Student

staH. U đvopiStu dva pucnja, i ništa ... samo naš bozgiasni, Fiost«;arni, prišru s «ni. te§ki vrisak... Na dvori§tu je le*ao ovčarski pas. uvek pun čieaka, t oosleđnjl put trzao dugim pravim nogama, a na kamari sinme se đuhoko zario dnigi revoiverski metak. Ujak ]e "dieteo u na§a gola, all sigurna, prijatelißka polja, kao avion u rna«du Ma.ika je sedela na tremu i dojilg iz uvele, mrke dojke rasniakano crveno stvorenje Pijani žutokosi ctniao Je vi§e nle | mijpvao Kovfdžavu kosu шоје se ' et r e. Sva rakila јр izvetriia iz njega. poduhvpt ie propao tremi+nog, bezrazložnng nrohteua је pohpgla. (O 7 a*to smo ođ zemije nasiedili шгке oči?). a treha ostat F, 'oi. učtiv komktan- »No. no frafl^-• • 1 n^z zhunjenih, neranirnli?vih reči Мајка je sedela nerpai lice јој је bilo Selo i zhorano kao aprllski cjani nad duhpkirn brazdama , P i ene oči, mutpe kap natrur)iena, aprilska Sava, 'nirrivljena u gnrky grirn?isu Ruke ohgril? ne nezn °g ipV procvetalng živots su čpdno. Цао rod'na bela krlla A ja sam lo§ nvek vrištala zaboravivSi nq vreme i dogadaie. Neko u meni. neki crni, mračni dlri»ent kre§tao 1e »jo§i«, i ја sarn vrStaia Maika је još uyek snngnm držal asmrknute šape u svojlm hiedim uskim mkama, joS је u njenim očima piamtee ogani jaN t svatiiji od aprilskog sunca, joi је njen glas bolno, ali l čudno zapovednifki: »Nemoj mi übitj brata!« . . A ono nešto što treba danas đa ee izleže, bauljalo je ргеша meni kao meja mala sestra, all Je hauljale. j u mozgu mi je palacao njegov otroyni jezijn »VrjStjtet Nevas razumetf kjše kad mgsec huđe crven kad prveni mesec bude obešen q pupoljke keatena pred vgšifn pragorp o pupolike kes+'’ 1 - 1 ' °ii brizgaju krv na umorno lišće.. APfil !e Rećekovs l°P ta ) 0 vee nekpjiko metara ri n i e *ko* niz Savu. Uzdignutih nijtu l oćajpo, dijhokp nagnu-« ta preko kamene ograde, gje<Jam zg ojom, nepovratno faljjcimfl. tflko ПбкlГП t3I9SiTTI3 1 ’Ti •• •

