nastave. Stekao sam utisak iz razgovora sa profesorlma i studentima da згт veoma nezadovoljni ovakvirn s+anjem. ... Primljeni smo inzvanredaao, srdačno i prijateljski. Sa savremenom Poljskocn naša zemlja pa I naše studentske organizacije imaju mnogo zajedničkih pi-oblema. U takvoj situaciji postoje krupne mogućnosti za raizvoj svih oblika saradnje stuđenata Poljske : Jugoslavije, га redovnu razmenu infoimacija, članaka u studentskoj štampi. sa-radnju na pclju međumarodne aktivnosti itd. Možemo slobodno reći da postoje svi uslovi za veoma prijateljski kon takt, puno međnsobno razumevanje i solidarnost studenata Poljske i nažih studenata. - Вога PAVLOVIC

Пред нама је година живог политичког рада

(Наставак са стране 1) нашњем свету, на ш унутрашњи развлтак има лосебан пут, гледања наша на савремене проблеме рад иичког покрета и социјалиама врло "често се разликују од гледања друтих коадунистичких и социјалистичких партија и покрета. Ово што се десило лоследше деценије у радничком покрету од ванредног je шггереса за хомунисте и за свв прогресивне људе. Какви треба да буду односи међу социјалгЈстичким земљама о проблеиу демократских сецијалистичких односа, бирократизма и другог, о месту Јутославије у соцшјалистичком свету, то у овој ситуацији где се бурно смењују догађај« једни за другим за организадију нашег универзитета нису била апстрактна, теориска питан>а, већ жттве и веома акту елне теме о којима су студентц желели да расправдили да о њима дискутуљају и који су нас принујемо. Без обзира на огромну улогу коју има Савез комуниста у васпитању, ми смо се прошле године енер гично залагали да огромну улогу у васпитању људи, у формирању њгјхових погледа има школа, факултети, наставници. Да би наши факултети потпуно успели да обаве тај задатак сматрали смо да се треба ослободити мнотих слабости у програмима, у квалитету наставе и схватањима појединих васпипитача. Разгранат систем рада Ослањајући се на искуство из рашцјих го.тина успели смо да ствпримо разгранат систем идеолошког рада. —Од предавања о актуел'ним политичким и друшм догађајима до веома интересантких дебата о актуелним идејним проблемима. Поред предавања на годинама или факултетима на нашем университету постоји око 30 друш■гвених клубова, чнја је активност разнолика, али је прегежно идежог и политичког карактера. Катедре за опште сбразовање које

постоје на 7 фачултета, имају такође задатак да студентима гвриродних наука пруже веће влогућности идејног и општег образовања. Искуства која су за нас од великор значаја са тога подручја јесу следећа: успели смо да се у политичком раду вгшле ослонимо на људе са универзитета. У 110 случајева у прошлој годгјни предавања и дискусије водили су наставници и студенти са укиверзитета. Највише предавања одржано је из области спољне политике (97), затим из привредне проблематике (64), теори)ски прсбле\*и у вези са струкоу: (30), питања из дгарксгЈстичке теорије (20), савремени идејгтг и теорет скц проблеми (18) итд. «а-ша оријентација да људи који држе предавања треба да буду у првом реду са универзитета није само од практичне вредности. Обично се тражењем пргд.азача са стране желе добити људгт који би ' дали потпуну, званичну верзију догађаја. Истина веома je корисно, нарочгтго за проблем-е спољне попитике и приЕреде да дсбијеио људе који непосрецно прате про блеме и догађаје. Али ако се ттретежно на то тишемо често губимо у вре мену м догађаји постају неактуелнм. КопференциЈе и предапан>а не задовољаваЈу интерссовање Искуство из прошле године такође нам је показало да само стандаргши облици нолитичког рада ( (конферешЈггје и предавања о актуелним пгтгањима) ма да су добри не могу да зацово.ље интензивно и ши роко младе интедитенциЈв за савремена збивања n процесе, нити су у .стању да довољно потстакну љубав за мл.рксистичко изучавање савременог развитка. Из читавог нгтза проблема које је Савез комутатста постављао на дневни ред, издвојиле су се отприлике четирм главне теме, које су у току хгрошле године изазивале живе дискусије и борбу мишљења што је дало многе пози■твне резултате. То су биле расправе о савремеким проблемима радничког покрета и савременим друштвеним процесгвма у свету. На Прав.ном факултету организована ie дискусгЈЈа на тему: „Држава и социјализам”. Није се радило о некакзо) академокој дискусији. Било је низ конкретних ттитања на коlа су студенти тражили одговор. Студенти су током дискусије излагали своја кишљења и о члаицима објав љеним у часопису „Наша стварност” на тему „Проблеми државе и права”. ДогађаЈи у ПољскоЈ и МађарскоЈ су од историског зиачаЈа за раднички покрет Сличну днскусију на тему „Путеви сап.иЈализма” организовао је Економски факултет. И у тим дискусијама учествовали су на ставчитти Економоког факултета и студрнтгј са друггтх факултета. Шта је пот стаклр ову дискусггју? На наттч-гм факултетима посве hvie се мало пажње изучавању теорије и историје радничкот покрет.а и савре мених путева и процеса друштвеног развитка. Познато је да је децеетијама трајао спор у ралничком потгрету око такозваног револуционаргног или еволутивног пута у социЈализам. Савез комуниста Југославије већ одавно одлучно заступа тезу о неооходности разлгЈчнтих путева сопиталмзмз у разним земља ма. Међутиlм. под ттлитигком догматт-пма који Је деценијама владао у рад-

