Student

PRETSTAVA ATMOSFERE

VILJEM INDŽ: »PIKNIK« U BEOGRADSKOM DRAMSKOM POZORISTU »Tu пеша tragičnih ni plemenitih smrti, niti slavno na(}ahnuto vaskrsen.ie dolazi kao rezultat ovih sukoba, ali osećarn da svaka ličnost u tom kom a du dolazi do nekeg novog siivatanjg. Ако to i ne svuči pzbudljivo, preporučio bih ovaj komad samo kao mali izlet, u kome se može zabavljati n© abog eilja kome vodi izlet, već zbog onoga što se može videti usput.« (Viljem Jndž) U ovorn »prijatnom« Indžovom komadu nije sve tako prosto. NU Q Ш zabavpo. jer je zabavno uvek i površno, a za Indža se ne sme kazati da je površan pisac. Njegove istine o čoveku (posle »Vrati se mala Sibo«, a i »Piknika«) izgle daju vrlo pronjcljive, vrlo tačne 1 vrto, ут\о uzbudljjve, U Indžovom »zavirjvanju u Ijudsko srce« oseća se, ne tako duleko, podražavanje Cehovu. Ceo prvi i drugi čin, podređenj su na?:načavanju, uobličenju atmosfere malog provinciskog gradića Amerike: mali Ijudi ?akopčani i nepoverljivl prema suseđu kad treba govpriti o iičrjim stvarima, upiašeni za svoj mir, za spokojstvo i stabilnost onoga »hvala bogu« koje je u svim provincijama isto. Verovanje u sreeu, dogodiće sp nešto, onaj nepremostivi jaz između tvrdokorne stvaenosti iluzija dostižnih tek podsredstvom slučaja, ona malograđanština sa којсхп, ili možda nad којош, veliki pisci saosećaju kao uvaženi rođaci na pogrebu sitnog nekog izdanka loze. Trebalo je da svi odu na taj prokleti piknik i đa ga provedu samozadovoljno i prijatno. Da pojeđu kolačiće koje je spremtla gospođa Pots i da predahnu od učmalosti. Možda će se na pikpiku bogati mladić Alen konačno odlučiti da ponudi brak lepoj prodavačici Medž. ДИ sve je pokvario dolazak Hola koji je kao uljez upao i narušio taj mir, taj slavljeni, svečani, ustafjeni, ustoličeni, mir. Pisac je vrlo pronicljivim načinom doveo svoje junake u sukobe i pružio im mogućnasti da iskažu svoja razdiranjaMilenko Maričić je napravio pretstavu u kojoj Je carovala atmosfera. Onaj meki stimung palanačkog popođneva, stvoren od odabranlh najobičnijih detalja, ona malograđanska rapsodija u kojoj svako glumj po nešto, iako zna da svi se tu poznaju, ona groza pred uljezpm i neverića u njegovu iskrenost, pa naknadno, razvojno otkrivanje ličnosti sve je izašlo iz okvira uobičajenih »donošenja ambijenta« la- kim sredstvima. Feslaganja unutar ličnosti ređltelj je nagovestio onim prof .nkn omalovažavanjem koje svaki malograđanin pokQZ4.le prema drugima, a glumci su to uhvatili ј, ?nalačkj \ za divljenje, jrnri ; citno naglašavali funkcionalnost gesta. СИауе scpnd ?nale su da budu rešene jedino suptilnim rnlzanscepom tako da smo neke obraČunske зцкоbe videli U sirnhnličnim kretnjama glumaca. Veliki momenaf ц životu provinciske profesorke Hozmeri (Tatjana Lukjanova) kad ova usedelica preklinje Hauarda (Mića Tornić) da je uzme га ženu, poneo je gledaoce zahvaljujući odličpoj glumj, ali isto toliko i zbog »plime I oseke« koje вц dva glumca virrtuozno izvodila, pijanstvoi razotkrivanje ličnosti pođ uticajem vi?kj.ia da + o je toplo, realistički, sa пајт boMom merom ц korjšćenju komičnih gegova. A u trenutku kad Rol (Ljnba Tadić) ?yiždeći »Harlem nokturno«, sabira SVQj ž/vot \ razmjšlia o upuštenosti svoje ličnosti, cao šti-. mung jć zgpravo tako majstorski napravljen da sa rampe dopire miris jzgubjjenosti. A u đaljini pište vozovi koji pose ц centrove, u Nju Јогк, u Frisko. Među glumcima najbolji su biji Tatjana Lukjanova, Ljuba fađić j Mića Tomić. Tadić je i napetošću svoga tela, i nežnošću, i hvaliFaniem, postignuvši visoke tonove glume još u noretku. umeo da nas übedi u izgublianog Amerikanca koji ie mogao da bude i »Univerzalni Amerikanac«, аИ ko.il još n je dobio svpju šansu. Tatjana Lu-',isneva bila je ROđićdnakp uverli'Va j dok je propovedala puritanski moral { krd ie »budalaštipama« razotkrivaia jedno zapretano Stvorenie I izvlioperenu usedeiicu u Ijudskj lik. Tdića Tomić je, bla^odpreći.reditelju, koristio sva raspoloživa da komjčpim izvođeniem ucbiiči standardnog američkog grodOnma kofj se odjednorn našao pred nefim znsča.jnim u životu. Romber Gael (Ratisiava Jovlća) 1 Mili (Đobrile Kostić) bile su dve šarmantne epizode- Dušan Jak-, šić u važnoj икш kompleksnog Alena bio je zbunjen i bled Marija Danira (Medž) nije se najbolje pretstavila p роуош ansamblu. Ksenija Jovanović (gpspođa Quhz) } Danica Mokranjac (gosnođa Pots) dale sn uloge koje sii poslužile kao liunke ostalim odnosima-