Mirjana VUKMIROViC

ZAMAŠNA inicijativa UDRUŽENJA STUDENATA PISACA

Radosne vesti dobijamo iz rada Udruženja pisaca-studenata. Do pre nekoliko dana postojala je samo mala grupa koja je imala ime »Jovan Popović« i nekoiiko dobrc i nekoliko loše organi?ovanih književnih večeri u prošloj godini. Onda je stvoren Klub pisaeaTstuđenata Filozofskog fakulteta da bi posle dve turneje, na uglednu Tribinu mladih u Novom Sadu } na Sajam knji ga u Zagrebu, prerastao u Udruženje studenata-pisaca Beogradskog univerziteta. Ovo nekoliko podataka govore da је ove godine počelo sa ozbiljnim i studioznijim prilaženjecn važnoj a zapostavljenoj kulturnoj delatnosti studenata. Nekada je postojao Klub pisaea Filozofskog fakulteta i izđavao časopis Naša reč (nekoliko brojeva), a posle i '■•’t »VidHci«. rrga.niaovanie kniiževnih večeri kasnije ie nostala gotovo jedina mogućnost đa se afirmišu mladi, TJ idici su iz materijalnih raz'oga izlazili neređovno i ođržavall odvojene književne večeri (!)J diskusije na književnim večerima su se komnromitovale do te mere da hiio } javnih opomena na neke čisto dasovapske štosove, bilo je čak I politifkih 'k-nđala} po Beogradp su ’fružile 1 održavale nnjčešće po gimpazijama, gru oe pisaca ?iii su člannvi drad?vali Siparicama, nz jevtine autograme, 1 jevtinu poeziju. Kulturni život na našem Univerzitetu ima mnogo ko?ičega da ispravi da bi đot>»o ohelcžja koja bi bila u •ikiadu sa pstalim oblaatima nas e delafnosti. Na Saveza 'ugoslavije. Komisija za kulr kjrna pitania imala ie ngimanje rezultata kojima bi Kongres (Uzgređ. ? ndan đelegat u kulturpoj komisiji predložio je d 4 se na fakultntlma djve maltone x?t alpčld pasqvi!) god?n->? n-> osnovan je Klub stuumetn!čk ? h aknrJorn ? 1a ali ga ove godme još пеma. TJ stvari, jedan nov fonim pokreće nas na zabriniujuća razmišliania o tome šta ! kakn stuđenti primaiu nd umptnjčkih stvari. I koli-: ko se rađj na organ!zoyanom luđizanjp umetničkng pbrazovanja kođ stuđenata. Inicijativa već poka?uJe rezultate А.И sađ smo kođ TJdruženja pisgca-studenata Beopnađskog univerziteta I. pozdravljajuć! infcijativu. že-1 'o da iznesr o njihove nerspektive 1 planove.

Okupljanjem mladih pisaca sa svih fakulteta stvoriće se jaka orggnizacija к©Ја ee mcći da aktivno učestvuje u kulturnom životu heogradskih studenata. To je osnovno. Neke forme rad 9. precizno predviđene, i ono što je već ostvareno, označavaiu da je u osnovi ovog Uđruženja ipnogo elang i mnogo racionjilnog entuzijazma koji će po dosadašnjim uspesima giedano. dongti dobre plođove. Pojedinačno uzevši, perspektive rada Ucjruženja imaju vrlo savremene, retHo do sada korišćene formg. Raz novrsnost koju će Udruženje negovati i u pogledu načina pisanja, 1 u razlici estetsk h gledišta obećava bogatu saradnju svih onfh koji hucju svojim stavom 1 umetničkim mogućnostima zaslužili da postanu njegovi članovi. Udmžente č« organl?oyatj: književne večerl na svlm fakuitetima i studentskim domo-

vima (već postoje pozivl za Medlcinskl. Tehnički, Pravnl fakultet) u halama veliklh preduzeća 1 pred radnlm kolektivlma držače se predavanla iz oblastl llterature 1 ng samq Iz nje; posete sredniim školama 1 omladinsklm domovima u Beograđu I obllžn.t'm gradovimg; rs saradntu sa UdrufenJem plsaca-radpika. sg knjlževnlm klubovima Zagrebačkog sveučllišta, SAvepskoe t Sarfpevskog Univprziteta, sa knjlžavoipi Иstovlma 1 easoplslma, večeri u Klubu knjlževnlka SrbUe. ng Hpjltna še uticajni Sfsćl ipbcl naiboVle sagledati spehe mladlh »isaca'; đlskuslje koJe če obuhvgtltl sve fakultpte I koje ćp trajatl sve đok se ne tsćrpu mlšljenla (za početak Je predvlđena tema Tenflenc’.Je naše savremcne kulture): predavanja 1 knjlievne večerl koje ča driatl našl jstaknutl nUpI 1 lavrp rađnlcl. a kojl se đosart nlsu uvek ođazlvall: komeniar sanle svakog značainiier kijltucno? rtpeađala кзо 1 rtocartala sa druglh planova našeć života;

izđavanje Almanaha s tlm Sto će se to održatl l tdućih godlna kao tradlclja; redovno izdavanje llsta »VI« dlci«. Prijem članova vr-žiće se na pristupnim večerima. A posebno će se ćlržati večeri na kojima će se određivati šta će se čitati na javnim večerima. Uđvuženje će Imati i zatvorene diskusije na kojima će se diskutovati o postignueima njegovih б!аnova. Ovaj plan je opširan 1 još nedovoljno preciziran. Ali se po njemu jasno sagleda rešanost iniciiatora Uđr’ viženja da nove forme bogaćenja kulturnog života na našem Univerzitetu sprovedu dosleđno i visoko organizovano. Ono što će doneti sledeća godjna (a i dani kojj su precj паша) pokazaće koliko oe ove iđeje velikog ?načaja dopiti i svoja ostvarenja. TVf