ничком покрету кноти су сматрали, а неки и данас сматрају, да је могућ само једа« пут у социјализам. Студенти су желели да се о тим гледиштима и разликама у односу на наша схватања расправља на једној широкој основи, Дискусија је вођена на пет састанака а jom увек нису исцрпљена сва питања из тв области. Дискусија је тек отворола размену мишљења о конкретним формама и облицима друштвеног рвзвитка у неким европхжим и ваневропским земл>ама. Процеси који се одитравају у земљама Исто чне Европе и Кине, драматхгчни догађаји који су се одиграли у Пољској а нарочито у Мађарској, обележавају нову еру у развитку соцпјалистичких зе.маља ri пружају богате могућ ности за конкретно изучавање догађаја који су за савремени развитак радкинког покрета од историског значаја. Захтсв за аполитичвошћу у књижевности је дубоко. реакционаран Tpeha тема која је изазвала бурне дискусије, била је организована на Филозофском факултету на тему „Књижевност и палитика”. На овом подручју било је највише погрешних схватања и комунисти су из тога извукли крупне поуке. Поред orpoMiHe већиие позитавких гледишта да се књижевност не може посматрати изоловано од н»ених друштвених функциЈа, Од средине у којој се ствара било је чи таквих ко ји су тврдили да књижевност трсба да буде надполитична, да је „уметност мистична радња“, да је „сми оао живљења нестанак у праху“ итд. Неки су тв.рдили да ће литература у будућности одумрети када се друштвени идеали остваре. Оваква схватан>а по ; едина ца изазвала су критику дру гих студената који су исту пили против теорије о ?псо лутној аутономији уметности и њеној наддруштвености, против схвататвд дз књижевкост треба да буде безазлено ичста без икаквих тендеттија и указивали да захтев за аггатттичношћу у књижевности има, стварно, дубоко политичкм и реакттионарни карактер. Ст5 т денти cv се сугтотстави ли израженом песимизиу. такозваној не ггрсттгЕљењз злу и ттоказали да је таква ФилозоФија rvrrroTTTa идеалтима и жељи за стваралаштвом младих људи. Четвгту дискуситу организовао је Филозофски фа култет и Виша педагошка школа на тему „О реформи школства и образозања." Поуке које можемо извући из ових дискусија су сле деће: Веома ј« позитивна појава што се млади људи не задовољавају постојећим де финицијама у нашимуџбеницима и публикацијама о савременим друштвеним по јавама; потпуно су ретки појединци који су своја ми шљења у идеолошком и научном смислу изнооили због свог негатив ног расположенга према социјализму и марксизму. До ових схватањ л . је долазило најчешће од стране оних студената који још немају формиран било какав јасан поглед на свет. Виши идеологаки ниво руководећег кадра На низу факултетских.ор гакизација већ су у току припреме за организовање дискусија и изучавања актуолких политичких и идеолошких проблема. ЧаПрав ном и Економском факул-

