Student

Održana univerzitetska skupština SS

BILO JE PRISUTNO OKO 500 DELEGATA

U subotu 24 ov. ш. počela je sa radom VI Godišnja univerzitetska skupština Saveza studenata Beogradskog univerziteta. U prepunom amfiteatru Narodnih heroja, pored delegata konferenciji prisustvuje i veliki broj gostiju. Pošto je izabrala radna tela skupština je saslušala referat koji je podneo dosadašnji pretsednik Univerzi tetskog odbora Saveza stude nata drug Ljubiša Rakić. 25 ov. m. Skupština nastavlja rad.

Oči Sutjeske

Psino neizreciva psino S vilicom jednom u oblaku S drugom u prašini Progutala si nam sve Sve što smo pođ mecima tvojim Na vatri naših kostiju Mrtvi iskovali Progutala i tebe tvoja glad Preživelima na hridini gologa srca Bez igde ikoga bez igde ičega Valja nam iznova stvoriti sve Iznova stvoriti zemlju Iznova nebesa Razvalile ti se vilice psino Sutjeska se propinje pod oblake Sa suncojedom u koštac se hvata Sutjeska se slepa oko sebe okreće Ne može više obale svoje da nađe 'Ovde sve svetlosti ginu Svi smislovi ćute svi putevi prestaju Odavde nikuda Zapalili smo velike vatre Na prelaziima naših vena Ovde nema tla pod nogama Nema svođa nad glavom Kuda odavde Pošli smo svi jednim beskrajnim korakom Jednim jedinim Bogazima sopstvenih temena Pošli uz urvlne našeg sna Sutjeska je ka izvoru svom potekla Ka suncu ka zenici zemlje I nigde ništa nije srela Sutjeska je slepa krenula za nama Nezna sama kuda više da poteče Iz mesa nam se živog rađa zeimlja Gruda za grudom kamen za kamenom t Izvesnost za izvesnošću Iz daha nam £.e ludog nebo rađa Vedrina za vedrinom zvezda za zvezdom Vidik za vidikom Snaga nam u planine u sazvežđa raste Glad u voćke nežnost u cveće Sloboda u nedogled Sve više i više postajemo sve Ništa nam ne može ništa oteti Sutjeska kroz naše kosti gnmi Teče između crvenry; cveća U našem joj je srcu ušće U našem srcu izvor Sutjeska se u sunčevu pticu pretvara Sa crnom nsinom u kljunu

(1955)

Vaslrn Popa ,

REDOVNI NAŠI NASUŠNI Gubljenje vremena

Redovi, redovi... Nesrazmera između broja studenata ) svih mogućlh kapacl- , teta raznih institucija i prostorija namenjenlh studentima Beogradskog imiverziteta oslavljaju vidan (uvek negrativan) trnp na normalne studije stuđenata. Ali, izprleda da se svußKle ne vodi rafiuna kako bi se, inače, teška situacija bar koliko-toliko notiTnalizovala.

Između ostalih problema zbop ovakvog stanja na Univenzitetu Je i problem velikih redova tamo gde mora da se obavl ma l najmanjl ро.чао. u kojima se gubi strahovito mnogo vremena ako nekom da u takvim uslovima obavl posoo onda 1e on. zbog gužve i guranja, kasnije nespoeoban za rad. Dakle, nije u pitanju samo vreme izgubljeno u redu. Ti redovi se uglavпојп pojavljuju. 1 najveći su, prvih dana u mesecu. tj. onda kada studentl vršo razne uplate, uzimaju potvrde 1 svrSavaju ostale poslove vezane zn taj mesec. Prema onome što Je pokazala dosadašnja praksa CinjenJca 'jo da so tl prvi dani u mesecu ne mogu nizašta drugo upotrebitl, a to je Steta. Zar no bi mogao da se nađo neki pogodniji nafiin adminlstracije i svršavanja poelova tamo gđe su redovi postali pojava ? I»ša stvar Je u tome Sto sii se uglavnom svl pomirill sa takvim stanjem, jer ~šta se može". 1 što uopšte ne pokušavaju da nešto ućino u tom pogledu. Niko se ne usuđuje da so oslobodi postojećeg. stereotipnog, nać.ina organizao.ije posla i da nađe nešto novo.