M. BORĐEVIC; NOSACI

Sujeta uništenja POVODOM FILMA »ANĐEO ILI DEMON* H. FEBERA

Svraćak je ptic« oltrokonđ«, elikovit primer blološke prevlasti lepke; pna no *na za milost. samo/.iva je 1 pon*ša se hloioSkl kad probada svoga mnžjaka dn.irim oštrim kljnnom. Ako le ovo uništavanje mužjaka п živo.ni sveto rasprostranjpua poJ«va, 1 ako so mpio uop r <titi. to so ipak ne niožo rećl da proždi *je mnža ima i svojn određcnu simboliku. U «iivoj prirodl“ simboli ne ppstoje postoje Biuno biološke rndnje diktovane rakonima potrošnje mesa. Mnijak je inicljator života, on daje impulse, a kad je obavio lunkciju održivanja i prodniavants vrsto on više nlje od korištl, јеdina korist ко.јп moža itnati priToda. ta majks i kalevka. Jaste da so protrori н грн hr»ne. da nakijuka onu n kojoj je prodnlen.i« vrste. Zatp vMina ž.drebiга iz.ieda viiinogr koojica. All enef treba naeiasiti 4» t® n U* niknkva simty»lika. Јег Ijnd s k l oduosl. »*snovuni na raznovvsnom kori|Ćenju sintbola. njibovoj rainienl i iziueni, nisu satvorenl od natnrainih simbola, U odnosima Ijndl ne dominira zakon |lyotinjSkui' earstra. Izmedu ijfldskoir BimVoia l eicmcntornoa prUodu.ag simboia pnstoje bijpe r«ziike. Dok se « živom svctjj nnlStaya avire- "> i sieni)t u l.ind c korn svetp unUtava se •» svrhom, uništava se osećajno. oištava ee ilaleKovTdo l du!ekosežnq. Razloz| unišjavanja u prlrod( ицјаvnom 6Ц razlnzi distribnciie namiroipa, д гп*lц»! ljpdsk o,ir un '* stp-nr't, ipnren.ia. ziostavl.inp.ia i zversk'ogr n.vćenln ilriinik nretaavliii.iu jednp vilu ilmbpUfitu п-чЈегпДпји. ć.pvcVnVk f n * kovdrtenja )e рге svepra jednom ptj afvafnosti kmini 1 ! oonpt : "T>ont i snmostalno-nnstTaUtuooi slrabolikom ideia I plssva. Т1 eiljcvl nisn prirodno samoodržanje Ш održanit vrste, nearo sn za.lfdliiva ili clnićno-lie»raerna вашоžlvost. a srlnTni vid te *ninoživostl Je fcndalna Ц| pntrijarhalna snjota. Ј/.гаеЛц ntice svrafkn kpia ргоboda ptttžiakn I lloze Fererove snpmire. u.prtsla Hi deraona poktftj«l ptjvidne siićnpati. »И *akva Je r;t/lika izmertn beslovpsne ptieo i nmblelozno suprnsre. kakva Jp гч/''kn izmertu vul*nTne nretstvvp o IJudiroa I ptvaTno; coveka. poknzu.io natu ovaJ filtn. Film ..Aprtco )1) dentom”. vellЦо je k'asifnn deln haš zbft« te anntoraske siike 1 i г s k o z nnl*tovan.la roertu Ijudinta a o mornć-osHpia гц?ечlа tikslranih Idela n tvestl filpi prosto'le itlran da p г o pr ijv o г I. ''•tvri'etak le.ći muklo santo zb''tr *e vremenske filtua. a ne zbetr beoiend-a. Gle■ioinćl fakn nedorećen filra ćo'ek гаога da znžall što ospćaini Јцп Feferov rpma p svollra rnkeraa ekenorasktj mnć nekne fi’m sknar maKnata. pa da snpna fllmove n nekoliko delova. B ?.