тету припрема се изучавање различитих путева у со цијализам које укључује и изучаваше међународног окупљају и утврђују програм рада они наставгаици и стЈ-денти комунисти које најв!ише интересује ова област и који желе да је свестраније изучавају. На тех кичким факултетима припрема се серија предаваша и дискусија које имају за предмет обраду прсблема са временог развоја производких снага у свету, како у стручно техгаичиом тако и у социолошком аспекту. На Филозофском факултету у току је прштремни рад за изучавање радгатчког покре та у Југославији и изучава н>е историјата нашег студентског покрета. Такође се припрема оснивање клуба за естетске проблме који he окушгги све оне који желв да изучавају проблеме књи жевности и уметности. Све ово поставља у оштром облику и питање идеолошког нивоа руководећег кадра У Савезу комудатста. Поред предавања за руково дећи кадар које оргаштзује Упиверзитетски комитет по стављен је и захтев за организовањем дискусија ira којима ће се расправљати о дктуелним питањима. Један број младих комуниста, примљенмх у нашу органи зацију пре краћег времена, тражио је организовање кур сева па којима би ое изучавао развитак нашег радничког покрета дејства и улоге КПЈ односно СКЈ. Ови курсеви се већ органи зују. Као што се види пред на ма је годтша веома живепо литичке и идсолошке актив ности. Оно што је речеко претставља сугестије заепо ване кг. дооадашњем искутву и тренутпој ситуацији. Било би врло погрешно ако наш спстем идеолошког ра да не би био у сваком тренутку отворен новој проблематици. SA PRAVNOG FAKULTETA ZA STUDIOZNOST Dobri rezultati javne tribine i debatnih klubova

U pro Sloj godini učinjen je znatan naprodak u poboljišanju starih i iznalaženjli novih forml i produhljivanju sađržaja ideološko-po litićkog rada u orgenizaciji Saveza studenata Pravnog fakulteta. Ovo ®e najviše odnosi na Javnu tribinu i debatne klu bove godina, jer su u njima stud’snti bili, ne pasivni slušaoci izlaganja, koja drže Ijudi sa strane, već aktivni učesnici, predavačd i diskutanti. Na Javnoj trlblni je održano pet diskusionih sastanaka sa temcm »Država i so cijaliizam«. Na ovim sastancima je prosečno prisustvovalo 250 slušalaca, a četrdeset učestvovalo u diskukiji. Debatni klubovl po godi-

паша, su pak bili pravb рбprište vatrenlh i žužnih diskusija. Кгои ove klubove stu denti su obradili ipreko dvadeset pet interesantndh 1 ak tuelnih predavano'a iz oblasti unutrašnje i spoljne problematike i sociologije. Pored ovoga kao značajan napredak u ideološko-političkom radu, treba pomenuti sekciju za vezu sa radničkom omlad'inom, koja je oformljena na četvrtoj godind. lako nije <lao još pune геzuitate, što se očekuje u ovoj godini, ovakav rad karatkerlšu aktivndje učešde studenata u izučavanju i produbIjivanju ideološko-političkih problema, prati ga što je bitno, studioznost, temelj evakog naučnog rada. Zato, pozdrav studioznosti. D. A.

Vеčе mogućnosti

(Nastavak sa str. 2) prehodno konseltovanje Binih nauka sa inostranstvora гоа za razmene COSSJ, istu pi s njim prcd Ccntralni ođbor Saveza studenata Jugoslavijc. Novoformlranl Biro sprovodio bl sve uobičajene vldove mcđunarodne saradnje (razmena na bazl reciprocitcta; horavak stranih etudenata kod nas, približno godinu dana, radl izučavanja Jezika i književnosti 1 odlazak naših studenata u njihovo zemlje lz sličnih razloga; uzajamno razmene stipendija; organizovanje ekskurzija, letovanja itd.) vodećl prltom računa da ta deiatnost buđo ii shladu sa novlm zaključcima o međunarodnoj aktivno?ti Saveza studenata usvo jcnim na 111-ćem Kongresu. Pređloženo Je I otvaranje magnetofonske Jezičke laboratorlje. Ali zasada su mate. rijalna sredstva, t.J. potreba stvaranja početnog buđžeta, najveći problftm studenata prava I filozofije. Međutim* oni očekuju da će njihovl predlozi naićl na puno razumcvanje kod drugova iz Cen tralnog odbora.

Sve ovo, uzeto u celini, na meće silnu potrebu đa se u granicama mogućnosti iziđe u susret navedcnlm zahtevima studenata društvenih naulta §to će, verujemo, 1 biti učinjcno. Oformljenjem sekcija za međunarodne veze pri gore pomenutim fakultetima spre čllo bi se da pojedinci i u buduće preduzimaju putovanja u inostrtmsivo sami na svoju ruku, obično nedovoljno materljalno obezbeđeni, što je dovodilo do njihovog »dovijanja« na razne načine u stranoj zemlji Ili, pak, ponižavanja nedostojnog moral nog lika našcg studenta. S druge strane, smatramo da bi želja i izgledl za odlazak u inostranstvo prouzrckevali i veću zainteresovanost studenata za temeljnije učenje stranih jezika, čije je poznavanjc u ogromnoj većinl slu čajeva ispod potrebnog nivoa. A 1 to spada u jeđan od gorućih problema Univerzlte ta, čijcm rešenju bi znatno / doprincla realizacija nabroJanih sugestlja studenata Pravnog i Filozofskog fakulteta u Beogradu. K. K.