М. Miloradović

Čekanje

SvaKo evitania dopese misao: »Ноге ii možda danas doći?f I svako veče po suzu i reč: »Ne. sutra!« | posle bezbroj dana Pooinje molba Noći: »Ostani bar til«

Vinka Petrović

STUBOVI “ • i

SUŠTINA RELIGIJE (LUDVIG FOJERBAH: PREDAVANJA O SUŠTINI RELIGIJE)

Za Fojerbaha se Jož uvek može reoi da je bio nepoaredni kritifar Hegeiove filo?ofije, jer je zaista njegov id,ealieam zamenio i u izvesnom smislu prevaziŠao materijalizmom i ateizmom. To ato je ц početku bio Hegelov učenik, шје smetalo da na izvesnorp stupn ju svoga pa?voja odbaci filozofiju svoga učitelja, naime njeigoiv apsolutni idealizam. Taka Fojerbah postaje značajan mislilac ц filozofskoj borbi đevetnaestog veka, Čiji je pokretač i esnovni inotiv bila uglavnoirt rehgija. Kasprave su se tada vodile O Hristovoj ličnosti. PostavIjalo se pitanje da li je njegova pojava istoriska činjenica? Može li se to dokazati? Nasuprot filozofirna koji su to pokušali da dakažu, Fcjerbaha kao materijallstu interesovala je prava snština hrišćanstva, religlje, sami koreni iz kojih je pikao čitav jedap svet dogmi, mitova, verovanja. Zato je on istupao smelo, prevazilazeći kritičke Hegela materijalizmom. Uticaj Fo.ierbaha na duhove tadanjih inislilaca nije bio maii, jer pre njega niko nije otvoreno kroz svoja dela kritikovao religiju i Hegela, čije je carstvo mišii i posle njegovs smrii bilo još d«go јаНо Kad se pojavilo ovo Fojerbahcvo delo, njegov utieaj porastao je još više. Zato je Marits kasnije nedvoEmialeno »...da je Fojerbah mnogo učinio haš u' trenuitku kad je pozitivnu stranu Hegelove filozofije trebalo đalje materijalistički razvijati. Danas prviput imamo u prevodu ovo značajno Fojerbahovo delo. Izbor je izvršpn sgsvim »rećno, jer niujednom drugam sycm đelu, Fojerbsh nije potpunije ferazio duh svoje filozofije, posebno je kritike hrišćanstvp. Njome je op hteo da objasni kako mncge Ijudske zablude dolaze usled verev&njs u idole i bogove. Zato je Fojerbah bio osuđen i pioganjan cd strane junkera i pcpova, TJ cgljm, џ ovoj knjizi sađržane su sve bitne pcstavke Fo’erbahovcs; materijalizma. Posebno je ц dvugorn delu knjige Fojerbah dao, niožg se reći, rnaterijalističku kritiku religije. Cuvene svoje misli da nije bog stvorio život i čpvoka, vać da je čcvek stvorio boga i preneo ga na nebo, Fojerbah dalje fazvija kritikujući religiju. Nemoćan pred nepoznatim u prirodi ј zbunjen pjenim silama, čovek je najpre u svojoj mašti zamislio taj nadzemaljski svet i boga као tvorca svega, stvorivši njegov IIH preena sopstvenoj slipi.