Књижевно вече »Дела«

Трннаестдг onqr мрсеца »р-стовали су на Ноном реогр§-т\ писци: Васко попа, Зораи !Мтци(l, IУ|имдцаг B.vaaroßiib u Света Лукић. Они су читали сво.lе радов« из већ објав л,ивани* цела. Топло су поправл>еии од присутних. Д. X.

DVA MIŠLJENJA 0 SOU

ANĐRE MORGA

Da li je So bio veliki čovek Sen-Mnlo ,le neclavno proslavio stogodišnjlcu rođenja Вегnarđa Soa vrlo lepom prlredbom u dvorištu zamka Cezara i Klcopatre. Jedan britanski ratni brod je prispeo da mu oda poštu. Traiili su od шеое da, uoči prosiave održim predavanje; Uvod u delo Bernarda боа. Ppčeo sam pričrtjući syoje mnogobrojne susrete sa fioera, koga sam ebožavao nli koga sam se i plašio zato što je bio praskave prirade i voleo da pecka. I purcd istinske dobrote fio Je raogao ponekad da uvrec'. svoje sagovornike. Mislio Je da gefllje ima prava koj 3 su mu svojstvena 1 nlje sumnjao u svoj genije. lako se divio sekspiiu. sebe Јв smatrao bojjlm. Pisaa je Čertkovu, Tolstojevom prijateli” »Pokušavao sam da Englezima uUa/cm n a dubinu Sekspirove filozofjje, površnost l banalnpst pjegovpg morala, njegove slabe sttane‘i nepovezanost kao mislioca, njegov snobizam 1 ncznanje. . .« Volter Je bio Jedlnl pisac s kojim je dozvnlJavao da ga pqrede. 8110 Jp zajedničkib crta: t jpdpn i drugl su imali davolski dph, pakosne 1 podrugljive rečj, ali veiikodušnost. i Jedan l drugl nlsu voleli pojedinea, ali su želell đa pobDljšaju IJudski rod, koga su uostaoin smatrali apsiirdaim, glupim i surovim. fio se n a đao da će pogle čoveka doći nadćoyek či.ii je prototip. fcajednq sa Cezarom, N'apoleonom I nekoilctnom (Jrugih, blo i on sam. Nadčovek bl blo Hšen sentlmentalnosti, realist 1 vegetarijanac. Liinost Jovankc Orleanke ga je interesovala јег je u n.ioj video inkarnaclju u ženskom obliku onoga što Je sapi želeo da bpde: usamiicni đnh u pobunl protlv evih autoriteta. OvaJ »Lekar što ispituje čovekovu prlrodu« izlgravao Je često Sarlatana, zato što Je mislio da velikl lekar raože da im a utlcaia sapao ako Je potualn Sarlatan. Bio je u pravu, jer Je postigao da ga sluša.ju do njcgpvog poslednjeg dada, Jer njegov smeh još reško odjekuje po pozoraićama i ckranima cejoga sveta.