ТРЕНУТАК САДАШЊОСТИ

ИМА ВРЕМЕНА НЕМА ВРЕМЕНА

„Има времђна'*, каже Хари Ларсои, „има времеиа за предаван,а, за студирање, за рад“, самоуверено узвикуЈе Хари Ларсон и eeh више од месец дана мери београдске улице, „табана" лево, па десно штрафту, тапка пред баровима и кафанама. Хари ларсоп, држи дугачку, предугачку цигарпшицу у устима .испушта димове на сво] виртуозни начин, шета тротоарои, Јер Је већ хладно, одмерава пролазнике на спој генијални начин, кловновски ки бицуЈе, и тако се труди да у овом великом превелпком граду изгледа сасвим, важан. Баш сасвим важан, и он 1е у себи дубоко убеђен да Је то врло важпо бити важан, па за себе мисли да Је већ Јако вахсаи. Хари Ларсон Је нашао врло леп. стан „преко везе“, Хари Ларсон пма собу са парним греЈањем и зиисик капут, и от када живи у Београду упорпо „табана" градским асфалтом „од Јутра до сутра". Дакле, Хари Ларсон стоји ва углу важпо и тајанствено. Дакле, Хари Ларгон, узгред и с врсмена на време наврне у факултетске ауле да „кибне шта ради друштво". Дакле, Хари Ларсон иде у биоскоп и пре и после подне и грнцка ссменке у углу дворане. Дакле, Хари Ларсои „табана пттрафтом" и тражи своје друштванце". „Па, ;ад hem на предавања Хапи Ларсоне?" „О, има врсмена", одгорава Хари Ларсои и сасвим Је среhati што Је Хари Ларсои и што га друштво зове Саш тако. Он гледа около. Његове су очи сасвим радознале. Он гледа куhe и диви се како у овом великом граду има лелих кућа, лепих излота, мкого света и много згодних риба за коЈииа се Хари Ларсон окреће м

код коЈих ће, захлиње се у себи, свакако покушати да „трза“. Хари Ларсон има у десном углу уста цигаршпицу, он се сва ког тренутка огледа у излогу њему Је хлг.дно, ветар пири, зуби му се тресу, али „брат“ упорно тапка и не одлази. Јер он мисли да Је то врло важно бити важан и за њега то ниЈе релатнван поЈам, за њсга Је то апсолутно. „О има времена”. (Он Је, изгледа, од увек имао времеиа. Или никада ниЈе ни имао времена. Или не зва шта Је то вреие. Или Је за време нашао другу, своЈу меру).

Хари Ларсон није глумац. ОнаЈ са екрана. Ово Је Један дру ги Хари Ларсон, који се зове Милан, и коЈи Је за себе казао да је Хари ларсон и коме Јако, Јако импонује што га тако ословљавају. „О, имам времена", већ про мукло, сада, наравно, нису „пикник“, „смлатиће то брат, згужваће то брат“, додаје Хари Ларсон и продужава своју стра сну сну одисијаду лево па десно, десио на лево. Хари Лар«он је ове Јесени до путовао у Београд возом бр. 7306, допутовао Је са два кофера из свог малог града одозго са севера, из свог малог града у коме звона звоие, краве ричу, пси лаЈу, фабрнчке сирене свираЈу и сваке вечери се шета у главноЈ улици само до осам. Ту Је Хари Ларсов становао на углу Једне мале и Јед не вслике улице, којом пролазе „мсрцедеси" и воловска кола, и, сада, Хари Ларсон живи у овом великом граду, он Је овде „бруцош“, он студира, (њв го вотац студије замишља овако| дуго седети над књигои, држати прст на челу и дубокомислено мислити.) Хари Ларсон Је већ пет „ултиматума" послао оцу: дај пара за студи Је. „Студије су тегаке“, лаже Хари Ларсон, а отац шаље, па шаље. Јер он не зна да је Милан већ за кратко време постро Хари Ларсои. А бити 7,'ари ларсон то Је тешко Јер за то требају велики временски и финансиски издаци. Шта ли ће тек да буде у догледно врсме Хари Ларсон то он ни сам Још не слутч! „О, има времена“, Хари Ларсон није измишљен. Он Је ту на асфалту. Дакле, махнимо руком Хари Ларсону да не буде само Милан, Јер сатови показују време. Хари Ларсоне, ипак иема времена...

Љ. ТЕШИЋ