Učenje religije, da je neko više biće stvorilo sve u svetu, od travke do čoveka i zvezda nije tačno ni istinito. Poreklo religije određuju Jzvesni istoriski i psihološki Ijudski motivi. Zato korene njenog nastanka, misli Fojer bah, treha tražiti u samoj fiiozofiji čoveka, tj. u njegovam poimanju i tumačenju raaterijalnog sveta i njegovih pojava. U ovom delu Fojerbah je ovaj problem rešavao materijalistički tvrdeći: da postoJi priroda, tj. materija koja ie večna. Ona је nastala pre

čoveka. Covek kao razumno biće javlja se vremenski sle materije. Prvo, dakle, priroda materjja, pa onda čovek svest kao proizvod kretgpja i raz.vitka materije. Priroda ppstoji nezavisno pd čoveka- Ona je tlo na Ноше su svi Ijudj izrasji. Cpvek je, dakle, jedan od oblika samog bića prirode. Može se reći da je ovo jedпо od naii:agoccni.iih mesta Fojerbahove filozofije knja, i svib nedQsleđnq-,ti njegpvog mat.erijalizma, jasno pokgzuje da је Fo.iarbah uglavnom materiialistički objaspip suštjnu reUgije, čoveka i svest, stavljajućj u njegovu osnovu materiju. On je ?nao (Ja nije »nije materiJa proizvpd duha, negp (ia Jg duh samo najviši proizvod materi.je.« Ali Fojerbah nije video da je i samo religiozno Ijudsko osećanje cjruštveni proizvod, i da čovek, koji apstrahuje prirodne sile i pretvara ih u bogove, i sam pripada izvesnom društvu čiji je proizvod. Ono što je najglavnije, Fojerbah je tražio svojom

kritikom religije da Ijuđski život bude oslobođen svega onoga čime ga religija kvari i izopačuje. Coveku treba da se vrati slobcia i dostojanstvo življenja. Za to svoje shvatanje, Fojerbah je dao najbolji dokaz, pišuoi: »Ateizam je, dakle, pozitivan, pot vrdan. On prirodi i covečanstvu vraća značaj i mesto koje im je teizam oduzeo. Prevođenjem ovog Fojerbahovog dela beogradska Kul tura učinila je dobar izbor da njime pretstavi našim čitaocima vrlo značajnog filozofa, čiji je duh oštro označio put novoj misli, koja je tada poeela materijalistički da prevaziiazi Hegela i nemačku kiasičnu filozofiju uopšte. Fojprbahova kritika religije i za nas je od posebnog značaja danas, јег nije mnogo izgubila od svoje snaVuka Pavićevića odlučno je ukazao na sve ograpičenosti Fojerbahovog materijalizma i posebno istakao značaj smele Fojerbahove misli za dalji razvoj filozofije uopšte.