Човека нису убили. Између две могућности да живи без слободе и да живи слободан а да не проспе своју крв, Човек је изабрао другу. И нису га убили, iep његова је крв била тврда. Човека нису убили, а* када је тако осетио своју снагу, хтео је да има СВОЈ дом. Дошао је пред реку што се с висине руши и у њеној снази опрао своје челичне руке, а онда се прихватио посла. У ноћи која је долазила осећао је да се поново рађа, и знао је да крв коју је прихватио да проспе не тече више узалуд. У праскозорје пружио је Човек своје рук& према црвеној лопти сунца и осетио мирис своје крву. Тог дана је први пут од када постоји испратио у сутон сунце без туге, јер је знао да ће поново сутра да му се врати. Јер га је, дајућг/ му свсјзу крв, натерао да му се враћа. После тога је, ноћу, дуго Човек седео поред реке, и слушао њен пад, и слушао њену снагу, и слушао ритам свога срца, и био срећан Човек.

(Петар Лубарда: Детаљи)

INTERVJU SA D. ĆOSIĆEM

Nije nam to samo na kra" ju Korena onaj grđndiozni Nikola, pre nego što će da završi svoj letopis, i pre nego što će se na njegovom kraju sam nepotpuno pctpieati nego je, i Dobrica Cosić uneo sebe i svoj оргоstaj, svoje doviđenja sa publikom i čitaocima, kada negde na poslednjitn stranioama stoji: »Da malo postoj im kao da biram pra vac«. Svi su putevi moji i svi su dsti. I ja svakim mogu đa pođem. Samo ja.« U svoje vreme Koreni, kao rani je roman Daleko je sunce, ima-li su ne samo velikog odjeka u književnom životu, nego moglo bi se reći i u opštedruštvenom. I sada smo opet imali želju da saznamo lično od pisca čime će da nastavi taj svoj bučni poten

cijal. Najzad 1 sam Gete je dozvolio: »Neka se svako pita na koji način može i hoće delovati na svoje do(Nastavak na 4 strani)

Pro. . . Prijem u Savez studenata

Nedavno smo prisustvovali godišnjoj konferenciji Saveza studenata grupe Svetske književnosti na Filozofskom fakultetu. I bili smo veoma zadovoljni: naročito onim prvim delom koji je izgleđao svečan i ozbiljan. Taj deo je bio posvećen prvoj go

dini. Pretsednik je govorio o organizaciji Saveza studenata, njenoj strukturi i dužnostima njenih članova. Zatim je uz čestitanje i tople aplauzne pozdrave starijih drugcva podelio članske knjižicc. I moram đa priznam, iskreno sam zažalio, što i me-

ле nisu lako primili u ovu organizaciju. Ono csećanje koje je obuzimalo drugove sa prve godine, obuzimalo je i mene, a mislim i sve ostale koji su bili prisutni a koii to nisu doživeli. ... et conlra KO JE КРИВАЦ? Десетак дана су студенти Филозофског фЈакултета, који су изабрани на коикурсу за иове стипендије, обилазили зд мииистрацију деканата и сваког дана добијали исте одговоре стипендије ће се делити сутра, или банка још није дала новац. На Факултету je ночело да се говори да је разлог што се стално одлаже издавање стипендија тај што нису на време припремљени уговори и спискови, дакле да је проблем У неакуратности службе ника. , Тим поводом затражили смо објашњење у администрапији деканата. Референт за стипен дије рекао нам је да ,ie на тој дужности тек два дана и упутио нас је на старог референта. ОваЈ је дао следеће обЈашњење. После јунских испит них рокова, дакле у трећем кварталу. вршене су цсплате из фонда за стипендије оним студентима коЈи су полагањем неких испита добили право на даље примање стипендија. међутим, испоставило се да те суме иду на терет предвиђеног повећања за четврти квар та.тт, олиоснр за нове стипенДиЈе. Тако Је дошло до тренут ног исцрпљпвања фонда за стипендиЈе и због тога до чекања (а не због неспремљепих спискова и уговора). Дакле. остаЈе не само да се репти пооблем четвртог кваотала већ и да се реши ко Је крив што се није на време знало да суме издаване у трећем кварталу ппипадају четвр том кварталу. Ко Је био дужан да то зна,

Г~ - г 1 ■—V. ТО NE ZfiATE ZATO PROCITAJTE & «мптшгпшl!ГППНТПlllllllПllllи**«l Strana 2 Dubrovački akordi \ Strana 3 Advokatura se gasi Strana 8 Dva kralja švedske L

BROJ 17 GODINA XIX ф 26-Хl-1956 *. CENA 10 DINAEA NEDELJINI LIST BEOGRADSKIH STUDENATA