HEROLD METJUS

Bernard Šo kao čovek i prijatelj

Rukovodcći s« razumom u svetnu t zanemarujućl udeo ?ovcćво je Ц#о retko ,)f l ufnssaa uusaiipđ ојгвјвп рч vpico tia se potsniehne вдо»с se игеЦ kao njegova, najčovečnlja crta. 1939 g. je, piiući jedan od svojih poslecln.iih komađa, kacl mu Jc zamercn jedan anahronlzam, гекао; »S'alazim da je tako neođnjjlv kao komlfan pozpriSni efekat cja ne roogu sebe da nateram da (ta Izbaclm«. Na ovaj nafln je otpplo l ronogo nakpacjno konstrulsaiilh zakljućalta. Zclla da še nasjneju ijudi pouodna je z a prijateljstvo. a So Je hio vrlo sklon prljateljstvu. Prljateljstvu all ne i Ijubavi. Vrtjlo jc za pjpga |ткао fla »црвда npprijatpjja u svetq all ga nl,ledan prijatclj pe voll svlm srcem«. Tako se na Jeplan način osvetijava Saovo iziiagavanje ptivrženosii. Kingsli Martin 1 Isezвдо»ц| Mejf Karpl nkjpšnJavail su da ,ie 8q bio vrio 1 kez Unliavl. Saip So je govorfp mii je ijubav cclog žlvot a all da Jo svakl svoj siecfeći korak prediizlmao hez obzira г.а njn. PrlJajcUstvp Je ђПо njegova slaba str a na. Lako Je stlcao prijatclja, nljcdnoc ni.lc n»PV s Up. tjUednpg rU« opisao. Prratel.ll su l/glihp strnljcnie sa njjm 1 da sp n?rIjpte, all do svade nl.ie moclo da dodc. Sn nlje puStao m voljii slropatljam a , nlje davao maha oscćanjlma, i zato nije bio u stanju da se sva«|a. So Je cesto t/vrša уао prtlukc 1 ppnaSao sp kao Ijuđi za kojc se knže đa su nežni ali ma koliko I sebl bio obuzet osećanjima, nlkart nije {snplJuvao Ijubaznost. tako rta ree »Ijubazan« izglccla necjn-f sn?. fctp.ll 1 sa rećinia *zahvalnost« i »sazaljepje«. бо prittiećpje n svojlm »Aptobiografsk: o skicama«: »Stvari mi se nlsu ddgađalef. On lh ni,f» ni izazivao da se dogode. Tzgleđa da ga nisu nun’ile feici.ne patnje. Nikad sp nije rđavo poneo. 111 Је ortiazip da Bpvofj jji sejlpp fla pKe. Соуеки pacla pananrsj. niernsonpv-i pilmertba o Iljzenu; »On pi.lp ćovejc već pero«. Pre naeo što 5P DžnrdS Rernard 8o opiavio sa svojim Idciama postoj.'Tlp «м. u e.tifkoin smislu, rtva po.tjpda na žjvpt: samopožrtvpvarje i samozcrtovpljavnnlp. бд' »p HrJjijcpvnp Rty| a cjrpgi. KoSen svojom rtiibovlfoSćii kll/oo Je po površinl iskustva. Kako nlkad nlje poćinlo mornlnl nrcstup treba ег( smatratl ncobićpo dohrlm žovekom. Ktome uzrtržavanje ort ntesa, llšavan.fc alkahola i duvona doDun.lavaln, reklo bl se. oreol svcc a оЧо njega. Može blt ! poštovan kao pri'atell ćoveka nezavlsno od pohvala koje dugujcmo nfegovfm koir|tdim|.

Smiljana 'Savković

М UZIKA IN STUDENTI

Otpori na dnevnom redu

(Nastavak sa stfane l) nešto nepoznato učinl poznatim (i možda voljepim!)(Sesto, se govori o džezu, o modernoj muzjci, o klasičnoj muzjci, Šuju se mišljenja i za i protiv. nekn neće ni da čuje za klasičnu muziku. ner k© opet neće'đa zpa za cjžez, i tako se to ođvija a da mnn gima njje jasno da svaka od njjft ima svoje mesto u širokom krugu onoga štp se muzika- Nije jasno. naime to. da čoveku treba džez fi pstale zabavne muzike) onđa kad hoće da se ргоvođi, da se smeje. peva. da se udvpra, a da se od onoga šio se naziva »klasičnom« muzikom nikakp ne, može trpžiji nešjo slično. Napro-r tiv, pna se siuša ozbiljna lis ca, skoneentrisanih misli, osećapja usredsređenih na jednu đublju lepotu... Neko će vi!je voletl jednu, neko drugu, već preipp teipperpmentu, ali zar se može dozvollti da ledan intelektualac (a to su, nadajmo se, svi studenti) ne pozpaje jezik jeđne opStečpvpčansjte umetnostl 1 da imena Baha, Betovena. Sumana i drugih velikana koji su boiova ( rado-: sti feda utkivali u zvuke, ostantj čguvek samp Zar nije malo čudno, da jedan etudent, stujient