Zivojin NIKOLIC

Oto Lago: §virač na harfi

Prokleti početak

Reccpt za pisanje nlje pre. poručniv, ДЦ je svakome skpio teško da poene. Dajemo dva kiaslčna početka U »laloga knjiga« poslednjlh Hnjiževpih Novina, oba potplsana sa SD, Prvi: »Cinjenica da sve česće dobiiamo dela dečijp literature of| dorasčlh autora. svakako ja vidan izraac kollko su sami pisel poslednjih godina tom pitanju paklonili pažnju, pogptovu kad sq гпа da smo dp nedavuo btU sasvim oskudni n proznoj llte-« raturi za najmiađe.« Drugi: »Cinjenica da sve većl broi naSih pisaca počlnje da sp bavl pisahjem Hterature za decu pretstavija н »vakem slučaju kor'stan poduhvat, jer se do skorp baš u toj literaturi osečala nasušna potreba.« Z. ЈАПАНСКИ СТУДЕНТИ СНИМАЈУ. ,. Продукција филмава је цосталв веома поауларна трава зонимања међу студеитнма јанансках уаиверзитета. У томе предњачц Васеда универзцтет, чаја је филмска еекц н/а, жоја д<шас броји 20 члапова, отаочела са радом 1953 годннв. Фалм „СЕНГО-ХА” (људш који живе у послератнцм данима), који се сада сниша, прикадује живог студеиата иа Уаиверзцтету у тоцу 10 тодина од свршетка рата.

Мермер

Залив вјетра у бијелом троуглу На плавом узглавл>у играЈу азгиди крљи бијелих конј>аиика На малом подијуму длана дивна оалсрина играла је само једно послије подме Увече је ишчезло цривцђење и остао само кикот метала Забодови роадан ЉУДИ ГЛАДАН САМ одувијев постоЈи танка кривуља глади звијери су оглрдале кору младице изе сад има оскудно лишће вјетар је преселио шуме у дубоко орање шума се нада као вјерна дјевојка чини се недостаЈе Једна пјесма за пут око свијета

Милика ПДБЛОЕИЋ

Pomračenje tela

Strcsi kosu Đa popadaju zvljezde, Rojevl svitaca okružiće tijelo 1 ono će da kipi između dva pola. na polutaru po.d kandžgma lava Dok ti zora umili pod kpžu I istisne otok mišića. Rasklopila si se Oko i prsti donijeli su svečanost gradu, Sunca je zbunjeno stalo, Nadražili se oblaci. Zapamti gdje ti je vješaliea, Jezero je pokazalo dno, Teško ćeš ponovo izroniti Dok poskidaš haljine. Kakva ćeš ostati bez tijela, Prinesi sve na gozbu i igru vukova, u soku trešpje jeca godišnje debaTrešnje i godišnja doba istisni iz sebe. Sta će ti ostati od tijela Kad miesec zasni u čelJusti vuka.