književnosti i, naprimpr, kad je reč o muzici slegne rpmenima i kaže: »Ne znam...« Tačno je da studenti nemaju mnogo slobodnog vremena (bar oni u pravom srnislu redovni) da su ulaznice za koncerte često vrlo skupe... ali, s malo dobre volje, svemu se može naći izlaz. Možemo sa simpatijama đa pozdravimo akciju Društva prijatelja muzike koje ove godine organizuje ciklus od fi koncerata u pretplati, gde će preko karakteristićnih pretstavnika bitl prikazani najznaćajniji momenti iz isto гјје muzike, ©d muzičkeg baroka početkom XVIII veka đo najnovijih strujanja. Time svakalio ne može bitl obuhvaćeno sve ono što zar služuje opšti interes, ali to pruža jednu određenu orijen taoiju, pogotovu što će svaki koneert biti proprpćen malim uvodnim predavpr pjem, Hojim će se skrenuti pažnja na ono ng štp treba skrcnuti pažnju. Redovni posetjlac ovih koncerata (cene ulazniea su ipanje nego za bioskop). ako je ranije znao malo ili ništa o »klasićnoj* muzici (interesantnp đa mnogj tako nazivaju svu ozbiljnu muziku), Imaće posie logd mnogo određenija gledišta I moći 6e dalje sam

dg plovj u mofu syega pnoga što se zove muzika- I ne eamo to; jedpa stpđentkinja Fijozpfsjjog fakulteta kazala je đa nikako neće (За ргоpusti pretplatu, jer će na taj načip biti sigurna da bar mesečno ima obezbeđcno -jeđno lepo veće. U upravi r)njštva su priIjprjo zađoynljnl do sađa je tri ćofvrtlpc sale prodato. ’Ali opej. šta je tp prgma ngrnmnom hroju bGogradskih s!udena(a i sređnjošlpptacal ppijatetjg rpuzike

ima u р!апц kopcergta po školama, fakultetima, internatima svnch gđe to rnateriialnortebn : ":!:e prilike dozvpiiaviu. Poređ tpga, uspostavljen je abonrpan i га pporu. ICao što vidimo, vrata muzlčkog hrama otvarpju sp i onima sa manie đubpljim fi?ppoyiiTja, i pnjjpa крјјрта mu-/- ; ka piie nl strnk-i ni ->os|ЈЗ svima, koji ђоре do је shvpte kao deo sopstvenog đuhovppp hogat'tva

Mirjana Zivuović

Noć pobune

Vlađimir STOJSIN

TTi si уеб dijgo m’rtva, između ckjronjepog neba I taprig j-gzvlače $e tvoje pocrpele usne i snevgš syoj san Pflred epog trgšnog £itfa a kažerno treba Ođjptatl пеЦп(ј H tamn- • uton је pap za^lan I rpFSVI Prolaze preko tvoiih цтог ш ru - u Dok ležiš јако nejna sa leđnirn mrtvim mesecora u kosj Ja čujem tvoj vapaj 1 tvoju kjetvu'u podmuklrmi zvuku Ratnih dobpša. ЈрЗпд je ?vezda pala 1 od nas prosi Svoje sanjivo more, preko nas preleeu crvene ptice I nose u očima olupine tvog neba a ti si sasvim sama U mukloj tami i kriješ iza razkijeneg ogledala istrujelo lic? Dok polako razliva se gluva pesma sa naših kama Mi smo übiii sunee. mi smo ismejalj tugu Noć je bela od nafeg vriska. mespc se besmisleno vrti Usjgju lešine zvfizda, treba prenaći neku drugu Могцфц jer ovo je noć pobune i više nema smrti