Blažo Seepanović

IGRAČKE SU PROGOVORILE

Danas u svakodnevnim zvucima, raspoznajem klepet fpdinib krils. Na taippo-smeđem dimnjaku dvospratnice, blistaju se njene žute noge i kljun, obloženi. sunčanim esmehom. Danas se jedan depak igrao pgred rriutne, zelene Save. Lopta je otsko'ila snažno u lepljivi, pun isparenja vaiduh, i u dugem luku pojurila kao privučepa magnetorn. zelepjm reke. Vrisak. Ispružene ruke. Beskrgjni bol cvppka u пешош ćilimu jednih čistih dečijih ' oČ’iju. Vrisik. Vrisak ... Prada шпош nije više dugački rođin kljun, već se kolqne nižij u beskraj, blatnih cokulg i šipjela. Nijp rpobgrlio rampna raspevani šaljivćipa АргЦ, vpć sp цшргро nasloniia jesen puna blata, magli, podnadulih lešeya i podmuklp minu. PPkraj puteva i po jarcima. Ne peva više ona ptjca što ume da ppbegne i da se zbog težnje vrati ; u rascvetanu, ružičastu breskvu, već topovi i mitraljezi гnepogrešivi ргргорј, slute dolazak smrti. Smrt se krije po Faekaljan'im drumovima, smrt se šypja ро ppustplim zgarištima, smrt je ugušila sve ’asove, i sve ono što je pevalo ц dalekom, srećnom, a sada nestvarnorp, nepoimljivprp- • • gedim šćućerepa u polumraćnoj, tudoj sobi. Slušam metalne uđarce truba nemačkih vojnika, i bat njihevih nogu, kojl pptr iS3 pameštaj u sobi. Sve ćudnq, potskakuje Iza okana se uvek pešto događa. A to ‘е, kažu, uvek život Sedim i mtslim o dalekoj, napuštenoj Kući, o sfa'rom mudraeu ćutalicj duđu. o dobrom smeđem psu Džopiju, o lutki u zelenoj suknji i ernom plišaporp prsluku. bačenoj u hftnji iza ormana. Sa nekom otrcanom krpom igraju se poređ пјере mpje cjvp priale scstre. Sunee bedno sija. Kuće SM pogurene stariee. »A ujak je sinoć porgd vatre reliaa da др đapos mora pešto igleći«. Kakp to en misli? | već u mejoj dečjoj uobrazilji poinrio čeprkaju po

dvorištu povorke piiića. Naglo prslazim u mislima mesece, ј У’сЦгп Ш već sg gušom punom grlatog svitanjaOsećam ih već na svom sprženom jez.iku i u gTĆevito stegnutom želucp. Ali on je rekao nešto će se izieći, i to ne št o prilaziip je čas čudpovato rasčupano, iskrivljeno, čas je miliio prema meni као ogromna, prugasta zmija iz bajjse, jezik tog nečsg stravićno je palapao po mom đetir njem mozgu, i,.. tresak stakleni)i vrata na sobi. Ujak u belom, kišnom mantilu. čiji зц peševi leteli kao kriia avipna za njim, niete i u paničnom strahu se poče zavlačitj pp4 krevet, udarajući ц hitnji glavom o daske. Џ trenu se pojavllo pa vratima jeđno pijano, crveno lice, ograđenq oštrim šibjjem žute kose, i ogromna maljava гцка sa dugačkim ko?njm ppasačam. Moje srce je stalo kao časovpjk. Ali već je tu bila тзјка, sa crnom maramom i П9 mršavom telu. Strah je nestao, odnešen njenim etrahom. Lu4?ćkPm snagom zgrabila je žutokosog za ruke, i nekm Ćp4nim, visokjm glasom naredila je oštro: »Vr’jštite!« Sve ono što se skupljale u duši več mesecima bekstva i papike. izbjlo je na usta. Vrisak je punio sobu kao nešto materijalno. opipijivo,,, Jidan pmdoran dečiji vrisak- Д kroz taj lenljivi, pun bola i nemoenpg besa vrisak, prio se potresan, sada dubok majftin glas: *Zar da mi übiješ bratg’!« Ujak je proleteo krpz peluotvorena vrata. Majka je držala crvenog za ruke. Mi smo vrištali. Pjjani je udarip kajitšem sa gvozdenom pređicom na kraju po majčipom mršavom teju. Vrisak se povisio za čitavu oktavu- Neki nemilosrđni dtrigent upravljao je našlm glagovima. Qrno kJupkp majeinog tele se hitro povilo. Pređica je Životinjskem snagom udarjla po staklenim vratima. Mi §то vrištgl}. se rgsulo kao snop zraka u mraćnoj sobl. Razjarena pvotinja pdgurnula ja besne majku, koja se zateturala 5a gledenim očajem na licu. A mi smo vri-